Sombor.info

Posle prošlogodišnjeg pobednika - reči "duhoklonuće" kao zamenu za depresiju, ove godine pobednik takmičenja Najbolja nova srpska reč u organizaciji sajta Mala biblioteka iz Londona je "rasanica".

Pobednici takmiičenja koje je trajalo od 11. maja do 30. septembra, objavljeni su danas na Radio Beogradu u emisiji Magazin. Od ukupno 661 predložene reči, devetočlani žiri je glasao na osnovu 130 reči koje su činile širi izbor, a prvo mesto i nagradu od 600 evra osvojila je Elena Kosanić iz mesta Sremski Mihaljevci, koja je predložila reč „rasanica“.

Šta znači „rasanica“?

Zanimljivo je da je pobedničku reč predložila šestogodišnja devojčica, a ima i objašnjenje – „rasanica“ znači Izlazak iz nekog stanja nejasnoće, neodređenosti, kao kad nam „pukne pred očima“, izbistri se suština nekog dešavanja.

Reč je izgovorila Elena kada je njena baka objašnjavala kako je tog jutra nešto shvatila. U toku njene priče ona je rekla: „Imala si rasanicu!“, prenosi N1.

„Vanrodan“ umesto „nonbinary“

Drugo mesto i novčanu nagradu od 400 evra osvojila je Rahela Tejlor iz Beograda za reč „vanrodan„. Reč je zamena za englesku „nonbinary”. Verovanje ili
mišljenje da osoba ne pripada ni muškom ni ženskom rodu, stoga je „van roda“.

Treće mesto i nagradu od 200 evra za reč „snomilje“ osvojio je Mihajlo Miljanić, takođe iz Beograda. Reč objašnjava osećaj blage tople sreće koji osetiš neposredno pre nego što utoneš u san, kada ti kroz misli prolaze prijatne slike, uspomene ili maštanja, stvarajući osećaj blaženstva i spokoja.

„Tiholjublje“ prvo po glasanju

Istovremeno se na sajtu javno glasalo za novu najbolju srpsku reč od 26 koje su ušle u uži izbor. Na glasanju koje je bilo otvoreno do 7,. novembra, obijeno je oko 6.000 glasova. Prve tri reči na javnom glasanju dobijaju za nagradu po knjigu.

Na javnom glasanju, prvo mesto zauzela je reč „tiholjublje“ – odnosi se na nekuosobu prema kojoj gajimo nežna i lepa osećanja a daleko je. Tačnije, kako je obrazloženo, tiholjublje može da bude stanje duha i zaljubljenosti prema nekoj osobi kojoj ne možemo odmah i direktno da pružimo ili uzvratimo ljubav, već to činimo skriveno ili tiho na daljinu, pa možda delom i u tajnosti.

Na drugom mestu na javnom glasanju je reč „snomilje“ koja je osvojila i nagradu žirija, a treće reč „ponesuša“ koja bi zamenila izraz „kafa za poneti”, po uzoru na englesko coffee to go.

Izvor: nova.rs

Imamo čime da se ponosimo, imamo toliko lepote u zemlji, a mi gledamo kako pojedine stvari propadaju i ne radimo ništa povodom toga.

Istoričarka Nevena Kovačević na Instagram stranici Putevima srpske istorije piše o problemu vojvođanskih dvoraca. Ona je objavila i video u kom se vidi koliko su ove izuzetne građevine propale i koliko su ruinirane.

„Kulturno-istorijski objekti su nam važni i treba da ih čuvamo!

Ko prati stranicu od početka, zna da sam prvu objavu upravo i posvetila problemu dvoraca u Vojvodini. Smatram ovu temu neizmerno značajnom i kao neko ko je svoj akademski rad i posvetio kulturnoj baštini, meni je lično neizmerno žao što je iz godine u godinu situacija sa dvorcima u Vojvodini sve gora. Naravno da državni vrh ne može da reši, ali gde su lokalne opštine, gde je narod u tim mestima koji prolazi pored ovih objekata i gleda kako propadaju? U Vojvodini od pregršt dvoraca trenutno je bezbedno posetiti dva – dvorac Kapetanovo i kaštel Ečku koja je pretočena u hotel. Imamo čime da se ponosimo, imamo toliko lepote u zemlji, a mi gledamo kako pojedine stvari propadaju i ne radimo ništa povodom toga. Pojedini dvorci imaju problem spora sa vlasnicima i privatnom imovinom, ali to nije slučaj sa svim. Dvorac Fantast i dvorac u Kulpinu su do pre par godina bili otvoreni za posetioce i sada su u katastrofalnom stanju, uništeni grafitima. Ako mi ne čuvamo građevine, prirodu i verske objekte u Srbiji, ko će ?

