Sombor.info

U Evropi je prvi put pronađena kolonija invazivne crvene patuljaste medonosne pčele. Ovo otkriće vrste Apis florea na Malti izazvalo je strahove zbog mogućih ozbiljnih posledica.

Ove invazivne pčele poreklom su iz Azije, a njihovo pojavljivanje u Evropi izazvalo je uzbunu među lokalnim pčelarima i zaštitnicima prirode koji se boje razornih posledica po domaće populacije pčela, piše Guardian.

“Zabrinjavajuće je što je Apis florea pronađen na Malti. One će se verovatno takmičiti za polen i nektar s našim domaćim oprašivačima, grupom insekata kojih je već sve manje. Takođe je vrlo verovatno da će ove pčele prenositi višestruke bolesti na koje evropske pčele mogu imati slabu otpornost”, upozorio je Dejv Gulson, profesor biologije na Univerzitetu u Saseksu.

Raniji izveštaji ukazuju na to da su se invazivne crvene patuljaste medonosne pčele polako proširile od Azije pa do Bliskog istoka i severoistočne Afrike, ali do sada nisu bile zabeležene u Evropi.

Nakon što je kolonija otkrivena i identifikovana i kad je potvrđeno da je reč o vrsti Apis florea, ona je odmah uklonjena i uništena. Međutim, istraživači sumnjaju da je grupa pčela već napustila košnicu kako bi osnovala novu koloniju.

Blizina kolonije slobodnoj luci Birzebuga, glavnom teretnom čvorištu Malte, sugeriše da su pčele možda stigle trgovačkim brodom.

Istraživači veruju da blage zime na Malti i drugim južnoevropskim zemljama pogoduju opstanku ove invazivne vrste.

Juliana Rangel, profesorka pčelarstva na Teksaškom A&M univerzitetu Rangel ističe da bi za samo nekoliko godina ova vrsta mogla da se proširi na druga mesta.

“Jedino što možemo da učinimo je da budemo oprezni, prijavimo svaki put kad se uoče novi ili drugačiji primerci, uklonimo ih kad se pozitivno identifikuju, pretražimo okolinu i nastavimo s praćenjem, posebno u ulaznim lukama gde rojevi mogu putovati brodovima”, dodaje Rangel.

Izvor: n1info.rs

Deluju kao da su odsutni, a evo i objašnjenja zbog čega se tako ponašaju i zašto ostavljaju takav utisak.

Postoje ljudi koji se čine kao da su uvek na nekom drugom mestu, daleko od stvarnosti koja ih okružuje. Često deluju odsutno, kao da im je glava u oblacima, potpuno nesvesni svega što se događa oko njih. Ova specifična karakteristika može biti povezana s određenim horoskopskim znakovima koji su poznati po svojoj sklonosti maštanju, sanjarenju i ponekad nepažnji prema stvarnosti.

U nastavku saznajte koji su to znakovi i zašto ponekad ostavljaju utisak kao da žive u svom sopstvenom svetu.

Ribe

Ribe su poznate kao najmaštovitiji znak Zodijaka. Ljudi rođeni u znaku Riba često deluju kao da su daleko od stvarnosti, potpuno uronjeni u svoje snove i maštanja. Vole da provode vreme u svom unutrašnjem svetu, gde mogu slobodno da lutaju među idejama i emocijama koje su samo njima poznate. Zbog svoje sklonosti introspekciji i sanjarenju, Ribe često ne obraćaju pažnju na svakodnevne događaje i mogu delovati odsutno.

Ribe su vodeni znak, vođen dubokom intuicijom i emotivnom povezanošću sa svemirom. Njihova priroda je takva da često izbegavaju suočavanje s grubom stvarnošću, radije birajući svet mašte u kojem je sve moguće. Ovaj znak poseduje neverovatnu sposobnost empatije i razumevanja, ali to ih ponekad čini osetljivima i sklonima begu u svoj unutrašnji svet kada se suoče s teškim situacijama. Ribe su večiti sanjari koji će radije gledati zvezde nego vesti, često nesvesni onoga što se događa oko njih jer su zauzeti istraživanjem svojih unutrašnjih svetova.

Vodolija

Vodolije su znakovi poznati po svojoj originalnosti i nekonvencionalnom razmišljanju. Oni su pravi inovatori Zodijaka, uvek razmišljaju o budućnosti i traže nove načine unapređenja sveta. Međutim, zbog svoje sklonosti fokusiranju na velike ideje i koncepte, Vodolije često zaboravljaju na svakodnevne događaje i pojedinosti oko sebe. Mogu delovati kao da im je glava u oblacima, jer su toliko usmereni na budućnost da zaboravljaju živeti u sadašnjosti.

Vodolija je vazdušni znak, vođen intelektom i idealizmom. Njihova želja da stalno razmišljaju van okvira i tragaju za novim idejama često ih odvodi daleko od svakodnevne stvarnosti. Vodolije su sklone sanjanju o boljem svetu, često zanemarujući male, svakodnevne stvari koje drugi smatraju važnima. Njihova potreba za nezavisnošću i slobodom čini ih manje zainteresovanima za uobičajene društvene norme i konvencije, pa mogu delovati kao da su odsutni ili nezainteresovani za ono što se događa oko njih.

