Sombor.info

Grad Sombor oglasio je javnu prezentaciju urbanističkog projekta za izgradnju proizvodnog kompleksa za mešanje i punjenje farbi i sprejeva za autoindustriju na teritoriji tog grada.

Izgradnja objekata planirana je na parceli 10500/1 K.O. Sombor I površine 63.899 m2, na građevinskom području namenjenom za izgradnju radnih zona, vidi se iz projekta koji je uradio Arhitop doo iz Bačke Topole.

Kako je ranije preneo portal SOinfo.org, Grad Sombor je parcelu na kojoj je planirana gradnja prodao firmi Balkan Technical Aerosol doo sa sedištem u Beogradu pre godinu dana, po ceni od 46,5 miliona dinara.

Po podacima sa APR-a, Balkan Technical Aerosol doo Beograd je osnovan 2022. godine i u vlasništvu trojice ruskih državljana – Alexander Rudakov, Alexander Gavrilov i Oleg Rudakov, u jednakim udelima. Firma je registrovana za delatnost proizvodnja deterdženata, sapuna sredstava za čišćenje i poliranje.

Prema idejnom rešenju koje je izradio Konstruktor konsalting doo iz Beograda, investitor projekta Balkan Technical Aerosol ima plan da u novoj fabrici u Somboru vrši mešanje i punjenje farbi i sprejeva za autoindustriju.

U planu je zapošljavanje 120 ljudi, od čega 100 zaposlenih u proizvodnji i 20 u administraciji i prodaji.

Predračunska vrednost objekta je približno 2,2 milijarde dinara, odnosno oko 18,7 mil EUR.

Ovim projektom predviđena je izgradnja proizvodnog kompleksa za mešanje i punjenje farbi i sprejeva za autoindustriju na neizgrađenoj parceli.

Tehnologija proizvodnje podrazumeva mešanje i punjenje tri kategorije proizvoda: PU (poliuretanske) pene, boja u aerosolnom stanju i boja u ne-aerosolnom stanju.

Pored ovoga planirana je i proizvodnja ambalaže za gorepomenute proizvode, u vidu metalnih konzervi.

Projektom je planirana izgradnja proizvodno-poslovnog objekata koji se sastoji od poslovnog dela spratnosti P+2, i proizvodno-skladišnog dela spratnosti P+0), kao i pratećih objekata među kojima su dve tankvane.

Ukupna bruto razvijena građevinska površina objekata iznosi 23.310,44 m2, a gradnja je planirana fazno.

Izvor: ekapija.com

Zbog izvođenja radova na rehabilitaciji kolovozne konstrukcije u dužini od oko šest kilometara obustavljen je saobraćaj državnim putem 2. A reda broj 106, kroz Telečku.

- Alternativni putni pravci tokom trajanja obustave saobraćaja su Kljajićevo – Svetozar Miletić – Bajmok – Bački Sokolac, odnosno Kljajićevo – Sivac – Kula – Bačka Topola – Bački Sokolac - saopštilo je JP "Putevi Srbije".

Planirani rok izvođenja radova je do 23. januar 2025. godine, ukoliko vremenski uslovi to dozvole. Radovi će, po navodima javnog preduzeća, biti obeleženi adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom - pišu Novosti.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. novembar

O izložbi će u četvrtak, 7. novembra, od 17 časova, u izložbenom prostoru u prizemlju, govoriti autorka izložbe Milka Ljuboja.

Autorsko vođenje kroz izložbu Kraljevska umetnost u legatu Velimira Bate Žugića održaće se u četvrtak, 7. novembra, od 17 časova, u izložbenom prostoru u prizemlju Gradskog muzeja Sombor.

O izložbi će govoriti Milka Ljuboja, muzejska savetnica istoričarka Gradskog muzeja Sombor.

U petak, 15. novembra, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće održana predstava “Mala sirena”, pozorišta “Pan teatar” iz Beograda, s početkom u 18.00 časova.

Ulaznice po ceni od 400 dinara možete obezbediti na Blagajni Kulturnog centra, utorkom i sredom od 10.00 do 13.00 časova, a četvrtkom, petkom i subotom od 15.00 do 20.00 časova.

