Sombor.info

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile teške, a sedam lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 17 vozača, zbog nasilničke vožnje tri, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile teške, a tri lake telesne povrede. Deset vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a zbog nasilničke vožnje dva vozača.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba lakše povređena. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.

U opštini Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan vozač.

Napisan je 91 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 550 prekršajnih naloga, saopšteno je iz Policijske uprave Sombor.

Sombor i njegova okolina svetski su poznati i po ćilimu. Tradicionalna rukototvorina žena iz zapadne Bačke, odnosno iz sela Stapar neizostavni je diplomatski poklon pokrajinske i republičke Srbije, ali i Narodne skupštine.

Stapar govori tajnama i legendama, a u njima su izvori reči. Svaku pretvore u nit, strpljivo prepliću najlepše šare, tkaju sećanja, priče i predanja, koja se prenose stolećima. Za par ćilimova, kažu, moglo se kupiti jutro zemlje, bio je merilo bogatstava porodice.

“Bogate kuće su imale ćilime, a siromašne su imale ponjavice. Stapar još uvek ima starih ćilima oko 1.500 komada svaka kuća. To je nematerijalno kulturno nasleđe koje se prenosi s kolena na koleno i dan danas”, navodi Mira Kovačev, predsednica Udruženja "Staparska ruža".

Da bi se sačuvale autentično staparsko ćilimirastvo, Verica, Mira i Ljiljana krenule su stopama svojih čukunbaka. Osnovale udruženje i posle pet decenija pauze, oživele i razboj i ćilim.

“Treba nam oko 600 radnih sati da se izaatka jedan tako veliki ćilim. Ja i kolegnica smo tkale taj ćilim. Zahtevno je, provodile smo po 8 sati smo sedele i tkale”, ističe Ljiljana Boškov, tkalja iz Stapara.

Verica Mijatović, takođe tkalja dodaje: “Teška je tehnika klečana, samim tim što mi imamo puno detalja, puno ruža, puno kolorita. Ruža sama ima minimum tri nijanse, isto tako i list i onda to zahteva i vreme”.

Iako su gledale bake i majke, trebalo im je vreme da savladaju zanat. Najlakše je kažu tkati. Najvažnije, naučiti nasnivanje. Ima tu i matematike od izračunavanja dužine i širine niti, veličinu brda.

“Da uklopiš i detalj i tu ružu u 40 santimetara, 60, 20. To sve moraš unapred da proračunaš da bi znao i da ta ruža bude centrirana i da ima sve svoj početak i kraj i mora da izgleda lepo. Baš po ruži i motivima cveća prepoznatljiva je Bačka rukotvorina. Garancija kvaliteta, oznaka “Najbolje iz Vojvodine”, objašnjava Verica.

Ćilim se nekada tkao od vune ovaca rase cigaja i bio je ili beo ili siv. Kasnije se streka farbala i dobijan je raskošan kolorit. Staparski ćilim bio je obavezan deo devojačkog štafira i poklanjao se kumu na venčanju.

Kao diplomatski poklon stigao je širom sveta. Mnogima je zapao za oko, pa i princu Čarlsu, prilikom posete Novom Sadu pre osam godina. Deo porodičnog nasledja porodice Milić, završio je u Bakingemskoj palati.

“Stiglo mi je pismo godinu dana kasnije u kome se princ Čarls današnji kralj zahvaljuje meni na poklonu koji sam poslao i on i njegova porodica žele mi dobro zdravlje i mnogo sreće i uspeha u životu”, naglašava Dejan Milić, iz Stapara.

A, sreća za strpljive i uporne Staparke je podmladak koji nastavlja magiju tkanja.

Sofija Kovačev, iz Stapara kaže da je ponosna na sebe što se uključila na vreme u Udruženje: “Sada znam da tkam i mogu to znanje da prenesem i na druge mlade ljude”.

Ćilim se i danas stavlja na fijaker, kada prohoda dete prelazi preko njega da bi mu život bio posut cvećem, prisutan je i u činu venčanja. U Staparu, uz zvuk razboja i šum struna nasleđe, živi.

Izvor: RTS

Glumica Ana Stojanović, podelila je svoja iskustva sa seta serije "Dva i po muškarca."