Strelac

Strelčevi su znakovi poznati po svojoj ljubavi prema avanturama i istraživanju. Oni su večiti putnici i filozofi Zodijaka, uvek u potrazi za novim iskustvima i mudrostima. Zbog svoje potrebe za stalnim istraživanjem novih horizonata, Strelčevi često deluju kao da nisu potpuno prisutni u trenutku. Njihova misao često je usmerena na sledeću avanturu, što ih može činiti odsutnima i nezainteresovanima za svakodnevne obaveze i događaje.

Strelac je vatreni znak, vođen strašću za istraživanjem i učenjem. Njihova neprestana želja za otkrivanjem novih mesta i ideja često ih drži u stalnom stanju potrage. Strelčevi su uvek u pokretu, bilo fizički ili mentalno, te im je teško da ostanu fokusirani na trenutak ili detalje svakodnevnog života. Radije razmišljaju o velikim pitanjima života i o filozofiji nego o sitnicama koje su mnogima važne. Njihova sklonost prema filozofiji i razmišljanju o dalekim prostranstvima čini ih pomalo odsutnima u svakodnevnim razgovorima i situacijama.

Vaga

Vaga je znak koji teži ravnoteži i harmoniji u svim aspektima života. Često su ljudi u ovom znaku sanjari koji traže lepotu i mir u svetu oko sebe. Međutim, njihova potraga za skladom i lepotom često ih odvodi daleko od stvarnosti, čineći ih odsutnima ili nezainteresovanima za praktične aspekte života. Vage su sklonije sanjarenju o idealnom svetu nego suočavanju s realnošću svakodnevnog života.

Vaga je vazdušni znak, vođen potrebom za skladom i estetikom. Njihova želja da vide lepotu u svemu često ih odvlači od stvarnosti i čini da izgube kontakt s onim što se stvarno događa oko njih. Vage vole da sanjaju o savršenim odnosima i o idealnom svetu, često zanemarujući manje ugodne aspekte stvarnosti. Njihova težnja za mirom i harmonijom može ih učiniti nerealnima ili nesvesnima svakodnevnih problema i izazova.

Izvor: b92.net

Beč je i ove godine po treći put zaredom proglašen za grad koji je najprikladniji za život na svetu prema novom Globalnom indeksu životnih uslova Economist Intelligence Unit-a (EIU). Ipak, ako se odlučite da spakujete kofere, morate uzeti u obzir i iskustva Srba koji su već dugo tamo. A evo šta oni kažu.

„Beč ima prosečnu ocenu 98,4 od maksimalnih 100, sa savršenim rezultatima za stabilnost, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i infrastrukturu, a nešto nižim u kategorijama kulture i životne sredine, „zbog nedostatka velikih sportskih događaja“, preneo je CNBC nakon što je godišnji izveštaj uzeo u obzir 173 gradova širom sveta i stavio Beč kao treći najbolji grad za život.

Ova odluka je doneta na osnovu procene 30 indikatora organizovanih u pet kategorija: stabilnost, zdravstvena zaštita, kultura i životna sredina, obrazovanje i infrastruktura.

Ipak, većina ovih faktora je validna za one sa austrijskim drževljanstvom ili bar EU pasošem, do je situacija za doseljenike

Jedna korisnica mreže Reddit se obratila svima i zamolila da joj otkriju iskustva o životu Beču.

„Interesuie me mišljenje našh ljudi o životu u Beču, kakva je mogućnost za kupovinu stana, koliko je kvadrat? Kolika je komplikacija oko kupovine nekretnine? Da li je lako naći posao (stomatolog sam, ali bih radila i nešto drugo) na engleskom jeziku. Da li postoje obdaništa/škole na engleskom? Kakav je „život posle posla“, da li se bleji i kafeniše ili je ono, pravac kući odmah? Opcije za školu na engleskom kad dete malo poraste? Kakva je zemlja po pitanju kriminala, ekologije + ostali tips and tricks, ako neko ima sve je dobrodošlo“, napisala je ona.

A evo šta su joj odgovorili:

Život u Beču nije sjajan

„Ako razmišljaš o kupovini stana i engleskom jeziku, mislim da Beč mozda ne treba da ti bude prvi izbor za selidbu“, napisao je jedan korisnik.

„Ja sam živeo 4 godine u Beču, imao dobar posao i odlučio da se vratim u Srbiju. Stomatolozi zarađuju „Boga oca“ u Austriji. Nauči nemačcki. Na engleskom nema mnogo izbora osim ako si IT ili radiš u nekoj “digitalnoj” branši. Zajebancija je za kupovinu stana je slična kao u Srbiji, nema neke specijalne razlike, osim što si tamo bezbedniji, a banke su rigoroznije. Kafeniše se u zavisnosti od tvog društva. Ekologija je odlična, a sitan kriminal je znatno gori od Srbije. Znači očekuj da mogu vrlo lako da ti ukradu nešto na ulici. Za 30 godina u Beogradu mi ništa nisu ukrali, a tamo su mi zaboli duks u teretani. U nekim delovima Beča nemaju parfeme da testiraš, jer ih ili kradu ili se klinci svaki dan naprskaju pre odlaska na posao, imaš samo kutije i sve što možeđ je da kupiš. Uglavnom dobar grad za porodicu, smor za single momka u odnosu na Beograd. Konkretno, plate nisu mnogo veće nego u Srbiji, jesu prosečne i tipa oni najmanje plaćeni poslovi, ali recimo ako si dobar programer zarađivaćeš slično. Ili ako si dobar lekar, arhitekta itd, plata će biti 500 e veća nego u Srbiji, što je po mom mišljenju nedovoljno žrtve“, istakao je.