Kontakt telefon za informacije: 0695622560

„Daleko, daleko na morskoj pučini, gde je voda prozirna kao staklo, krije se tajno kraljevstvo. Tu, bezbroj milja ispod talasa, plivaju sirene…” (Hans Kristijan Andersen)

„Mala sirena i princ Ivan“ je poznata i voljena priča o Arijel, prelepoj i temperamentnoj mladoj sireni koja žudi za avanturom. Najmlađa i najneposlušnija ćerka kralja Tritona, Arijel, čezne da sazna nešto više o svetu iznad mora. Međutim kada dospe do same površine vode, zaljubljuje se u energičnog princa Ivana. Dok je sirenama zabranjeno da komuniciraju sa ljudima, Arijel prati svoje srce…

U nedelju je održano petnaesto izdanje memorijalne trke "Pal Skenderović" u Bačkoj Topoli. Ovogodišnje izdanje trke privuklo je dve stotine trkača koji su se takmičili na distancama od 5 i 10 kilometara.

Atletsko rekreativni klub "Somaraton"’ Sombor imao je velik uspeh na ovoj trci, pored činjenice da je bio klub sa najviše takmičara.u svojim starosnim kategorijama osvojili i najviše medalja.Na trci od 10 km prva mesta su osvojili Đuka Čeljuska, Vesna Bjelan i Danica Grujić Firanj. Srebrnu medalju osvojio je Balint Fridrih a bronzanu Arpad Šarkezi. Ovu trku uspešno su istrčali i Katić Nedeljko, Zoran Nikolić, Boško Elek, Mario Kundit, Boško Jerković, Branko Nenadić, Tijana Odobašić i Mina Bošnjak.

Na upola kraćoj distanci od pet kilometara drugo mesto u kategoriji istrčali su Stojko Došen i Damjana Perenčević, a treću Mira Došen. Trku na 5 kilometara istrčali su i Đorđe Rackov i Dragana Borojević.

Dijabetes je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma koji se karakteriše hiperglikemijom - trajno povišenim nivoom glukoze (šećera) u krvi.

Dijabetes nastaje usled prestanka ili nedovoljnog lučenja insulina, hormona koji se stvara u pankreasu. Ovaj poremećaj ometa normalan metabolizam ugljenih hidrata, masti i belančevina (proteina).

Iako se za dijabetes zna odavno, ipak se može smatrati bolešću savremenog doba, budući da je najčešći uzrok njenog nastanka moderan način života koji podrazumeva stres, nepravilnu ishranu i nedostatak fizičke aktivnosti, što sve dovodi do pojave gojaznosti.

Jedan od uzroka nastanka šećerne bolesti je nasledni faktor, što znači da se bolest direktno prenosi na decu.

Međutim, na ispoljavanje bolesti utiču i neki drugi faktori tako da ne znači da će deca naslediti dijabetes.

Kao jedan od uzroka nastanka bolesti se javljaju i druge hronične bolesti, poremećaji u radu nadbubrežne žlezde, hipofize ili štitne žlezde.

U rizične faktore se ubraja i preterano konzumiranje slatkiša, prekomerno unošenje hrane, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, sklonost ka infekcijama i stresu.

Do pojave bolesti može doći i kod osoba koje koriste lekove protiv protiv hroničnih oboljenja disajnih puteva, bubrežnih i kožnih oboljenja, diuretike, antireumatike.

Dijabetes se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu (koje zahvataju i pankreas), a kod mladih osoba može nastati usled izvesnih naslednih poremećaja ili oštećenja pankreasa.

Najčešći simptomi su: pojava česte i jake žeđi, učestalo mokrenje, neobjašnjiv gubitak telesne težine, povećana potreba za hranom i čest osećaj gladi, slaba cirkulacija, svrab po koži, suva koža, sporije zarastanje rana po telu, česte infekcije, zamagljen vid, malaksalost, umor, trnjenje ruku i nogu.

Dijabetes tip 1

Dijabetes tip 1 se najčešće javlja kod osoba mlađih od trideset godina starosti i to uglavnom u vreme puberteta. U osnovi ovog oboljenja se nalazi autoimuni proces koji uništava beta-ćelije pankreasa pri čemu dolazi do stvaranja vrlo male količine ili do totalnog prestanka stvaranja insulina. Lečenje ovog tipa dijabetesa uključuje terapiju insulinom, dijete i fizičku aktivnost.

Dijabetes tip 2

Dijabetes tip 2 je najčešći oblik dijabetesa. Ovaj tip se najčešće javlja kod osoba starijih od 40 godina koje su gojazne. Kod osoba sa dijabetesom tip 2 pankreas proizvodi veoma malu količinu insulina ili je organizam postao otporan na ovaj hormon. Terapija kod ovog tipa bolesti je poseban režim ishrane, primena oralnih anti-dijabetika i umerena i redovna fizička aktivnost. Ukoliko ovo ne da željene rezultate, u terapiju se uvodi insulin.