Iskreno se nadam da će ovaj reel pogledati neko koga će tema propadanja dvoraca interesovati i da će neko da se zauzme za inicijativu da ove dvorce sačuvamo od sigurnog propadanja“, piše na Instagram stranici Putevima srpske istorije Nevena Kovačević.

Vojvodina ima 70 dvoraca

Širom Vojvodine nalazi se čak 70 dvoraca koji su nekada bili impozantne građevine. Danas je u mnoge od njih nemoguće i ući jer su toliko ruinirani da ugrožavaju bezbednost.

Dvorac Bisinger u Vlajkovcu koji je prikazan u videu je 1859. godine sagradio grof Đerđ Močonji. Grofica Georgina Močonji udajom 1888. godine imanje i dvorac donosi u miraz austrijskoj plemićkoj porodici Bisingen-Nipenburga, kod koje je bio u posedu do Drugog svetskog rata, kada su proterani sa drugim Nemcima južnog Banata i kada im je oduzet. Izgrađen je u klasicističkom stilu sa izrazito lepom i raskošnom dekoracijom, a danas se urušava.

Špicerov dvorac sagradio je 1898. godine Ede Špicer, bogati veleposednik nemačkog porekla, koji je bio suvlasnik beočinske cementare. U to vreme je porodica Špicer bila veoma imućna, pa su poželeli za sebe raskošni dom baš u ovom delu Vojvodine. Projekat je uradio arhitekta Stajndl Imre, čije je najpoznatije delo zgrada parlamenta Mađarske u Budimpešti. U isto vreme kada je sagrađen dvorac, oko njega je uređen park koji je nazvan – Špicer bašta. Kombinovanjem različitih stilova arhitekture koja je bila zastupljena u Vojvodini u 19. veku, Špicerov dvorac je, po mnogima bio jedno od najlepših arhitektonskih blaga u ovom delu Evrope. Sagrađen je u kombinaciji gotike, romantike, renesanse i baroka, a sve to zajedno se zove eklektički stil, piše mojsvetuboji.

I sve je funkcionisalo savršeno do početka Drugog svetskog rata kada je kompletna porodica Špicer napustila Beočin i svoj dom i odselila se u Nemačku gde i danas žive njihovi potomci. Nakon njihove selidbe, sve se promenilo.

Za vreme rata, Nemci su dvorac koristili kao sedište njihove komande. Nakon toga je u njemu jedno vreme bila škola, pa biblioteka i dom kulture, a zatim i restoran. Posle toga je napušten, pa danas praktično predstavlja kuću duhova sa polupanim prozorima i u poodmaklom stadijumu propadanja.

Uprkos činjenici da se nalazi pod zaštitom države i to kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, veliki dvorac porodice Dunđerski nalazi se u veoma lošem stanju. U svom dvorcu Lazar Dunđerski je često dočekivao uvažene goste među kojima su bili: Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović i Laza Kostić (koji je upravo ovde, u čast ljubavi prema Lenki Dunđerski, napisao najlepšu ljubavnu pesmu Santa Marija della Salute).

Ovo je samo deo onoga što iz bogatog kulturnog nasleđa gubimo zapostavljanjem i nemarom. Stanje mnogih vojvođanskih dvoraca se iz godinu u godinu sve više pogoršava, a neki od njih su postali ruševine. Ujedno, to je i prava slika našeg odnosa prema sopstvenoj istoriji i kulturnoj baštini i to u vremenu kada se mnogi koji bi trebalo da budu dužni da se ovakve stvari ne dešavaju nazivaju sebe – patriotama.

Izvor: nova.rs

Psiholog Zoran Crnjin naveo je da nema ulice u gradu da nema neki slot klub, a da "deca odvajaju od užine da bi otišli u kladioncu".