„Sitan kriminal u smislu krađi i prevara je znatno gori nego u Srbiji, da. Ako želiš, pogledaj grupu na Fejsbuku- „Prevaranti u Beču“. Konstantno iskorišćavaju ljude, obećaju im vizu i platu, ne plate im ništa. Ili ih zajebu za stanove. Tokom leta bande migranta ( da rekao sam ) vaćare devojke na Karlsplatzu i napadaju momke. Za žensku osobu je Beč daleko nebezbedniji grad od Beograda“, naveo je solmyr.

„Evo mene već 10 godina u Beču, iskreno nikome ne bih preporučio. I ako imam dobar posao i neku pristojnu platu, što se Beča tiče. Plate su faktički iste kao pre 10 godina. Mi sa 3k mesečno jedva izguramo do kraja meseca bez ikakvog luksuza. Stan nam je nikakav od 50 kvadrata, vozim auto star 15 godina, u prodavnici gledamo najjeftinije artikle da kupimo, ne izlazimo nigde. Kafu nismo popili u kafiću ima već jedno 3 godine, u restorane ne izlazimo, u bioskopu smo bili pre 3 godine prvi, a i poslednji put. Jedina pozitiva je školovanje i ništa više. Ove godine smo bili našli kućicu van Beča, 250.000€ kada smo pitali za kredit, 20% učešće treba da se stavi na sto, i tih 250k bismo vratili ukupno 480.000€. Što se druženja tiče, posle 8-9 sati smene, a pritom još jedno sat vremena do kuće javnim prevozom ili autom, apsolutno nemamo snage da posetimo nekoga ni kevu moju koja živi par “Bezirka” dalje od nas, ali opet treba do nje jedno 45 minuta minimum. Društvo(25-30god) isto, svi su izmoreni i ugašeni posle radnog dana i žive bukvalno za nedelju, a i to provedu u stanu da bi odmorili dušu taj jedan dan. Možda je nekima ovaj grad kao iz snova, ali se lično meni povraća od Beča svako jutro kada ustanem. Narod se masovno vraća u svoju rodnu zemlju pošto shvataju polako da im ovde dođe isto, samo što su daleko od kuće svoje. Ovo je moje iskustvo i mišljenje, kao što rekoh, možda je nekima super ovde, ali mi mrzimo život ovde.

Život u Beču jeste dobar

„Ja sam kupio stan u Beču, centralan si (blizu Srbija i cela Evropa). Cene slične kao u Beogradu, o standardu da ne pričam, kafenisanja nema kao u Beogradu, osim ako nisi penzos, škola ima na svim živim jezicima, sve zavisi u kojem si „Bezirk-u“.

Vrlo detaljan opis života u Beču je dao jedan korisnik pod nazivom marrecar, a evo šta kaže:

„Prvo da srušimo sve zablude koje postoje kod svakoga ko priča o nekim stranim zemljama gde je „bolje“. Da, gde god da se preselite, morate da radite i da zaradite. Morate da se prilagodite i uklopite, a ne obrnuto, da se vama neko prilagođava.

Hajmo ovako. Plate su daleko veće nego u Srbiji, šta god ko rekao. Ja kao strani student mogu raditi max 20 sati nedeljno, zarađujem 940e. Da živim sam, ne bi to bilo ni blizu dovoljno. Zato nas i država Austrija tera da dokažemo postojanje dovoljno finansija za celu godinu svaki put kada predajemo za vizu. Ali, pošto ne živim sam i imam puno sreće u tom pogledu, meni je okej.

Kirije su otišle u nebesa, od početka rata u Ukrajini. Porasle su cene struje, grejanja i sličnog, ali se to sada malo i spustilo. Porasle su i cene određenih namirnica, mada se i one u poslednje vreme smanjuju. Ali, određene namirnice su jeftinije nego u Srbiji (da, jesu, ko god kaže suprotno, taj laže). Neke su iste, ali kada pogledaš sveukupno, sa austrijskom platom je to i dalje jeftino (i relativizovano jeftinije nego u Srbiji).

Posao kao stomatolog možeš naći. Najbolje je otvoriti svoju ordinaciju, država čak i subvencioniše takve stvari. Engleski zaboravi, tvoja struka zahteva nemački. Isto važi i za dete. Smatram da je glupo i bespotrebno terati dete da se školuje na engleskom, ako će živeti u Austriji. Ovde sva deca pričaju nemački. Ako je malo dete, onda još bolje, brže će naučiti, ako je starije, onda mora ići na neki kurs da se malo oslobodi. Ali komunikacija na engleskom je bespotrebna, logičnije je naučiti nemački – iako svi ovde pričaju engleski odlično.

Najveća greška koju svi ovde čine (što sam i ja učinio, mada nisam imao izbora) jeste da se druže sa našim ljudima. Ne fali našim ljudima ništa, nego je takvo druženje odmah „komfort zona“ i mnogo je teže sprijateljiti se sa drugima, posebno Austrijancima. Postoji kafe kultura, naravno među našima, postoje naši kafići, restorani i klubovi. Socijalni život zavisi od tebe.

