Sombor.info

Povodom pedeset godina od objavljivanja prvog broja časopisa za kulturu „Dometi“, sinoć je u Svečanoj sali Skupštine grada Sombora, u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, održana tribina na kojoj su govorili bivši urednici časopisa, akademik Miro Vuksanović, Milenko Popić, David Kecman Dako, Saša Radojčić, aktuelni urednik Dragan Babić i direktorica Gradske biblioteke Nataša Turkić.

Prvi broj časopisa objavljen je 17. oktobra, 1974. godine i u kontinuitetu izlazi do danas. U koricama Dometa, tokom pedeset godina, uz redovne rubrike „Datum“, „Susreti“, „Suočavanje“, „Reč“, „Imenik“, „Boja i oblik“, „Čin“, „Baština“, „Spone“ i „Vrednovanja“, objavljene su i posebne tematske sveske posvećene značajnijim jubilejima, znamenitim Somborcima ili događajima u kulturnom životu grada i zemlje.

Gradska biblioteka je ovom prilikom uručila zahvalnice za dugogodišnju podršku izdavanja Časopisa Ministarstvu Republike Srbije, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Gradu Somboru.
Događaju su, pored sugrađana, prisustvovali i Lav Grigorije Pajkić, državni sekretar u Ministarstvu kulture, Dragan Traparić, pomoćnik pokrajinske sekretarke u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Uroš Buzadžić, pomoćnik gradonačelnika Grada Sombora za oblast kulture i turizma.

Narednog puta kad budete skrolovali kroz svoj Instagram i Fejbuk (Facebook) fid, moći ćete da vidite video editovan uz pomoć veštačke inteligencije. To je zato što kompanija Meta testira nove mogućnosti AI video alata koji će oglašivačima omogućiti animaciju slike, kao i proširenje okvira videa.

Sa ovim alatom, oglašivači mogu da otpreme statičnu sliku i da uz pomoć Metinog alata generišu video.

Novi alati takođe mogu da produže postojeći video. Uz pomoć veštačke inteligencije generišu "neviđene piksele u svakom kadru" da mu povećaju veličinu, kao što neki alati za uređivanje slika omogućuju da proširite pozadinu neke slike. Meta počinje da ih plasira uz plan da radi na njihovoj dostupnosti u narednoj godini.

Ovo sve je nadogradnja na već postojeće Metine AI funkcije, koji omogućuju kompanijama da koriste generisanje teksta i slike prilikom kreiranja oglasa. Ovi oglasi će se takođe prikazivati na novoj kartici za video u punom ekranu, koja dolazi na Fejsbuk, piše The Verge.

Meta nije jedina kompanija koja omogućuje oglašivačima da kreiraju reklame uz pomoć veštačke inteligencije. Prošlog meseca Amazon je lansirao AI alat koji kreira klipove na osnovu slika proizvoda, a TikTok eksperimentiše sa korišćenjem AI-generisanih avatara u oglasima.

Najsmrtonosnija životinja na svetu, prema Entoniju Faučiju je komarac, foto: IMAGO / imago stock&people / Profimedia
8
Kada pomislite kako treba da izgleda najsmrtonosnija životinja na svetu svima je prva asocijacija na ajkulu ili lava. Ipak, čuveni imunolog, dr Entoni Fauči, ime koje nam je bilo dobro poznato tokom pandemije kovida, tvrdi drugačije.

Najsmrtonosnija životinja na svetu, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), je komarac. Bolesti koje prenose komarci odnose živote više od 700.000 ljudi godišnje, što ova mala stvorenja čini najsmrtonosnijim životinjama na planeti u očima mnogih medicinskih naučnika.

Vodeći imunolog, dr Entoni Fauči koji je bio direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti od 1984. do 2022. godine (zapaženo tokom pandemije kovida), naglasio je ovu tačku kada je nedavno podelio svoje „strašno“ iskustvo zaražavanja misterioznim virusom u svom dvorištu u Vašingtonu tokom leta, prenosi The Healthy.

U razgovoru za članak, koji je objavljen 7. oktobra u The New York Timesu, dr Fauči je ispričao period životno u kojem je kako kaže doživeo „neobjašnjivu tešku iscrpljenost i umor, što je kulminiralo mojim prijemom u bolnicu 16. avgusta, deliričan i neuračunljiv, sa temperaturom od 39,4 stepena.“

Dr Fauči kaže da se slabo seća „pet i po dana“ koje je proveo u bolnici, ali napominje da se „nikada nije osećao toliko bolesno“ u svom životu. Verujući da bi mogao imati sepse, njegovi lekari su ga lečili antibioticima i otpustili ga bez jasne dijagnoze, dok su čekali rezultate raznih krvnih testova.