Serija "Dva i po muškarca" jedna je od omiljenih serija u Srbiji. Iako je Čarli Šin glumio u seriji do 2011. godine, kada je nakon burne svađe s producentom dao otkaz, a zamenio ga Ešton Kučer, i danas svi kada spomenu ovu seriju, pomisle prvo na problematičnog plejboja kojem život zagorčavaju rođeni brat i bratanac.

Zarađivao je skoro dva miliona dolara po epozodi, a 2015. godine je saopštio da je HIV pozitivan. Njegov burni život je dobro poznat - plaćao je glumce iz filmova za odrasle po 30.000 dolara za noć, konzumirao je narkotike, a jednom prilikom je otkrio i da je "Hiv posledica burne noći".
"Uvek sam govorio da treba koristiti kondome. Jedne večeri bio sam previše pijan ili previše smoren i desilo se to što se desilo", rekao je Šin u svojoj ispovesti o HIV-u i dodao da ga ljudi sada vide kao "zaštitno lice HIV-a".

Tada je rekao kako je zbog ove dijagnoze u potpunosti promenio svoj život, kao i da je sada u celibatu.
"Zbog HIV-a nemam prođu kod žena, i to je u redu. Šalim se na račun svoje dijagnoze jer moram. Inače je svima neprijatno. Iznenadili biste se koliko možete da postignete i da naučite kada ne pokušavate da imate se*s. Se*s je sjajan, ali nikuda neće pobeći. Ukoliko ga ima, super. Ako ne, nije problem. Imaću više vremena da provedem sa svojim roditeljima" govorio je glumac nakon saznanja da ima opaku bolest.

Tokom dana kada je Čarli bio "Čarli Harper" iz serije "Dva i po muškarca", priliku da sarađuje s njim imala je i glumica Ana Stojanović, poznatija kao Ana Aleksander, koja je jednom prilikom otkrila i kako je izgledalo snimanje hit serije.

"Uloga u toj seriji mi je bila prvi posao na televiziji u americi. Uradila sam audiciju za jednu ulogu, a onda sam dobila neku potponu drugačiju. Moram da kažem da mi je to jedna od najmanje interesantnh uloga. To je bio period kada se Čarli Šin zaista puno drogirao i to je imalo svojih posledica. Taj set je bio nekako jako tužan i veoma tih iako je to bio sitkom. Samo jedan dan se sitkom snima pred živom publikom, a ostatak se snima bez nje. Oni samo montiraju snimke tog smeha. On je bio fin, ali je bio kao polumrtav. To je bilo vrlo interesantno. Kad smo na sceni on je bio probuđen, kao da mu nije ništa, savršen glumac. Kada završi naglo se i potpuno ugasi i dobije neki beživotni, umorni izraz lica", govorila je Ana u emisiji "Realna priča" na TV Kurir.

Izvor: b92.net

U petak, 13. septembra, u 18.00 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se predstava za decu “Zlatokosa”, pozorišta “Pan teatar” iz Beograda.

Karte po ceni od 400 dinara možete obezbediti od utorka, 3. septembra, na biletarnici Kulturnog centra.

Radno vreme biletarnice:
utorak i sreda: od 10.00 do 13.00 časova
četvrtak, petak i subota: od 15.00 do 20.00 časova
Kontakt telefon: 0695622560

Predstava „Zlatokosa“ je bajka o devojci čarobne zlatne kose, kojoj je san da izađe iz svoje kule i vidi leteće lampione. Ona je u stvari izgubljena princeza koja čeka da bude oslobođena… Njena avantura počinje baš pred Novu godinu, kada konačno, po prvi put u životu, napusti kulu i ode uz pomoć princa Filipa da ostvari svoj životni san.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. septembar

L Decor iz Sombora planira izgradnju proizvodno-skladišnog objekta, spratnosti P+0, u industrijskoj zoni na parceli površine 4.759 m2.

Kako se moglo videti iz dokumentacije koja je bila na javnom uvidu, planira se uređenje građevinske parcele i izgradnja objekta namenjenog za proizvodnju metalne konstrukcije za kancelarijski nameštaj i skladištenje gotovih proizvoda, sa svim pratećim površinama, kao što su kolski i pešački prilazi, saobraćajne i manipulativne površine, zelene površine, kao i otvorene površine za parkiranje.

