Sombor.info

Naučnici su, upoređujući ponašanje natprosečno inteligentnih ljudi i rezultate njihovih delovanja jednostavno pronašli pet stvari za koje se veruje da su im zajedničke.

Određene osobine koje poseduju vrsni pojedinci, prema rečima stručnjaka znak su visoke inteligencije.

Vole da razmišljaju naglas

Inteligentni ljudi stalno razgovaraju sami sa sobom, kažu stručnjaci. Jedan od glavnih razloga zašto se bave razgovorom sa samim sobom je to što im pomaže u rešavanju problema i donošenju odluka. Na taj način mogu bolje da razmišljaju i dolaze do kreativnih rešenja. Kada ljudi razgovaraju sami sa sobom, mogu razmisliti o svom ponašanju i analizirati svoje emocije.

Vole da budu sami

Što ste pametniji, to ćete više biti fokusirani na svoje dugoročne ciljeve, što znači da vas druženje s prijateljima može pre ometati nego pomoći, kažu stručnjaci. Pametni ljudi mogu da traže samotnjački način života kako bi zadovoljili svoju potrebu za nesmetanom intelektualnom znatiželjom i kreativnošću. Mogu biti socijalno anksiozni ili osetljivi pa će se oslanjati na svoje unutrašnje misli jer im je to prijatnije nego druženje s drugim ljudima. Svako ima jedinstvene potrebe, ali bez obzira na to, važno je prepoznati da samoća može pružiti golem rast i uvid onima koji je prihvate. Još jedna stvar koju treba uzeti u obzir je da visoko inteligentni ljudi uglavnom imaju bolje lične granice. Takođe, izbirljivi su oko toga čemu će reći ‘da’.

Puno čitaju

Većina uspešnih ljudi ima jednu zajedničku stvar, a to je da nikada ne prestaju da uče. Strastveno čitanje deo je njihove lične rutine uz pomoć koje se razvijaju i napreduju. Ljudi koji donose odluku o svakodnevnom čitanju aktivno biraju angažovati, poboljšati i izazvati svoj mozak umesto da rade nešto pasivno, kao što je igranje video igara ili gledanje televizije.

Ističu se u neredu i kreativnom haosu

Psiholozi već dugo veruju da je inteligencija komplikovana i da je nije lako definisati. Dakle, moglo bi se pretpostaviti da je visoko inteligentna osoba visoko organizovana, zar ne? Međutim, nije baš tako. Eksperiment Univerziteta u Minesoti otkrio je da su ljudi koji su imali neuredno okruženje došli do kreativnijih ideja od onih koji su imali uredan i organizovan prostor. Čini se da nesređena okolina nadahnjuje prekid tradicije, što može proizvesti inovativne zaključke. Uredno okruženje, nasuprot tome, potiče konvencionalno ponašanje i igranje na sigurnom prenosi Sensa.

Kasno idu na spavanje

Novije studije pokazuju da su ‘noćne ptice’ zapravo pametnije i kreativnije od svojih kolega koji rano ustaju. Istinska inspiracija u najvećoj se meri budi tokom ranih jutarnjih časova, a samo istaknuti pojedinci imaju moć da zamene dan za noć, što takođe doprinosi razvoju nezavisnog i posebnog karaktera kakav imaju samo visokointeligentni pojedinci.

Izvor: blic.rs

Bilo da ste stalno naduti i imate gasove ili imate bolove u nogama, ovde stručnjaci objašnjavaju šta je normalno, a šta nije kada su u pitanju uobičajeni zdravstveni problemi.

Ljudi često imaju određene zdravstvene probleme koji mogu imati bezopasan uzrok, ali i ozbiljan.

Jedan od njih može biti bol u stopalima.

Lako je pretpostaviti da je bol u stopalu jednostavno rezultat hodanja ili stajanja više nego obično.

„Bol u peti može biti plantarni fasciitis“, kaže Rašida Damanvala, specijalista fizioterapeut u Sprint fizioterapiji. Tada tetiva na dnu vašeg stopala postaje iritirana ili upaljena.

„Nosite udobne cipele, mekše đonove sa dobrom podrškom za luk i blagom petom. I pokušajte da to područje bude pokretljivo koliko vam bol dozvoljava“, kaže doktorka.

Ozbiljni uzroci mogu biti prelom stresa. Ako bol potraje ili se pogorša nakon otprilike tri nedelje, možda je vreme da potražite savet lekara ili fizioterapeuta.

Noćno mokrenje

Nokturija, medicinski izraz za noćno mokrenje, pogađa više od polovine muškaraca i žena starijih od 60 godina. Iako je uobičajeno sa godinama, može ukazivati na probleme sa prostatom kod muškaraca.

Ovo je takođe simptom raka prostate, uz osećaj da se bešika nije potpuno ispraznila i da se napreže da mokri.

Nikturiju može izazvati i dijabetes, koji pojačava žeđ i odlaske u toalet. Previše tečnosti, posebno pića sa kofeinom, popodne ili uveče, na primer, može imati efekta.

Preporučuje se uzimanje diuretika ujutru i najmanje šest sati pre spavanja.

Osetljivost zuba

Osetljivost zuba može da vas uhvati stalno tokom dana, čak i ako je to samo hladan nalet vetra.

„Površina korena nije prekrivena gleđi i porozna je, a ove pore će teći prema nervu, izazivajući ovaj kratak, oštar, prolazan bol. Ovo se može otkloniti upotrebom bilo koje uobičajene osetljive paste za zube, a većina se može primeniti lokalno na zahvaćeno područje nakon pranja zuba radi ciljanijeg pristupa. Upotreba električne četkice za zube takođe može pomoći u sprečavanju daljeg povlačenja desni“, kaže doktorka.

Pušenje i loše navike za oralno zdravlje mogu uzrokovati povlačenje desni, kao i karijes.

„Kada postoji karijes u zubu, unutrašnja područja su izložena bakterijama i to može izazvati osetljivost. Ovo se može pogoršati slatkom i kiselom hranom i pićima jer to omogućava bakterijama da napreduju. Kada dođe do karijesa, nažalost nema kućnih tretmana pomoći će i savetuje se poseta stomatologu“, dodaje doktrka.