Ti krvni testovi su konačno otkrili da dr Fauči ima virus Zapadnog Nila, jednostruki RNA virus koji obično izaziva glavobolje, bolove u telu, bolove u zglobovima, osip, proliv i povraćanje. Neki pacijenti takođe doživljavaju neurološke simptome, uključujući kognitivna oštećenja, encefalitis, meningitis i još mnogo toga.

„Ne postoji lečenje za zarazu virusom Zapadnog Nila, i bio sam primoran da se nosim s njegovim posledicama na svom telu. Bilo je to zastrašujuće,“ napisao je dr. Fauci u svom članku. „Nisam mogao da prebacim noge preko ivice kreveta da sednem bez pomoći svoje supruge i tri ćerke. Nisam mogao da ustanem bez asistencije, a sigurno nisam mogao da hodam. Veoma zastrašujući deo tog iskustva bila je posledica na moju kogniciju. Bio sam dezorijentisan, nisam mogao da se setim određenih reči, postavljao sam porodici pitanja na koja sam trebao da znam odgovore. Plašio sam se da se nikada neću oporaviti i vratiti u normalu.“

Virus Zapadnog Nila često se prenosi nakon međunarodnog putovanja i predstavlja sve veću pretnju po javno zdravlje koja je sada otkrivena u 46 američkih država. (Nacionalna mapa ažurirana 1. oktobra 2024. sugeriše da države Vašington, Oregon, Kentaki, Aljaska i Havaji nisu prijavile slučajeve.) Dr Fauci je u intervjuu 7. oktobra na MSNBC-u rekao da je izašao u svoje dvorište zbog snimanja za medije i morao je da stoji mirno umesto da otresa komarce. Javnost, kaže on, uglavnom nije svesna opasnosti od virusa Zapadnog Nila i drugih bolesti koje prenose komarci. Sada poziva javne zdravstvene službenike i istraživače da razviju vakcine i antivirusne lekove kako bi sprečili teške bolesti i smrt kod zaraženih.

Od 1999. godine, više od 60.000 slučajeva virusa Zapadnog Nila prijavljeno je u SAD, iako dr Fauči procenjuje da je pravi broj infekcija verovatno mnogo veći – „nema sumnje da su u milionima, budući da mnogi slučajevi nisu prijavljeni jer su infekcije često asimptomatske ili se mešaju sa drugim uobičajenim oboljenjima poput gripa.“ Vlada beleži 808 prijavljenih slučajeva u SAD-u u 2024. godini, pri čemu je više od 75% njih „neuroinvazivno.“

U ponedeljak, dr Fauči je rekao da se oseća „izuzetno srećno“ što je mogao da povrati sve svoje fizičke i kognitivne funkcije. „Veoma često, ljudi mogu ili da umru ili da imaju trajno oštećenje, neurologijski,“ rekao je - piše Danas.

Veštačka inteligencija već menja način na koji neki ljudi rade, ali još ih nije "istisnula" iz posla, prema novom izveštaju kompanije Indeed.

Od više od 2.800 veština na radnim mestima, koje je identifikovao Indeed Hiring Lab, ni za jednu nije „veoma verovatno“ da bude zamenjena generativnom veštačkom inteligencijom, navodi se u izveštaju objavljenom 25. septembra.

Većina veština od 68,7% ima „veoma malu” ili „malu verovatnoću” da će biti zamenjena AI, dok 28,5% veština može „potencijalno” biti zamenljivo.

Indeed izveštaj je ispitao veštine kao što su komunikacija, liderstvo i organizacija, više tehničkih veština uključujući specifične jezike kodiranja i praktične veštine kao što su kuvanje i davanje lekova, prenosi CNBC.