„Kocka razara društvo, ova država želi da ograniči igre koje izazivaju zavisnost“, istakao je između ostalog Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine, najavljujući izmene Zakona o oglašavanju koje će zabraniti reklamiranje kockarnica i kladionica na bilbordima i drugim mestima na otvorenom.

Naš sagovornik smatra da će zakonske izmene pomoći u naporima da klađenje i kockanje budu manje dostupni mladima dobri.

Među oko 300 hiljada zavisnika u Srbiji, što je podatak iz 2023. godine, najviše je onih između 18 i 25 godina. Sve više je osnovaca i srednjoškolaca među zavsinicima.

„Sve zavisnosti imaju koren u ranom adolescentskom dobu u periodu srednje škole i osnovne škole. To je prosto do razvojnog stadijuma. U tom periodu mladi ljudi eksperimentišu sa svojom ličnošću i podloženi su socijalnim pritiscima i donose loše odluke. Mozak nije završio potpuno svoj razvoj. Onda su oni najčešće i žrtve pritisaka drugih svojih vršnjaka koji konzumiraju“, objašnjava psiholog.

Kako kaže, nema ulice u gradu u kojoj nema kladionica. Jednog mladog čoveka, navodi, privući će bilbordi koji su u nekim primamljivim bojama, sijaju i na njima su lica koju su nasmejana i pružaju neku lažnu „iluziju, sreću, uspeh“.

„Mladi su inače takmičarski nastrojeni i onda oni to često i dele među sobom ko je koliki ulog osvoio, šta je ko dobio. Oni to shvataju kao igru, ali je to vrlo opasno, jer mi na taj način zapravo prvo normalizujemo takvu vrstu zabave, negde socijalizujemo te ljude da kasnije budu podložni i da razviju ozbiljniji problem“, ističe.

Naglašava i da je potrebno da se kontroliše ulazak maloletnih osoba u takve objekte, ali da nije siguran koliko se to u praksi dešava i da li se na ulazu u kocakrnice traže lične karte.

Problem je, navodi, i to što je teško uspostaviti kontrolu i nadzor nad onlajn klađenjem.

„Postojali su neki predlozi da se registracija reši uz očitanu ličnu kartu i uz verifikaciju preko kamere“, navodi.

I kriptovalute su oblik klađenja i kockanja, ističe, nešto što mi ni ne smatramo klađenjem, a zapravo jeste.

Odakle deci novac za klađenje?

Govoreći o tome odakle deci novac za klađenje, Crnjin navodi i da postoje porodice u kojima je to potpuno normalizovano – da otac ili majka daju novac detetu da uplati tiket.

„To kao jedan oblik zabave koji je poprilično normalizovan u našem društvu i zbog medijskih kampanja koje su prethodile i javnih ličnosti koje su to popularizovale. Sećam se nekih reklama sa radio stanica gde su pozivali ljude da uplate tiket, a to je jedna vrlo opasna praksa. A deca odvajaju od užine da bi otišli u kladionicu“, objašnjava.

Nažalost, kaže, u ovoj državi je toliko izvitoperen sistem vrednosti da se gleda profit po cenu svega.

Novim zakonksim izmenama biće zabranjeno reklamiranje kockarnica, kladionica na bilbordima, takođe će biti dozvoljeno oglašavanje na televiziji posle 23.00 uveče do 6.00 ujutru, i za vreme sportskih događaja kladionice će smeti da se oglašavaju u novinama, na televiziji, portalima.

Izvor: n1info.rs

Za najmom nekretnina tokom cele godine vlada potražnja, pogotovo u većim univerzitetskim gradovima. Ipak, da bi se nekretnina što pre izdala, važno je da ona bude primamljiva. Procesu iznajmljivanja stana se treba detaljno posvetiti, pa ako želite brzo i lako da izdate svoj stan pouzdanim stanarima, pratite sledeće savete.

Priprema stana za izdavanje

Neke stvari ne mogu da se promene – lokacija, kvadratura ili stanje zgrade. Međutim, uz trud i angažovanje, nekretnina koju izdajete može da izgleda privlačnije.

