Sombor.info

Osvajanje medalja na međunarodnim olimpijadama iz veštačke inteligencije i informatike bio je poslednji korak u srednjoškolskom obrazovanju Nemanje Majskog iz Sombora.

Ovaj devetnaestogodišnjak sada studira informatiku na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a odatle planira da nastavi studije u inostranstvu.

Iako još uvek nije siguran čime tačno želi da se bavi nakon studija, razmišlja o oblastima koje želi dalje da istražuje.

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da za sada jedno zna, a to je da ne želi da radi jednostavan posao, već da je cilj da stalno "mora da razmišlja".

Prvu polovinu septembra je proveo na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike u Aleksandriji u Egiptu, gde je osvojio srebrnu medalju.

Odmah nakon je leteo za Rijad u Saudijskoj Arabiji, gde je učestvovao na Međunarodnoj olimpijadi za veštačku inteligenciju i osvojio bronzanu medalju.

S početkom studija takmičenjima je došao kraj i to će mu, kaže, nedostajati.

RSE: Poslednje veliko takmičenje na kome si učestvovao bila je Međunarodna olimpijada za veštačku inteligenciju. Kako je izgledala ova olimpijada i šta su bili zadaci na njoj?

Majski: Ovo je prva olimpijada da se ikada održi iz veštačke inteligencije u ovakvom formatu i učestvovali su đaci iz 25 država.

Imali smo dva dana takmičenja. Prvog dana je bila teorijska runda, drugog dana je bila praktična runda.

Teorijska runda podrazumeva šest pitanja, koja su nešto između testa iz matematike, fizike i biologije, ali tema je veštačka inteligencija. Bilo je nekih zadataka gde treba da se radi izvođenje i matematika, a neki su bili baš teorijski gde smo na osnovu teorije dolazili do nekih zaključaka.

Kod praktične runde je bilo samo programiranje. Imali smo konkretan problem i putem veštačke inteligencije je trebalo da ga rešimo. Konkretno, trebalo je da predvidimo koliko će neka vatra da se prostire: Kao dešavaju se požari i treba da procenimo koliko će šume izgoreti u tom nekom požaru, ako imamo informacije koje su date. Što bolje predvidimo, to nam je bolji rezultat i dobijemo više bodova.

RSE: Kako si se pripremao za ovu olimpijadu?

Majski: Pošto je ovo bila prva olimpijada iz veštačke inteligencije i kasno smo saznali za nju, nismo imali vremena da napravimo neke pripreme ili da oformimo izbor za tim, pa je komisija (iz Društva matematičara Srbije) odlučila da uzme tim sa Međunarodne olimpijade iz informatike i da nam daju nešto malo znanja i da nas pošalju. Ideja je bila da ćemo se nekako snaći, što se, rekao bih, i desilo.

Ta olimpijada iz informatike je mnogo veća. Tamo je bilo 350 učesnika iz 90 zemalja.

Naravno, pripremao sam se pre toga i za srpsku olimpijadu, koja je selekcija za Međunarodnu olimpijadu.

RSE: Odlučio si i da nastaviš sa informatikom, pa si osnovne studije upisao u Beogradu, gde upravo to i studiraš. Šta je plan za dalje?

Majski: Zvuči mi dosta zanimljivo da odem negde drugde na master ili doktorske, čisto da bih video kako to izgleda, pošto dosta mojih drugara sa olimpijade jesu na fakultetima po svetu.

Želeo sam da za osnovne ipak budem u Srbiji, da vidim kako je uopšte živeti sam, ali definitivno bih razmislio o inostranstvu za dalje školovanje. Posle je plan da se vratim u Srbiju, ali svašta može da se promeni do tada.

RSE: Čime bi želeo da se baviš nakon studiranja?

Majski: Programiranjem, informatikom, veštačkom inteligencijom, strukturom podataka, to me najviše interesuje, ali to jesu oblasti sa kojima sam imao najviše kontakta. Treba da izučim ostale oblasti i vidim kakvi sve poslovi postoje, šta sve tu može da se radi i naći ću ono što me najviše zanima.

Jedino što znam sad jeste da ne želim da bude nešto lako. Želim da moram da razmišljam i da ne radim jedno te isto.

RSE: Da li misliš da je veštačka inteligencija budućnost?

Majski: Veštačka inteligencija je budućnost i sadašnjost, a i prošlost. Nije sad to nešto previše novo, samo što je sad krenulo da se baš naglo razvija. Hardver je sad dovoljno jak da podrži takve stvari. Razvija se i teorija, ali neke osnovne teorije postoje još od 80-ih, samo što 80-ih računari nisu bilo dovoljno dobri. Sad su i naši lični računari dovoljno dobri da naprave neke proste programe veštačke inteligencije.