Nema posla u kojima AI može skroz da zameni čoveka
„Uspeli smo da uzmemo sve ove veštine, mapiramo ih na preko milion oglasa za posao koje smo imali u poslednjih godinu dana, a zatim da procenimo: Da li bi AI mogao da zameni ljudsko biće u obavljanju ove konkretne funkcije posla?“ kaže Svenja Gudel, glavna ekonomistkinja kompanije Indeed. „Kada smo to uradili, rezultat je zapravo bio prilično upečatljiv, jer smo otkrili da zaista ne postoje veštine – bukvalno ih je nula – koje bi vrlo verovatno bile zamenljive.“

Indeed je koristio GPT-4o, najnoviji OpenAI multimodalni generativni AI model, za procenu sopstvene sposobnosti za obavljanje radnih veština u tri oblasti: pružanje teorijskog znanja u vezi sa veštinama, korišćenje tih veština za rešavanje problema i izvršavanje tih veština bilo fizički ili digitalno. Model je zatim koristio tu procenu da oceni verovatnoću da li generativna veštačka inteligencija može da zameni osobu u izvršenju date veštine.

Istraživanje pokazuje da je veštačka inteligencija za sada prikladna samo da služi kao podrška radnicima: iako AI ima relativno visoku tehničku kompetenciju, bez jače sposobnosti rešavanja problema i praktične funkcionalnosti, ne može da se takmiči sa ljudskim radom. Gudel podvlaćči da bi AI „bio veoma napredan digitalni asistent, i sigurno bi nas mogao učiniti produktivnijim u nekim postavkama…“

„Ali to još ne zamenjuje čoveka“, zaključuje.

Poslovi u kojima AI ima najveći potencijal

Ipak, istraživači su u svojoj studiji razmotrili 16 zanimanja i istakli pet poslova koji uključuju najveći udeo veština koje imaju potencijal da budu zamenjene veštačkom inteligencijom.

To su:

• Računovodstveni stručnjaci
• Specijalisti za marketing i oglašavanje
• Programeri softvera
• Administrativno pomoćno osoblje u zdravstvu
• Osiguravajuća potraživanja i službenici inspekcije

„Tehnička i često ponavljajuća priroda veština potrebnih za te uloge igra u prednosti AI, pored činjenice da te profesije obično zahtevaju manje fizičke interakcije“, kaže Gudel.

S druge strane, najmanje je verovatno da će zanimanja koja zahtevaju razmenu klijenata ili kupaca, fizičko prisustvo ili rešavanje problema koji se manje ponavljaju biti zamenljiva, dodaje ona, navodeći kao primer poslove u zdravstvu, kao što je medicinska sestra.

Ipak, radnici ne bi trebalo da zaziru od određenih puteva u karijeri koji su podložniji zameni AI, kaže Gudel. Umesto toga, objašnjava ona, ljudi koji su zainteresovani za razvoj softvera, na primer, treba da nauče da koriste AI alate kako bi povećali svoju produktivnost i povećali svoju konkurentnost na tržištu rada.

„Zaista je sve u tome da ove alate maksimalno iskoristite kada tražite posao“, kaže Gudel.

Izvor: nova.rs

Banane i Grand kafa najjeftiniji su u Crnoj Gori, Dijamantovo suncokretovo ulje jeftinije je u hrvatskom Konzumu nego u ovdašnjim Idea, Maxi i Univereksport prodavnicama, a regionu možemo da pariramo jedino - cenom šećera i jaja. Ovo je rezultat poređenja cena osam konkretnih proizvoda u šest onlajn prodavnica regiona.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je prošle nedelje postupak protiv četiri velika trgovinska lanca: Delez, Univereksport, Merkator S i DIS zbog sumnje da su dogovarali cene.

U objavljenom zaključku Komisija navodi da su, u periodu višemesečnog praćenja cena 35 proizvoda (od kraja aprila do 19. septembra 2024. godine) „redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke“.

Komisija je, između ostalih, upoređivala cene sledećih proizvoda: jogurt Imlek Balans+ 1kg, mleko Imlek 2,8 mm 1l, ulje Dijamant 1l, brašno Sentella glatko T-400 1kg, šećer Sunoko kristal beli 1kg, jaja L klasa 10/1 , kafa Grand Gold 200g i banane 1kg.

Pogledali smo kolike su cene ovih konkretnih proizvoda u onlajn prodavnicama ovih trgovinskh lanaca, a koliko su u inostranstvu: u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, uz izuzetak DIS trgovina – koje nemaju onlajn prodaju.