Čišćenje: Prostor treba da bude uredan, da pokazuje toplinu doma, kako bi budući stanar mogao da se zamisli u njemu. Detaljno očistite stan i proverite da li su svi aparati ispravni.
Popravke: Popravite sve kvarove, od slavina koje cure do slomljenih ručki.
Nameštaj i dekoracija: Pobrinite se da nameštaj bude u dobrom stanju. Dodajte neke dekorativne elemente kako bi prostor bio prijatan poput sveća, vaze, lampe, prekrvača, jastučića…
Osim raspremanja i sređivanja nekretnine, pripremite i primere računa mesečnih komunalija kako bi ih pokazali budućim stanarima i predočili im dodatne troškove.

Određivanje cene nekretnine i fleksibilnost

Nije uvek lako odrediti cenu svoje nekretnine. Ipak, kako bi se zakup što pre realizovao, važno je da postavite fer i realnu cenu.

Naš savet je da na nekom specijalizovanom sajtu potražite nekretnine slične vašoj (ista ili slična lokacija, raspored, kvadratura) i uporedite svoju cenu sa njihovom. 

Budite spremni na pregovore, posebno ako izdajete stan studentima koji sada traže smeštaj zbog upisa na fakultet.

Postavljanje oglasa za izdavanje

Kada oglašavate nekretninu, pravi izbor tipa oglasa može da napravi značajnu razliku u vidljivosti i brzini izdavanja. Zato pre nego što postavite oglas pročitajte naš kratak vodič kroz četiri tipa oglasa koji nudimo, saznajte njihove karakteristike i prednosti.

U oglasu se potrudite da popunite sva polja i da što detaljnije opišete svoju nekretninu. Osim glavnih karakteristika (što preciznija lokacija, kvadratura, cena, struktura stana, spratnost, grejanje, parking/garaža) navedite i ostale stvari koje zakupcima mogu biti važne – orijentisanost stana, da li zgrada ima lift, koliko su blizu gradski prevoz, škole, vrtići, prodavnice, pijaca, da li je dozvoljeno da stanari imaju kućnog ljubimca itd. Možete da opišete i stanje zgrade, okruženje. Ove stavke mogu doprineti da se budući stanar više zainteresuje za stan i da sebe lakše zamisli u njemu.

Ako vam je potrebna pomoć pri postavci oglasa pozovite našu korisničku podršku na broj telefona 024/41-55-876.

Angažovanje agencije i/ili dodatna pomoć

Ako želite da u procesu izdavanja imate podršku, razmislite o angažovanju agencije za promet nepokretnosti. Agencija vam može pomoći u pronalaženju idealnih stanara, u pregovorima sa njima. Takođe, agencija vam može pomoći i u sastavljanju ugovora sa zakupcima. Ukoliko angažujete agenciju, spremite se da joj platite naknadu za uslugu posredovanja u prometu nekretnine.

Prikupljanje ponuda, pregovaranje

U želji da što pre izdaju stan, vlasnici neretko izdaju stan prvoj zainteresovanoj osobi. Ovo ne mora da bude pogrešno, ali je važno da se u razgovoru sa budućim stanarom uverite da je reč o poštenoj i odgovornoj osobi. Predlažemo da odredite par dana samo za razgledanje, a nakon toga da kontaktirate budućeg stanara koji je ostavio najbolji utisak.

Finalni dogovori i depozit

Nakon što ste odlučili kome želite da izdate stan, sa budućim zakupcem treba da se dogovorite o ceni, useljenju, ali i o međusobnim pravima i obavezama.

Ugovor o zakupu

Naš savet je da sa budućim stanarem potpišete Ugovor o zakupu nekretnine. Izdavanje nekretnina prati pravna regulativa, koja je detaljno utvrđena Zakonom o obligacionim odnosima. Ugovor o zakupu je, između ostalog, neformalan ugovor – što znači da za punovažnost ugovora o zakupu nije neophodna pismena forma kada su u pitanju pokretne stvari, obzirom da je sama predaja stvari i saglasnost volja dokaz postojanja zakupa te stvari, dok je ugovor o zakupu formalan (pismena forma) kada je u pitanju zakup nepokretnosti (stana, kuće, garaže, poljoprivrednog zemljišta itd.) i isti stupa na pravnu snagu danom potpisivanja od strane zakupodavca i zakupca, ali nije neophodna overa ugovora kod javnog beležnika.

Izvor: 4zida

Citati Coco Chanel su inspirativni i podsjećaju nas na važnost stila, elegancije i samopouzdanja u životu.

