Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 10. septmbar

Nemanja Majski je ostvario najveći uspeh somborskog školstva - osvojio je drugu nagradu i, navode u somborskoj Gimnaziji. Takmičenje je održano u Aleksandriji u Egiptu u periodu od 1. – 8. septembra. Na takmičenju je učestvovalo 350 mladih programera iz celog sveta.

Srbiju su, pored Nemanje, predstavljala još četiri učenika, a njih trojica su dobili bronzane medalje.

Nemanja je bronzanu medalju osvojio na istom takmičenju koje je održano prošle godine. Mada je završio Gimnaziju, Nemanja će je predstavljati na još nekoliko međunarodnih takmičenja tokom septembra.

Izvor: RTV

U utorak, 17. septembra, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Momenti Srbije”, Mihaela Vačajeva, s početkom u 19.30 časova.

Postavka izložbe trajaće do 12. oktobra 2024. godine.

O SERIJI „MOMENTI SRBIJE”

“Volim da slikam ono što vidim. U svakodnevnom životu gradova i užurbanih ulica pronalazim žive trenutke, ispunjene svetlom, kontrastima i bogatim bojama. U okruženju arhitekture, zasićene ličnom istorijom, primećujem prolazne, blage osmehe, razgovore uz šoljicu kafe, šetnje sa psom, odlazak na pijacu po paradajz. U tim malim trenucima postoji život. “

U nedelju je u Novom Sadu završen Šesti međunarodni memorijalni turnir u boksu „Nevidljivi heroji“ na kojem su bokseri i bokserke „Sombora“ bili najuspešniji, poneli su kući tri trofeja.

Bronzana sa proteklog seniorskog evropskog prvenstva u Beogradu Dragana Jovanović ponela je trofej u ženskoj konkurenciji „Dr Momčilo Savić“. Za najboljeg seniora na turniru „Nevidljivi heroji“ proglašen je sjajni Somborac Sejdi Nazif dok je u juniorskoj konkurenciji zablistao Nikola Bogatinovski, bronzani sa proteklog evropskog šampionata u Sarajevu.

„Ovo mi je bio prvi zvanični izlazak u ring posle Prvenstva Evrope u Beogradu i osvajanja bronzanog odličja. Turnir u Novom Sadu mi je poslužio kao provera forme pred Balkanski šampionat od 8. do 22. oktobra u Bugarskoj gde očekujem najsjajnije odličje“ – izjavila je posle osvojenog trofeja naša reprezentativka Dragana Jovanović.

„Turnir iz godine u godinu raste. Čestitam takmičarima Bokserskog kluba „Sombor“ na najnovijim rezultatima. Takođe, sve čestitke organizatorima turnira na vrhunskoj organizaciji“ – kaže za RTV prvi čovek BK „Sombor“ Stojan Knežević.

Podsećamo, pomenuti rezultati su ostvareni u jakoj konkurenciji 13 zemalja Evrope i Azije.

Izvor: RTV

Proteklog vikenda, na „Burduševom brdu“ u Kljajićevu, po 15. put su održani „Dani vesele mašine“, manifestacija posvećena pravljenju tradicionalnog i čuvenog napitka – rakije. Ispred lokalne samouprave, događaju su prisustvovali i družili se sa majstorima ovog zanata, Igor Ćupurdija, član Gradskog veća za oblast poljoprivrede i Sanja Pajić, članica Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja.

Tokom manifestacije, održano je takmičenje u 15. „Veseloj mašini 2024“, u kojoj je učestvovalo deset takmičara i XII „Zlatni destilat“ koji je obuhvatao rakije pravljene 2023. godine, a stručni žiri je birao između 84 ponuđena uzorka.

Pobednici ovogodišnje „Vesele mašine“ su Jovan Bulović i Mile Vojvodić iz Stanišića, drugoplasirani su Marko Gvojić i Nikola Zavođa iz Kljajićeva, a treće mesto zauzeli su Aleksandar Medić i Aleksandar Mijailović iz Sombora.

Kada je reč o HII „Zlatnom destilatu“, pobednik je Borko Pajić iz Sombora, drugo mesto osvojio je Ranko Milinović iz Čuruga, dok je treće mesto pripalo Predragu Nikšiću iz Kljajićeva.

Manifestacija je propraćena kulturno – umetničkim programom, a organizator događaja je Udruženje vinogradara i voćara „Visovi“ iz Kljajićeva.