Podsećamo da je cena brašna u Srbiji ograničena uredbom koja zahteva da svaki trgovac ima bar jednu vrstu brašna tip T-500 i jednu vrstu brašna tip T-400 u okviru zadatih cena od 49,99 dinara (za T-500), odnosno 54,99 dinara (za T-400).

Ipak, trgovci na propisanom maksimumu uglavnom drže cene brašna svojih robnih marki, dok su cene brašna drugih proizvođača više od toga.

Poredili smo cene pomenutih osam proizvoda u tri srpske onlajn prodavnice: Maxi, Univereksport i Idea, kao i u tri onlajn prodavnice u inostranstvu – Konzum u Hrvatskoj, Konzum u BiH i Voli u Crnoj Gori.

Cena Dijamant suncokretovog ulja, kreće se od 139,23 dinara, koliko košta u hrvatskom Konzumu, pa do 179,99 dinara koliko košta u ovdašnjem Univereksportu i prodavnicama Idea, dok u crnogorskom Voliju u ponudi nema ulja Dijamant, ali cene ulja drugih proizvođača se kreću od 139,23 pa do 196,59 dinara.

Imlekov jogurt Balans u zapremini od jednog litra košta 174,99 dinara u Maksiju i Ideji, a 179,99 u Univereksportu. Isti ovaj jogurt u Konzumu u BiH je 143,6 dinara.

Zanimljiv je i slučaj sa kafom – Grand Gold kafa u pakovanju od 200 grama u ovdašnjim prodavnicama košta od 369,99 pa do 399,99 dinara, dok je u BiH ista ova kafa 320 dinara, a u Crnoj Gori svega 286,65 dinara po redovnoj ceni.

Međutim, prema deklaraciji ove kafe objavljene na sajtu crnogorskog marketa – Grand Gold kafa od 200 g u ovu zemlju stiže iz – Severne Makedonije, gde je proizvodi članica Atlantik grupe Droga Kolinska DOOEL.

I banane su u Srbiji ubedljivo najskuplje – koštaju po 199,99 dinara u Univereksportu i Ideji, dok Maxi onlajn u trenutku nastanka ovog teksta nije u ponudi imao ovo voće.

Banane su svuda u regionu jeftinije – u BiH koštaju 170,5 dinara, u Hrvaskoj 168,48 dinara, a u Crnoj Gori 147,42 dinara.

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije je, zbog sumnje da su dogovarali cene, 10. oktobra pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca: Delez, Merkator S, DIS i Univereksport.

Ovo je obelodanjeno dan kasnije – 11. oktobra.

U utorak, 15. oktobra je za portal N1 potvrđeno da je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo predmet upravo povodom informacija iz ovog Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije i to zbog provera da li se u postupcima ovih trgovinskih privrednih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela.

Izvor n1info.rs

Da starost nije prepreka za sticanje novih znanja pokazala je Dobrila Ivanović iz Sombora, koja je u penziji odlučila da sebi ispuni davni san - da nauči što više stranih jezika. Danas ova Somborka govori pet stranih jezika i, kako kaže, tu se neće zaustaviti.

Svoje zlatno, treće doba, Dobrila Ivanović iz Sombora koristi za ispunjenje svojih mladalačkih snova. Najpre je savladala slikanje, a kada je pre tri godine dobila od rođake telefon i laptop na poklon – aplikacija za učenje stranih jezika pružila joj je željena znanja. I tako je, uz aplikaciju i sveske, savladala španski, portugalski, grčki, italijanski i engleski jezik.

"Ima i slova kojih nema u našoj azbuci, koja imaju kvačice i neke dodatke... portugalska abeceda ima čak dvanaest specijalnih slova. Takmičarski sam nastrojena, i od petnaest minuta dnevno, došla sam do toga da svaki dan učim po dva sata, da me ne bi izgurali iz onih viših liga. Dobila sam čestitku da sam među jedan posto najuspešnijih korisnika tih programa u svetu", s ponosom nam priča Dobrila.

Najveća radost je bila kad je svoja stečena znanja jezika uspela da primeni.

"Španski sam imala prilike da pričam u Beogradu, na otvaranju jedne kubanske ambulante, bila sam predstavnik Društva za borbu protiv raka iz Sombora i tada sam razgovarala sa ambasadorom. Sa kumovima imam priliku da razgovaram na portugalskom jeziku, a valjda će biti prilike i da otputujem u Italiju, pa da pričam i taj jezik. Grčki sam učila zato što tamo putujemo na odmor, njega sam najteže savladala i najslabije ga znam, ali kada odem u prodavnicu ili na pijacu - znam da tražim šta mi treba, znam njihove pozdrave i osnovne stvari. Ovakva učenja pomažu i obnavljaju memoriju, mislim da mi se memorija poboljšala", kaže Dobrila.

