Sombor.info

Kameni delovi odleteli su od sićušnog asteroida Dimorfos kada je DART, letelica agencije NASA namerno udarila u njega 2022. godine. To bi, kako je pokazla nova studija, moglo da stvori prvu kišu meteora koju je napravio čovek poznatu kao Dimorfidi.

Svemirska agencija planirala je misiju DART, ili Test dvostrukog preusmeravanja asteroida, da izvrši punu procenu tehnologije skretanja asteroida u cilju planetarne odbrane.

NASA je želela da vidi da li bi kinetički udar – kao što je udar svemirske letelice u asteroid brzinom od 13.645 milja na sat (6,1 kilometar u sekundi) – bio dovoljan da promeni kretanje nebeskog objekta u svemiru.

Ni Dimorfos, ni njegov „veći brat“, poznat kao Didimos, oko kojeg orbitira, ne predstavljaju opasnost za Zemlju, prenosi N1.

Ipak, sistem dvostrukih asteroida bio je savršena meta za testiranje tehnologije skretanja jer je veličina Dimorfosa uporediva sa asteroidima koji bi mogli da ugroze našu planetu.

Astronomi su koristili zemaljske teleskope da prate posledice udara skoro dve godine, i utvrdili su da je svemirska letelica DART uspešno promenila način na koji se Dimorfos kreće, pomerajući orbitalni period mesečevog asteroida (koliko je vremena potrebno da se napravi jedan okret oko Didimosa) za oko 32 do 33 minuta.

Ali naučnici su takođe procenili da je namerni sudar stvorio skoro milion kilograma kamenja i prašine – dovoljno da napuni oko šest ili sedam vagona. Gde će tačno sve taj materijal završiti u svemiru, ostalo je otvoreno pitanje.

Sada, nova istraživanja sugerišu da će fragmenti Dimorfosa stići u blizinu Zemlje i Marsa u roku od jedne do tri decenije, sa mogućnošću da neki ostaci stignu do crvene planete u roku od sedam godina. Mali ostaci bi takođe mogli da stignu u Zemljinu atmosferu u narednih 10 godina. „The Planetary Science Journal“ je prihvatio ovu studiju za objavljivanje.

„Ovaj materijal bi mogao da proizvede vidljive meteore (koje se nazivaju i zvezde padalice) dok prodiru u atmosferu Marsa“, rekao je glavni autor studije Eloj Penja Asensio, postdoktorski istraživač grupe za istraživanje i tehnologiju astrodinamike dubokog svemira na italijanskom Politehničkom univerzitetu u Milanu.

„Kada prve čestice stignu na Mars ili Zemlju, mogle bi da nastave da stižu povremeno narednih 100 godina, što je trajanje naših proračuna“, dodao je.

Pojedinačni delovi su mali, u rasponu od čestica zrna peska do fragmenata sličnih veličini pametnih telefona, tako da nijedan od ostataka ne predstavlja rizik za Zemlju, rekao je Penja Asensio.

„Oni bi se raspali u gornjim slojevima atmosfere kroz proces poznat kao ablacija, uzrokovan trenjem sa vazduhom pri hiperbrzini“, rekao je on. „Ne postoji mogućnost da materijal sa Dimorfosa dospe na površinu Zemlje“, uverava.

Ali razumevanje kada bi krhotine mogle da stignu do Zemlje je izazovnije i zavisi od procene brzine fragmenata.

Kada je letelica udarila u Dimorfos, nije bila sama. Mali satelit po imenu „LICIACube“ odvojio se od svemirske letelice pre udara da bi zabeležio snimak sudara i oblak krhotina koji je nastao nakon toga.

„Ovi ključni podaci omogućili su i nastavljaju da omogućavaju detaljnu analizu ostataka nastalih udarom“, rekao je Penja Asensio.