Ukupna bruto razvijena građevinska površina objekta je 1.848,5 m2, a neto površina 1.794,52 m2.

Na parceli će biti izgrađen parking za putnička vozila sa ukupno deset mesta, kao i parking za teretna vozila sa ukupno četiri mesta.

Planirane su zelene površine koje će se urediti i adekvatno ozeleniti uz zadržavanje postojeće kvalitetne vegetacije, kao i ograđivanje parcele.

Fasada je oblikovana kao klasična industrujska, ravnih površina od termoizolacionih fasadnih poliuretanskih zidova

Obrađivač urbanističkog plana je Urban planning doo Apatin.

Izvor: ekapija.com

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 5. septembra, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Imajući u vidu da su u letnjim mesecima rezerve krvi uvek smanjene, Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Proteklog vikenda nastavljeno je boćarsko prvenstvo Druge lige Sever. Somborski predstavnici ove sezone nalaze se u donjem delu tabele bez šanse da se ozbiljnije priključe vrhu.

U 11. kolu drugoligaškom nadmetanje gledali smo derbi začelja između bivšeg šampiona Srbije, ekipe Sombor i kljajićevačkog Foksa. Ekipa iz Goga trijumfovala je sa 8:6 (91:56), te se tako izjednačila na začelju tabele sa ekipom Riđice koja je u završnicu prvenstva ušla porazom od lidera iz Siriga sa 10:4 (87:70). Neuspešni su bili i boćari Stanišića koji su kao domaćini poraženi od ekipe Fruške Gore sa 3:11 (48:75).

Tri kola pre kraja šampionata ekipa Siriga je na prvom mestu sa 21 bodom. Fruška Gora i Vojvodina imaju po tri boda manje, ali i meč manje. Stanišić i Foks imaju po 12 bodova, a Riđica i Sombor po devet.

U sledećem (12) kolu sastaju se: Fruška Gora – Sirig, Riđica – Sombor, Foks – Vojvodina, dok je Stanišić slobodan.

Izvor: somborsport.org

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki u Somboru i Organizacioni odbor književne manifestacije u slavu velikog pisca Ravangrada Veljka Petrovića, uz podršku Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javnog informisanja i odnose s verskim zajednicama i Grada Sombora pripremaju za mesec novembar XV Veljkove dane.

Žiri Golubića, u sastavu: Nikoleta Novak, spisateljica za decu i mlade, Renata Podlipec, profesorka srpskog jezika i književnosti i Anđelija Pruginić, bibliotekarka, će dodeliti učenicima osnovnih i srednjih škola Republike Srbije po tri nagrade u tri kategorije: I kategorija – 1-4. razred, II kategorija – 5-8. razreda i III kategorija – srednja škola.

Uz diplome i poklone za ove kategorije posebno se dodeljuje Gran pri – Golubić, za najuspeliju priču učenika osnovnih i srednjih škola.

Propozicije Golubića: slobodna tema, jedan autor - jedna priča.

Radove slati u elektronskoj formi u Word ili PDF dokumentima (Microsoft Word Document (.docx); Adobe Acrobat Document (.pdf)) na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Radovi moraju da sadrže sledeće podatke: Ime i prezime autora, razred, podatke o školi (adresa, imejl adresa i telefon) i ime mentora i kontakt (ime i prezime, broj telefona i imejl adresa).

Svi navedeni uslovi moraju biti ispunjeni da bi rad bio prihvaćen.

Nagrađene priče biće objavljene na internet prezentacijama Gradske biblioteke Karlo Bijelicki www.biblioso.org.rs i www.biblionica.rs.

Konkurs je otvoren do 1. oktobra 2024. godine.

Žiri će objaviti rezultate do kraja oktobra 2024. godine, a uručenje nagrade će biti na svečanom programu Veljkovih dana.

Izvor: RTV

Koncentracija polena najopasnije korovske biljke – ambrozije u Srbiji je trenutno visoka i, što je najgore, sve do polovine septembra, ali i kasnije, osobe alergične na nju osećaće tegobe.