I na samoj olimpijadi treniranje veštačke inteligencije smo radili na laptopovima na kojima smo se takmičili. Nisu to bili loši laptopovi, ali nisu bili ni mega laptovi.

Da li ja time planiram da se bavim? Pa definitivno. Razmišljam o njoj (veštačkoj inteligenciji), radio sam više projekata na njoj.

Pravio sam AI (veštačku inteligenciju) koji igra GeoGuessr (igrica u kojoj se na osnovu Google Street View opcije pogađa lokacija). Takođe sam pravio i AI koji pomaže u pretraživanju veb stranica. Moram još da istražujem tu oblast.

Definitivno će to dalje da se razvija u budućnosti, jer su potencijalne primene ogromne.

Izvor: Slobodna Evropa

Košarkaši "Dinamika" pobedili su juče posle velike drame "Džoker" iz Sombora u okviru 5. kola Košarkaške lige Srbije rezultatom 96:95, tako da somborski klub sada ima skor na 3-2.

Gledali smo izuzetno efikasan meč danas, koji je rešio Andrej Kostić u poslednjem napadu pogocima sa linije za slobodna bacanja. Ustupljeni košarkaš Crvene zvezde, koji nastupa za "Dinamik" bio je miran, a na kraju je meč završio sa 17 poena uz 1/1 za dva, 3/9 za tri i 6/7 sa linije penala. Na sve to je dodao šest asistencija i četiri skoka.

U ekipi Džokera iz Sombora se istakao već tradicionalno Veljko Brkić sa čak 24 poena, 10 skokova i indeksom od čak 32, pa pratio ga je Jovan Šljivančanin sa 16 postignutih poena uz sedam asistencija.

Gradski muzej u Somboru jedini je muzej u našoj zemlji koji kroz legat Velimira Žugića raspolaže građom u vezi sa Regularnom velikom ložom Srbije

Nesvakidašnja izložba otvorena je u Gradskom muzeju u Somboru, koji je istovremeno postao bogatiji za vredan legat.

„Kraljevska umetnost u legatu Velimira Bate Žugića” naziv je izložbe čiji autor je Milka Ljuboja, muzejska savetnica i istoričarka Gradskog muzeja. Priređena postavka predstavlja tek deo ukupnog legata Velimira Bate Žugića, koji je ostavio Gradskom muzeju u Somboru pod nazivom „Moj život u kraljevskoj umetnosti”. Zahvaljujući tome somborski Gradski muzej je jedini muzej u našoj zemlji koji raspolaže ovom vrstom istorijske građe, koja osim što rasvetljava lično angažovanje Žugića u Regularnoj velikoj loži Srbije baca svetlost i na u javnosti manje poznate aktivnosti lože.

Izložbu je otvorio prof. dr Lukas Rasulić, veliki majstor Regularne velike lože Srbije, rečima da je za njega najupečatljivije da je kraljevska umetnost, odnosno slobodno zidarstvo, sistem moralnih vrednosti izražen u alegorijama, koji imaju za cilj da dobrog čoveka učine još boljim. Napomenuo je da je ovo prvi legat unutar Regularne velike lože Srbije.

Na izložbi koja će biti otvorena do početka decembra mogu se videti znamenja i simboli slobodnih zidara, međunarodne aktivnosti Žugića, a načinjena je i svojevrsna replika masonskog hrama. Prema rečima dr Rasulića, ova izložba više nije samo deo privatne istorije i života Velimira Žugića, već i Regularne velike loše Srbije, a kroz nju je omogućeno da i šira javnost stekne uvid u to šta je slobodno zidarstvo.

Kako je rečeno i na otvaranju, ova izložba je diskretan, muzeološki način kroz razmatranje sadržaja i značaja legata da se otklone predrasude koje postoje u vezi sa slobodnim zidarstvom i aktivnostima Regularne velike lože Srbije.

Izvor: politika.rs

Od početka godine, u saobraćajnim nesrećama život su izgubile 423 osobe. Uoči velikog broja praznika i slava, iz Saobraćajne policije apeluju na vozače da budu pažljiviji. Novi zakon o bezbednosti saobraćaja očekuje se sredinom sledeće godine. Najavljuju se mnoge novine, ali i stroža kaznena politika.