Istraživački tim je koristio podatke „LICIACube“-a i superkompjuterske kapacitete Konzorcijuma univerzitetskih usluga Katalonije da simulira putanju od tri miliona čestica koje je udar stvorio. Kompjutersko modeliranje je izmerilo različite moguće puteve i brzine čestica kroz Sunčev sistem, kao i kako bi zračenje koje oslobađa Sunce moglo da utiče na kretanje čestica.

Prethodna istraživanja pre udara sugerisala su mogućnost da čestice sa Dimorfosa stignu do Zemlje ili Marsa, rekao je Pena Asensio, ali za novu studiju, tim je ograničio simulacije da bi se uskladile sa podacima nakon udara iz „LICIACube“.

Rezultati studije potvrđuju da ako bi krhotine bile izbačene iz Dimorfosa brzinom od 1.118 milja na sat (500 metara u sekundi), neki fragmenti bi mogli da stignu do Marsa, dok bi drugi, manji i brži pokreti, putovali brzinom od 3.579 milja na sat (1.600 metara u sekundi) ima potencijal da stigne do Zemlje.

Tim je rekao da i dalje postoje neizvesnosti u pogledu prirode krhotina, ali je zaključio da bi čestice koje se najbrže kreću mogle da stignu do Zemlje za manje od 10 godina.

Autori studije smatraju da je mogućnost da kiša meteora Dimorfida dospe na Zemlju malo verovatna, ali to ne mogu isključiti, rekao je Penja Asensio. A ako se i dogodi, to bi bila mala, slaba kiša meteora.

„Rezultirajuća kiša meteora bi se lako identifikovala na Zemlji, jer se ne bi poklapala ni sa jednom poznatom kišom meteora“, rekao je on.

Izvor: danas.rs

Kada je toplo vreme, mnogi primećuju da im ruke, gležnjevi i stopala počinju oticati malo više nego obično.

U većini slučajeva, ovo oticanje ruku i stopala nije razlog za zabrinutost, ali može biti znak miokarditisa, stanja koje iznenada ubije jednu mladu osobu svake nedelje.

Zabrinjavajuće je, međutim, da većina ljudi ne bi posetila doktora ako bi primetila takve simptome, prema novom istraživanju.

Endi Džonsons, predsednik dobrotvorne organizacije Miocarditis UK čiji je sin Aleksandar umro sa 18 godina, rekao je: „Tako je važno biti svestan simptoma i znati da je u redu tražiti medicinsku pomoć ako ih imate“.

Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića koje vremenom smanjuje sposobnost srca da efikasno pumpa. Može izazvati ubrzane ili abnormalne srčane ritmove, ali to nije uvek primetno.

Simptomi generalno mogu biti suptilni, a ponekad uopšte neće biti prisutni. Međutim, ako se ne leči, miokarditis može biti fatalan. U Velikoj Britaniji, jedna mlada osoba iznenada umre svake nedelje od nedijagnostikovanog miokarditisa.

Može da utiče na bilo koga u bilo kom uzrastu i obično je povezan sa nedavnom virusnom infekcijom, ali može biti uzrokovan lekovima, bakterijskim infekcijama i autoimunim poremećajima.

Znaci uključuju bol u grudima, kratak dah, palpitacije, groznicu i neobičan umor. Mogući su i otoki u rukama, nogama, gležnjevima i stopalima, kao i vrtoglavica, vrtoglavica, bolovi u telu i grlobolja.

Izveštaj objavljen ove nedelje otkrio je da 82 odsto ljudi ne bi posetilo lekara opšte prakse ili medicinsku sestru ako bi osetili bilo koji od ovih simptoma, prenosi klix.ba.

Malaksalost, glavobolja, zapušen nos, crveno i bolno grlo, pa čak i intezivni bolovi u zglobovima ne moraju da budu znak letnjeg gripa, prehlade ili kovida. Naime, u ovom periodu godine često može doći do zabune kod pacijenata koji se javljaju u Domovima zdravlja. Misle da su "zakačili neki virus ili prehladu", a zapravo bore se intezivnim simptomima alergije.

