Sombor.info

Planirana isključenja struje u Somboru za ponedeljak 21. oktobar

08:00 - 08:50
ULICE:DINARSKA, DEO BANIJSKE, DEO T.ROKSANDIĆA, M.CENIĆA, I.MAŽURANIĆA I G.PRINCIPA

09:00 - 09:50
ULICE: DEO T.ROKSANDIĆA, DEO BANIJSKE, IGMANSKA, DEO JOSIĆKOG PUTA

10:00 - 10:50
ULICE: S. PAUNOVIĆA, DEO 12.VOJVOĐANSKE U.BRIGADE, S.BAJIĆA, PANGARSKA

11:00 - 11:50
ULICE: DEO V.MIĆUNOVIĆA, DEO D.RADOVIĆA, V.ČUBRILOVIĆA

12:00 - 12:50
ULICE: DEO M. ILIĆA BAJKE, Đ.BRKIĆA, DEO ŠIKARSKOG PUT

13:00 - 13:50
ULICE: DEO M.ILIĆA BAJKE, DEO ŠIKARSKOG PUTA, DEO V.ČUBRILOVIĆA, DEO N.ŠIMIĆA

14:00 - 14:50
ULICE: DEO JOSIĆKOG PUTA, IZLETNIČKA, DEO ŠIKARSKOG PUTA

15:00 - 15:50
ULICE: DEO N.ŠIMIĆA I DEO JOSIĆKOG PUTA

"Čuli smo da je sina ubio sa pet metaka. To očigledno nije bilo učinjeno bez razmišljanja, već u nekom ogromnom besu", pričaju komšije dan nakon dvostruke tragedije u Bezdanu kod Sombora, kada je otac Tomislav Kovač (48) ubio sina Davida (20), a potom izvršio i samoubistvo.

Tomislav je, inače, živeo od poljoprivrede koja mu je ostala u amanet posle smrti oca. U porodičnom domu u Bezdanu, ostala je da živi samo njegova majka, dok je Tomislav sa suprugom i sinom živeo u Austriji i povremeno dolazio u Srbiju.

Majka naslutila tragediju

- U Srbiju su došli nakratko, kako smo čuli, zbog neke proslave. Nisu imali u planu da se zadrže dugo. Davidova majka bila je u Somboru kada je došlo do tragedije, čuli smo da je ona pozvala policiju jer je, kako kaže, naslutila da će doći do nečega strašnog - rekao je prijatelj porodice, pretpostavljajući da se neposredno pre ubistva i samoubistva telefonski čula sa suprugom ili sinom, što će naknadno utvrditi istraga.

Inače, kobnog dana u porodičnom domu u Bezdanu bila je i Davidova baka, odnosno Tomislavljeva majka, međutim, nikome nije jasno, iako je starija žena, kako je moguće da nije čula pucnje.

- Kako je moguće da žena ništa nije čula, Toma je sa pet metaka ubio sina, to je očigledno bilo u ogromnom besu, očigledno to nije uradio zato što nije razmišljao o tome, već je išao sa namerom da mu presudi s namerom, a potom usmrti i sebe, strašno velika tragedija. Jadna majka je ostala bez sina i muža u sekundama - rekao je sagovornik potresen tragedijom.

Obdukcija

Više javno tužilaštvo u Somboru radi na rasvetljavanju ove velike porodične tragedije. Tela oca i sina poslata su na obdukciju nakon čega će se znati više informacija o tragediji, ali u toku je takođe i istraga pravog motiva koji se krije iza porodične nesreće.

Podsetimo, Tomislav je u sina pucao iz oružja koje je bilo u nelegalnom posedu, a svemu je, prema rečima komšija, prethodila svađa.

Izvor: blic.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. oktobar

U parku Ivo Lola Ribar u Somboru, danas je otvoreno 6. izdanje „Kros RTS-a“. U sportskoj manifestaciji, nadaleko poznatoj širom Evrope, sportski i takmičarski duh, pokazali su brojni mališani iz Predškolske ustanove „Vera Gucunja“, kao i učenici osnovnih i srednjih škola, te seniori. Manifestaciju je zvanično otvorio zamenik gradonačelnika Grada Sombora Milan Stakić.