Rok je kratak, a posla mnogo. Novi zakon o bezbednosti saobraćaja donosi mnogo noviteta, kažu iz radne grupe koja je počela rad na nacrtu zakona, koji treba svim učesnicima u saobraćaju da obezbedi veću sigurnost na putevima.

Najavljene su izmene u oblasti mikromobilnosti, digitalizaciji, kao i trajno oduzimanje dozvole.

Digitalni dosije vozača

Načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Slaviša Lakićević najavljuje digitalne dosijee vozača, gde će im biti uvek dostupno koji broj prekršaja i prijava imaju, da li imaju neke druge aktivnosti, pozive i sve ostalo.

"Upravo tu mogu i da prate svoje i kaznene poene i sve ostalo. Naravno da ćemo uvesti kategorizaciju što se tiče kaznenih poena", napominje Lakićević.

Šta su alkobrave

V. d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović ističe da će se insistirati na uvođenju upotrebe alkobrava.

"Da oni koji čine određene prekršaje pod dejstvom alkohola, ukoliko ih ponavljaju, da moraju ugraditi u svoje automobile alkobrave i na taj način suspendovati mogućnost da pod dejstvom alkohola sednu, odnosno, da startuju automobil", objašnjava Stamatović.

Dostupan mejl za predloge i ideje

Godišnje, saobraćajna policija otkrije više od milion i po prekršaja.

Ipak, vozači su saglasni da bi trebalo pojačati represivne mere i pooštriti kontrole saobraćaja.

Tokom rada na novom zakonu o bezbednosti saobraćaja dostupan je mejl za predloge i ideje - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Problem je pet odsto vozača

Urednik emisije SAT Mladen Alvirović očekuje da će, kada sankcije budu strožije, a kazneni poeni se budu drugačije propisali, kada zaista profunkcioniše u punoj meri oduzimanje vozila onima koji su povratnici sa najtežim prekršajema, ljudi početi da se pitaju da li treba da se ponašaju i kod kuće drugačije.

"Mi nemamo problem sa 95 odsto vozača. Ali zapravo je problem sa pet odsto onih koji su najnesavesniji, koji su najbahatiji, oni koji ne poštuju ništa, nikoga, ni u jednom trenutku", napominje Alvirović.

Oštrije kazne za nekorišćenje pojasa

Što se tiče kaznene politike, dodaje Lakićević, svakako će pretrpeti izmene, pogotovo oni prekršaji koji dovode do nastanka najtežih saobraćajnih nezgoda.

"Svakako da ćemo pooštriti kaznenu politiku što se tiče nekorišćenja sigurnosnih pojaseva", navodi Lakićević.

Poslednji zakon o bezbednosti saobraćaja usvojen je 2009. godine, od tada pretrpeo je nekoliko izmena i dopuna, među kojima je i mera privremenog oduzimanja automobila.

Do sada, oduzeto je 295 vozila. Oduzimaju se i na do dve godine, a prekršilac plaća ležarinu.

Izvor: RTS

Analiza psihologa pokazuje šta svaki deo u kući govori o vama.

Da li ste se ikada zapitali zašto kada odete u posetu prijateljima, odmah osetite njihovo prisustvo, čak i ako vlasnici nisu kod kuće? Ili zašto neki stanovi ili enterijeri izgledaju prijatno i živahno, dok drugi izgledaju hladno i bezlično? Činjenica je da naše kuće nisu samo zidovi i nameštaj. To je produžetak nas samih, odraz naših navika, strahova, pa čak i uspomena iz detinjstva.

Razumevanje onoga što naš enterijer govori o nama može biti prvi korak ka pozitivnim promenama ne samo u domu, već i u životu. Duhovita parafraza jedenog čuvenog citata glasi: "Kakve su vam misli, takav vam je orman. Kakav vam je orman, takav vam je život."

Saznajte šta bi mogao i vama i nama da otkrije vaš enterijer.

1. Kuhinja

Većina stvari u životu počinje od kuhinje - mesta gde pripremamo hranu i provodimo mnogo vremena. Stanje vaše kuhinje može mnogo reći o tome kako se osećate.

Prljave radne ploče, zamrljane prednje strane ormarića, ostaci hrane na podu - to može ukazivati na to da ste zanemarili ne samo kuhinju, već i brigu o sebi. Možda ste previše zauzeti poslom ili porodičnim obavezama i jednostavno ne nalazite vremena za čišćenje. Ili još gore, osećate se kao da ne zaslužujete čist prostor dobrodošlice.

S druge strane, savršeno čista kuhinja, u kojoj sve sija i blista može ukazivati na perfekcionizam vlasnika. Takvi ljudi često pate od anksioznosti i pokušavaju da kontrolišu svet oko sebe održavajući idealan red.