Nadutost

Dok je neko nadimanje normalno, na primer nakon obilnog obroka, redovno nadimanje može ukazivati na problem.

Dr En Nainan kaže da može biti da jedete određenu hranu koja stvara gasove u vašem stomaku ili ako gutate mnogo vazduha dok jedete.

Takođe, možda imate zatvor ili netoleranciju na hranu.

„Ponekad mogu postojati i ozbiljniji razlozi, kao što su inflamatorna bolest creva ili, ređe, rak“, upozorava doktor.

Nadimanje je ključni rani znak raka jajnika, a potencijalno i raka debelog creva i želuca.

„Ako se često osećate naduveno, pogoršava se, gubite na težini ili imate dodatne simptome, kao što je krv u stolici, najbolje je da razgovarate sa svojim lekarom“, savetuje doktor.

Izvor: danas.rs

Šta je Plug-in Hybrid (PHEV), a šta je Mild Hybrid (MHEV) i po čemu se oni razlikuju od klasičnih hibrida. Koji mogu da se pune? Koji ne mogu, a koji mogu da se kreću samo na struju, a koji mogu da se koriste i kao klasični električni automobili?

Taman kada je većina vozača naučila šta su to hibridni automobili, proizvođači su počeli da komplikuju stvari i da izmišljaju neke nove podvrste hibrida. Tako se danas nude takozvani Plug-in Hybrid automobili (PHEV), Mild Hybrid automobili (MHEV), a tu su i klasični hibridi, piše Supertest.rs.

Klasični su i najpopularniji u ovom trenutku, iako PHEV, a posebno MHEV verzije, itekako osvajaju tržište. Svakako najpoznatiji klasični hibrid, a ujedno i pionir kada je ova tehnoligija u pitanju, je Toyota Prius, predstavljena 1997. godine.

Šta su to klasični hibridni automobili?

Model Prius je bio hrabar potez kompanije Toyota, a on je i najzaslužniji za današnju popularnost klasičnih hibrida. Kod klasičnih hibrida automobil je opremljen benzinskim, ili vrlo retko dizel motorom, elektromotorom i baterijom.

Osnovni pokretač automobila je benzinski motor, ali automobil može da se kreće i samo na struju. Kada se automobil startuje, benzinski motor se uglavnom ne uključuje, izuzev ako je baterija ispražnjena.

Polazak iz mesta i manevrisanje na parkingu se najčešće obavlja u potpunoj tišini, isključivo uz pomoć elektromotora. Ipak, čim se malo doda gas, aktivira se i benzinski agregat. Kod klasičnog hibrida baterija se dopunjuje isključivo tokom vožnje, a za njeno dopunjavanje se koriste situacije kada se usporava ili kada se vozite na nizbrdici.

Tada elektromotor preuzima funkciju generatora i koristi inerciju automobila, pa se u bateriju vraća deo energije koja bi se inače potrošila na trenje u kočnicama i njihovo zagrevanje.

Vozač ne mora da vodi računa o tome kada koji motor radi, on automobil vozi kao klasičan automatik, a računar brine o svemu. Naravno, računar koristi svaki trenutak kada je moguće da ugasi benzinski motor.

Na taj način hibridi ostvaruju znatno nižu potrošnju, posebno u gradskim uslovima vožnje, sa čestim usporavanjima, kada se benzinski motor gasi, a baterija dopunjuje. Na otvorenom putu, pri konstantnim brzinama, hibridi ne mogu da ostvaruju značajne uštede u poređenju sa standardnim automobilom sa benzinskim motorom.

Šta su Plag-in hibridni automobili (PHEV)?

Plag-in hibridi (PHEV – plug-in hybrid electric vehicle) su nastali iz želje proizvođača da hibridu podare veću autonomiju u električnom modu. Stoga su Plug-in Hybrid automobili opremljeni baterijom većeg kapaciteta, kao i snažnijim elektromotorom.

Zahvaljujući tome oni u električnom modu ne moraju da se kreću samo na parkingu, već bez uključivanja benzinskog motora PHEV hibridi mogu da prevale oko 50 kilometara. Zavisno od proizvođača, elektromotor je u stanju da im obezbedi i sasvim pristojnu maksimalnu brzinu, dovoljnu i za kretanje auto-putem. Specifikacije zavise od proizvođača do proizvođača.

Kao i klasični hibridi i PHEV modeli bateriju dopunjuju tokom vožnje. Ipak, ona je velikog kapaciteta i dopunjavanjem dokom vožnje u realnim uslovima ne može da se napuni u potpunosti, već se to vrši priključivnjem na punjače koje koriste i električni automobili.

Zahvaljujući ovoj karakteristici Plag-in hibridi mogu da se na dnevnim gradskim relacijama koriste kao električni automobili, a da su zahvaljujući benzinskom motoru sposobni i za duga putovanja. Nedostatak je što su zbog veće baterije i snažnijeg elektromotora PHEV hibridi skuplji i teži od klasičnih hibrida.

A šta su Mild hibridi (MHEV)?

Blagi hibridi (MHEV – Mild Hybrid Electric Vehicle) su u poslednje vreme postali veoma popularni, a većina klasičnih modela sa benzinskim motorima ima ovaj vid elektrifikacije. U pitanju su hibridni modeli koji imaju mali elektromotor koji služi kao generator, a on je obično sistemom kaiša povezan sa motorom.

Zbog male snage elektromotor nema mogućnost da samostalno pokrene automobil, čak ni tokom vožnje na parkingu.

Za svako kretanje je potreban motor sa unutrašnjim sagorevanjem, a elektromotor može samo da posluži kao manja relativno zanemarljiva dopuna u performansama. Većina vozača koji voze ovakve automobile ni ne znaju da raspolažu nekom vrstom hibridne tehnologije

Kao i kod svakog hibrida, elektromotor prilikom usporavanja dopunjuje bateriju, istina skromnog kapaciteta. Uštede kod blagih hibrida nisu velike kao kod klasičnih hibrida, ali blagi hibridi prilikom sporije vožnje, na primer na prilascima semaforu, mogu ranije još tokom kretanja da ugase benzinski motor i da ostvare određne uštede.