„Draga deco, sportski i prosvetni radnici, želim sve da vas pozdravim ispred Grada Sombora i u svoje lično ime i da vam poželim ugodne trenutke na današnjoj manifestaciji. Ovo je 34. put da se održava ovaj događaj u našoj zemlji, zamišljen kao najveća trka na starom kontinentu. Iz godine u godinu, ovaj kros i potvrđuje taj karakter. Imamo preko hiljadu učesnika, a drago mi je da vidim da svaki od učesnika ima barem dva do tri člana porodice ili drugara kao podršku, što znači da ima nekoliko hiljada ljudi na događaju. Grad Sombor će i dalje biti otvoren za ovakve manifestacije i nadamo se da će sledeća godina biti još bolja, još masovnija i kvalitetnija. Želim svim takmičarima puno sreće i uspeha, da takmičenje protekne u fer pleju i proglašavam takmičenje otvorenim“, rekao je zamenik gradonačelnika Stakić.

Takmičari i takmičarke, od predškolskog do seniorskog uzrasta, takmičili su se u 27 trka, podeljeni u muške i ženske kategorije i uzraste. Mališani iz PU „Vera Gucunja“ su se takmičili na stazi dužine 400 metara, a školarci su, u zavisnosti od uzrasta, trčali na stazi dužine 500, 600, 800, 1.000 i 1.200 metara. Za sam kraj programa, održala se i trka seniorki na 3.000 metara u kojoj je pobedila Saima Murić iz Novog Pazara i trka seniora na 5.000 metara u kojoj je pobednik bio Aldin Ćatović, takođe iz Novog Pazara.
Tokom programa, dodeljena je i medalja nezaborava koja nosi ime Borislava Bore Staničkova, a dobitnik je Osnovna škola „Avram Mrazović“ Sombor.

Tehnička organizacija je poverena Sportskom savezu grada Sombora, a stručnu podršku su dali Grad Sombor, Školska Uprava Sombor, stručna služba RTS-krosa, SC „Soko“, ARK „Somaraton“, Srveni krst Sombor, JKP „Vodokanal“, JKP „Čistoća“ i JKP „Zelenilo“ i Biciklistički klub „Sombor“.

Događaju su prisustvovali i dodelili medalje najuspešnijima Ognjen Andrinčin, član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine i Miloš Mijić, predsednik Sportskog saveza grada Sombora.

Koliko je učenje na daljinu promenilo tradicionalni model edukacije i da li nove generacije imaju više koristi ili štete od ovakve nastave?

Sva ova pitanja muče ne samo roditelje učenika već i profesore/predavače, ali i one kojima je stalo do dobrobiti dece.

Učenje na daljinu

Neočekivani rezultati

Nova studija otkrila je da učenje na daljinu ima iznenađujuće koristi za mentalno zdravlje mladih tinejdžera: smanjuje anksioznost, daje osećaj većeg blagostanja i povezanosti sa školom.

Studija kojom je obuhvaćeno preko 1.000 učenika, pokazala je da mnogi tinejdžeri osećaju manje anksioznosti (a ne više – kako se pretpostavljalo) kada se nastava odvija online, na daljinu.

Učenje na daljinu kao izazov istraživačima

Grupa istraživača iz Engleske iznela je radnu pretpostavku da mladi tinejdžeri koji su se školovali na daljinu zbog pandemije COVID-19, osećaju veću anksioznost.

Oni su pretpostavili da postoji velika verovatnoća da se mnogi tinejdžeri osećaju zabrinuto zbog mogućnosti da im se prijatelji i članovi porodice razbole. Takođe, pretpostavili su da i sami tinejdžeri imaju manje socijalne podrške zbog izolacije kod kuće.

Međutim, kada su sproveli anketu, iznenadilo ih je ono što su otkrili: učenici su zapravo bili manje anksiozni!

Pored toga, imali su i druge dobrobiti, kao što je osećaj veće ispunjenosti i veće povezanosti sa školom.

Kako je sprovedena studija

Studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Bristolu, koristila je tekuću studiju koja se bavi upotrebom društvenih medija i mentalnim zdravljem tinejdžera.

Učesnici su već obavili osnovno istraživanje pre pandemije u oktobru 2019. godine tako da su imali početne referentne vrednosti.

Da bi se procenio uticaj pandemije, tokom aprila i maja, urađeno je još jedno istraživanje u kojem je učestvovalo 1.000 učenika iz 17 srednjih škola u jugozapadnoj Engleskoj.

Šta su istraživači pronašli

Istraživački tim je otkrio da je 54 posto devojčica uzrasta 13 i 14 godina, bilo u riziku od anksioznosti pre pandemije, pri čemu je taj broj opao za 10 posto tokom izolacije (popularno nazvanog: zaključavanje).