Ona je bila ikona mode i stila, ali njene poruke imaju dublje značenje koje se odnosi na unutarnju i vanjsku ljepotu žene. Evo kako možemo interpretirati Coco Chanelove poruke:

Stil i Ponašanje: Coco Chanel nas podsjeća da izgled nije sve. Ona naglašava da privlačnost žene proizlazi iz njenog stila, ponašanja i gestova. To je važno jer stvara jedinstvenu i prepoznatljivu osobnost. Njen stav je da žena treba biti svoja i ne kopirati druge, jer je autentičnost ono što čini stil posebnim.

Briga o Sebi: Njen citat o tome kako žena treba izaći iz kuće "uredna" podsjeća nas na važnost samonjege. To ne znači da treba nositi skupu odjeću, već da treba izgledati njegovano, čisto i s odgovarajućom frizurom. Briga o sebi, kako fizički tako i emocionalno, odražava se na naš izgled i samopouzdanje.

Starost i Ljepota: Coco Chanel nas podsjeća da ljepota nije vezana uz godine. Bez obzira na dob, žena može zračiti šarmom i privlačnošću ako njeguje svoj stil i samopouzdanje. Ovo je važno jer nas potiče da prihvatimo proces starenja s pozitivnim stavom i ne zaboravimo njegovati svoju ženstvenost.

Ženstvenost: Ključna tema u Coco Chanelovim citatima je ženstvenost. Ona nas podučava da ženstvenost nije vezana uz fizički izgled, već uz unutarnju snagu, stil i samopouzdanje. Ženstvenost je ono što čini ženu privlačnom, neovisno o godinama ili vanjskoj ljepoti.

Njega i Trud: Kroz citate Coco Chanel, ističe se važnost njege i truda. Biti lijen ili zanemarivati sebe nije put prema ljepoti. Umjesto toga, trebamo uložiti trud u njegu svog izgleda i duha. To će nas učiniti neodoljivima, ne samo drugima, već i sebi samima.

U suštini, Coco Chanel nas podseća da prava ljepota dolazi iznutra i da svaka žena može biti privlačna i šarmantna ako njeguje svoj stil i samopouzdanje. Njeni citati nas inspirišu da budemo autentični, da njegujemo svoju ženstvenost i da brinemo o sebi, bez obzira na godine ili druge faktore.

Izvor: svezazenu.net

Istražiti porodično stablo dug je i zahtevan posao koji traži mnogo strpljenja. Upravo to je pošlo za rukom Jeleni Rašić iz Sombora, koja je došla do podataka o svojim precima i saznala ko su joj bili parđupan i parđupana.

"Ja sam Jelena Rašić iz Sombora i rođena sam 1956. godine. Moj parđupan se zvao Danilo i bio je rođen 1673. godine, a moja parđupana se zvala Stana i bila je rođena 1677.", kazala je ova Somborka koja se, istražujući porodično stablo, vratila 350 godina u nazad.

Za one koji ne znaju, parđupan i parđupana su preci 12. kolena u porodičnom stablu.

Ovo veoma zahtevno istraživanje počela je pre 30 godina, ali tek sa odlaskom u penziju imala je dovoljno slobodnog vremena da svakodnevno posećuje Istorijski arhiv u Somboru i pronađe davne rođake.

"Želela sa da nađem sve što mogu. Moji su došli u Velikoj seobi sa Čarnojevićem I i ženili su se po okolnim salašima. Neki su tu bili možda i od ranije", rekla je ona.

U istraživanju porodične istorije bilo je više izazova - od duplih naslednika do učenja čitanja crkvenoslovenskog jezika.

"U početku sam mislila da mogu ići od nazad - deda, pradeda, čukundeda. Njih sam znala i mislila sam da ću tako ići - venčao se na primer 1850. pa odem dvadesetak godina u nazad i nađem tog Jovana ili Kostu ili koga već tražim. Onda su se pojavila dva Jovana sa istim prezimenom, u isto vreme venčani ili rođeni i nisam više znala koji je moj predak. Tada sam shvatila da moram krenuti od početka, od najstarijih, i sve upisivati, baš sve. Dešavalo se da neke 1800. godine nađem dva Vasilija oženjena Sofijama i da se odjednom pojavi višak dece. Prvo nisam znala šta ću, pa sam se setila da su se upisivala i imena kumova, a kumstvo se negovalo sa generacije na generaciju. Tada sam se opet vraćala i beležila sve kumove od venčanja do rođenja. Na strašne stvari sam nailazila - koliko dece se tu rađalo i umiralo, koliko je žena umrlo nakon porođaja i koliko je bilo rasturenih porodica. Rodi se desetoro dece i sva umru, strašne stvari sam našla", ispričala nam je Jelena.