Ova Somborka planira da usavrši znanje romanskih jezika koje je učila, a nakon toga, želja Dobrile Ivanović je da sa znanjem turskog poseti ovu lepu evroazijsku zemlju.

Izvor: RTV

Planirana isključenja struje u Somboru, Apatinu i Monoštoru za 17. oktobar

Sombor

08:00 - 08:50
ULICE. DEO VLADIKE NIKOLAJA, STAPARSKI PUT 15-29, PRVOMAJSKI BULEVARA-10. A-11, A-13, A-14

08:30 - 11:30
ULICE: VALjEVSKA, BATINSKA 3-17 i 2-24, POŽAREVAČKA 1-5

09:00 - 09:50
ULICE: PRVOMAJSKI BULEVAR A-7, A-8, A-9, A-10, FRUŠKOGORSKA A-5 I A-6

10:00 - 10:50
ULICE: STAPARSKI PUT S-11, S-12, S-13, S-14, S-15

11:00 - 11:50
ULICE: FRUŠKOGORSKA 2-22 I A-3 , A-4

12:00 - 13:30
ULICE: KAMENKA GAGRČINA, MILANA TOPLICE, BRAĆE ĐULINAC, IVANA KOSANČIĆA, RADIŠIĆEVA 55-85 i 57-80

12:00 - 12:50
ULICE: ALEKSE ŠANTIĆA 7-9, DEO VOJNIČKE, STAPARSKI PUT 52, MITE POPOVIĆA 38

13:00 - 13:50
ULICE: DEO STANKA OPSENICE, STAPARSKI PUT 1-13, J.VUJIĆA, DEO Ž.ZRENjANINA

14:00 - 14:50
ULICE: DUŠANA STANIČKOVA, DEO ŠKOLSKE, DEO SONĆANSKOG PUTA

15:00 - 15:50
ULICE: DEO MAKSIMA GORKOG, DUBROVAČKA, ĐURE DANIČIĆA, DEO DALMATINSKE, DEO D.MARKOVIĆA

Apatin

09:00 - 14:00
ULICE: PRIGREVAČKA, LOVAČKA, JUKE KOLAKA, RADNIČKA, DEO M.GUPCA

Bački Monoštor

08:30 - 13:00
BAČKI MONOŠTOR- KOMPLET SELO

Filijala Sombor Nacionalne službe za zapošljavanje organizuje drugi ovogodišnji Sajam zapošljavanja u petak, 18. oktobra, od 11 do 13 časova, u sali Filijale, na adresi Apatinski put broj 1.

“Na sajmu će 15 poslodavaca ponuditi više od 150 slobodnih radnih mesta. U ponudi će biti poslovi za visoku stručnu spremu: za diplomirane pravnike, diplomirane ekonomiste i doktore veterine, a veliki broj ponuda će biti i za radnike sa srednjom stručnom spremom: administrator i pomoćnik diplomiranog pravnika, varioci, bravari, električari, veterinari, komercijalisti, agenti i koordinatori terenske prodaje”, ističu u NSZ-u.

Kako dalje navode, za radnike bez kvalifikacija u ponudi će biti poslovi šivača konfekcije, pomoćnih kuvara i šankera, limara, radnika na poslovima ugradnje saobraćajne signalizacije, operatera na mašinama, radnika u stočarstvu i mnogih drugih.

Košarkaši Džokera sinoć su dobili i drugi meč u NLB ABA 2 ligi. Nakon Podgorice, savladana je i ekipa Široki TT Kablovi sa 110:95 (27:16, 33:20, 28:29, 22:30).

Nakon početnog ispitivanja snaga domaći košarkaši su ubacili u „petu“ brzinu i u finišu prve četvrtine serijom 21:2 poveli sa +18 (34:16). Do odlaska na odmor prednost je narasla i na +24 (60:36). U nastavku meča, tokom treće deonice gosti iz Širokog su pogodili čak osam trojki, međutim, rezultat se nije drastično promenio, jer je somborski tim na ulasku u finalnu deonicu preneo „višak“ od 23 poena.