Putovanja građana Srbije u zemlje EU pretrpeće velike promene krajem ove i tokom naredne godine, pošto je najavljeno stupanje na snagu dva nova sistema koji donose dodatna pravila za ulazak u prostor Šengen zone!

Posle Šengenskog zakonika o granicama, koji je Evropska unija usvojila u maju ove godine, a kojim je uvedena mogućnost usvajanja mera kojima se državljanima trećih zemalja ograničava pristup Uniji, od 10. novembra konačno će na snagu stupiti EES (Entry-exit ili Ulaz-izlaz sistem), a do sredine 2025. godine i ETIAS sistem čija je glavna karakteristika uvođenje tzv. instant viza.

Za koga će i gde važiti nova pravila

Nova pravila se odnose na tzv. treće zemlje čiji su građani do sada uglavnom bez viza ulazili na prostor EU, iako nisu bili njeni članovi. Na ovom spisku zemalja pored Srbije nalaze se, između ostalih:

Argentina
Brazil
Kanada
Japan
Meksiko
Novi Zeland
Ukrajina
Ujedinjeni Arapski Emirati
Velika Britanija
SAD

Sveukupno oko 60-tak država, a procenjuje se da će njime biti obuhvaćeno oko 700 miliona putnika svake godine.

Na drugoj strani, pravila će se primenjivati za putovanja u ukupno 30 evropskih zemalja: u sve EU članice osim Irske i Kipra, kao i za Lihtenštajn, Norvešku, Island i Švajcarsku.

EES sistem će biti funkcionalan na svim granicama EU, bilo da se radi o aerodromima, lukama ili kopnenim granicama.

EES je zamišljen kao određena “kontrolna zona” na svim spoljnim granicama Šengen zone, sa ciljem da prilikom prelaska granice ukine pečatiranje pasoša, ali pre svega omogući veću kontrolu putnika koji dolaze iz trećih zemalja, Jedan od osnovnih zadataka sistema biće i da kontroliše pravilo “90 unutar 180 dana” koji se odnosi na dozvoljenu dužinu boravka u zemljama Šengen zone.

Za građane zemalja koje se nalaze u viznom režimu procedura će obuhvatati i podatke sa dobijene vize kao što su broj nalepnice vize za kratkoročni boravak, troslovni kod zemlje članice EU koja je odobrila vizu i datum isteka vize.

Samo propisno ovlašćeno osoblje nacionalnih organa svake države članice EU imaće pristup sistemu radi unosa, izmene, brisanja i upoređivanje podataka. To mogu biti granični organi, organi za izdavanje vize i imigracioni organi.

Implementacija EES je bila planirana još za 2021. godinu, ali je pomerena kako zbog pandemije korona virusa, tako i tehničkih problema, a zatim je njeno kratkotrajno odlaganje zatražila i Francuska zbog Olimpijskih igara.

Kako će funkcionisati EES sistem

Sistem će, kako je objašnjeno, podrazumevati uzimanje otisaka prstiju i fotografisanje prilikom prelaska bilo koje spoljašnje granice Šengen zone. Sistem će funkcionisati tako što će putnik prilaziti automatizovanom punktu gde će skenirati otiske prstiju, putni dokument (pasoš) i biti fotografisan.

Ovi aparati ili kiosci, kako ih još nazivaju, beležiće sve bitne podatke i to lične podatke (ime, prezime, datum rođenja, nacionalnost, pol), tip dokumenta koji se koristi za putovanje, troslovni kod zemlje koja je izdala putnu ispravu, datum isteka dokumenta, datum i vreme ulaska/izlaska iz zemlje Šengen zone, tačno mesto ulaska (granični punkt), organ koji je odobrio, otiske prstiju (osim za decu ispod 12 godina) i/ili fotografiju.

Sistem koji će zameniti pečat u pasošu, koristiće te podatke za izgradnju biometrijskog profila za sve putnike iz trećih zemalja koji ulaze u EU.

Nakon “čekiranja” na kiosku, službenik na granici će proveriti podatke u sistemu, nakon čega će biti omogućen ulazak u zemlju Šengen zone ili će pak biti odbijen ukoliko za to postoji opravdan razlog.

Koje su najveće dileme oko EES

Najveća dilema oko EES sistema vezana je za pojam “registracije” putnika. Naime, nedovoljno je razjašnjeno da li će putnici morati da se onlajn, lično ili preko turističkih agencija, registruju pre putovanja u zemlje Evropske unije.

