Gledajući parove koji večeraju u restoranu, a svako „bulji” u svoj telefon, pomislimo da su mogli i sami da izađu. U mnogim evropskim državama se to zaista i dešava, sve više ljudi izlazi u restoran bez društva i uživa.
Sve manje ljudi se stidi što je bez društva u restoranu, većina u tome uživa. Nekima je neprijatno, jer ih ostali gosti restorana gledaju kao usamljene koji nemaju nikog svog pa moraju da jedu sami, dok sa druge strane mnogi kažu da je to trenutak u kome mogu da uživaju u dobroj hrani.
Sviđa im se i to što mogu da uživaju u hrani kako žele, niko ih ne ubrzava, mogu uz obedovanje i da čitaju, rade u miru ili jednostavno traže nešto na mobilnom. Bez zvocanja.
Italijani često jedu ili piju kafu i koktele sami. U svakom baru moguće je videti čoveka kako pije kapučino i lista novine, isto je i sa aperitivima, pauzama za ručak, kada se mnogi odvajaju od kolega.
Na mnogim italijanskim forumima moguće je pročitati poruke poput: „Za mene je to postao ritual. Jednom mesečno se lepo obučem, odem sam u restoran, naručim sve što želim, opustim se, ne moram da se forsiram, da pričam ili žurim iz straha da se osobi koja je sa mnom ne dosadi jer jedem sporo.” - piše RTS.
Gardijan citira preduzeće za onlajn rezervacije „Open tejbl”. Prema pisanju britanskog časopisa, reč je pre svega o generaciji Zed i milenijalcima koji vole ovaj trend. U Italiji je platforma za rezervacije Fork objavila podatke koji pokazuju da je broj ljudi koji traže sto za jednu osobu porastao četiri odsto, najviše na severu zemlje, dok je Torino grad u kome taj procenat raste na devet odsto.
I vlasnici kafića i renomiranih luksuznih restorana sa Mišlenovim zvezdicama primećuju rastući trend da ljudi jedu sami. Neki vlasnici restorana su izjavili da bi jednom kada bi videli samog klijenta u restoranu pomislili da je u pitanju gastro-kritičar koji je došao da inkognito oceni kuhinju.
Mnogi ljudi će pojesti sendvič ili tanjir testenine usput, pre sastanka, na pauzi. Ima poznatih Italijana koji kažu da vole da ručaju ili večeraju sami, često na omiljenim mestima gde se osećaju kao kod kuće, trudeći se da ne gledaju u mobilne telefone već oko sebe, što znači da mogu i da upoznaju nekoga.
Ipak, Italijani vole da jedu i u društvu i za njih ne može biti dobar ručak ili večera ako se ne podele sa dragim ljudima. Glumac Masimo Gini rekao je da nikada nije želeo da sam radi pozorišnu predstavu jer uvek pitao: s kim ću posle večerati? i objašnjava da je navikao da jede u društvu svoja tri brata, sa prijateljima i rođacima za stolom nikad nije bilo manje od osam.
Moja kuća je neka vrsta hotela, svi moji prijatelji glumci koji žive u Milanu ili su prošli kroz ovaj grad, jeli su kod mene. Dakle, ukusi su različiti, a kako je napisao britanski gastro-kritičar Džej Rejner: „Jesti sam znači večerati s nekim koga voliš.”