Arhivisti u Somboru rado pomažu istraživačima, ali kažu da je takvih kao što je Jelena jako malo.

"Potrebno je da istraživači znaju bar pradedu, da od njega krenemo, jer nama su najnovije knjige do 1910. godine zavisno od mesta do mesta. Ova usluga istraživače ne košta ništa, a mi smo svakako tu da pomognemo", rekla je Silvia Kovačević, arhivista u Istorijskom arhivu Sombor.

Istražiti svoje porodično stablo, dug je i zahtevan posao i ne košta ništa osim strpljenja. Ova vremešna Somborka ističe važnost neraskidivosti niti koja nas spaja sa precima.

Izvor: RTV

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. novembar

Povodom 8. novembra – Dana prosvetnih radnika, u Velikoj sali Skupštine grada organizovana je prigodna svečanost na kojoj je najistaknutijim prosvetnim radnicima u 2024. godini, uručeno priznanje „Avram Mrazović“, zahvalnice, novčana nagrada i knjiga u luksuznom povezu koja govori o našem prvom srpskom prosvetitelju i arhiepiskopu Svetom Savi. Priznanja su dobili pojedinci koji su radili na unapređenju obrazovanja mlađih generacija u Predškolskoj ustanovi, osnovnim i srednjim školama sa teritorije Grada.

Na osnovu pristiglih predloga, nadležna Komisija odlučila je da se priznanje za angažman koji doprinosi podizanju standarda kroz inovativan rad u oblasti predškolskog obrazovanja i vaspitanja dodeli Ljiljani Vulić, vaspitačici u objektu vrtića „Petar Pan“ u Somboru, u kategoriji osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja Slobodanki Todorović, profesorici razredne nastave u OŠ „Dositej Obradović“ u Somboru i u kategoriji srednješkolskog obrazovanja i vaspitanja Maji Pavićević, profesorici matematike u Gimnaziji „Veljko Petrović“ Sombor.

Priznanje i zahvalnice nagrađenim prosvetnim radnicima uručio je gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, koji se ovom prilikom zahvalio svim učiteljima, vaspitačima, profesorima i nastavnicima koji svakodnevno u svojim učionicama dele znanje onima koji su naša budućnost.

„Danas, na Dan prosvetnih radnika, želimo da se zahvalimo vama koji svakodnevno u svojim učionicama delite znanje onima koji su naša budućnosti, a duboko sam uveren da je osnov te budućnosti upravo u obrazovanju. Pored toga što nam je važno da u školama rade najbolji, najkompetentniji i najmotivisaniji učitelji i profesori, veoma nam je bitno da uslovi u kojima prosvetni radnici rade, a naša deca uče, moraju da budu u skladu sa potrebama savremenih trendova, da učionice budu okrečene, čiste i zimi tople, a tokom toplih meseci adekvatno rashlađene, da imamo opremljene kabinete, dovoljno računara i ostale obrazovne tehnologije kojima časove činite zanimljivijim i učenike podstičete na kreativnost. Za takav ishod, neophodno je da radimo partnerski, u sinergiji, da mi u lokalnoj samoupravi i dalje budemo sa vama i uz vas i obezbeđujemo kvalitetne uslove za vaš rad i za učenje naše dece, a da vi svojim znanjem, zvanjem i radom te uslove iskoristite na najbolji način i pomognete svojim đacima da u onom najboljem smislu razvijaju duh takmičara i pobednika. Još jednom svima vama čestitam Dan prosvetnih radnika i želim još mnogo inicijativa za podizanje kvaliteta obrazovanja u našem gradu“, rekao je gradonačelnik Ratković u svom obraćanju.