Gradovi u kojima je zabeležena vrlo visoka zasićenost vazduha polenom su: Beograd (merne stanice su Novi Beograd i Beograd Zeleno brdo), zatim Čačak, Kragujevac, Kruševac, Kula, Požarevac, Vršac, Zaječar, Pančevo, Kraljevo, Subotica, Loznica, Zlatibor, Bečej, Sokobanja, Kikinda, Sremska Mitrovica, Sombor, Vrbas, Zrenjanin i Valjevo, nešto niža je u Novom Pazaru.

Mirjana Mitrović, rukovodilac Grupe za polen u Agenciji za zaštitu životne sredine, kaže za „Blic“ da je ambrozija svih prethodnih dana u „crvenom“, u nedelju je bilo čak više od 300 polenovih zrna u jednom danu!

- Ambrozija je u velikim prekoračenjima. Očekujemo da će od polovine septembra krenuti da pada njena koncentracija i ne očekujemo velike pikove. Tu su prisutni još i drugi korovi, kao što su kopriva, pelin, štir, bokvica, trave. Sada je period emitovanja polena korova sa akcentom na ambroziji – kaže Mirjana Mitrović.

Tropski talasi usporili cvetanje ambrozije

Prema njenim rečima, visoke temperature, koliko god da nam nisu odgovarale, toliko su malo usporile cvetanje svih korovskih biljki, i ambrozije. Na svu sreću nismo zbog toga dostigli ekstremne visoke vrednosti u jednom danu koliko je bilo pojedinih godina.

- S jedne strane, koliko nam visoke temperature nisu prijale, toliko su biljkama zatomile fiziološke funkcije. To je trenutna situacija i svi se javljaju zbog ambrozije jer vide na našem sajtu da je svaki dan bio u „crvenom“, a to znači da je u prekoračenju. Savet je zbog toga da budu i dalje na svojim terapijama, a od polovine septembra očekujemo da će biti u padu, a ne u porastu – kaže Mirjana Mitrović.

Zakasnili smo sa suzbijanjem ambrozije i ove godine

Napominje da smo sa suzbijanjem zakasnili, ali da se sada ne radi suzbijanje ambrozije jer bi uznemiravanjem ove biljke ljudi bi mogli još više da pokrenu polen i ona tada može da odleti i preko 100 kilometara od mesta izvora.

- U našoj mreži je vidljiv prsten oko Beograda, a to su Surčin, Mladenovac, Obrenovac, i druga mesta i oni su u velikim prekograničnim vrednostima a ne sam Beograd, jer u parkovima i na zelenim površinama, koje održava gradsko „Zelenilo“ nema ambrozije, ali na zapuštenim parcelama, naročito pored Dunava i Save, neutvrđena vlasništva su najviše zakorovljena – kaže Mirjana Mitrović.

Na Zlatiboru cveta puno koprive

Prema aplikaciji „Eko polen“, na Zlatiboru je srednja koncentracija polena ambrozije, ali je za ovu planinu veoma interesantno da ima veoma visoku koncentraciju koprive.

U Agenciji za zaštitu životne sredine objašnjavaju da kopriva nema veliku alergenost i da ona ne ugrožava alergične osobe, a ove godine se desilo da je na Zlatiboru baš cvetala. Njeno zrno je jako malo, a zbog planinske niže temperature i više padavina pogoduje joj tamošnji teren.

Spas od korova, "zelene oaze" za beg od polena

Na pitanje gde bi sada bilo najbolje da borave osobe osetljive na polen ambrozije i gde se nalaze „zelene oaze“ za spas, Mirjana Mitrović kaže da su to sve planine koje su preko 800-900 metara nadmorske visine.

-Pokazalo se da na višim nadmorskim visinama se polen ambrozije još nije proširio. I naravno, salinitet mora obara sve nečistoće iz vazduha, pa i polen i nema ga u tim područjima – kaže sagovornica.

Simptomi alergije i spazam pluća koji podseća na infarkt!