Zlatna sredina je čista, ali živa kuhinja - gde ima mesta za sveže oprano posuđe i šoljicu nedovršene jutarnje kafe. Takva kuhinja sugeriše da njen vlasnik zna kako da se brine o sebi, ali ne vodi brigu do krajnosti.

2. Spavaća soba

Sada treba da zavirimo u spavaću sobu. Često u stanovima mladih možete videti veoma oskudno nameštene sobe. Dušek na podu, par kutija umesto ormana. Mnogi smatraju da je ovaj stil moderan minimalizam - ali u stvari, često krije strah od odrastanja i nevoljnost da se preuzme odgovornost. Kao da osoba kaže: "Ovde sam privremeno, selim se“ ili "Još nisam odlučio šta mi se sviđa“.

To ne znači da morate hitno da trčite u prodavnicu i kupite sav nameštaj, ali vredi razmisliti: možda je vreme da raspakujete svoj život. Okačite svoje omiljene fotografije, kupite udoban krevet, izaberite zavese koje vam se sviđaju. Napravite prostor u kome ćete se osećati dobro čim otvorite oči svakoga dana.

3. Radni kutak

U eri rada na daljinu, kućna kancelarija je sastavni deo mnogih stanova. A način na koji vaše radno mesto izgleda može reći o vašem stavu prema poslu i vašoj sposobnosti da organizujete vreme.

Sto prepun papira, šoljica za kafu i nasumični predmeti sugeriše da najverovatnije stalno pokušavate da uradite sve odjednom. Preuzimate nekoliko stvari istovremeno, a da nijednu ne završite. Rezultat je stres i smanjena produktivnost.

S druge strane, savršeno čist sto može ukazivati na to da se plašite da započnete posao i da odlažete važne zadatke pod maskom čišćenja.

Najbolja opcija je organizovano radno mesto sa malo kreativnog nereda. To pokazuje da znate kako da se fokusirate na ono što je važno, ali da se ne plašite da budete kreativni.

4. Ormani i ostave

Mnogima od nas je poznata situacija kada dnevna soba izgleda savršeno, ali kada otvorite ormar, ispadne brdo stvari. To je klasičan primer kako pokušavamo da stvorimo izgled reda, a da zapravo ne rešavamo problem. Ovaj pristup je često karakterističan za ljude kojima je veoma stalo do mišljenja drugih. Važno im je da ostave dobar utisak, ali nisu uvek spremni da ulože napor da održe pravi red.

Ako se prepoznate, nemojte da žurite i da se nervirate. Počnite polako - rastavite jedan ormar i napravite sistem za olaganje. Videćete koliko je lakše biti organizovan kada sve ima svoje mesto.

5. Nedovršene popravke

Otrcani zidovi koji su "upravo farbani“, slomljena kvaka na vratima koja "davno treba da se popravi“ - da li vam je to poznato

Ako vaš dom ima mnogo takvih "privremenih“ neprijatnosti, možda patite od sindroma odloženog življenja. Ljudi sa ovim sindromom često žive u iščekivanju nekog idealnog trenutka u budućnosti.

"Kad dobijem unapređenje na poslu, onda ćemo završiti renoviranje", "Čim deca porastu, obavezno ćemo promeniti nameštaj." Kao rezultat toga, život prolazi u neprijatnim uslovima, a idealan trenutak nikada ne dolazi. Pokušajte da promenite pristup. Počnite od malog - promenite sijalicu, popravite slavinu. Male pobede će vam dati energiju za veće promene.

6. Nered i gomilanje

Da li ste ikada bili u stanovima u kojima bukvalno nema gde da padne igla ili jabuka? Gde je svaki kutak ispunjen stvarima, od kojih mnoge očigledno nisu korišćene godinama? Takvo gomilanje često skriva duboke emocionalne probleme.
Ljudi koji ne mogu da se rastanu od stvari često pokušavaju da njima popune svoju unutrašnju prazninu. Kupovina novih stvari im daje kratkoročni osećaj zadovoljstva, ali ne rešava stvarne probleme.

Ako osećate da stvari počinju da preuzimaju vaš životni prostor, pokušajte da razumete emocionalne razloge za ovaj fenomen. Možda bi bilo vredno posetiti psihologa. U međuvremenu, počnite s malim – birajte svaki dan jednu stvar od koje ste spremni da se rastanete.