Trudnički dijabetes

Ovo je oblik šećerne bolesti koji nastaje zbog promena u hormonskoj ravnoteži u telu žene i koje mogu dovesti do poremećaja u lučenju insulina, što uzrokuje povećane vrednosti šećera u krvi. Trudnice starije od 25 godina, koje su bile gojazne i pre trudnoće, imaju povećan rizik od razvoja trudničkog dijabetesa, naročito one koje imaju i genetske predispozicije za nastanak ove bolesti.

Često se nivo glukoze stabilizuje nakon porođaja, ali žene koje su bolovale od dijabetesa u toku trudnoće su podložnije nastanku šećerne bolesti tipa 2.

Ukoliko se dijabetes ne leči mogu nastati razne teške komplikacije: hiperglikemijska koma, očna oboljenja (glaukom, katarakta), kardiovaskularna oboljenja (povišen krvni pritisak, koronarna bolest srca, degenerativne promene na krvnim sudovima), dijabetesno stopalo (infekcije, plikovi, žuljevi, gangrena), bolesti bubrega, oštećenje nerava.

Zdrave životne navike i redovni pregledi i analize mogu da spreče nastanak ili dalje napredovanje ove bolesti.

Izvor: B92

Zadržati fokus postaje sve teži zadatak u doba ekrana i mobilnih telefona, čija nas obaveštenja prekidaju u svim poslovima i aktivnostima. Ipak, da li se raspon naše pažnje konstantno i nepovratno smanjuje ili samo treba da napravimo pauzu kako bismo odmorili preopterećene kognitivne resurse?

Pre skoro deceniju, članak u magazinu Tajm postao je viralan kada je objavljeno da ljudi imaju kraći raspon pažnje od zlatne ribice – u proseku samo osam sekundi, prenosi rts.rs.

Iako je ovo netačno (tvrdnje autora zasnovane su na malom uzorku veb-korisnika i trenutno je nemoguće izmeriti raspon pažnje zlatne ribice), zapažanja o našim iskustvima, povećanje stope dijagnoze ADHD-a (hiperaktivni poremećaj nedostatka pažnje) i nastavnici koji upozoravaju na sve veću nesposobnost učenika da se fokusiraju, mogu nas navesti da verujemo da je naša pažnja ugrožena u doba digitalnih informacija. A šta nauka kaže na ovu temu?

Šta je uopšte raspon pažnje?

Uopšteno govoreći, pažnja se odnosi na usmeravanje naše svesti. U našoj svesti možemo istovremeno da zadržimo određenu količinu informacija, tako da to podrazumeva fokusiranje ograničenog kognitivnog resursa na određeni stimulans ili više njih, dok se drugi isključuju.

Pažnja je koncept koji podrazumeva više aspekata, ali kada govorimo o rasponu pažnje, generalno mislimo na „održivu pažnju“ ili „istrajnost pažnje“. Ovo je dužina vremena u kojoj možemo da usmerimo našu svest na dati stimulans – zadatak, objekat, ideju ili čak osobu i to bez gubljenja fokusa.

Da li se naš raspon pažnje zaista smanjuje?

Iako postoji ogroman jaz u znanju kada je u pitanju merenje raspona pažnje tokom vremena, posebno kod onih u peridu koji prethodi tinejdžerskom dobu i adolescenata, rad doktorke Glorije Marks, autorke knjige Raspon pažnje (Attention Span, 2023) nudi izvestan uvid.

Istraživanje dr Marks pokazuje da se u proseku dužina vremena zadržavanja ljudi na jednom ekranu računara pre nego što pređu na drugi smanjila sa 2,5 minuta na 47 sekundi u poslednje dve decenije.

U drugoj studiji, u kojoj je korišćena tehnologija snimanja ekrana za analizu vremena provedenog ispred ekrana mobilnog uređaja, istraživači sa Državnog univerziteta Pensilvanije i Univerziteta Stanford otkrili su da je medijalni broj puta upotrebe telefona kod učesnika 228.

Štaviše, u proseku je svaka sesija trajala samo 10 sekundi. Ovi brojevi nam daju naznake šta se dešava sa našom pažnjom. Iako je iz ovog istraživanja teško definitivno reći da li se naš raspon pažnje zapravo smanjuje, neke zaključke možemo izvući.

Kada je naša pažnja poremećena, naša sposobnost učenja je narušena jer novi objekat našeg fokusa ometa memorijsko kodiranje, što je način na koji čuvamo informacije u memoriji. Kodiranje zahteva dovoljno angažovanja oko datog objekta da bi se te informacije premestile iz kratkoročne memorije u dugoročnu memoriju, tako da ako se stalno bavimo novim stvarima tokom ovog procesa, naše angažovanje – a samim tim i naše učenje – pati.