Simptomi alergije na ambroziju su:

curenje nosa
suzne oči i svrab
često kijanje
kašalj
otežano disanje
glavobolja
nesanica

Radi se o tipičnom svrabu: alergična osoba ima utisak da je uši iznutra jako svrbe, oči svrbe, u nosu se javlja nelagoda.

- U stalnim kontaktima smo sa lekarima alergolozima i ljudi često u panici kažu da ih steže u grudima, kao da je infarkt u pitanju, ali to kažu kao izraz, a ne da je zaista u pitanju infarkt. Naime, dolazi do spazma pluća jer čestica u našim respiratornim organima izazova burne, pre svega, hemijske reakcije. Radi se o grču respiratornih organa, i to najviše, pre svega, osećaju, nažalost, astmatičari zato što su oni već predisponirani da imaju probleme sa disanjem i još kada dođe ambrozija onda osećaju jače stezanje. Ti pacijenti već znaju terapije, samo što ih u ovom periodu moraju još malo pojačati. Uvek kažem da je važno biti pod nadzorom lekara, pratiti stanje do polovine septembra. Od polovine septembra očekujemo da će ambrozija blago da krene da pada, ali inače ćemo je beležiti do prvih dana novembra – kaže Mirjana Mitrović.

Koliko zrna polena u vazduhu izaziva reakcije?

Kako je ranije objasnila za „Blic“, „smatra se da je 30 polenovih zrna granična vrednost, sve preko toga izaziva burne reakcije“.

-Evropa je smanjila na 15, a neke zemlje čak i na 8 polenovih zrna po metru kubnom vazduha i slažem se sa tom teorijom. Sa zagađenjima koje nosi urbana sredina, gde se polenova zrna vežu za zagađenja povećana je i osetljivost ljudi koji su alergični.

Najveće vrednosti ambrozije, dugogodišnji prosek, je od 20. avgusta do 10. septembra. Za Beograd je bilo tipično pet uzastopnih godina da su između 3. i 4. septembra, kada cvetaju bočne grane i kada se grana, bile najveće dnevne vrednosti – kaže Mirjana Mitrović.

Kijanje i curenje iz nosa su najčešćie alergijske reakcije na polen

Pre oko 20 godina imali smo situaciju da su maksimumi dnevni bili 200 polenovih zrna, u Beogradu, a poslednjih godina su od 500 do 900.

Mirjana Mitrović kaže da je jasno iz tog podatka koliko se ambrozija invanzivno raširila, odnosno, koliko smo dozvolili da zauzme sve veće površine. Ističe da parkovske površine koje se adekvatno kose i održavaju nisu izvor alergena, ali su veliki izvori posle žetve pšenice neobrađeni hektari poljoprivrednih površina. Ukoliko se te površine ne tretiraju dobro agrotehničkim merama, zaoravanjem, ljuštenjem strnjišta, hemijskim tretiranjem, ova biljka se do avgusta apsolutno u najgušćem usevu razvija na tim površinama. S obzirom da polen leti i preko 100 kilometara od mesta izvora to su velike površine i pravi izvori polena ambozije.

Polen se iz Vojvodine proširio na centralnu Srbiju

- Moramo da oslobodimo naše zemljište banke semena. Da se inicira porast korova, ali da ga suzbijemo pre nego što cveta, odnosno, pre nego što donose novo seme. Tako ćemo uticati da očistimo zemlju, a ovako ne radeći ništa površine ambozije nam se iz godine u godinu povećavaju. Nekada smo imali problem sa ambrozijom samo u Vojvodini, a sada je centralna Srbija crvena zona ambrozije – zaključuje Mitrović.

Dnevni pik

Po merenjima najveće vrednosti polena ambrozije su u 03, 04 ili 05 časova ujutru, kako se budi dan tako i ova biljka kreće u produkciju polena. Zato ne treba otvarati prozore ujutru, treba izbegavati boravak u prirodi tokom prepodneva.

-Odeću promeniti obavezno po povratku, oprati kosu, ne sušiti veš u spoljašnim uslovima. Klimatizovani automobili i prostorije pomažu, jer filteri zadržavaju polenove čestice, i naravno terapija dok sve to ne prođe. Nije svejedno koliko ste dugo izloženi ovom polenu – savetuje Mirjana Mitrović.

Izvor: blic.rs