Letnji period, kada je reč o alergijama, karakterističan je po polenima korovskih biljaka, od kojih je najznačajnija ambrozija jer uzrokuje tegobe kod više od 50 odsto obolelih. To traje do početka oktobra, kada pacijenti ulaze u mirnu fazu bolesti. Sezona pak počinje koliko u februaru, pojavom polena jove, leske i čempresa, dok su u proleće dominantni breza, platan i hrast, ali i razne trave. Postoje, svakako, i celogodišnji alergeni, kao što su grinje, životinjska dlaka i neke vrste gljivica koje izazivaju alergijske reakcije, ne birajući ni vreme ni mesto. Alergije izazivaju proteini koji se nalaze u biljkama, životinjama, namirnicama i lekovima, a manifestacije bolesti se mogu javiti na različitim organima. Simptomi alergija nalikuju simptomima prehlade, zbog čega se godinama pogrešno leče.

Broj obolelih od alergije progresivno raste

„Broj osoba koje pate od različitih vrsta alergija dramatično raste poslednjih nekoliko decenija“, rekla je pre nekoliko godina iz Centra za alergologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine dr Sanja Hromiš, dodajući da se osobe koje imaju problem s bilo kojom vrstom alergena, nikad od toga ne mogu izlečiti. Zapravo, po mišljenju lekara alergije se tokom većeg dela života drže pod kontrolom.

Alergija, a osećaj kao da je grip

Današnje savremeno doba donosi utisak da sve više osoba pati od neke vrste alergija, koje utiču na kvalitet života. Postoje razne vrste alergija, a najčeše su one sezonske koje se javljaju u određenom periodu godine. Među njima je alergija na polen i ambroziju najrasprostranjenija.

– Simptomi alergije na polen mogu biti veoma slični simptomima gripa i prehlade. Curenje biste tečnosti iz nosa i zapušen nos, osečaj golicanja u grlu, učestalo kijanje, otok očiju praćen svrabom i suzenjem i osećaj iscrpljenosti su simptomi koji ukazuju na alergiju. Razlika je u tome što kod alergije nema povišene telesne temperature, bolova u mišićima a otežano disanje se javlja samo kada je izloženost alergenu jača. Kod gripa tegobe traju 7-10 dana a simptomi alergija mogu trajati duže, sve dok je osoba u kontaktu sa alergenom koji izaziva alergijsku reakciju – rekla dr Dragana Đukić za „eKlikinu“.

Kako ublažiti simptome alergije?

Pratite polensku prognozu: Redovno proveravajte polensku prognozu za svoje područje kako biste bili svesni nivoa polena u vazduhu. Kada je nivo polena visok, možete preduzeti odgovarajuće mere za zaštitu. Ovu prognozu možete pratiti na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine http://www.sepa.gov.rs/

Izbegavajte izlaganje polenu: Pokušajte da izbegavate izlaganje polenu koliko je to moguće. Držite prozore zatvorenim tokom dana kada je polen najkoncentrisaniji u vazduhu, obavezno koristite klima uređaj sa filterom za vazduh kako biste smanjili unos polena u zatvorenim prostorima i izbegavajte aktivnosti na otvorenom, posebno u toplim danima kada je polen u vazduhu više prisutan.

Češće se tuširajte i menjajte odeću: Redovno se tuširajte kako biste uklonili polen sa kože i kose, i menjajte odeću nakon boravka na otvorenom kako biste sprečili unos polena u vaš dom.

Koristite preparate protiv alergije: Preparati /lekovi/sprej su proizvodi koji mogu ublažiti simptome polenske alergije, kao što su kijanje, svrab, zapušenost nosa i crvene oči. Možete ih kupiti bez recepta, ali se preporučuje konsultacija sa lekarom.

Nosite zaštitnu masku: Nošenje zaštitne maske može vam pomoći da smanjite unos polena u nos i usta tokom boravka na otvorenom.