Zahvaljujući ovakvom principu rada obara se i emisija CO2, što je najveća briga današnjih proizvođača. Prednosti blagih hibrida su što uz minimalna ulaganja i minimalno povećanje mase automobila mogu da se ostvare uštede u potrošnji i emisiji CO2.

"Dobar dan. Vaše pasoše, molim. Takođe moramo uzeti otiske najmanje četiri prsta. Hajde još samo da vas i slikamo. Hvala vam i prijatan boravak".

Ovako bi od 10. novembra ove godine trebalo da izgleda ulazak u Evropsku uniju i Švajcarsku, Norvešku, Island i Lihtenštajn, koje su članice šengenskog sistema, za državljane oko 60 zemalja, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Tada će početi sa radom novi ulazno-izlazni sistem (Entri/Ekit Sistem – EES), koji je uspostavljen u novembru 2017. godine, a njegova primena je više puta odlagana.

Implementacija drugog Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) najavljena je za sledeće leto, što će značiti da putnici iz zemalja koje imaju bezvizni režim sa EU moraju da se prijave za dozvolu za ulazak putem interneta, uz plaćanje takse od sedam evra bankovnom karticom.

Pasoši u svim zemljama Zapadnog Balkana su biometrijski, čipovi sadrže otiske prstiju i fotografije i u potpunosti su usklađeni sa uslovima koje traži EU da bi zemlje Zapadnog Balkana dobile bezvizni režim.

I dalje ostaju opšti uslovi – da putne isprave ne smeju isteći za manje od tri meseca od datuma kada lice planira da se vrati u svoju zemlju ili da pasoš ne sme biti stariji od deset godina.

Koje su nove promene od sredine 2025.

ETIAS će zahtevati od građana oko 60 zemalja da popune poseban formular putem interneta ili mobilne aplikacije pre putovanja.

Prilikom prvog popunjavanja prijave putnik unosi lične podatke, e-mail i broj telefona, kao i detalje putne isprave.

Putnik će takođe morati da unese podatke o obrazovanju i trenutnom zaposlenju, kao i detalje o planiranom putovanju i boravku u zemlji EU.

Takođe će se tražiti detalji o svim krivičnim presudama, prošlim putovanjima u ratne zone ili zone sukoba, kao i informacije o tome da li je osoba deportovana iz bilo koje zemlje.

Putnici su obavezni da plate i doplatu od sedam evra, koja se plaća platnom karticom. Plaćanje se vrši kao i svaka onlajn kupovina.

Upisati broj kartice, rok važenja, podatke o licu na čije ime je kartica izdata, kao i CVV/CVC trocifreni broj odštampan na poleđini kartice pored potpisa vlasnika. Račun mora imati potreban iznos novca konvertovan u lokalnoj valuti.

Naknadu neće plaćati mlađi od 18 i stariji od 70 godina, supružnici/registrovani partneri i deca državljana EU i zemalja Šengena, kao ni deca supružnika/partnera koji dolaze van EU.

„Grupna” prijava neće biti moguća, odnosno u slučaju porodičnog putovanja svaki član će morati posebno da se prijavi za ETIAS.

ETIAS sistem će biti dostupan na jezicima zemalja članica, uključujući hrvatski, a sistem će prihvatati samo latinična slova.

Putnik će moći da pauzira popunjavanje prijave, sačuva promene i nastavi sa unosom podataka u roku od 48 sati.

Koliko vremena je potrebno za obradu zahteva?

Kako se navodi na zvaničnom sajtu sistema ETIAS, obrada bi trebalo da traje „nekoliko minuta“.

Ako će potrajati duže, putnik bi trebalo da dobije obaveštenje u roku od četiri dana.

Od putnika se mogu tražiti i dodatne informacije ili dokumentacija, na primer, potvrda o rezervaciji hotela i potvrda o zaposlenju, koje treba dostaviti u roku od deset dana, u kom slučaju zahtev treba da se obradi u roku od dve nedelje.

Putnik može biti pozvan na razgovor u ambasadu zemlje u koju planira da putuje i u tom slučaju zahtev treba da bude obrađen u roku od 30 dana.

Zbog toga se putnicima savetuje da popune formular najmanje mesec dana pre kupovine karte ili rezervacije smeštaja.

Ako putniku bude odobren ulazak u EU, dobiće obaveštenje putem e-pošte.

ETIAS dozvola važiće tri godine ili do zamene putne isprave kojom se neko prijavio.

Obrazac je vezan za putnu ispravu, što znači da važi samo uz pasoš sa kojim je prijava za ulazak. Novi pasoš znači novu prijavu. Ako je ETIAS plaćen i odobren za putovanje u jednu zemlju, važi i za drugu.

ETIAS ovlašćenje ne znači da osoba može boraviti u EU duže od 90 dana u periodu od šest meseci ili raditi u EU.

Putnik će moći da ulazi i izlazi iz EU koliko god puta želi i da putuje na bilo koju destinaciju unutar šengenskog prostora tokom perioda važenja dozvole sve dok poštuje navedeno vremensko ograničenje.

Šta ako čovek nema internet, bankovnu karticu, nepismen je itd?

Roditelji popunjavaju formular za svoju maloletnu decu, koja su oslobođena plaćanja takse od sedam evra.

Svako može ovlastiti treću stranu – drugu osobu ili komercijalnog posrednika – da se prijavi u njihovo ime ili u ime svoje maloletne dece.

Kod posrednika, na primer turističke agencije, mora se potpisati izjava o zastupanju za svako lice pojedinačno, a isto važi i u slučaju da se za osobu prijavi prijatelj, komšija, ćerka ili sin.

Obrazac deklaracije će biti dostupan kada sistem bude operativan, omogućavajući trećoj strani da obrađuje nečije lične podatke. Osoba ili kompanija koja je posrednik će takođe morati da unese svoje podatke.