Kupovina nekretnine – zaboravi, skupo je. Mogu se naći pristojni stanovi za relativno nisku kiriju. Javni saobraćaj je odličan, jedan od najboljih, i u svaki deo grada možeš stići relativno brzo (neko je napisao da kod svekrve stiže za 40 minuta iako živi u obližnjem okrugu – taj bogami sere). Sad sam bio u Beogradu u mogu ti reći da sam imao 0% volje bilo gde da odem javnim prevozom jer je katastrofa. U Beču mi nije problem da odem na skroz drugu kraj grada, čak radije nego kolima.

I najbitnije od svega jeste to, da jednostavno moraš da se potrudiš i pomučiš. Svi koji negativno pričaju su ili slabi ili su imali neka nerealna očekivanja u fazonu dođu u Austriju, odmah će naći posao sa platom od 3k evra, stan od 100 kvadrata i najnovij Mercedes. To se ne može nigde ostvariti. I svuda je život u suštini isti, ali je realna stvar da ćeš se sa svojom platom u Austriji osećati daleko lagodnije i opuštenije i da ćeš uvek imati za nešto sa strane.

A da, kriminal. To je već stvar navike, kulture i predrasuda. Ima jako puno Arapa, koji, srcu na ruke, nekad izgledaju kao kriminalci, ali oni se nekad tako oblače. Konflikti su uglavnom među njima samima. Za skoro 4 godine života u Beču, nisam nijednom doživeo neku neprijatnu situaciju od strane stanovnika – jednom sam na železničkoj stanici imao neprijatnu situaciju od nekog turiste – zvučao je kao neki Rus, Ukrajinac ili tako nešto iz tih krajeva – ili je bio pijan ili je jednostavno debil sa kompleksima. Sitan kriminal, nemam pojma, nisam doživeo, ali generalno pazim gde god da sam, u bilo kojoj zemlji. Mislim, uvek se može nešto desiti, ali ja stvarno do sada nisam čuo nešto da se desilo ozbiljno (pa i sitno) nekome od poznanika.

Beč je izuzetan grad, austrijska kultura generalno je super, ali i njihova društvena kultura je skroz okej. Umesto kafenisanja, oni više vole da izlaze u prirodu i da se šetaju, a svuda po Beču ima i parkova, ali i oko Beča ima mali milion uređenih staza za šetanje. Ja sad kad sam bio u Beogradu, hteo da napravim takav neki izlet sa malim bratom, vrti mapu, brate mili nema ništa, nigde nešto uređeno, sve neki mali parkići. Neuporedivo“, zaključio je on.

Za one koji bi otišli sa decom, papasfritas navodi:

„Sve koje znam da su otišli tamo su prezadovoljni. Naročito za decu, sve je plaćeno, dobijaš neki solidan dodatak u evrima za decu, sve knjige i pribor za školu plaćeni, škola takođe sve free, u školi sistem gde se individualno pomaže svakome, nema bubanja i gluposti ni tona domaćih zadataka.

Da li je realno pitaš za ekologiju tamo? Da li treba komentarisati to ili pitati, da li si ti uopšte bilo šta istražila o zemlji i gradu gde bi da ideš i živiš? Samo ću reći jedni prijatelji koji su otišli, dete im je konstantno imalo upale disajnih organa, astma simptome itd. Kad su otišli tamo, prestalo je sve to“, istakao je.

„Jedan od najboljih gradova u vezi kvaliteta života, svega ima, bitno je šta ti želiš. Upoređivati se sa našim ljudima nije ispravno, možeš se uporešivati sa onim ljudima koji imaju istu struku kao i ti. Jezik ćeš nauciti, dosta ljudi dolazi sa znanjem engleskog jezika. Cene stanova imaš na internetu, kao i ponude od banaka. Poslovi su isto svi online, postoje međunarodni vrtići i škole. Naših ljudi ima puno, tako da ćeš naći one koji tebi odgovaraju“, napisala je jedna korisnica.

O kupovini stana u Beču

„Stan su kupili moji drugari, i to vrlo pristojan. Hrvati/Bošnjaci, oboje imaju fakultet, mladi (u ranim 30im), dete. Pošteno imaju dobre diplome i dobro su plaćeni, ali dvoje ih je, digli su kredit, kupili nešto vrlo pristojno.

Alternativna metoda: bračni par, da žive skromno, 2x plate od 2000 neto u kuću (što s fakultetskim doplomama nije nerealno). Ako se krene ranije, bez dece, može da se živi s malo jače od 1000 evra, ali neka bude da spičkaju 2K, znači jedna plata na život jedna da se štedi. 14 plata godišnje je standard, 14x2k jednako 28k godišnje. 4 godine, preko 100k.

Već od 100K mogu da se kupe stanovi u Beču koji su, pošteno, apsolutne ruine i moraju se u potpunosti renovirati. Ali ponavljam – za 4 godine, bez kredita, bez zajebancija, 2 osobe, a ne 5, kupuju stan i renoviraju svoj stan koji poseduju“, navodi hiphopshelter.

„Za noviju gradnju i za malo veci stan (80-100m2), potrebno je oko 450k+ eura da se izdvoji. Mislim čak da je sad i retkost naći dobar stan ispod 500k. Beč je stari grad, tako da većinu grada čine stare gradnje i tu se može naći jeftinije. Ali većinom su to dotrajali stanovi gde je potrebno renoviranje kompletnog stana. Ima toliko starih zgrada gde je WC i dalje u hodniku.