U tim trenucima, trener Džokera Vladimir Lučić pružio je šansu svim igračima, što su gosti iskoristili da koliko toliko ublaže poraz. Veljko Brkić je ponovo dominirao pod obručima oba tima. Za nepunih pola časa igre koliko je proveo na parketu uspeo je da skupi impresivni indeks uspešnosti od 34. Ubacio je gostima 24 poena, imao osam skokova, dve asistencije i isto toliko blokada. Iz reketa je pogodio 9 puta iz 12 pokušaja, sa linije penala stoprocentan (3/3), dok je iz daljine bio polovičan (1/2).

Ispratili su da Tomislav Ivošev sa 16 poena (osam skokova i jedna asistencija), Jovan Šljivančanin 13 poena (četiri skoka i dve asistencije), Stefan Simić sa 12 poena (tri skoka i osam asistencija), Uroš Šuput 12 poena, Marko Kljajević (sedam skokova) i Žiga Jurček po deset poena.

Nakon dva kola Džoker ima dve pobede, Podgorica i Pelister po pobedu/poraz, dok Široki ima dva poraza. Treće kolo se igra za dve nedelje (29./30. oktobar), a sastaju se Široki i Podgorica, te Pelister i Džoker.

Izvor: somborpsort.rs

Grad Sombor je u januaru ove godine započeo aktivnosti na realizaciji projekta „Obnova urbanih i periurbanih rečnih obala“, sa akronimom – „RESTORIVER“ (RESTORIVER), koji se realizuje u okviru Intereg Transnacionalnog Dunavskog programa.
Glavni cilj projekta je da pokuša da da odgovor na izazove klimatskih promena i rezultata ljudskih intervencija u prirodi i prirodnom okruženju. Projekat obuhvata radove na lokacijama duž sliva Dunava sa namerom da se utiče na potencijalno smanjenje rizika od suša, poplava i toplotnih talasa.

Na teritoriji Grada Sombora nalazi se jedna od šest tzv. pilot lokacija na kojima će se vršiti istraživanja i radovi u sklopu projekta. U pitanju je rukavac Dunava – Dondo, koji se nalazi u rezervatu prirode Gornje Podunavlje. Na lokaciji rukavca Dondo biće vršena geodetska i druga snimanja, kao i radovi na izmuljavanju tačke početka i toka rukavca. Cilj je da se dostigne 150 dana ulivanja vode iz Dunava u rukavac godišnje, što će povoljno uticati na biodiverzitet rukavca.

Grad Sombor, je kao projektni partner organizovao Drugu projektnu konferenciju, koja je održana 8. i 9. oktobra 2024. godine u Somboru u konferencijskoj sali „Klaster“. Tokom dvodnevnog seminara, projektni partneri su izneli izveštaj o svojim dosadašnjim aktivnostima, i zajedno sačinili plan za aktivnosti u narednom projektnom periodu. Pored samog seminara, organizovan je obilazak Ekološke učionice na Karapandži, kojom upravljaju „Vojvodinašume“, koji su pridruženi partner na ovom projektu.

Projektnim partnerima su se pridružili i predstavnici „Koka-Kola“ (Coca-Cola ) sistema u Srbiji, koji kao lider u održivom poslovanju, aktivno sarađuju sa akterima u društvu i svim drugim zainteresovanim stranama na zajedničkom cilju kreiranja održivih rešenja koja doprinose smanjenju uticaja na životnu sredinu. Jedan od tri ključna principa u okviru strategije upravljanja vodnim resursima u okviru „Koka-Kola“ sistema je i ulaganje u projekte očuvanja vode u zajednici i promovisanje svesti o značaju odgovornog upravljanja vodnim resursima. Partnerstvo i podrška projektu „RESTORIVER“ je stoga prirodno opredeljenje „Koka-Kola“ sistema i zajedno sa Svetskom fondacijom za prirodu (WWF Adria) i lokalnim partnerima posmatra i čuva vodu kao dragoceni resurs za buduće generacije.

Grad Sombor je jedan od partnera na projektu „Obnova urbanih i periurbanih rečnih obala“ broj DRP0200419, sa akronimom – „RESTORIVER“ (RESTORIVER). Trajanje projekta je 30 meseci, odnosno od 01.01.2024. do 30.06.2026. godine. Projekat se realizuje u okviru Intereg Transnacionalnog Dunavskog programa.