Posrednik ima pravo da naplati „razumnu naknadu“, a EU je predvidela mogućnost anonimnog prijavljivanja onih koji naplaćuju previsoku proviziju.

Onima koji se odluče da se prijave preko posrednika savetujemo da pre slanja posebno provere da li su podaci u prijavi tačni, jer u slučaju greške – na primer ukucavanja nule (0) umesto slova „O“ – prijava može biti odbijen, otkazan ili otkazan.

U slučaju da putnik uoči grešku, može popuniti novu prijavu ili zatražiti ispravku greške u staroj prijavi, a postupak obrade u ovom slučaju traje do 30 dana.

Kako otići na sahranu, posetiti roditelja koji je državljanin EU i slično?

ETIAS obrazac neće morati da popunjavaju osobe koje imaju važeću vizu – studentsku, radnu ili slično – ili boravišnu dozvolu u nekoj zemlji EU.

Obrazac ne popunjavaju ni lica koja žive uz granicu i poseduju granične propusnice, uz predočenje kojih prelaze da bi, na primer, obrađivali svoje njive sa druge strane linije.

Članovima posade na brodovima i avionima za neke zemlje EU biće potreban ETIAS obrazac, za druge neće, što bi trebalo da provere pre iskrcavanja.

Izuzeci su i odlazak na lečenje u slučaju opasnosti po život podnosioca zahteva ili srodnika, odlazak na sahranu člana porodice, obaveza pojavljivanja pred sudom ili neka „važna obaveza“.

U tom slučaju putnik popunjava ETIAS prijavu za tzv ograničenu licencu sa navođenjem razloga.

Dozvolu izdaje država u koju lice putuje i važi samo za putovanje u tu zemlju najduže 90 dana. Na primer, ako je u pitanju odlazak na sahranu, država EU može odobriti ulazak samo za dane sahrane.

Ako osoba u međuvremenu podnese zahtev i dobije drugi ETIAS za putovanje u sve zemlje Šengena, ograničena dozvola automatski prestaje da važi.

Izuzeci su predviđeni za plaćanje poreza.

Ako, na primer, dete putuje u zemlju u kojoj živi njegov roditelj koji je državljanin EU ili je član šengenskog sistema, neće morati da plati sedam evra, ali ako želi da putuje u drugu zemlju, moraće da popuni novi ETIAS obrazac i uplati pomenuti iznos. Isto važi i za supružnike ili registrovane partnere.

Nosioci diplomatskih ili specijalnih pasoša čije zemlje imaju potpisane sporazume sa EU, zaposleni u NATO-u ne moraju da apliciraju za ETIAS dozvole, kao ni ljudi koji su u tranzitu preko evropskog aerodroma.

Osobe sa dvojnim državljanstvom države članice EU ne moraju da se prijave pod uslovom da putuju sa pasošem ili ličnom kartom te zemlje.

Šta ako EU odbije da vam da dozvolu?

Licima bez ETIAS ovlašćenja biće odbijen ulazak na granicu.

Čak i dobijanje tog sertifikata ne znači da se putniku automatski odobrava ulazak u zemlju EU. Svi putnici će i dalje biti pregledani, a granični službenik može odbiti ulazak osobi koja ne ispunjava uslove.

Neki od uslova za ulazak su važeća putna isprava najmanje tri meseca od datuma planiranog povratka, da pasoš nije stariji od deset godina, da je boravak opravdan i da lice ima dovoljno novca do planiranog povratka. .

Uobičajeni iznos je oko 100 evra dnevno i zavisi od zemlje članice EU.

Neki od razloga za odbijanje ulaska su ugrožavanje bezbednosti ili zdravlja, ako je lice predmet poternice neke države i slično, što se utvrđuje proverom u baze, lekarskim pregledom i sl.

Ako se zahtev za ETIAS odobrenje putovanja odbije, poništi ili poništi, osoba će dobiti e-poruku u kojoj će biti navedeni razlozi za odbijanje i naziv organa koji je doneo odluku.

Postoji mogućnost žalbe, a e-mail će sadržati informaciju kojoj zemlji ili zemljama da se žalite sa opisom odgovarajuće žalbene procedure. Žalbe se rešavaju u skladu sa zakonima tih zemalja.

Osoba čija je prijava odbijena može ponovo podneti zahtev za ETIAS dozvolu.

Ako osoba opozove sopstveni zahtev, ne može se posle predomisliti, već mora da popuni novi formular.

Taksa se ne vraća ako je prijava odbijena.

Da li će to stvoriti veće gužve na granicama?

Uvođenjem EES-a ostaje skeniranje putnih isprava, prestaje pečatiranje pasoša na graničnom prelazu, ali bi uzimanje otisaka prstiju i slikanje koje će biti uzeto na svakom graničnom prelazu moglo da produži čekanje u redovima.

Na aerodromima provere će se vršiti po sletanju na aerodrome.

Države članice su izmenile svoje zakone kako bi smanjile potencijalne gužve na kopnenim prelazima.

Uzimanje biometrijskih podataka i provjere kroz baze podataka države EU mogu obavljati i prije graničnih kućica – dok putnici čekaju u redu – kako bi se omogućila bolja protočnost.

To znači da će granični policajci moći s posebnim uređajima hodati od vozila do vozila ili ulaziti u autobuse kako bi uradili provjeru putnika.

Zašto je uspostavljen sistem?

Novi EES sistem je postavljen kako bi se baze članica EU više povezale kako bi se olakšalo praćenje vremena i mesta boravka i kako bi se osiguralo da putnici ne borave duže od 90 dana u periodu od šest meseci.

Jedan od ciljeva novih mera je da se kriminalcima ili teroristima oteža ulazak u EU sa lažnim pasošima, jer će se biometrijska kontrola vršiti svaki put kada pređu granicu.

Putnici neće plaćati naknadu za uzimanje biometrijskih podataka.

Podaci će biti dostupni policijskim službama zemalja članica Šengenskog sistema i policijskoj agenciji EUROPOL tokom krivičnih istraga, posebno terorizma i organizovanog kriminala.