Posao je moguće naci sa znanjem engleskog. Ali je lakše ako imaš iskustva, jer tako će da zažmure na jedno oko. Nemački ćeš morati da naučiš. Pogotovo što je stomatologija ozbiljnija profesija i nije bauštela u pitanju. Austrijanci razumiju dobro engleski, ali ga slabo pričaju, a oni imaju milion pitanja i potpitanja, tako da je znanje nemačkog ipak u neku ruku potrebno.

Život posle posla sam čovek kreira po svojoj volji. Ako imaš drustvo koje voli da izlazi, kafeniše, može i to, što da ne. Samo što ovde taj gastronomski život unutar sedmice nije ni blizu kao u Beogradu. Jednostavno nema puno ljudi po restoranima i kafićima naveče da bleje. Većina se iživi vikendom i onda radnim danima najviše posao kuća posao…

Škola na engleskom ima, ja koje poznajem su privatne, tako da se plaćaju mesečno oko 200+€. Verovatno postoje i neke koje se ne plaćaju, ne znam.

Kriminala ima ali malo, ja lično ne osetim.

Ekologija TOP, voda česmovača TOP, puno zelenila u gradu TOP, priroda TOP, gradski prevoz OK.

PRO (bar za mene): Ima puno naših, puno naših restorana i kafića, proizvoda naših, nema nostalgije. Mogu da sednem u auto i eto me za 6-7h kući u zavičaj. Postoji Yugo Connections, pomoć oko svega, servisa, renoviranja, šta god, dva tri poziva i nađes prave ljude za šta god ti treba. Naravno ne moraš da se družiš sa našima. Pozitivna stvar je što naših ima u 99% ustanova i firmi, tako da je za nekog ko ne zna nemački na početku puno od koristi.

KONTRA: Austrijanci nisu baš prijateljski nastrojeni prema strancima, a i gde bi, kad nas ima puno. Ne beru se pare sa grane. Veliki porezi. Kupovina stana.

Ma ima tu dosta jos pozitivnih i negativnih stvari. Ja vidim vise pozitivinih, da nije tako, ne bih živeo ovde više od 20+ godina.“

Izvor: nova.rs

Reprezentativni sindikati prosvetnih radnika saopštili su da su na današnjem sastanku u Vladi Srbije obavešteni da "nema mogućnosti" za povećanje njihovih zarada do kraja godine i da se prvo naredno povećanje plata može očekivati od januara 2025. godine.

U saopštenju su naveli da im je Vlada Srbije dala obećanje da će povećanje zarada zaposlenima u osnovnim i srednjim školama biti veće od planiranih povećanja za ostale korisnike iz javnog sektora, ali tek od sledeće godine.

„Zatečeni smo dobijenim informacijama da novu školsku godinu treba da započnemo bez povećanja zarada i da država do kraja kalendarske godine nema novca za dodatna povećanja. Neočekivano svakako jeste, da se jednog dana saopšti jedna, a drugog sasvim drugačija informacija“, saopštili su sindikati.

Naveli su i da je „dodatnu zabunu“ unela informacija Ministarstva finansija da će planirano povećanje zarada biti različito raspoređeno nastavnom i nenastavnom osoblju.

„Osnovne zarade zaposlenih u obrazovanju trenutno su daleko niže od republičkog proseka, a obećanjima koje Vlada daje neće se dostići ni u januaru 2025. godine“, saopštili su sindikati i za ponedeljak, 2. septembar, kada počinje nova školska godina, najavili konferenciju za novinare na kojoj će obavestiti javnost o daljim koracima.

Izvor: n1info.rs

Grad Sombor obezbedio je nove udžbenike i školski pribor deci, osnovcima i srednjoškolcima, učesnika ratova devedesetih godina minulog veka.

-Grad Sombor se i ove godine potrudio da izdvoji sredstva iz budžeta kako bi se obezbedili udžbenici za učenike osnovnih i srednjih škola. Ovo je treća godina kako sprovodimo ovu meru i svakako verujem da ćemo s tim nastaviti i u budućnosti. Đacima želim sreću i puno uspeha u školi i da izrastetu u dobre i poštene ljude - rekla je pomoćnica gradonačelnika Jovana Miljević.

Predstavnici Udruženja ratnih vojnih invalida grada Sombora zahvalili su se Gradu na dobroj saradnji i podršci, dodavši da će dobijeni udžbenici i školski pribor u značajnoj meri rasteretiti budžet roditelja i olakšati školovanje đaka.

Izvor: novosti.rs

Dugogodišnji vlasnici koji svojim ljubimcima seku uši opravdavaju ovu intervenciju odgovorom da pas tako treba da izgleda

Kupiranje ušiju je proces hirurškog odstranjivanja dela ušiju kod pasa, u delu preklopa ušne školjke. Ovaj zahvat se ne obavlja na svim rasama, niti je kroz vreme služio istom cilju.

Da li je ova hirurška intervencija legalna, koje rase pasa joj najčešće podležu, zašto se izvodi i koje su posledice?

Zašto se psima seku uši

U periodu starosti šteneta od 6-12 nedelja, pojedini vlasnici su svojim psima odstranjivali deo ušiju. Obično su to bili radnički, lovački ili psi za borbe. U početku se verovalo da taj zahvat sprečava pojavu i širenje raznih infekcija, što se pokazalo netačnim. Kupiranje se obavljalo i kako bi se sprečile moguće povrede psa, recimo tokom lova, ukoliko dođe do napada neke životinje, da bi se sprečilo moguće otkidanje uveta i u slučaju pasa čuvara, kao i pasa za borbe. Međutim, svi razlozi su se pokazali nepotrebnim, pogotovo jer su borbe pasa zabranjene u većem delu sveta.