Koristite spej za oči: Spej za oko protiv alergije će smanjiti crvenilo, svrab očiju, suze i ostale neprijatnosti prouzrokovane alergijskom reakcijom na polen.

Koristite klinički ispitane preparate: Ako vam je lekar dijagnostikovao polensku alergiju, može vam propisati odgovarajuće preparate. Ukoliko uzimate preparate sami u apoteci, vodite računa da su uradjena ozbiljna istraživanja i da je preparat klinički proveren.

Vakcina protiv ambrozije

Prof. dr Sanvila Rašković, alergološkinja sa Kliničkog centra Srbije, za portal Nova objasnila je kome su vakcine u slučaju velike preosetljivosti na polen i ambroziju namenjene.

„S jedne strane, to je alergijska kijavica, a s druge, bronhijalna astma, s tim što je mnogo češće ovo prvo. U ovo doba godine najčešći uzrok su poleni korova, odnosno ambrozije, koja će trajati i u oktobru.“

Doktorka kaže i da postoje tri vrste lečenja alergije.

„Prvo je izbegavanje alergena, što je nemoguće. Drugo je lečenje lekovima, a treće je imunoterapija, tj. specifična hiposenzibilizacija“, priča doktorka kako je to treće zapravo ono što ljudi nazivaju vakcinom za alergije.

To podrazumeva da se pacijentu po određenoj šemi u kontinuitetu daje pomalo alergena na koji on vremenom treba da postane imun.

Vakcina za ambroziju tri do pet godina

Naša sagovornica kaže da se s terapijom obično počinje u oktobru na kraju sezone, koja se uzima po određenom rasporedu.

„Savetuje se da traje tri do pet godina, s tim što se prvi boljitak oseti već u prvoj sezoni, dakle na proleće – ako počnete da je uzimate u prethodnu jesen. Treba imati volju, ali kako vreme ide, svakako ćete videti pomak. Nekima ova terapija smanjuje potrebu za lekovima, ali ne znači da će antihistaminici biti sasvim izostavljeni. Imunoterapija u svakom slučaju smanjuje nastanak novih senzibilizacija na druge alergene, ali i još važnije – sprečava nastanak bronhijalne astme kod onih koji imaju samo alergijsku kijavicu“, kaže naša sagovornica.

Izvor: nova.rs

Možda ćete biti iznenađeni kada saznate da je najudaljenija svetska metropola ona za koju ste verovatno čuli mnogo puta ranije.

Pert, u zapadnoj Australiji, često se smatra najizolovanijim velikim urbanim područjem kada je u pitanju udaljenost. Najbliža destinacija sa preko 10.000 stanovnika, Adelejd, udaljen je neverovatnih 2.100 km, a to je otprilike razdaljina od Londona do Kazablanke, Maroko.

Glavni grad Zapadne Australije je četiri sata leta do Sidneja i zapravo je geografski bliži zemljama jugoistočne Azije poput Indonezije, piše Metro.co.uk.

Osim što je udaljen, takođe je zaista prostran. Pert se prostire na 2.478 kvadratnih milja, što ga čini tek nešto manjim od Londona, uprkos činjenici da je njegovo stanovništvo skoro četiri puta manje.

Iako je daleko Pert nije van mreže – daleko od toga. Istina je da kada ste u Pertu, zapravo ni ne primetite da ste usred ničega.

Moderan grad u naprednoj zemlji, Pert ima sve što očekujete: od noćnih klubova i tržnih centara, do efikasnog sistema javnog prevoza.

Da li je Pert zaista najudaljeniji grad na svetu?

Važno je napomenuti da je status Perta kao najudaljenijeg grada pomalo diskutabilan.

Na primer, Ikitos, Peru, mogao bi da bude kandidat, s obzirom da nema puteva koji vode ka njemu i da je dostupan samo preko reke ili vazduha – ali grad Pukalja je udaljen nešto više od 500 km.

