U poslednjih petnaest godina, kineska tehno-autoritativna država duboko je ugradila složene mehanizme nadzora u svakodnevni život svojih građana. Kombinacijom naprednih kamera, veštačke inteligencije i obavezne identifikacije za gotovo sve aktivnosti, Peking je stvorio sistem koji podseća na digitalni Panoptikon – stalno prisustvo oka vlasti, gde svaka kretnja može biti zabeležena, analizirana i sankcionisana.
Dve kineske kompanije – Hikvision i Dahua – dominiraju svetskim tržištem video-nadzorne opreme, a njihovi proizvodi su prisutni u stotinama zemalja. U Kini, identifikaciona karta je obavezna za sve – od registracije na WeChat do plaćanja javnog prevoza preko Alipay-a. Ogroman mrežni sistem kamera, započet programom Skynet 2005. godine, dodatno je proširen projektom SharpEyes 2015. Cilj je bio potpuna pokrivenost ključnih javnih prostora do 2020. godine, pod izgovorom izgradnje „pametnih gradova“ i unapređenja bezbednosti.
Preko 700 miliona kamera
Kineski sistem nadzora nema premca po svom obimu. Procenjuje se da je širom zemlje instalirano preko 700 miliona kamera, od kojih su mnoge opremljene tehnologijom za prepoznavanje lica, pa svaki javni prostor može biti mesto praćenja. Mobilne aplikacije koje svakodnevno koriste milioni ljudi – poput WeChata i Alipaya – direktno su povezane sa državnim bazama podataka, prateći transakcije, komunikaciju i kretanje korisnika. Čak i Sistem društvenog kredita, zaštitni znak kineskih mehanizama kontrole, koristi te podatke kako bi nagrađivao ili kažnjavao građane na osnovu njihovog ponašanja - piše Nova.rs.
Od urbanih centara do seoskih područja, ovaj sistem zahvata svaki segment kineskog života. Zvanično, predstavlja se kao nužnost radi javne bezbjednosti i političke stabilnosti.
Ova infrastruktura pre svega služi ojačavanju lojalnosti Komunističkoj partiji Kine. Uz pomoć veštačke inteligencije, sistem automatski identifikuje „neobično ponašanje“, prati „sumnjive“ osobe i sprečava okupljanja političkih protivnika. Tehnologija je prvi put u istoriji iskorišćena i za rasno profilisanje, naročito nad ujgurskim muslimanima, koji su izloženi masovnim kršenjima ljudskih prava – od pritvaranja i prinudnog rada, do sterilizacija i seksualnog nasilja.
Iako se u svetu kritikuje zbog kršenja privatnosti, kineska vlast se pravno obezbedila zakonima poput Zakona o zaštiti ličnih podataka i Zakona o bezbednosti podataka (2021), koji formalno štite građane – ali isključivo od zloupotreba privatnih kompanija, ne i države. Pandemija COVID-19 poslužila je kao dodatni povod za širenje masovnog nadzora, jer su građani morali da ustupaju podatke i slobode pod izgovorom zdravstvene bezbednosti.
Oni koji dovode u pitanje zvanične podatke, poput blogera Ćiu Ziminga, završavaju u zatvoru po zakonima koji štite „čast revolucionarnih heroja“. Paralelno, vlast sprovodi i masovno prikupljanje biometrijskih podataka – uključujući DNK i glasovne otiske.
Izvoz nadzora u Srbiju
Problem kineskog nadzornog modela ne završava se unutar granica Kine. Kroz projekte poput Huawei Safe City, ovaj sistem se izvozi u inostranstvo. Najnoviji primer je Srbija, gde su procureli dokumenti pokazali planove za tajno proširenje mreže kamera.
Prema dokumentima do kojih je došao RFE/RL, srpska IT firma „Informatika AD“ – koja dobija poslove od Ministarstva unutrašnjih poslova – u martu 2024. naručila je od Huaweija softver i usluge koji omogućavaju povezivanje do 3.500 novih kamera na sistem eLTE, privatnu mrežu koja povezuje policijske terminale, komandne centre i opremu za nadzor.
Uprkos tvrdnjama vlasti da biometrijski nadzor još nije aktiviran, organizacije za ljudska prava upozoravaju da je reč o potencijalno opasnom alatu za praćenje i zastrašivanje političkih protivnika. Aktivisti i novinari već su izveštavali o korišćenju kineske tehnologije za praćenje protesta i opozicionih skupova.
Tajni ugovori
Jedan od najzanimljivijih detalja iz procurelih dokumenata je ogromni popust koji je Huawei odobrio Srbiji – čak 92% na paket softvera vredan više od milion dolara. Konačna cena pala je na svega 71 hiljadu dolara. Stručnjaci smatraju da ovako niske cene nisu ekonomski opravdane, već da Huawei računa na dugoročni politički i poslovni uticaj.
Srbija je u poslednjoj deceniji produbila saradnju sa Kinom, što je vidljivo u infrastrukturnim projektima, investicijama i vojnoj saradnji. Projekat Safe City pokrenut je još 2017. u Beogradu, a sada je prisutan i u Novom Sadu i Nišu. Iako vlast ističe da je cilj smanjenje kriminala, kritičari upozoravaju da je model nadzora identičan onom koji se koristi u autoritarnim državama, sa minimalnim pravnim ograničenjima.
Evropski parlament, poverenik za informacije i brojne NVO upozoravaju da uvođenje biometrijskog nadzora bez jasnog zakonskog okvira predstavlja ozbiljan rizik za privatnost građana.