Ukoliko najavljena EES aplikacija proradi početkom oktobra, kako je najavljeno, onda će putnici moći donekle da skrate vreme čekanja na granici tako što će popuniti onlajn svojevrstan formular sa najosnovnijim podacima. A neke turističke agencije već su najavile da bi mogle to da završavaju umesto samih putnika. Ipak, učinili to ili ne, opet će morati da im budu skenirani otisci prstiju i da budu fotografisani.

Kako saznajemo, u prvoj fazi, kada bude uveden EES, postojaće mogućnost za registraciju i na samim granicama.

Druga stvar oko koje je bilo dosta nejasnoća je da li će ova procedura biti sprovođena prilikom svakog vašeg putovanja u države Unije. I kako trenutno stoje stvari, odgovor je - ne. Dakle, kada naprave vaš profil sa otiscima prstiju i fotografijom, on će važiti naredne tri godine, pa ćete prilikom svakog narednog ulaska u EU samo skenirati vaše pasoše.

Izuzetak će biti slučajevi ako dođe do promena vaših podataka ili ako promenite pasoš.

Šta je ETIAS i kad će startovati

Druge, nešto kompleksnije mere doneće Evropski sistem za odobravanje putovanja (ETIAS) koji je takođe trebao da zaživi 2021. godine, odlagan je u nekoliko navrata, a poslednji zvaničan datum za njegovo stavljanje u funkciju je proleće 2025. godine.

Nakon što ETIAS bude funkcionalan, oko 1,4 milijardi ljudi iz više od 60 zemalja, koji su do sada mogli slobodno da ulaze u Šengen zonu, biće primorano da apliciraju za ovo putno odobrenje pre nego što krenu u bilo koju od zemalja EU.

Ideja o ovoj svojevrsnoj “instant vizi” datira još od 2016. godine, a sve je rađeno po sličnoj praksi koja već postoji u SAD, Kanadi ili Australiji.

Kako najavljuju nadležni, ETIAS će biti veoma lak, brz i jednostavan, iako će on obuhvatiti ljude koji planiraju putovanja iz turističkih, poslovnih ili nekih drugih razloga.

Kako će funkcionisati ETIAS sistem

Građani Srbije koji budu planirali putovanje u EU moraće da popune onlajn aplikaciju, a ona ne bi trebalo da im oduzme više od desetak minuta vremena.

U njoj će se, između ostalog, nalaziti zahtevi za navođenjem ličnih podataka, podataka o pasošu, zemlje u koju se prvo putuje, podataka o eventualnom kriminalnom dosijeu, zabrane poseta određenih zemalja.

Svi podnosioci zahteva, starosti od 18 do 70 godina, moraće ovu uslugu da plate sedam evra, dok će ista biti besplatna za maloletne, a njihove podatke moraće da popunjavaju i šalju roditelji. Plaćanje će se vršiti isključivo platnom karticom.

Nekoliko minuta kasnije, mada bi to prema najavama u praksi moglo da potraje i do 72 sata, trebalo bi da vam na mejl adresu stigne odgovor o prihvatanju zahteva za “instant vizu” koja će važiti tri godine (svaki boravak do 90 dana) ili onoliko koliko vam važi aktuelni pasoš.

Sa ovim dokumentom, kada jednom uđete u zemlju koju ste naveli kao prvu destinaciju, moći ćete da posetite i sve druge zemlje Evropske unije.

Dakle, već od 10. novembra ulazak državljana Srbije (ali i još 60-tak zemalja) na teritoriju EU izgledaće po sistemu “Dobar dan. Molimo Vas vaše pasoše. Moramo uzeti i otiske najmanje četiri prsta. Još samo da vas i slikamo. Hvala vam i ugodan boravak”.

Svuda oko nas biće EES sistem

Građanima Srbije EES sistem će se nalaziti na svakom koraku, praktično gde god da krenete. Bilo da je reč o Mađarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji ili Bugarskoj. Izuzetak će biti odlazak u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru ili Severnu Makedoniju. Međutim, ako idete na letovanje u Grčku, ponovo ćete morati da se registrujete na EES i to na ulazu između Severne Makedonije i Grčke.

Takođe, sa EES sistemom ćete se upoznati i ako avionom krenete ka Beču, Berlinu, Parizu, Rimu, Atini...

Izvor: blic.rs

Ateroskleroza, bolesti jetre i neke vrste raka mogu se razviti bez vidljivih simptoma, što ih čini opasnima i teško ih je dijagnostikovati u ranim fazama.

Lekar opšte prakse, Aleksej Kurev, istakao je da mnogi ljudi ne shvataju da imaju problem s jetrom jer ovaj organ nema receptore za bol. Stoga se stanja poput hroničnog hepatitisa ili neoplazme često otkrivaju slučajno tokom rutinskih medicinskih ispitivanja.