Dvadeset i šest procenata dečaka u istoj starosnoj grupi, bilo je rizično tokom početnog istraživanja, u poređenju sa 18 procenata tokom zaključavanja.

Nivo depresije je ostao skoro na istom nivou. Međutim, kod devojčica je došlo do povećanja broja depresivnih za 3 procenta, a kod dečaka do pada za 2 procenta.

Mnogi tinejdžeri su prijavili povećan osećaj zadovoljstva dok su bili „zaključani“ zbog pandemije. Dečaci su prijavili veći napredak od devojčica. Takođe, istraživanje je pokazalo da su oni koji su prijavili najniži osećaj zadovoljstva pre pandemije, doživeli najveće poboljšanje u toku pandemije.

Mnogi učenici su takođe izjavili da osećaju veću povezanost sa svojom školom i zadovoljstvo zbog povećanih mogućnosti za razgovor sa nastavnicima.

Čini se da su povećan osećaj zadovoljstva i smanjena anksioznost među devojčicama, povezani sa povećanom upotrebom društvenih medija.

Šta škole mogu naučiti iz ove studije?

Magistar, Emili Vidnal koja je bila glavni autor studije, rekla je da su ona i njen tim bili iznenađeni kada su videli rezultate ankete.

Mnogi ljudi, uključujući stručnjake za dečje zdravlje, očekivali su povećanu anksioznost.

„Međutim, kada se vratimo korak unazad“, rekla je, „znamo da škola za mnoge mlade ljude predstavlja izvor anksioznosti zbog pritiska od ocenjivanja i odnosa sa vršnjacima, uključujući nasilje.

„Ovo je bila zaista jedinstvena prilika da se shvati kako se tinejdžeri osećaju bez svakodnevnih pritisaka karakterističnih za školski život…“

Emili Vidnal je navela da njen tim planira da nastavi istraživanje u kojem bi fokus bio na pitanju: zašto školsko okruženje doprinosi anksioznosti i kakva školska sredina i kultura, može podržati mentalno zdravlje tinejdžera?

Dodala je da je „ključno da budno pratimo mentalno zdravlje mladih ljudi i dobrobit po povratku u školu, jer je moguće da dođe do skoka anksioznosti, posebno za one koji su se osećali manje povezano sa školom pre pandemije, pa su se verovatno i zbog toga dobro prilagodili zaključavanju “.

Dalje je primetila da su mladi izjavili da se osećaju međusobno povezanije više nego ikad, iako nisu bili fizički u školi.

„Može biti da bi digitalne platforme u budućnosti mogle da igraju veću ulogu kao alat za učenje u školama“, rekla je ona.

Učenje na daljinu – izazov i za roditelje

Frank A. Ginasi, doktor nauka, predsednik i izvršni direktor Bihevioralne zdravstvene zaštite Univerziteta Rutgers, koji nije bio uključen u studiju, objasnio je da postoji nekoliko ključnih faktora koji pokreću depresiju i anksioznost među tinejdžerima.

Ti faktori su: neadekvatna ishrana, ekonomska nesigurnost, nestabilna stambena situacija, nesuglasice između roditelja, nasilje u porodici, pitanje samopoštovanja, maltretiranje, socijalni status osobe izopštene iz društva, akademska očekivanja, problemi u emotivnim vezama, zbrka u vezi uloge koja nastaje približavanjem odraslom dobu i osećaj nepripadanja.

Naglasio je da je stabilnost ključna za decu u ovoj starosnoj grupi.

Tinejdžerima je potreban neko ko „može biti dosledan izvor saveta, podrške, poverenja i ljubavi“, rekao je. „To može biti neko ili nekoliko članova familije, ili prijatelji koji prepoznaju i cene njihovu vrednost i koji ih ne osuđuju…“

Ginasi predlaže roditeljima da, kod svoje dece svakodnevno podstiču redovne rutine spavanja, ishrane i vežbanja.

Roditelji takođe mogu pomoći svojoj deci tinejdžerima, olakšavajući im kontakt na društvenim mrežama, rekao je on.

Pored toga, oni mogu da podstaknu osećaj potrebe za samozaštitom kod svog deteta podstičući ga da nosi masku za lice, da pere ruke i drži fizičko distanciranje. Predlaže da roditelji razgovaraju sa svojom decom i pruže im sigurnost koja im je potrebna.

Takođe preporučuje roditeljima da paze na eventualne znake anksioznosti i da svoju zabrinutost ili dilemu koju imaju, podele sa zaposlenima u školi u koju njihovo dete ide - stoji na sajtu Evropskog institutta za obrazovanje.