Naši kognitivni resursi su ograničeni, pa iako možda mislimo da obavljamo više zadataka dok radimo i odgovaramo na tekstualne poruke u isto vreme, mi zapravo samo brzo prelazimo sa zadatka na zadatak, dok prethodni privremeno pauziramo.

Prebacivanje na drugi zadatak ima visoku cenu. Dr Marks procenjuje da nam je u proseku potrebno 25 minuta da se vratimo prvobitnom zadatku kada smo prekinuti.

Marksova nudi analogiju sa belom tablom: kada započnemo zadatak, prikupljamo informacije koje su nam potrebne za taj zadatak na našoj internoj beloj tabli, što je ograničen prostor koji imamo za našu radnu memoriju. Kada nas nešto prekine ili kada se prebacimo na neki drugi zadatak, moramo da izbrišemo sve i ponovo ispunimo tablu informacijama potrebnim za novi zadatak, a zatim da je izbrišemo i ponovo ispišemo da bismo se vratili prvobitnom zadatku, i tako redom dok ne završimo oba zadatka. To jest, sve zadatke.

Što više moramo da pišemo i brišemo po našoj tabli, to je veća cena kognitivnih resursa i manje smo fokusirani ili produktivni.

Na našu pažnju utiče naše okruženje. To je dobro poznato onima koji žele da ih primetimo u doba ekonomije pažnje. Od tih 228 puta koliko su ljudi puta posegnuli za svojim telefonima u studiji naučnog tima iz Pensilvanije i sa Stanforda, 34 odsto vremena posvetili su društvenim mrežama.

Postoji dobar razlog za ovo – poznat kao dopaminska petlja društvenih medija. Obaveštenja (poznatija kao notifikacije) aktiviraju nagrađivanje u našem mozgu, oslobađajući dopamin (neurotransmiter „zadovoljstva“) i motivišu nas da se vraćamo po još u cikličnoj petlji.

Zbog toga ćete možda osetiti potrebu da proverite svoj telefon čak i ako niste primili obaveštenje – vaš mozak traži taj dopamin.

Kako možemo da povećamo raspon pažnje?

Iako na našu pažnju može uticati doba informacija u kojem živimo, važno je prepoznati da je na kraju ipak na nama da odaberemo kako ćemo usmeriti svoj fokus.

Stoga je bolje postaviti pitanje – kako možemo imati veću kontrolu nad našom pažnjom?

Možemo da promenimo naše okruženje, čak i minimalno. Uklanjanje potencijalnih ometača kada je to moguće smanjiće šanse da upadnete u ciklus prebacivanja sa zadatka na zadatak. Ostavljanje telefona u drugoj prostoriji ili u tašni, pomoći će da poremetimo dopaminsku petlju društvenih mreža, produžavajući vremenom period tokom kojeg naš mozak može da se fokusira bez žudnje za dopaminom.

Potrebno je da naučimo da prepoznajemo da je pažnja razlikuje u odnosu na zadatke, to jest da može biti specifična za određene poslove. Jedan od razloga zašto je tako teško definitivno reći da li se raspon pažnje smanjuje ili ne je taj što to zavisi od onoga šta radimo. Možda ćemo moći da gledamo ceo dvočasovni film pun akcije, ali počećemo da se vrpoljimo u roku od 10 minuta kada je na programu dokumentarac o prirodi. Uključivanjem pripovedanja (storitelinga) i interaktivnosti su dva dokazana načina za povećanje verovatnoće da ćemo moći da zadržimo fokus.

Prepoznajte da je pažnja ograničen resurs, pa pravite pauze – figurativno i doslovno. Naša pažnja je ograničen kognitivni resurs, što znači da polako nestaje dok ga trošimo tokom dana. Zbog toga će naš raspon pažnje verovatno biti najjveći ujutru, nakon što smo se (nadamo se!) kvalitetno odmorili i naspavali tokom noći. To takođe znači da ako osećamo da gubimo fokus, najbolje što možemo da uradimo za našu pažnju je da napravimo pauzu.

Obratite pažnju na pažnju

Postoje neki dokazi koji ukazuju na to da se raspon pažnje u proseku smanjuje, ali to može reći više o našim okruženjima koja se razvijaju nego o našoj stvarnoj sposobnosti da zadržimo pažnju. Iako postoje stvari zbog kojih je manje ili više teško da ostanemo fokusirani, na kraju krajeva, mi imamo moć nad načinom na koji odlučujemo da usmerimo svoju pažnju.