Ljiljana Vulić je rođena 1964. godine u Somboru. Osnovnu, srednju i višu pedagošku akademiju završila je u svom rodnom gradu. Nakon ulaska u brak, preselila se u Plaški u Republiku Hrvatsku, gde je postala majka jedne Biljane. U Plaškom je živela i radila osam godina, da bi se i usled ratnih dešavanja 1995. godine u „Oluji“ vratila u svoj rodni grad. Zaposlila se u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ na poslovima spremačice, pomoćne radnice u kuhinji i saradnika. Po otvaranju nove grupe obdaništa u Stanišiću dobila je radno mesto vaspitača gde je radila tri i po godine, a nakon tog vremena, prešla je u vrtić „Petar Pan“ u Ulici Ilije Birčanina u Somboru gde i danas radi. Ljiljana se stručno usavršavala pohađanjem akreditovanih seminara i obuka, među kojima je i program digitalnih kompetencija kao i obuka za nove Osnove programa i učešće na susretima vaspitača, a stečena znanja i razmenjena iskustva je uspešno primenjivala u vaspitno obrazovnom radu sa svojom grupom. Nova saznanja su joj pružila mogućnost veće slobode u radu sa decom, istraživanje, zadovoljavanje dečije radoznalosti i začudnosti kao i mogućnost veće kreativnosti i boljih saradničkih odnosa sa roditeljima kroz njihovo direktno uključivanje. Sa pripremnom predškolskom grupom kojoj je bila vaspitačica, rado se odazivala na humanitarnim akcijama i bila nezaobilazna saradnica u realizaciji programa za dan Ustanove na temu „Vojvodinom ravnom“.

Slobodanka Todorović je svoj radnik vek započela u OŠ „21. Oktobar“ u Somboru, stalni radni odnos u OŠ „Dositej Obradović“ zasnovala je 1989. godine. Izdvaja se izuzetnim ličnim činom i postignućima kojima utiče na razvoj i podiže kvalitet rada u školi u kojoj je zaposlena, ali i šire. Veoma je inovativna, osmišljava podsticajnu sredinu za učenje usklađujući ciljeve, sadržaje, metode rada i očekivanje ishode. Uvek zastupa najbolji interes učenika i gradi atmosferu međusobnog poverenja. Razvija empatiju, toleranciju i saradnju kod učenika kroz aktivnosti humanitarnog karaktera kao i društveno odgovornu svest kod učenika kroz saradnju i aktivnosti sa udruženjima u lokalnoj zajednici. Njeni učenici su učesnici brojnih republičkih takmičenja i smotri, likovnih i literarnih konkursa, matematičkih, informatičkih i sportskih takmičenja, ali i humanitarnih akcija. U oviru projektne nastave sa svojim učenicima je snimila film o Somboru koji se može pogledati na internetu. Pohađala je brojne obuke programa stručnog usavršavanja. Pisma podrške učiteljici Slobodanki napisali su četiri generacije njenih đaka, roditelji učenika, kolege iz kolektiva, Udruženje somborskih učitelja koji će ujedno povodom Dana prosvetnih radnika učiteljici Slobodanki dodeliti priznanje „Javna pohvala učitelju“ koje ima za cilj da prepozna i nagradi izuzetne učitelje koji svojim trudom, zalaganjem i posvećenošću doprinose razvoju obrazovanja i vaspitanja.

Maja Pavićević rođena je u Vrbasu 1971. godine, gde je završila Gimnaziju, a potom i prirodno – matematički fakultet u Novom Sadu i dobila zvanje diplomiranog matematičara. Prvo nastavničko iskustvo je sticala u Osnovnoj školi u Doroslovu i OŠ „Dositej Obradović“ u Somboru, a poslednjih 20 godina je profesor matematike u somborskoj Gimnaziji „Veljko Petrović“. Profesorica Maja u svom radu koristi različite

Svečanosti su prisustvovali i zamenik gradonačelnika Milan Stakić, članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, načelnica Školske uprave Milana Minarski, članovi Odeljenja za obrazovanje i direktori predškolske ustanove, osnovnih i srednjih škola.

Celokupan program uveličao je nastup hora Gimnazije „Veljko Petrović“, solistkinje dečijeg hora „Šareni vokali“ Petre Lalić i Tin kluba „Šarenih vokala“, pod upravom dirigentkinje Marije Hajnal, te učenika petog razreda OŠ „Avram Mrazović“ Sombor.

Odigrane su prve dve utakmice šestog kola KLS. Nove pobede ostvarili su zemunska Mladost i Džoker protiv Sloge i OKK Beograda.