7. Sterilna čistoća

Na drugom kraju spektra jesu kuće koje su savršeno organizovane. Svaka stvar je na svom mestu, nema ni trunke prašine. Ponekad takav perfekcionizam krije duboku anksioznost.

Ljudi opsednuti čistoćom često pokušavaju da kontrolišu svoje živote održavajući svoj dom u savršenom redu. Oni mogu postati pod velikim stresom ako im neko poremeti sistem.

Ako se prepoznate u ovom opisu, pokušajte malo da olabavite kontrolu. Dozvolite sebi da ostavite šolju na stolu bez nameštanja kreveta ujutru. Videćete da se svet neće srušiti i moći ćete da se malo opustite.

Zapamtite, promena se ne dešava preko noći. A sve što uradit drugačije u domu doneće vam promenu u životu.

Izvor: prva.rs

Svoje savete redovno deli na društvenim mrežama

dr. Džeremi London ima priliku da iz prve ruke vidi šta bolest srca, ubica broj jedan na svetu, može da učini zdravlju čoveka. Kao specijalista kardiohirurgije bavi se srčanim oboljenjima, „popravlja“ oštećene krvne sudove i radi procedure za postavljanje bajpas graftova u začepljene sudove. Svoje savete redovno deli na društvenim mrežama

Kako bi pomogao ljudima da vide koje navike ozbiljno štete zdravlju srca, sastavio je i na svom Instagram profilu objavio listu pet stvari koje kao kardiohirurg izbegava da bi sačuvao zdravlje srca.

Vode za ispiranje usta na bazi alkohola

– To je nešto što mnoge zaista iznenađuje, ali činjenica je da vode za ispiranje usta na bazi alkohola, koje obećavaju da će uništiti sve patogene klice, mogu da utiču na krvni pritisak. Dobre bakterije u usnoj duplji pomažu organizmu u proizvodnji azot-oksida, koji učestvuje u širenju krvnih sudova i održavanju krvnog pritiska na normalnim vrednostima. Međutim, antibakterijske vodice za ispiranje usta ubijaju i dobre bakterije i tako remete ovaj proces – objašnjava dr London, ističući da je studija pokazala da je redovna upotreba alkoholnih tečnosti za ispiranje usta povezana sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska, bez obzira na glavne faktore rizika za hipertenziju. Drugim rečima, postoje nedvosmisleni dokazi da narušavanje oralnog mikrobioma upotrebom antiseptičkih vodica za ispiranje usta inhibira proizvodnju azotnog oksida i negativno utiče na krvni pritisak.

- Pritisak možete podići samo uništavanjem bakterija u usnoj duplji. A ako imate tendenciju da imate visok krvni pritisak, to će dodatno pogoršati situaciju. Sa njim se slaže i stomatolog dr Kami Hos, autor knjige „Ako bi tvoja usta mogla da pričaju”, koji smatra da je upotreba antiseptičkih tečnosti za ispiranje usta koja remete mikrobiom usne duplje jedna od najvećih grešaka njegovih pacijenata. Preporučuje korišćenje alkalnih voda koje ne sadrže alkohol.

Pušenje i vaping

– Znamo da pušenje izaziva rak i oštećuje sloj endotelnih ćelija koje oblažu krvne sudove, ne samo u srcu, već i u mozgu, čime se povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Nikotin je i vazokonstriktor, što znači da sužava krvne sudove, što može izazvati povećanje krvnog pritiska. Pušenje je najgora stvar koju možete sebi učiniti. Ako već imate istoriju srčanih oboljenja i skloni ste aterosklerozi, pušenje će umnogome ubrzati taj proces – upozorava dr London, koji nije ništa manje zabrinut za vaping.

Bezalkoholna gazirana pića

Dr London ih u jednom od svojih postova naziva „tečnom smrću“.

- Mislim da su bezalkoholna pića velika opasnost u našem društvu i trudim se da skrenem pažnju na to. Visokokalorična bezalkoholna pića i unošenje velikog broja kalorija u organizam, čega ljudi nisu ni svesni dok piju takva pića, je ono što svakako treba izbegavati – kaže dr London, dodajući da je studija iz 2024. godine pokazala da ispijanje jednog zaslađeno bezalkoholno piće dnevno je povezano sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, bez obzira na nivo fizičke aktivnosti osobe.

Hrana sa rafinisanim brašnom

Doktor kaže da nije protiv hleba i testenina, ali samo ako su integralni. Nažalost, mnogi ljudi biraju hleb i testeninu napravljene od rafinisanog brašna koje je prošlo kroz proces koji uklanja dijetalna vlakna, gvožđe i većinu vitamina B. Kada odaberete proizvode od celog zrna, vlakna koja sadrže pomoći će vam da poboljšate nivo holesterola i smanjite rizik od razvoja srčanih bolesti.