Zašto onda ovaj postupak nije "izumro", već i dalje viđamo pse sa odsečenim ušima?

Sve je u estetici: vlasnici pasa žele da stvore utisak kako je njihov pas "opasan" i voljenog ljubimca odvedu da mu se uši odseku, radi boljeg izgleda.

Iako mnogi dugogodišnji vlasnici tvrde da psi tako treba da izgledaju, jasno da se ovo lako može preinačiti u nehumano. Za operaciju sečenja ušiju nema nikakvih medicinskih razloga, a životinja se stavlja u potpunu anesteziju, trpi bolove nakon toga i navikava se na neprirodnu nemogućnost da komunicira ušima.

Da li je kupiranje ušiju legalno

U Srbiji, kao i u većini država, kupiranje je zakonom zabranjeno i kažnjivo je osim ukoliko kod psa ne postoji zdravstveni problem koji zahteva ovu operaciju.

Rase kojima se najčešće seku uši su: doberman, pit bul terijer, stafordski terijer, bokser, nemačka doga, šnaucer, nemački kratkodlaki ptičar, pinčer, kane korso.

Podsećamo na zvanični dopis Međunarodne kinološke federacije FCI (cirkular 57/2021):

"Upravni odbor FCI insistira da se počev od 01. 01. 2025. godine psi sa kupiranim ušima i repom, koji pripadaju rasi pasa za koje se kupiranje ne spominje u zvaničnom FCI standardu rase, više neće biti dozvoljeno izlaganje na bilo kojoj manifestaciji gde se koriste FCI standardi pasa“.

Posledice kupiranja ušiju

Posledice sečenja ušiju počinju od same činjenice da se psu nanosi bespotreban bol, kao i da se uvodi u potpunu anesteziju, opet bez zdravstvenog problema kao pokrića. Poput svake operacije, rizici su i moguća infekcija, loše zarastanje i deformisanje ušiju u odraslom dobu. Pored fizičkih problema, javljaju se i psihičke tegobe: osim bola koji je stresan za svako živo biće, agonija i nemogućnost prirodne komunikacije ušima, dovoljni su razlozi zbog čega je ovaj nekada rutinski postupak sada zabranjen.

Da li je vredno izlagati riziku psa i sebe zbog zakonskih regulacija, odlučite sami.

Izvor: Apetit.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kuli uhapsili su M. P. (1962) iz okoline ovog mesta, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela ugrožavanje sigurnosti, napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. On se sumnjiči da je u svojoj kući pretio lekaru, koji je došao da ukaže pomoć njegovoj bivšoj supruzi, da će ga ubiti.

Potom je, kako se sumnja, u prostorijama Policijske stanice u Kuli pokušao da udari jednog policajca, takođe, preteći mu ubistvom i vređao drugog policajca, pa je protiv njega podneta i prekršajna prijava po Zakonu o javnom redu i miru. U pretresu kuće osumnjičenog, policija je pronašla poluautomatsku pušku sa pripadajućim okvirom.

M. P. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu. Sudija za prethodni postupak odredio mu je pritvor do 30 dana, saopšteno je iz Policijske uprave Sombor.

Dom zdravlja Apatin od 16. septembra kreće sa preventivnim programom ranog otkrivanja karcinoma pluća.

LDST – niskodozna kompjuterizovana tomografija pluća se obavlja na skeneru sa 10 puta manjom dozom jonizujućeg zračenja nego pri standardnom snimanju na CT uređaju, a omogućava rano otkrivanje promena i veće šanse za izlečenje.

Za snimanje pluća LDST skenerom treba da se prijave osobe starosne dobi između 50 i 74 godina, a koji konzumiraju paklo cigareta 30 godina ili pušači koji cigarete konzumiraju 20 godina, a imaju bar jedan od sledećih rizičnih faktora: hronične bolesti pluća, pojava karcinoma vezanih za pušenje u ličnoj anamnezi, preležane upale pluća, profesionalna izloženost karcinogenima, kao i rođaci u prvoj liniji srodstva sa rakom pluća u anamnezi. Na pregled mogu i da se prijave osobe koje su prestale sa pušenjem pre manje od 10 godina, a da su im pušačke navike bile kao gore navedene.

Skeniranje pluća će se raditi u bolnici u Vrbasu, a za prijavljene će biti obezbeđen prevoz, koji je kao i sam pregled potpuno besplatan.

Prevencija i rana dijagnostika od ključnog su značaja za pozitivan ishod lečenja svake bolesti, te apelujem na sve naše sugrađane da iskoriste ovu priliku i zakažu svoj pregled u apatinskom Domu zdravlja kod svog izabranog lekara ili glavne sestre ustanove, poručila je pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin Branka Bajić.

Velika Gospojina je seoska slava Rastine, Kljajićeva i Stapara, a tim povodom, obeležena je kako i dolikuje, uz poštovanje tradicije, običaja i uz raznovrstan kulturno – umetnički, sportski, takmičarski i muzički program.