Isto tako, rak se može pojaviti bez očiglednih znakova.

"Rak pankreasa i debelog creva često ne postanu vidljivi sve dok ne dosegnu kasniju fazu", rekao je Kurev.

Ateroskleroza se takođe može razviti bez vidljivih znakova budući da povišene nivoe holesterola nisu uvek propraćene simptomima.

Hipertenzija je još jedna podmukla bolest budući da neki ljudi ne osećaju nelagodu pri značajnom porastu krvnog pritiska, dok kod drugih čak i mala odstupanja mogu izazvati teške simptome, objasnio je lekar.

Kako bi se rano otkrili takvi problemi, lekari preporučuju podvrgavanje detaljnim sistematskim pregledima barem jednom godišnje. Takođe, važno je pridržavati se zdravih navika.

Fizička aktivnost ima važnu ulogu u prevenciji visokog krvnog pritiska i održavanju nivoa holesterola u zdravim granicama, ali i raka.

Prema britanskom onkologu Peteru Harperu, najučinkovitiji sportovi za prevenciju raka su plivanje, trčanje, hodanje, tenis i vožnja bicikla.

Izvor: b92.net

Ako ste primetili da vas često "hvataju" grčevi u nogama, ne brinite se, jer je ovaj problem mnogo češći leti. Grčevi se, kako objašnjavaju fizioterapeuti, javljaju usled dehidratacije, gubitka elektrolita zbog znojenja, dugog sedenja, pa samim tim i zbog loše arterijske ili venske cirkulacije.

Spazam praćen bolom traje nekoliko minuta a često je znak nedostatka magnezijuma, kalijuma i kalcijuma u organizmu. Može da vas zadesi i dok se krećete, dok plivate, pa čak i u snu.
Do grčeva u mišićima dolazi tokom naglog istezanja stopala, posebno tokom plivanja, jer je stopalo gotovo stalno pod naporom zbog pritiska vode.

Ako se grč javi u stopalu, tj. prstima, rukom ih podignite i povucite ka sebi. Kad bol počne da popušta, privucite ka sebi celo stopalo jer ćete tako istegnuti mišice koje je zahvatio spazam.
Dok sedite, ispravite nogu i istežite stopalo prema kolenima. Možete da stavite peškir preko stopala i da povlačite oba kraja lagano prema kolenu. Sigurno će vam biti lakše.

U listu najviše boli

Grč u listu je neprijatan i bolan. Kad vam se to dogodi, rukom povucite ka sebi stopalo noge koja se grči, a istovremeno savijte koleno i odignite ga od podloge. Tako se istežu mišićna vlakna u listovima.

Ukoliko vas grč u listu probudi tokom noći, oduprite se celim tabanom od zida ili kreveta. Važno je da što pre izdužite mišićna vlakna. Posle toga ispružite celu nogu, pa u tom položaju sačekajte da grč potpuno umine.

Opasno tokom plivanja

Ukoliko vas uhvati grč dok plivate, ne paničite, održavajte se na površini i probajte da masirate mišić koji se zgrčio. Važno je da se okrenete na leđa i da, ako grč ne popušta, pozovete pomoć.
Nikada nemojte naglo da ulazite u vodu, jer temperaturna razlika najčešće dovodi do grčenja mišića.

izvor: direktno.rs

Moć se krije u njegovim antibakterijskim, antioksidativnim i antikancerogenim svojstvima.

Limunska trava je tropska višegodišnja biljka poreklom iz jugoistočne Azije. Iako raste na zemlji, u žbunju, miris ove biljke neodoljivo podseća na citrusnu notu limuna, ali je ipak nešto blaži i slađi.

Po izgledu, zeleni listovi i stabljika podsećaju na mladi luk. U kuhinjama se često koristi kao dodatak supama, morskim plodovima, neizostavan je deo kari začina, a mnogi uživaju dok ispijaju čaj od limunske trave.

Međutim, ova biljka se koristi i u druge svrhe.

U narodnoj medicini koristili su ga kao prirodni dodatak, za bolje varenje, koristio se i za lečenje groznice, glavobolje, prehlade, bolova u stomaku i probave, visokog krvnog pritiska, a i danas je delotvornost limunske trave u borbi protiv jakih insekata.