Ultra obrađena hrana

To su namirnice poput keksa, čipsa i pereca, kao i poluproizvodi koji sadrže dodatak šećera ili soli, nezdrave masti i konzervanse. Povećana potrošnja ultra-prerađene hrane povezana je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti, prema studiji objavljenoj u Journal of the American College of Cardiologi.

- Što je duži rok trajanja proizvoda koji konzumirate, to će vam život biti kraći. Konzumirajte takvu hranu što je manje moguće. Radije se okrenite prirodnoj i nutritivno bogatoj hrani poput voća i povrća, nemasnog mesa i jaja – savetuje dr London, a prenosi Jutarnji.hr.

Alarmantni nivoi žive u konzerviranoj tunjevini otkriveni su širom Evrope, pokazuje najnovije istraživanje.

Istraživači su pozvali na hitne, strože regulative, imajući u vidu da nivoi žive mogu da ošteti rad mozga, bubrega, a povezana je sa nekim vrstama raka.

Ispitivanje koje je uključilo skoro 150 konzervi tunjevina, kupljenih u Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i Britaniji, otkrilo je da su sve bile kontaminirane živom.

Živa je toksičan metal i jak neurotoksin, koji može negativno da utiče na funkciju nervnih ćelija. Izloženost ovom metalu može da ošteti rad bubrega, mozga, a povezana je i sa većim rizikom od bolesti srca i raka.

Dozvoljena granica žive u tuni

Prema sadašnjem zakonu EU i Ujedinjenog Kraljevstva, ograničenje količine žive u tuni je 1 miligram po kilogramu i 0,3 miligrama po kilogramu za druge vrste ribe, kao što je bakalar.

Svih 148 testiranih konzervi tunjevine je sadržalo živu - od kojih je oko 57 odsto premašilo granicu od 0,3 mg/kg žive, pokazuje istraživanje nevladinih organizacija "Bloom" i "Foodwatch" iz Pariza

Štaviše, jedna konzerva kupljena u prodavnici u Parizu imala je rekordni nivo žive od čak 3,9 mg/kg, navodi se u izveštaju, što je 13 puta više od granice od 0,3 mg/kg.

Prema statistikama, prosečan Evropljanin potroši više od 2,8 kilograma tune godišnje, što je okvirno 25 konzervi.

Kako živa dospeva u tunjevinu?

Živa, poznata po svojoj toksičnosti, uglavnom dospeva u okeane kroz atmosferske naslage, najčešće zbog emisija termoelektrana na ugalj. U vodi, živa se meša sa bakterijama, i pretvara se u toksično jedinjenje poznato kao metil živa.

Otprilike četiri petine žive unesene u atmosferu prirodnim i ljudskim uzrocima, kao što je sagorevanje uglja, završava u okeanu gde se deo pretvara u metil živu.

Tuna je morska riba koja je visoko pozicionirana u lancu ishrane, što znači da se hrani drugim manjim vrstama ribe koje apsorbuju velike količine žive iz okeana. Smatra se da vrsta tunjevine albakor sadrži tri puta više žive u odnosu na druge vrste tune.

Kako živa utiče na zdravlje ljudi?

Izloženost ljudi metil-živi može da dovede do oštećenja bubrega, vezivnog tkiva i nerava.

Konzumacija žive može izazvati neurološke i poremećaje ponašanja kod ljudi.

Takođe, živa može da izazove probleme sa vidom, a posebno zabrinjava to što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Trudnice i deca u najvećem riziku

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) svrstava živu među deset hemikalija koje izazivaju zabrinutost po javno zdravlje, i to je, kako kažu iz SZO, supstanca koja se generacijama ispušta u eko sistem, izazivajući veoma teške posledice po zdravlje.

Prema SZO, trudnice i deca su posebno osetljivi na visoke nivoe metil žive.

U veoma visokim dozama, studije su otkrile da su neki oblici žive pokrenuli razvoj nekoliko vrsta tumora kod pacova i miševa.

Istraživanja o uticaju žive na razvoj raka kod ljudi su, za sad, ograničena.

Hitan apel istraživača

Istraživači zahtevaju hitno usklađivanje maksimalno dozvoljenih nivoa žive sa strožim granicama nivoa žive (0,3 mg/kg), kao i pojačavanje regulatornih propisa.