Provere biometrijskih podataka biće pooštrene sredinom 2025. godine, a tačan datum nije određen.

Slične sisteme su već uvele Sjedinjene Američke Države, Kanada i Australija.

Izvor: nova.rs

Sa početkom nove školske godine promeniće se i neka pravila za đake u Srbiji.

Manje đaka u učionicama, nešto kraći raspusti, stroži pravilnici oblačenja i zabrana korišćenja mobilnih telefona u sve više ustanova, skuplje ekskurzije, nove mere u borbi protiv svih oblika nasilja, kao i najavljene pripreme za uspostavljanje velike ili državne mature, neke su od glavnih novosti koje nas očekuju u novoj školskoj godini, kako za osnovce, tako i za srednjoškolce.

Igrom slučaja đaci se u školske klupe neće vratiti kao što smo to navikli 1. septembra, već dan kasnije pošto prvi dan narednog meseca pada u nedelju. Ovo su neke od najvažnijih stvari koje nas očekuju u novoj školskoj godini, pa zato krenimo redom.

1. Manje đaka u učionicama

Najveća promena odnosi se na broj učenika u odeljenjima koji će biti smanjen kako u osnovnim, tako i srednjim školama. Ova izmena zakona je doneta još prošle godine, ali tek sada stupa na snagu. Prema dosadašnjim propisima odeljenja kod osnovaca su mogla da imaju do 30 učenika, ali je bilo predviđeno da uz saglasnost Ministarstva prosvete može da se poveća do 33. Od 1. septembra ovaj broj će biti smanjen, pa će zakonska granica biti 28 učenika, koja će moći uz dozvolu ministarstva da bude povećana na maksimalno 31 đaka.

Smanjenje broja đaka biće i u srednjim školama gde će jedno odeljenje moći da ima maksimalno 28 učenika, što se odrazilo ovog leta i na malu maturu, pa je svršenim osnovcima bilo potrebno nešto više bodova za upis u željene škole nego što je to ranije bio slučaj. Gimnazija sa pet odeljenja je, na primer, umesto 150 mesta (pet odeljenja sa po 30 đaka) sada nudila samo 140 (pet puta po 28).

"Idealna bi bila odeljenja sa po 25 učenika kako bi svima bilo posvećeno dovoljno pažnje", rekla je ranije za potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija, Ana Dimitrijević.

2. Izmene u školskom kalendaru

Promena je bilo i u školskom kalendaru, počev od one već navedene, da školska godina neće početi 1. septembra jer pada u nedelju.

Đaci u Srbiji će i predstojeće školske godine imati četiri raspusta, ali će dva, zbog drugačijeg preklapanja sa vikendima, biti za po dan kraća. Prošle školske godine su se neradni dani tako lepo nadovezivali na vikende, pa je moglo fino da se spoji, ali sada to nije slučaj.

Prolećni raspust najviše se razlikuje - on je lane trajao 10 vezanih dana, a sada će biti iz dva dela - prvi od šest, a drugi od četiri dana, jer Uskrs i Prvi maj nisu “povezani”. Sve u svemu, đaci u Srbiji će imati ukupno 40 neradnih dana (uključujući i vikende koji se nadovezuju na raspuste), što je za dva dana manje nego školske 2023/24.

Mala matura na programu je od 16. do 18. juna 2025.

3. Besplatne knjige za đake

Od ove godine Ministarstvo prosvete proširilo je kategorije učenika osnovnih škola koji ostvaruju pravo na besplatne udžbenike, pa to sad imaju i učenici koji boluju od retkih bolesti, koji imaju pravo na tuđu negu i pomoć, učenici iz porodica u kojima je nosilac roditeljske brige samo jedan roditelj, učenici iz socijalno/materijalno ugroženih porodica, sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sa izuzetnim sposobnostima, učenici iz porodica u kojima je troje i više dece u sistemu obrazovanja i vaspitanja...

Ipak, najzadovoljniji mogu da budu učenici u Beogradu i njihovi roditelji. Oni su prošle godine dobijali besplatan komplet, a ovog puta će im Grad umesto toga isplatiti po 20.000 dinara. Mame i tate će imati priliku da biraju da li za taj novac žele da kupe nove komplete ili eventualno da kupe polovne, ali dobro očuvane knjige.

U nekim gradovima besplatne udžbenike dobijaju đaci prvaci.

4. Suspenzije pet do 20 dana

Nove mere u borbi protiv nasilja u školama donete su još pred početak prošle godine, stupile su na snagu u drugom polugodištu, ali će ovo biti prva kompletna školska godina u kojoj će se primenjivati.

Najinteresantniji i najzvučniji novitet bila je kazna suspenzije đaka na period od 5 do 20 dana tokom kojih ne bi mogli da prisustvuju časovima u školi. Iako ovaj model već skoro pola veka funkcioniše u SAD, ali i mnogim drugim zemljama, postavljalo se pitanje kako će biti primenjen u Srbiji.

"To što je učenik suspendovan sa nastave njemu se ne računa kao neopravdan izostanak. To su opravdani izostanci, ali se u napomeni piše da je učenik udaljen sa nastave zbog trećeg nivoa nasilja. Treći nivo nasilja su narkomanija, može biti i tuča, i nema veze da li je prvi ili drugi put učenik napravio incident. Ako je to treći nivo nasilja, tada se propisuju ova udaljavanja iz škole na pet ili najviše 20 dana. Uporedo sa tim vodi se i disciplinski postupak protiv učenika", rekao je Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Takođe ovo će biti prva školska godina gde će već u prvom polugodištu ocena iz vladanja ulaziti u prosek, iako će đaci moći da prođu razred čak i sa ovom jedinicom.

5. Zatvorske kazne za nasilnike

Napad na zaposlene u obrazovanju kažnjavaće se zatvorom od tri meseca do osam godina, u zavisnosti od težine učinjenog dela, planirano je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Ove kazne prete đacima starijim od 14 godina, kao i njihovim roditeljima.