Za one koji su zabrinuti, postoje dokazani načini za poboljšavanje kontrole nad našom pažnjom, a trebalo bi podržati u tome i one koji su od početka života u kontaktu sa digitalnim prostorima.

Izvor: n1info.rs

Nekim ljudima nije potreban razlog da piju čaj, jer je to deo dnevne rutine, naročito tokom nešto hladnijeg vremena, ali on i te kako ima korisna svojstva.

U toku sezone virusnih i bakterijskih infekcija, grlobolja nije neuobičajena pojava, a jedan čaj pravo je rešenje za njeno otklanjanje.

Umesto da se hvatate za gomilu lekova, upoznajte se sa korisnim dejstvom belog sleza, prenosi Zadovoljna.hr.

Beli slez (lat. Althaea officinalis) višegodišnja je biljka iz porodica slezova koja može narasti do 150 centimetara visine.

Latinski naziv biljke upućuje na njena lekovita svojstva. Naime, beli slez pripada rodu Althaea čiji naziv dolazi od reči althainein (lečiti) i althos (lekovito sredstvo).

Najlekovitiji deo belog sleza je njegov koren od kog se pravi čaj. Taj napitak vekovima služi kao sredstvo za umirivanje upaljenog grla, a pomaže kod posledica bronhitisa i raznih bolesti pluća.

Studija iz 2019. pokazala je da koren belog sleza može ponuditi brzo olakšanje za simptome povezane s respiratornim stanjima.

To je zato što koren belog sleza pomaže u izgradnji zaštitnog omotača koji oblaže sluznicu usta i grla te na taj način ublažava iritaciju i oticanje.

Takođe može smanjiti simptome suvog i iritirajućeg kašlja. Njen koren otpušta nakupljen šlajm u nosu, grlu i plućima da bi ga lakše iskašljali.

Iz tog se razloga slezov čaj preporučuje kao prirodni lek za grlobolju, piše portal Kreni Zdravo, koji donosi i recept.

Priprema čaja od belog sleza

Prelijte dve supene kašike suvog korena belog sleza s 2,5 dl mlake ili hladne vode.

Ostavite da odstoji najmanje jedan, idealno dva sata, da bi se stvorilo dovoljno sluzi.

Nakon toga čaj malo zagrejte. Po želji možete dodati med i limun.

Ime psa Lajka upisano je u istoriju i, iako je u pitanju tužna priča sa krajem kakav se znao, njeno slanje u svemir omogućilo je neke kasnije važne korake.

Lajka se nalazila u odvojenoj kapsuli letelice Sputnjik 2, koju je SSSR lansirao u svemir rano ujutru 3. novembra 1957. godine, piše Punkufer.hr.

Ona je postala prvo biće u Zemljinoj orbiti, a lansirana je u želji da se dokaže kako je život u bestežinskom stanju moguć.

Lajka je bila mešanka stara oko dve godine i teška oko šest kilograma kada je poslata u svemir. Bila je jedna u nizu pasa lutalica koji su pronađeni na moskovskim ulicama i uzeti za sovjetski svemirski program.

U programu su korišćene samo ženke jer su naučnici zaključili da su prikladnije za misiju u malim zatvorenim prostorima.

Lajka je trenirana s drugim psima kako bi bila osposobljena za astronautski zadatak, a odabrana je zbog svoje poslušnosti i inteligencije.

Tokom lansiranja s kosmodroma Bajkonur u današnjem Kazahstanu ustanovljeno je kako se Lajki izuzetno ubrzao puls.

Naravno, bilo je jasno da Lajku šalju u svemirsku misiju bez garantovanog povratka jer Sputnjik 2 nije imao modul za prizemljivanje.

„Znali smo da će uginuti na letu, jer u ono doba nije bilo načina da je vratimo nazad“, izjavila je kasnije ruska biološkinja Adilja Kotovska, koja je učestvovala u pripremama za tu misiju.

Pretpostavljali su da će Lajka preživeti osam do deset dana u svemiru i umreti od nedostatka kiseonika. Ali to se pokazalo pogrešnom procenom.

Zbog loše toplotne izolacije u kapsuli je znatno porasla temperatura, a Lajka je umrla od pregrevanja i dehidracije nakon samo nekoliko sati u svemiru.

Zvanične vlasti u Moskvi godinama su pak odbijale priznati tu činjenicu.

Čak i da je Lajka imala dovoljno hrane, vode i kiseonika u kapsuli, zasigurno bi umrla pet meseci nakon lansiranja, nakon što je letelica 14. aprila 1958. godine ponovo ušla u Zemljinu atmosferu i izgorela negde iznad Antila - piše Danas.