"Ono što iz konzervi tunjevine završi na našim tanjirima je kolosalan rizik za javno zdravlje, koji se ne razmatra ozbiljno. Nećemo odustati dok ne budemo imali stroži evropski standard", poručila je Karin Džekmart, izvršna direktorka organizacije za prava potrošača "Foodvatch".

Istraživači su pozvali vlade da uklone sve proizvode sa tunjevinom iz školskih menza, vrtića, porodilišta, bolnica i domova za staranje.

Izvor: B92

U Sloveniji su od danas na snazi nove odredbe zakona o strancima koje kao uslov za dobijanje dozvole za stalni boravak propisuju osnovno znanje slovenačkog jezika, dok će za produženje privremenog boravka zbog spajanja porodice uslov biti znanje jezika na egzistencijalnom nivou.

Pod osnovnim znanjem podrazumeva se A2 nivo zajedničkog evropskog jezičkog okvira. Egzistencijalni nivo podrazumeva temeljno sporazumevanje na slovenačkom, ograničeno na jednostavne, predvidljive, svakodnevne situacije, u kojima je izražavanje rutinsko i ponavljajuće, naveli su iz tamošnjeg ministarstva za unutrašnje poslove, prenela je Slovenačka novinska agencija (STA).

Kako se navodi, računa se da punoletni član porodice ispunjava uslov znanja jezika ne egzistencijalnom nivou, ako ima potvrdu o uspešno položenom ispitu iz znanja slovenačkog na bar početnom nivou.

Takođe, smatra se da je uslov znanja slovenačkog na osnovnom i na egzistencijalnom nivou ostvaren, ukoliko je stranac primljen u javno važeće obrazovne ili studijske programe u Sloveniji, koji se izvode na slovenačkom jeziku, ili u slučaju da je završio školovanje na bilo kom nivou u Sloveniji, odnosno osnovnu ili srednju školu na slovenačkom jeziku u susednim državama, gde žive pripadnici autohtone slovenačke zajednice, ili ukoliko je stariji od 60 godina.

Uslov znanja slovenačkog jezika na egzistencijalnom i osnovnom nivou ispunjava i stranac, koji je nepismen, ali može da komunicira na slovenačkom, što dokazuje potvrdom o položenom ispitu iz govornog sporazumevanja.

Uslov poznavanja slovenačkog jezika na nivou egzistencije za produženje dozvole za privremeni boravak zbog spajanja porodice ne mora da ispunjava punoletni član porodice stranca koji je nosilac plave karte Evropske unije, dozvole za privremeni boravak za obavljanje poslova na području istraživanja, višeg i visokog obrazovanja, dozvole za boravak od strane druge države članice Evropske unije u svrhu istraživačkog rada, jedinstvene dozvole za osobu premeštenu unutar privrednog društva ili dozvole za privremeni boravak, ako je to u interesu Slovenije.

Za izdavanje dozvole za stalni boravak nije potrebno ispunjavanje uslova poznavanja slovenačkog jezika onim strancima kojima se dozvola za stalni boravak može izdati pre isteka pet godina neprekidnog zakonitog boravka u Sloveniji.

Nove odredbe zakona neće morati da ispune i stranci, koji zbog zdravstvenih problema nisu u mogućnosti da polože zahtevani ispit iz slovenačkog.

Testove znanja iz slovenačkog jezika na egzistencijalnom nivou izvode obrazovne ustanove ili orgranizacije, koje izvode neformalne obrazovne programe učenja slovenačkog za odrasle.

Strancima će biti dostupni besplatni program učenja slovenačkog na egzistencijalnom nivou i prvo polaganje testa. Neformalni program, koji se sastoji od 180 sati i po potrebi dodatnih 60 sati, počeo je da se sprovodi u julu i već je obuhvatio više od 300 ljudi.

Test znanja slovenačkog na osnovom nivou stranci mogu polagati u ustanovama, koje izvode javno važeći obrazovni program slovenačkog kao drugog jezika, a polaganje prvog testa je besplatno. Takođe je stranim državljanima u Sloveniji omogućen besplatni program učenja slovenačkog jezika i poznavanja slovenačkog društva u trajanju od 180 sati.

Prema podacima popisa iz 2002. godine u Sloveniji je živelo oko 40.000 građana srpskog porekla, dok novijih zvaničnih podataka nema, pošto popis u ovoj zemlji više ne uključuje pitanja nacionalne i verske pripadnosti - piše Danas.