Naseljeno mesto Rastina obeležilo je Veliku Gospojinu uz kulturno – umetnički, likovni i dečiji program. Proslava je počela Liturgijom u Hramu „Uspenja Presvete Bogorodice“, nakon čega je na stadionu FK „Polet“, organizovana sada već tradicionalna „Rastinska Olimpijada“, sportsko takmičenje u 16 disciplina. Povodom slave sela, upriličena je i izložba slika „Omaž Miloradu Rađenoviću“, dečija likovna kolonija i dečija pijaca, te nastup GKUD „Sombor“. U čast osnivačima sela, solunskim dobrovoljcima, ali i svima onima koji su položili živote za odbranu svoje otadžbine, predstavnici Grada Sombora, zamenik gradonačelnika Milan Stakić i gradska većnica Jasmina Ilić, predstavnici MZ „Rastina“ i Udruženja „Kralj Petar I”, položili su vence na spomen obeležja.

Povodom proslave Velike Gospojine, u naseljenom mestu Kljajićevo upriličen je višednevni program koji je obuhvatao bogat sportski, kulturno – umetnički i muzički program. Proslavi Velike Gospojine prethodilo je književno veče u Domu kulture „Sava Mrkalj“, kao i mnogobrojne sportske aktivnosti. Za dan slave, uz Liturgiju i rezanje Slavskog kolača, osvećena su zvona Hrama „Uspenje Presvete Bogorodice“, nakon čega su se meštanima predstavili dečiji hor „Teslini slavuji“ i SKUD „Đurđevak“ iz Kljajićeva. U večernjim časovima, Jana Milenković je otpevala splet rodoljubivih pesama, nakon čega je usledio nastup grupe „Frajle“, a za kraj večeri, upriličen je muzički koncert pevača Mitra Mirića. Događaju su prisustvovali gradski većnik Đorđe Zorić, te pomoćnici gradonačelnika Jovana Miljević i Uroš Buzadžić.

Višednevnim aktivnostima koje su sadržale bogat sportski, kulturno – umetnički i muzički program, obeležena je i slava sela Velika Gospojina u Staparu. Proslava je počela Liturgijom u crkvi „Uspenje Presvete Bogorodice“ na Vodici, nakon čega je održana i fijakerijada u centru naseljenog mesta. Višednevni program proslave slave sela u Staparu završava se takmičenjem u kuvanju ovčijeg paprikaša koje će se održati danas i 2. Hajduk kupom, koji će se održati u nedelju na stadionu FK „Hajduk“ u Staparu. Svečanosti su ispred lokalne samouprave prisustvovali gradski većnik Igor Ćupurdija i pomoćnik gradonačelnika Uroš Buzadžić.

Vozači se često susreću sa skraćenim nazivima raznih sistema u automobilima čije značenje im nije poznato.

Poseban problem je to što ne koriste svi proizvođači iste nazive za sisteme koji imaju istu funkciju i funkcionišu na gotovo isti način. Jedan od primera je ESP - elektronska kontrola stabilnosti, sistem koji ima izuzetno mnogo naziva kod različitih marki automobila, piše sajt Polovni automobili.

Pogledajmo neke od naziva koji neretko zbunjuju vozače.

4ETS - Ovaj sistem koristi senzor brzine na svakom točku da bi detektovao proklizavanje točka i aktivirao kočnicu na točku koji pokazuje tendenciju da prokliza ili je već počeo da proklizava (da se vrti "u prazno"). Na ovaj način se stvara efekat zaključavanja diferencijala, pošto se snaga šalje na točak koji ima bolji kontakt sa podlogom.

4MATIC - Naziv za pogon na svim točkovima koji koristi Mercedes-Benz.
4Motion - Naziv za pogon na svim točkovima koji koristi Volkswagen.

AAS - Adaptive Air Suspension - Prilagodljivo vazdušno oslanjanje, koje se konstantno prilagođava uslovima na putu i sprečava naginjanje vozila.

ABC - Active Body Control. Hidraulični sistem vešanja koji je zahvaljujući brojnim senzorima u stanju da u deliću sekunde prilagodi karakteristike vešanja različitom kvalitetu podloge i različitim uslovima vožnje, uključujući i sprečavanje naginjanja vozila. Koristi ga Mercedes-Benz.

ABD - Automatic Braking Differential. Ovaj sistem su razvili zajednički Bosch i Porsche, a zadatak mu je da zaustavi nekontrolisano proklizavanje jednog od pogonskih točkova. Mogao bi da se nazove i elektronskim diferencijalom sa zaključavanjem koji koristi kočnice i podatke od ABS-a.

ABS - Antilock Braking System. Sistem za sprečavanje blokiranja točkova prilikom kočenja. Detaljnije u tekstu: Kako radi ABS i zbog čega je važan?

ACC - Adaptive Cruise Control. Adaptivna kontrola krstarenja, tj. tempomat - uz pomoć radara, lasera ili na neki drugi način određuje koja je idealna distanca u odnosu na vozilo ispred i u skladu s tim ubrzava i usporava ili zaustavlja automobil.

ACE - Active Cornering Enhancement. Sistem koji smanjuje naginjanje vozila prilikom skretanja.

ACS - Attention Control System. Ovaj sistem koristi kameru u kabini koja je fokusirana na vozačevo lice, te kompjuter na osnovu pokreta očiju, treptanja ili zatvaranja očiju upozorava vozača da je umoran i da treba da napravi pauzu ili aktivira alarm da probudi vozača, dok su napredniji sistemi u stanju i da bezbedno zaustave vozilo (naravno, u saradnji sa drugim sistemima).