"Ubeđen sam da predložene zakonske izmene neće povećati bezbednost u školama niti smanjiti nasilje. Imam utisak da ni sindikati ni izvršna vlast ne razumeju u potpunosti da je suština problema u primeni zakona, a ne u konstantnom traganju za novim zakonskim odredbama", rekao je nedavno Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Promene bi se odnosile praktično samo na srednje škole, ali se tek očekuje javna rasprava, pa nije realno da budu usvojene pre kraja ove ili početka naredne godine.

6. Stroži dres-kod po školama

Vest da je rukovodstvo Trinaeste beogradske gimnazije uvelo veoma strog pravilnik o oblačenju učenika, žestoko je odjeknula u javnosti pred početak prošle školske godine.

“U školu je zabranjeno dolaziti nepristojno odeven, a to znači: U šortsevima ili bermudama, mini suknjama, helankama, trenerkama, kratkim majicama koje otkrivaju stomak, majicama sa bretelama. Zabranjene su i kapuljače. Učenici koji budu dolazili u školu nepristojno odeveni, biće najpre dva puta opomenuti, a zatim će im biti umanjena ocena iz vladanja”, stajalo je u obaveštenju.

Kako je objasnio direktor Bojan Vučković, “povod je bio što su učenici dolazili kao da idu na utakmicu, trening ili u noćni klub”.

"To nije samo slučaj u Trinaestoj ili Četrnaestoj gimnaziji. Ti pravilnici su jednoobrazni, ali postoje određeni kodeksi koji podrazumevaju šta tačno učenici ne smeju da nose. Negde može trenerka, negde ne može, ali su šorcevi, kratke suknje, dekoltirana garderoba zabranjeni svuda", objasnio je Aleksandar Markov.

Jedni su ovu odluku otvoreno podržali, drugi kritikovali, ali je tokom prošle školske godine sve više škola, u celoj Srbiji, počelo da je primenjuje! Konačna odluka je na samoj školi.

7. Zabrana mobilnih telefona

Slično kao i kada je u pitanju oblačenje, poslednju reč o zabrani nošenja i upotrebe mobilnih telefona imaju same škole. Iz Ministarstva prosvete su ranije saopštili da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja po pitanju nepropisne upotrebe mobilnih telefona jasan i da se “korišćenje mobilnih telefona smatra težom povredom za koju je zaprećen ukor direktora i ukor nastavničkog veća”.

Međutim, na školama je da odluče da li će ih potpuno zabraniti i na koji način. Ipak, primetno je da se sve više obrazovnih ustanova odlučuje na ovaj korak, bilo da potpuno zabranjuje njihovo donošenje u školu, bilo da se oni odlažu na specijalno mesto pred početak časa, a kasnije vraćaju učenicima.

Zabranu korišćenja mobilnih telefona u školama preporučio je čak i Unesko, a nezvanični podaci govore da je svaka šesta država zabranila pametne telefone u školama ili kroz zakone ili kroz pravilnike.

8. "Generalka" velike mature

Veliku ili državnu maturu najavljuju već pune dve decenije, ali ona do dan danas nije uvedena u Srbiji. Podsetimo, ona bi za svršene srednjoškolce predstavljala isto što i mala matura za đake osmake, a trebalo bi praktično da zameni prijemne ispite na fakultetima.

Poslednji put odložena je u maju 2023, ove godine o njoj praktično nije bilo ni reči, ali je prema kalendaru u narednoj školskoj godini planirana generalna proba za đake trećih razreda gimnazija (2. juna i to samo test iz matematike), koji bi, ako ne dođe do novog odlaganja, mogli da budu prvi koji će je polagati u junu 2026.

Ipak, državna matura je i dalje u magli s obzirom da mnogi fakulteti ne pristaju da ona bude zamena za prijemne ispite i žele da i dalje sami biraju buduće akademce.

Kada je mala matura u pitanju, ona ostaje po starom: budući srednjoškolci će polagati tri testa: srpski/maternji jezik, matematiku i treći po izboru (geografija, istorija, biologija, hemija ili fizika).

9. Povratak školskih uniformi

"Grb, himna, ali i uniforme - to su neke od stavki koje nedostaju školama u Srbiji kako bi povratile svoj ugled", ocenila je pre par meseci ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović.

Grbove mnoge i imaju, neke i nezvanične himne koje se čuju sa tribina na sportskim takmičenjima, ali uniforme, gotovo nijedna.

Povratak uniformi u škole aktuelizovala je i Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiju smatrajući da bi trebalo otvoriti dijalog o tome, pre svega na nivou osnovnih škola.

Ideja vraćanja uniformi nije nova. Najviše se za nju zalagao, pa je čak i najavljivao kao “gotovu stvar”, bivši ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Međutim, ideja je sprovedena parcijalno, tek u po nekoj školi gde se pronašla volja, želja, ali i sredstva. Promenili su se ministri, ali je ideja o uniformama ostala samo na rečima i one se mogu videti tek u ponekoj privatnoj školi.

10. Ekskurzije još skuplje

Tokom leta, dok su đaci bili na odmoru, najviše priče je bilo o ekskurzijama. Zbog visokih cena, ali i najavljenog poskupljenja od najmanje 10 odsto, uveliko su počele priče i o njihovom ukidanju.

"U trogodišnjim stručnim školama ekskurzije su ukinute. Retko koja škola vodi decu na ekskurziju. Ekskurzija nije samo cena koju platite - spavanje sa doručkom. Ekskurzija su i ostale stvar: kupiti neki poklon porodici, popiti piće i to je već velika količina para. I ako se ovako nastavi, ubeđen sam da će to biti ukinuto i da će ekskurzija biti ukinuta", istakao je predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić.

U agencijama koje se bave đačkim turizmom kažu da su nabavke već završene i da će đačka putovanja na jesen biti skuplja do 10 odsto u odnosu na prethodnu školsku godinu.

"Cene su više jer je sve poskupelo - hoteli, prevoz, dnevnice vodiča. Povećanje je bilo minimalno u odnosu na proleće, pet do 10 odsto. Tačno je da ima agencija koje nude ekskurziju u Italiji po ceni od 80.000 do 90.000 dinara, ali ima i onih koje je nude za 65.000 do 67.000 dinara", rekao je Zoran Serdar, predsednik Odbora za dečiji i omladinski turizam JUTA za Juronjuz.