Ponekad deterdžent može da ostavi tragove na odeći, a stručnjaci za čišćenje otkrili su kako da ih uklonite. Ako preopteretite mašinu i deterdžent se neće lepo u vodi. Umesto toga, može završiti na odeći, u obliku belih ili plavih mrlja, voštanog traga ili krute teksture.

Možda ste mislili da ih je nemoguće ukloniti, ali stručnjaci za čišćenje iz rekli su za The Sun da ih možete očistiti – alkoholnim sirćetom.

Stručnjaci su objasnili: “Mrlje od deterdženta za veš mogu da se pojavite ako deterdžent nije pravilno ispran. Srećom, prilično je lako ukloniti ove vrste mrlja. Da biste uklonili mrlje, pomešajte jednu šoljicu sirćeta s četvrtinom šolje vode u sudoperu. Stavite zaprljani odevni predmet u otopinu i utrljajte tkaninu samu o sebe kako biste očistili deterdžent.”

Pustite da se odeća odstoji sat vremena i stavite je u mašinu samu ili s nekoliko odevnih predmeta. Ključno je da ne preopteretite veš mašinu kako bi deterdžent mogao da izađe iz tkanine - piše Nova.

Početak terapije može biti zastrašujuć, jer ipak, stavljamo sebe u ranjivu poziciju i upuštamo se u neko novo iskustvo koje od nas zahtieva spremnost da podielimo i one najdublje emocije.

Psihoterapija je odličan alat za brigu o mentalnom zdravlju.

Ima brojne prednosti i delotvoran je, često smanjuje potrebu za dodatnim lekovima, a njegovi pozitivni efekti traju i nakon završetka lečenja.

Nažalost, i psihoterapija i uloga psihoterapeuta često se pogrešno shvataju.

Postoji nekoliko stvari koje treba da imate na umu i pre nego što se upustite u ceo proces.

Oklevanje je normalno

Većina ljudi počinje psihoterapiju sa zdravom dozom skepticizma.

Ovo je sasvim normalno i uobičajeno, jer ceo proces otvaranja prema strancu sam po sebi može biti zastrašujući.

Prvo oklevanje je znak emocionalnog zdravlja, ali ne dozvolite da vas odvrati od traženja pomoći koja vam je potrebna.

Psihoterapija nije samo primanje saveta

Psihoterapeuti nude empatično razumevanje zabrinutosti, ali to nije jednosmerni proces gde će vam ponuditi samo utehu i savet.

Većina rešenja leži u saradnji sa terapeutom, gde je neophodno biti otvoren za razmenu ideja.

Zato ne očekujte direktne naredbe, savete ili lična mišljenja, ali imajte na umu da je vaša uloga ovde presudna za uspeh same terapije.

I psihoterapeuti su ljudi

Psihoterapeuti ponekad deluju kao potpuno drugačija vrsta ljudi, a često nam se čini da se i ne bore sa problemima zbog kojih im se ljudi obraćaju za pomoć.

Zapamtite da su na kraju krajeva samo ljudi koji doživljavaju radosti i tuge u svojim životima, kao i svi drugi.

I oni mogu da pogreše, pa izbegavajte misaonu zamku da čitaju misli ili da ih ništa u životu ne dotiče.

Ono što ih može razlikovati od drugih je to što možda ne pokazuju svoje emocije u obliku najvećeg profesionalizma i posla koji obavljaju, ali na kraju krajeva, oni su samo ljudi.

Nisu kao u filmovima

Za razliku od filmskih prikaza gde terapeuti večeraju sa svojim klijentima i imaju veoma blizak kontakt, psihoterapeuti moraju da se pridržavaju strogih etičkih smernica.

Zato ne očekujte da vam psihoterapeut bude prijatelj, već na njega gledajte kao na svakog lekara ili stručnu osobu koja je tu da vam pomogne.

Ako se osećate neprijatno zbog načina na koji vaš terapeut razgovara sa vama, ako koristi fizički dodir (osim rukovanja) bez vaše dozvole, ili ako vam se čini da više slušate probleme svog terapeuta nego što pričate o svojim, zatražite pojašnjenje.

Ako ne postoji jasno i razumno objašnjenje za njihovo ponašanje ili se situacija ne reši, razmislite o promeni terapeuta.

Psihoterapija nije luksuz

Nažalost, takvi stereotipi odvraćaju od traženja potrebne podrške.

Psihoterapija ne može rešiti svaki problem i samo je jedan od mnogih resursa dostupnih za podršku u trenucima potrebe, ali ponekad može biti presudna. Dakle, ne dozvolite da vas stigma i stereotipi spreče da pronađete ono što vam je potrebno, prenosi Novi list.