ADAS - Advanced driver-assistance systems - napredni sistemi za pomoć vozaču. Detaljnije u tekstu: Sve više kola ga ima, a ljudi ne znaju šta je - ADAS

ADC - Automatic Distance Control. Vrsta adaptivnog tempomata - u zavisnosti od proizvođača, modela i generacije može da održava idealnu distancu u odnosu na vozilo ispred, kao i da zaustavi vozilo da bi se izbegao udes ili da koči kako bi se redukovale posledice ukoliko je udes neizbežan. Kod različitih proizvođača ima različite nazive i može da bude integrisan sa drugim sistemima.

AFS - Active Front-lighting system. Aktivni farovi koji osvetljavaju krivinu prilikom skretanja, a mogu da imaju i druge napredne funkcije.

AIRMATIC - Mercedes-Benz koristi ovaj naziv za svoje vazdušno oslanjanje.

ASR - Acceleration Slip Regulation ili na nemačkom Antriebsschlupfregelung. Naziva se i TCS, tj. Traction Control System. Sprečava proklizavanje pogonskih točkova, što je najkorisnije prilikom kretanja na klizavoj podlozi.

ATV - All Terrain Vehicle. Malo motorno vozilo sa otvorenom kabinom za korišćenje u teškim terenskim uslovima. Nazivaju se i kvadovi.

AWS - All Wheel Steering. Sistem upravljanja na svim točkovima – pri skretanju pomažu i zadnji točkovi.

BAS - Brake Assist System. Sistem za pomoć pri kočenju u kritičnim situacijama – kada sistem prepozna da je vozač iznenada pustio papučicu gasa i velikom snagom pritisnuo papučicu kočnice, automatski će primeniti maksimalnu silu kočenja, pošto su istraživanja pokazala da vozači u kritičnim situacijama često ne pritisnu papučicu kočnice dovoljno jako da bi iskoristili maksimalan potencijal kočnica.

EBA - Emergency Brake Assistance. Naziv koji se koristi za BAS kod nekih marki vozila (Mercedes-Benz, Mazda...)

EV – Electric Vehicle. Električno vozilo.

BEV - Battery Electric Vehicle. Električno vozilo koje električnu energiju dobija iz baterija – reč "baterija" dodata je kako bi se naglasilo da nije u pitanju vozilo kao što je tramvaj ili trolejbus.

HEV – Hybrid Electric Vehicle. Hibrid, tj. vozilo sa hibridnim pogonom, kao npr. Toyota Prius.

FHEV - Full Hybrid Electric Vehicle. FHEV oznaka se ne sreće tako često, a znači isto što i HEV, odnosno kaže nam da je reč o klasičnom hibridu. Međutim, slovo F, odnosno reč "Full", dodata je da bi se naglasilo da je reč o "pravom" a ne "mild" (blagom ili lakom) hibridu.

PHEV - Plug-In Hybrid Electric Vehicle. Hibridno vozilo sa većom baterijom koja može da se puni priključivanjem na električnu mrežu.

MHEV (mHEV) - Mild Hybrid Electric Vehicle. "Blagi" (laki) hibrid.

Za razliku od pravog hibrida, ne može da se kreće samo na struju, ali zato koristi razne "trikove" kako bi smanjio potrošnju goriva.

CAS - Collision Avoidance System. Sistem koristi radare, lasere, kamere i drugu opremu kako bi detektovao neizbežan udes, nakon čega upozorava vozača, a ukoliko vozač odmah ne reaguje, sistem će sam pokušati da izbegne udes kočenjem ili skretanjem. Kod različitih proizvođača može da ima različite nazive.

CVT - Continuously Variable Transmission. Vrsta automatskog menjača.

DBC - Dynamic Brake Control. BMW-ova verzija sistema BAS za pomoć pri kočenju u kritičnim situacijama.

DCT - Dual-clutch transmission. Automatski menjač sa dvostrukim kvačilom. Različiti proizvođači imaju različite nazive, VW - DSG, Audi - S-Tronic, Porsche – PDK...

DOHC - Double Overhead Camshaft. Dve bregaste u glavi motora - jedna kontroliše usisne ventile, druga izduvne.

DRL - Daytime Running Lights. Dnevna svetla.

ESP - Electronic Stability Program. Sistem za kontrolu stabilnosti. Ima brojne druge nazive u zavisnosti od proizvođača.

DSC - Dynamic Stability Control. BMW-ov naziv za ESP (Electronic Stability Program), koji se naziva i ESC (Electronic Stability Control).

DSTC - Dynamic Stability and Traction Control. BMW-ov sistem koji kombinuje DSC i sistem za kontrolu trakcije kako bi sprečio gubitak kontrole nad vozilom. Praktično BMW-ov naziv za ESP ili ESC.

EBD - Electronic Brake force Distribution. Elektronska raspodela kočione sile. Više u tekstu: Kako radi EBD?

FWD - Front-wheel Drive. Prednji pogon.

RWD - Rear-wheel Drive. Zadnji pogon.

GPF - Gasoline Particulate Filter. Filter čestica kod benzinskih motora, slično kao DPF kod dizel motora.

ICE - Internal combustion engine. Motor sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS), tj. “klasičan” benzinski ili dizel motor.

LDW - Lane Departure Warning system. Sistem za sprečavanje nenamernog napuštanja vozne trake. Može da ima razne druge nazive.

PASM - Porsche Active Suspension Management. Vrsta aktivnog oslanjanja koja se koristi od 2005. na automobilima marke Porsche.

Izvor: polovniautomobili.com