Agencije koje se bave đačkim turizmom već formiraju ponude za prolećne ekskurzije 2025. Sudeći po onom što se može čuti od turističkih radnika, mogu se očekivati samo dodatna poskupljenja.

"Bože Pravde" na prvom času

I ove godine će se na početku školske godine, na prvom času u svim razredima, intonirati srpska himna “Bože pravde”. U slučaju da obrazovna ustanova ne izvede himnu preti joj kazna od 100.000 do milion dinara. Osim toga, i direktor škole, odnosno odgovorno lice, može biti novčano kažnjeno u iznosu od 25.000 dinara do 100.000 dinara. Ova praksa primenjuje se od 2021. godine.

"Štelovanje uspeha od prvog razreda"

Prijemni ispit na Medicinskom u Beogradu ove godine nije položilo čak 38 vukovaca i 285 odlikaša, a nisu bili retki slučajevi gde su vukovci potpuno podbacili na maloj maturi i nisu opravdali ocene stečene u osmoletki.

"Kada se učenik upiše u školu i uđe u obrazovni sistem, imam utisak da štelovanje uspeha kreće već od prvog razreda osnovne škole, i proteže se kroz celo njeno trajanje, ali je očigledno da se nastavlja i kroz srednje škole. Poražavajuće je sto su i neke gimnazije koje su prestižne počele sa prepravljanjem ocena na nastavničkom veću", kaže Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.

Kako kaže, dolazimo do situacije da se u školama sve više vodi računa o ocenjivanju, a ne o sticanju znanja.

"To što je neko vukovac bi trebalo da bude garancija da bar može da položi prijemni ispit, a zbog činjenice da se ocene masovno poklanjaju one su izgubile vrednost, kao i Vukova diploma.

Predlog: Ukinuti opšti uspeh u školi

Ukinuti opšti uspeh u školama, smanjiti broj učenika po odeljenju na 25, povećati broj gimnazija nauštrb srednjih stručnih škola - samo su neki od predloga grupe stručnjaka u obrazovanju koju čine doktori nauka, univerzitetski profesori, nastavnici, istraživači.

U dokumentu “Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu?” predstavljeno je 30 ključnih tačaka, a najdrastičnija mera podrazumevala bi ukidanje dosadašnjih kvalifikacija: “odličan”, “vrlo dobar”, “dobar”, “dovoljan” i “nedovoljan”, a ne samih ocena i proseka.

"Vi svakako imate prosek ocena koji se računa i koji će vam biti relevantan prilikom bodovanja za upis na dalje školovanje. Smatramo da opšti uspeh kao takav nema nikakav praktičan značaj osim što dolazite u situaciju da se zbog njega ocene poklanjaju i stvaraju nepotrebni animoziteti među nastavnicima i roditeljima dece", smatra profesorka dr Jelena Teodorović.

Izvor: mondo.rs

Neki psi nisu preterani ljubitelji voća, dok će drugi rado probati i jesti bilo šta što nađu ispod drveta. Stoga je vrlo važno da pazite na svog ljubimca da se ne bi desilo ono najgore.

Poznato je da psi, kao i mi, vole voće, a ovi ukusni prirodni plodovi veoma su preporučljivi za njih. Ipak, neke vrste voća nikako ne bi trebalo da date svom psu, jer ono može dovesti do neželjenih posledica. Jedna od takvih zabranjenih vrsta voća za pse jeste grožđe.

Zašto je ovo voće opasno za pse?

Iako neće svi psi poželeti da probaju, a onda i jedu grožđe, neki će, ukoliko nisu pod nadzorom, to učiniti bez problema. No, stručnjaci upozoravaju da to nikako ne bi bilo dobro ideja, a evo i zašto.

Naime, i sveže ali i suvo grožđe može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kod pasa, uključujući otkazivanje bubrega, a znaci trovanja pojavljuju se u roku od 24 sata od gutanja ovog voća. U početku se mogu javiti simptomi poput povraćanja, dijareje, smanjenog apetita, a zatim, nakon 48 sati, dolazi do pojačane žeđi, prestanka lučenja urina iz bubrega i konačno otkazivanja bubrega.

„Nažalost, još nije poznato koja supstanca u običnom ili suvom grožđu izaziva otkazivanje bubrega kod pasa. Takođe, ne možemo utvrditi koji pas može da se otruje grožđem ili suvim grožđem, a koji ne. Međutim, već je potvrđeno da se toksičnost povećava srazmerno količini konzumiranog voća. To znači da što više grožđa ili suvog grožđa pas pojede, to može biti toksičnije za psa. Doza koja može biti toksična za psa je 2,8 g grožđica ili više, odnosno 19,6 g grožđa ili više po kilogramu telesne mase psa”, stoji na sajtu jedne veterinarske ambulante.

Dakle, ukoliko sumnjate da se pas otrovao grožđem, potrebno je hitno konsultovati veterinara, jer lečenje svakim satom postaje manje efikasno. Pošto je uvek bolje sprečiti nego lečiti, kesice suvog grožđa obavezno sklonite i čuvajte van domašaja svog psa, a kada ste napolju, držite ga što dalje od vinograda i vinove loze.

Izvor: n1info.rs

Svečano zatvaranje manifestacije “Somborski salon 2024” održaće se u petak, 6. septembra 2024. godine u 19.30 časova u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor.

U okviru programa zatvaranja biće objavljeno ime dobitnika Nagrade publike “Somborskog salona 2024”.

Podsećamo vas, da je glasanje za Nagradu publike otvoreno do 6. septembra 2024. godine do 12 časova.

Preduzeće "Mara"iz Sombora, koje se bavi proizvodnjom smrznutog testa, oblatni i kora, na prostoru industrijske zone planira gradnju proizvodno-skadišnih objekata u dve faze.

Prva faza obuhvata izgradnju prvog proizvodno-skladišnog objekta (1) spratnosti P+1, dok je u drugoj fazi planirana izgradnja drugog proizvodno-skladišnog objekta (2) spratnosti P+1 i izgradnja trafo stanice.