Džoker je slavio 90:66 i sada je na deobi drugog mesta na tabeli.

Kod pobednika Kljajević je bio najefikasniji sa 18 poena, Brkić je zabeležio 16 uz sedam skokova. Na drugoj strani Gačić je postigao 15 poena, a dvocifren je još bio Srzentić sa 10 poena.

Džoker je na deobi drugog mesta sa Mladosti. Zemunci su na svom terenu u znatno neizvesnijem duelu savladali Slogu 89:83. Presudila je četvrta četvrtina koju je domaćin dobio 35:21.

U pobedničkom timu Džijugas je bio najefikasniji sa 20 poena, dok je Gašić postigao dva manje. Na drugoj strani najefikasniji bio je Simeunović sa 27 poena.

Izvor: sportklub

U Beogradu u zakonskom štrajku skraćenjem časova na 30 minuta ove sedmice učestvovalo je 70 odsto, a u Požarevcu 80 odsto škola, uz brojne pretrpljene pritiske, saopšteno je na današnjoj konferenciji za novinare reprezentativnih prosvetnih sindikata. Sledeće nedelje časove će za 15 minuta skratiti škole u Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru i Valjevu

Predstavnica Unije škola Beograda Snežan Romandić i Jasminka Matić iz Školske uprave Požarevac poručile su da nema odustajanja od protesta, uprkos najrazličitijim pritiscima.

Kao forme pritisaka Romandić je navela to da direktori škola traže spiskove, a inspekcija traži odluke o štrajku, iako su one uveliko dostavljene, dok se od nastavnika već sada zahtevaju planovi nadoknade propuštenog gradiva.

"Odolevamo i istrajavamo", navela je Romandić.

Marić je direktorima škola koji vrše pritiske na zaposlene poručila da svemu dođe kraj, pa i vlasti i da treba da budu uz svoje kolektive, a kolegama koje sledeće nedelje nastavljaju cirkularni štrajk skraćenjem časova na 30 minuta da nastave još "žešće" .

Sledeće nedelje časove će za 15 minuta skratiti škole u Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru i Valjevu.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dobrivoje Marjanović zatražio je sistemsko rešenje i poručio da je šansa za to novi posebni kolektivni ugovor koji bi trebalo da bude potpisan do marta.

On je pozvao sve nadležne i zainteresovane aktere da sa sindikatima počnu razgovore na tu temu već od sutra.

"Nećemo da svakog septembra budemo pred Vladom, hoćemo da trajno rešimo probleme prosvete", kazao je Marjanović.

Četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika odbila su ponudu Vlade da plate zaposlenima u školama budu od januara povećane za 11 odsto.

Tim povodom u Beogradu je 1. novembra održan i protest na kojem je, prema podacima organizatora, bilo oko 6.500 nezadovoljnih prosvetara.

Podsetimo, predstavnici četiri sindikata prosvetnih radnika - Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata obrazovanja Srbije, GSPRS Nezavisnost i Sindikata radnika u prosveti Srbije protestovali su 2. oktobra u Beogradu.

Njihov zahtev bio je da Vlada ispuni protokol potpisan oktobra prošle godine, a poručili su tada da neće odustati od svojih zahteva, koji se tiču poboljšanja materijalnog položaja i bezbednosti zaposlenih u školama i predškolskim ustanovama.

Pre toga, protest prosvetnih radnika održan je i 16. septembra širom Srbije.

U Beogradu su se prosvetni radnici tada okupili u parku Manjež, preko puta Ministarstva prosvete, a protestovalo se i u Zrenjaninu, Novom Sadu, Nišu, Šapcu, Valjevu, Kraljevu, Kragujevcu, Leskovcu, Somboru, Požarevcu...

U razgovorima sa premijerom Milošem Vučevićem, rečeno im je da "nema bolje ponude od januarske povišice za 12 odsto za nastavno i osam odsto za nenastavno osoblje".

Sindikati nisu pristali na to da povišica ne bude jednaka za sve zaposlene u školama. Nezadovoljni su i time što je država neće poštovati obavezujući protokol koji je potpisan pre godinu dana i što nema novca za povećanje zarada u ovoj kalendarskoj godini, kao i zbog toga što neće biti pregovora o korekciji koeficijenta.

Izvor: FoNet