Ekstrakt ove biljke takođe pruža osvežavajući miris mnogim sapunima i dezinfekcionim sredstvima. Limunska trava sadrži nekoliko vitamina i minerala koji su korisni za naše telo, uključujući gvožđe, cink i magnezijum. Takođe sadrži visok procenat vode (šolja sirove limunske trave sadrži 47 grama vode).

Razlog za nabrojane moći ove biljke leže u njenim antibakterijskim, antifungalnim, antiinflamatornim, antioksidativnim i antikancerogenim svojstvima. Ulje limunske trave se ekstrahuje parnom destilacijom iz osušenih listova biljke. Ima tanku konzistenciju, bledo ili svetlo žute boje. Ima jak, svež, limunasti i zemljani miris. Ulje limunske trave može pomoći u opuštanju i toniranju mišića, kao i u ublažavanju bolova u mišićima i reumatizma.

Preliminarna studija kod odraslih sa reumatoidnim artritisom pokazala je da svakodnevno nanošenje čistog eteričnog ulja limunske trave na kožu tokom 30 dana smanjuje rezultate bola u poređenju sa početnim nivoima bola. Nivoi bola kod ispitanika postepeno su se smanjivali sa 80 na 50 procenata u roku od 30 dana.

Izvor: danas.rs

Slavni roker Bora Đorđević, koji je sahranjen juče, decenijama nije bio u dobrim odnosima sa kolegom Đorđem Balaševićem. Razlog svađe bila su neslaganja oko pesama, Aca Lukas, pa i Đoletova supruga Olivera.

Bora Đorđević juče je ispraćen na večni počinak u rodnom Čačku.

Osim po hitovima uz koje su odrastale generacije, Bora je bio poznat i po spremnosti da javno iskaže svoje mišljenje.

Njegov odnos sa Đorđem Balaševićem, koji je započeo saradnju sa njim tokom rane faze karijere, trajao je više decenija. Konflikt između njih je započeo još sedamdesetih godina, kada je Balašević kritikovao pesmu „Lutka sa naslovne strane“ grupe „Rani mraz“, u kojoj je Bora bio član. Zbog neslaganja oko ove pesme, Bora je napustio grupu i raskinuo saradnju sa Balaševićem.

Nakon toga, Bora Đorđević je osnovao grupu „Riblja Čorba“, ali se čini da sukob sa Balaševićem nije bio zaboravljen.

Tokom koncerta u beogradskoj Areni, Balašević je kritikovao Boru zbog nastupa kao predgrupa Aci Lukasu.

„Jedan moj nekadašnji kolega iz grupe ‘Rani mraz’ u novogodišnjoj noći na Trgu nastupa kao predgrupa Aci Lukasu…“, rekao je Balašević, a onda je ubrzo stigao i odgovor Bore Čorbe.

Bora je zatim u svojoj knjizi „Pusto ostrvo“ nazvao Balaševića „najgorim papučarom“, ističući da njegova supruga Olivera ima preveliki uticaj na njegov život, prenosi Stil.

Bora je u pesmi „Predejane“ opisao situaciju koja se odnosi na Balaševića, ali je naglasio da ga ne zanima Balaševićeva reakcija na njegove komentare.

„Ne smem po njima da uriniram jer me oni neizmerno vole, u suprotnom draži će im biti Đole. A on od svoje Olivere niti piša, niti se*e“, stihovi su Borine pesme u novoj zbirci.

„U mojoj novoj zbirci ima i boljih pesama od te! Ne zanima me da li se Balašević naljutio zbog tih stihova, ne razmišljam o tome“, rekao je Čorba.

U 2008. godini, Bora je u emisiji Rade Radenković izjavio da poštuje Balaševićev rad, ali ne i njega kao osobu zbog Balaševićevih stavova. Bora je tada rekao da je Balašević talentovan pesnik i pisac, ali da mu se ne dopada način na koji govori i izražava se.

„Ja nisam toliko sujetan, pa nemam problem s tim da budem predgrupa Aci Lukasu. On je veliki umetnik i nama iz ‘Čorbe’ je bila čast da zabavimo narod pre njegovog koncerta“, poručio je Bora za Informer.

„Ima jedan autor kojeg privatno ne cenim mnogo, ali ne mogu da mu uskratim da je veliki talenat, ne talenat nego sjajan autor“, rekao je jednom prilikom Bora, aludirajući upravo na Đorđa.

Kada je Đorđe Balašević preminuo 2021. godine, Bora je izrazio žaljenje zbog gubitka, rekavši da je Balašević bio veliki umetnik, čime je pokazao da je, uprkos njihovim razlikama, cenio njegov doprinos muzici.

Izvor: nova.rs