Prvi objekat će imati dve etaže - prizemlje i sprat. U prizemlju će se nalaziti pakovanje gotovih proizvoda, magacin oblatni, šest hladnjača i hodnik. Na spratu će se nalaziti: mašinska prostorija i hodnik.

Na delu ravnog krova predviđena je krovna terasa na kojoj će biti smešten deo mašinske opreme za hlađenje.

Komunikacija između prizemlja i sprata, kao i između sprata i krovne terase, obavljaće se putem stepeništa. Svi hodnici i vrata na prostorijama u prizemlju predviđeni su da se kroz njih obavlja transport proizvoda putem viljuškara

Fasada je oblikovana kao klasična industrujska, ravnih površina od termoizolacionih fasadnih poliuretanskih zidova.

Drugi objekat P+1 će imati dve etaže - prizemlje i sprat. U prizemlju će se nalaziti proizvodni pogon, prostorija za kontrolu kvaliteta, šest magacina sirovina, prostorija za pranje opreme, mašinska prostorija i dva hodnika.
Na spratu će se nalaziti: mašinska prostorija, tri svlačionice, pet sanitarnih čvorova, laboratorija za ispitivanje sirovina i proizvoda, dve ostave, sala za prezentacije i hodnik.

Komunikacija između prizemlja i sprata obavljaće se putem dva stepeništa. Svi hodnici i vrata na prostorijama u prizemlju su predviđeni da se kroz njih obavlja transport proizvoda putem viljuškara.

Fasada je oblikovana kao klasična industrujska, ravnih površina od termoizolacionih fasadnih poliuretanskih zidova.

Za potrebe priključenja objekta 2 — druga faza potrebno je novih 500 kW, što u zbiru: postojeće + prva faza + druga faza, prelazi kapacitet postojećeg trafoa i potrebno je izgraditi novu trafo stanicu.

Izvor: ekapija.com

Isporuka četvrte tranše prehrambenih paketa za socijalno ugrožena lica u naseljenim mestima i salašima na području Grada Sombora krenula je danas iz prostorija Crvenog krsta Sombor.

Paketi se sastoje od po dva kilograma pirinča i pasulja, kilogram kuhinjske soli, tri kilograma šećera i pet kilograma brašna, tri litre suncokretovog ulja, testenine, konzerviranog voća i povrća.

Početku distribucije 550 prehrambenih paketa prisustvovala je pomoćnica gradonačelnika za oblast socijalne zaštite Jovana Miljević koja je tom prilikom izjavila da lokalna samouprava vodi računa o svim svojim sugrađanima i da će nastaviti sa kontinuiranom i socijalno odgovornom politikom.

„Danas prisustvujemo distribuciji četvrte tranše prehrambenih paketa za naše najugroženije sugrađane. Kao i do sada, broj paketa je nepromenjen, tako da ćemo podeliti 550 paketa. U toku jučerašnjeg dana, distribuirani su paketi u salaška naselja i pojedina naseljena mesta, dok će danas biti obuhvaćena i ostala naseljena mesta. Ovim nastavljamo kontinuiranu i socijalno odgovornu politiku koju vodi lokalna samouprava“, izjavila je Miljević.

Bez obzira na to što je posvetio život putovanjima i video sve i svašta, Tadžikistan poznatog Instagram putnika Roberta Dacešina nije ostavio ravnodušnim.

„Iako sam do sada obišao mnoge konzervativne i prilično zatvorene zemlje, ova je. čini mi se, jedna od najekstremnijih do sada“, kaže putopisac Robert Dacešin o Tadžikistanu, zemlji koju je posetio pre nekoliko godina.

„Između ostalih stvari, ovde su zabranjeni Nova godina, Božić i bilo koji vid javnog slavlja. Zabranjeno je da se organizuju venčanja s mnogo ljudi, a na sahranamo nije dozvoljeno da se plače glasno, držati ruke na glavi ili pokazivati prevelike emocije. Deci je zabranjeno davanje stranih imena, muškarci ne smeju da nose duge brade, a zabranjeni su isto tako i svi borilački sportovi koji promovišu nasilje“, otkriva Robert.

Oni koji su dovoljno hrabri da proslave rođendan u tadžikistanskom kafiću ili restoranu slobodno mogu da odvoje i nešto novca za kaznu. Pre nekoliko godina Amirbek Isayev naučio je lekciju o zabrani proslava na teži način, kada je morao da plati kaznu koja je iznosila oko 600 evra, što je u Tadžikistanu ogromna svota.

Ključni dokaz bila je fotografija na Fejsbuku koja prikazuje slavljenika i tortu. Proglašen je krivim bez obzira na to što je i konobar rekao na sudu kako Amirbeku niko nije čestitao rođendan.

Od 2016. godine građani moraju da nazivaju svoju djecu imenima iz službenog državnog registra, a i restorani moraju da imaju primerena imena. Oni koji žele da otvore italijanski restorana u Dušanbeu ne mogu ga nazvati Bella Italia ili nešto slično, jer zakon o državnom jeziku nalaže da restorani moraju imati tradicionalna imena, prenosi „Punkufer“.

„Kada govorimo o ovoj zemlji, Tadžikistan ili Zemlja Tadžika, najmanja je država srednje Azije, nastala raspadom SSSR-a, u kojoj danas živi oko deset miliona ljudi, s time da danas dvostruko više Tadzikistanaca živi van zemlje, njih čak 20 miliona. Glavni i najveći grad je Dušanbe, a gotovo 90 odsto površine Tadžikistana zauzimaju planine.

Pojedine su zaista visoke, pa se tako najviši vrh zemlje, Ismaila Samania, nalazi na visini 7495 metara i nekad je bio najviši vrh celog Sovjetskog Saveza zvan Vrh Komunizma. Tadžikistan je isto tako bio najslabije razvijena republika bivšeg Sovjetskog Saveza, a i danas spada među najsiromašnije zemlje ovog dela sveta“, dodaje Robert.

Izvor: nova.rs