“Bili su divna porodica, zatečeni smo i šokirani ovom tragedijom. Šta je moglo da se dogodi, pa da otac ubije sina? Divno dete, pred kojim je bio ceo život”.

Ovim rečima govore neutešne komšije Tomislava Kovača koji je juče u porodičnoj kući u Bezdanu kod Sombora ubio svog sina jedinca Davida Kovača (20), a potom izvršio samoubistvo.

Prema rečima uznemirenih komšija, porodica Kovač živi u inostranstvu već 15 godina, a u Srbiju dolaze samo na kratke posete rodbini.

“U kući u kojoj se dogodio ovaj jeziv zločin živi Tomislavova majka. To jadno dete ubijeno je u bakinoj kući, gde se igrao od malena, a nažalost, tu je i preminuo. Ko može znati šta je prethodilo tome? Nismo ni znali da imaju oružje, a ni jutros nismo čuli ništa“, priča naš sagovornik.

Kako dalje objašnjava, na kapiji ispred kuće Kovačevic jutros je bilo mnogo policije, ali niko od komšija nije mogao ni da pomisli da je otac ubio sina, a zatim izvršio samoubistvo.

“Mirni, kulturni, divni ljudi, nemam nijednu lošu reč da kažem za njih. Nikada nismo čuli povišen glas iz njihove kuće, niti bilo kakvu prijavu za nasilje ili incident. Celo jutro mislim na njih dvojicu i ne mogu da shvatim šta je moglo da se desi da Tomislav učini ovako nešto“, kažu meštani.

Ističu i da je Tomislav bio veterinarski tehničar, dok je njegova žena završila ekonomiju. Kako kažu, ubijeni dečak bio je veoma vredan i odličan đak.

“Koliko mi znamo, nikada nisu imali problema sa sinom, zaista nije bio problematičan. David je bio izuzetan mladić, uvek je hteo da pomogne. Duša me boli za njima“, navodi komšija nesrećne porodice.

Naš sagovornik kaže da majka dečaka sigurno neće preživeti ovu tragediju, te da joj je srce slomljeno od bola.

“Ona je bila njegova najveća podrška, a sada je ostala bez svega. Ne mogu ni da zamislim kakva je to patnja. Ne znamo da li je u trenutku zločina i ona bila u kući,” dodaje komšija, duboko potresen situacijom.

Podsetimo, kako je portal Nova.rs ranije objavio, Tomislav je sinu presudio pištoljem, ispalivši više hitaca u njega, a zatim je pucao sebi u glavu. Policiju je pozvala majka dečaka i prijavila šta se dogodilo, a po dolasku na lice mesta, pronađeno je i oružje kojim je počinjen zločin.

Izvor: nova.rs

Obajavljena je Stanfordova lista najuticajnijih istraživača u svetu. Na listi se nalazi 217.097 imena, od tog broja 89 naučnika je iz Srbije. Ubedljivo vodeće mesto najuticajnijih istraživača iz Srbije zauzima prof. Ivan Gutman.

Američki univerzitet Stanford naučnike rangira na dve odvojene liste – na jednoj su pozicionirani na osnovu ostvarenih rezultata u karijeri do kraja 2023. godine, dok su na drugoj pozicionirani na osnovu broja citata u 2023. godini. Na obe liste, najbolje pozicionirani naučnik je prof. Gutman.

Naučnici su klasifikovani u 22 naučne oblasti i 174 podoblasti. Lista je sačinjena na osnovu bibliometrijskih podataka iz baze Skopus. Rangiranje se obavlja na prema parametrima kao što su broj objavljenih radova, citiranost, h-indeks.

Inače prof. Gutman je je decenijama najbolje rangiran istraživač iz Srbije na globalnim listama. Ima dva doktorata iz matematike i hemije, i ceo radni vek posvetio je matematičkoj hemiji. Redovan je član Srpske akademije nauka i umetnost (SANU).

U penziji je od 2012. godine, ali je nastavio i dalje da radi kao profesor emeritus na PMF-u u Kragujevcu i sve do 2022. godine radio je kao predavač na master i doktorskim studijama.

Nije više angažovan na PMF-u

Gutman za Euronews Srbija kaže da ga ovih dana svi pominju i lepo pišu o njemu, a da niko ne pominje kako je 2022. godine otišao sa PMF u Kragujevcu. O dešanjima na PMF-u u Kragujevcu 2022. godine Euronews Srbija je već pisao.

"Ponižen i uvređen, posle 46 godina, napustio sam PMF i Kragujevac i preselio se u Sombor", rekao je Gutman za Euronews Srbija i dodao da se dalje bavi naučnim radom u skromnim uslovima.

Stanfordova lista je najprestižnija lista u svetu gde se meri doprinos pojedinca u nauci. Gutman kaže da se na tu listu u Srbiji ne obraća pažnja i da se ona "gura pod tepih".

"Razlog je jasan oni koji su u nauci uvažavani, uticajni i na dobro plaćenim položajima, nisu na listi", rekao je on.

Za njega nije iznenađenje što je najuticajniji istraživač iz Srbije, jer se njegovi radovi koje je ranije objavljivao i dalje citiraju. Iako više nije angžovan ni na jednom fakultetu, matematika i hemija su njegove velike ljubavi, tako da je nastavio i dalje da objavljuje radove iz tih oblasti.

Njegovi radovi do sada su citirani više od 30.000 puta, a njegov doprinos je prepoznat širom sveta, kako u naučnoj zajednici, tako i kroz različite obrazovne programe koje je vodio.

Zahvaljujući njegovim ličnim kontaktima puno predavača iz celog sveta dolazili su da održe predavanja studentima u Srbiji.

Ostali na listi

Na listi koja se odnosi na celu karijeru prof. Gutman je na 2.877 mestu. Slede prof. Branislav Jeremić, sa Univerziteta u Kragujevcu, Sergej Ostojić sa Univerziteta u Novom Sadu, Dragan Pamučar sa Univerziteta u Beogradu i Miroslav Dramićanin sa Instituta za nuklearne nauke "Vinča".

Među 10 najuticajnih su i Zaviša Janjić i Dušan Teodorović, obojica sa Beogradskog univerziteta, Dalibor Petković sa Univerziteta u Nišu, Ljubomir Ćirić sa Univerziteta u Beogradu i Miomir Vukobratović, Institut "Mihailo Pupin".

Izvor: euronews.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 19. oktobar

Gimnazija „Veljko Petrović” proslavila je Dan škole svečanom akademijom u velikoj sali Gradske kuće.

Na samom početku programa, prisutne je pozdravio direktor ustanove Dušan Mišković, koji je istakao izuzetne rezultate koje je škola ostvarila u prethodnom periodu, a prema njegovim rečima, ovi rezultati pokazatelj su koliko je somborska Gimnazija napredovala u poslednjih deset godina.

U okviru svečanosti uručene su nagrade učenicima povodom literarnog konkursa, a takođe učenicima i profesorima koji su se svojim rezultatima istakli dodeljeni su pokloni i priznanja za njihove uspehe.

Pored profesora i učenika Gimnazije, gosti su bili i bivši učenici, profesori, roditelji i prijatelji škole, kao i načelnik Zapadnobačkog okruga Goran Nonković i gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić.

Ovom prilikom tradicionalno priznanje „Istaknuti prijatelj škole“ dobili su Nemanja Majski, Aleksandar Gubica, Milan Jovanović Jovke, Ida Čović, Marina Brbaklić Tepavac i Đorđe Tot.

U prostorijama Galerije „Milan Konjović“ Sombor, svečano je otvorena tematska izložba „Umetničke kolonije Milana Konjovića“. Otvaranju izložbe, prisustvovao je i pomoćnik gradonačelnika Grada Sombora za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić, koji je tom prilikom pozdravio prisutne i zvanično otvorio izložbu.

„Dame i gospodo, okupili smo se kako bi dali značaj i slavili rad jednog od najznačajnijih slikara našeg vremena čija dela inspirišu i dan danas, kako stručnu, tako i širu javnost. Milan Konjović je neko ko je oblikovao kulturnu istoriju našeg grada. Njegova sposobnost da uhvati suštinu jednog trenutka i prirode je neprevaziđena i nadam se da ćete danas uživati u njegovim radovima, talentu i posvećenosti, te ljubavi prema umetnosti“, rekao je Buzadžić.

O umetničkim delima, životnom delu Milana Konjovića i samoj tematskoj izložbi, govorili su i direktorica Galerije „Milan Konjović“, Milena Rackov – Kovačić, autor izložbe i postavke Nebojša Vasić i autor tekstova Igor Ril.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je i Danijela Dubaić, sekretarka Skupštine grada Sombora, te Marija Jerković i Mirela Ivanković ispred Odeljenja za društvene delatnosti.