Tu je i Honolulu, Havaji, koji je na udaljenosti od 3.858 km od San Franciska, SAD, najbližeg većeg grada. I

Neki Novozelanđani bi mogli da pomisle da i oni polažu pravo na ovo odlikovanje, jer je Okland 2.168 km udaljen od Sidneja, najbližeg grada slične veličine.

Ima i onih koji bi tvrdili da je Pert zapravo veoma blizu najbližeg grada: Fremantle, 40 minuta vožnje automobilom. Međutim, većina smatra da je Fremantle predgrađe Perta, a ne poseban grad.

Dakle, ako bismo se bavili detaljima, Pert možda i ne bi bio najizolovaniji grad na Zemlji. Uz to, ne postoji grad slične veličine nigde na svetu koji je toliko udaljen, što objašnjava zašto biste mogli da čujete da ga tako često nazivaju.

Izvor: n1info.rs

Obaveštavaju se građani Sombora da će u subotu, 7. septembra, u periodu od 06.00 do 24.00 časa, za saobraćaj biti zatvorene ulice: Pariska, Dositejeva i Ulica Laze Kostića.

Navedene ulice će biti zatvorene za saobraćaj zbog radova na postavljanju senzora na javnim parking mestima, kako bi se uz primenu novih tehnologija, rasteretio i olakšao saobraćaj u centru grada i samim tim postao funkcionalniji.

Tokom zabrane parkiranja u navedenim ulicama, građani mogu da parkiraju svoja vozila na alternativnim parking mestima, kao što su novoizgrađena parking mesta u ulici Venac vojvode Petra Bojovića, kod „Živinske“ pijace u Njegoševoj ulici, u ulici Rade Končara ili na drugim mestima.

Molimo građane da poštuju privremene mere i da blagovremeno izmeste svoje automobile iz navedenih ulica. Sva vozila koja se budu zatekla na navedenim lokacijama, biće uklonjena specijalnim vozilom „Paukom“.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. septembar

Nekadašnja manekenka Tijana Stajšić važila je za jednu od najlepših žena Jugoslavije, ali već godinama nije prisutna u javnosti.

Tijana je rođena u Somboru 1984. godine i još kao tinejdžerka počela je da se bavi manekenstvom i postigla brojne uspehe.

Godine 2001. pobedila je na izboru za Mis Jugoslavije, a zatim se na svetskom izboru u Južnoj Africi plasirala u top deset lepotica, zauzela 6. mesto i time postala jedna od naših najuspešnijih misica.

Pored mode, bavila se i sportom, te je bila prvakinja Jugoslavije u karateu.

Pažnju javnosti ponovo je privukla 2009. godine učešćem u rijalitiju "Veliki brat", gde je zavela glumca Dragana Marinkovića Macu.

Nakon toga je napustila manekensku karijeru i završila kurs za šminkanje čime se i danas bavi, a živi u Novom Sadu.

Tijana se prilično promenila od perioda kada je nosila titulu mis Jugoslavije, a mnogi komentarišu da je preterala sa estetskim operacijama.

Izvor: kurir.rs

Porodica Janović iz Sombora počеla jе sa izradom bombona, licidеrskih srca i mеdеnjaka davnе 1911. godinе.

Kako ističе Agnеza Janović, pеta gеnеracija koja sе bavi ovim slatkim poslom, i u savrеmеnom dobu i svе višе dostupnim mašinama, porodica jе ostala vеrna ručnom radu.

"Na čеlu radnjе jе moj otac Stеvan, koji jе čеtvrta gеnеracija i poslе toga idеm ja kao pеta. Spadamo u starе zanatе - bombondžijski, mеdokolačaraski i svеćarski, pa tako da pravimo bombonе, lizalicе, mеdеnjakе, licidеrska srca, figurе i svеćе. Bazirali smo sе na malе sеrijе proizvodnjе, gdе možеmo da unеsеmo jеdan dеo našеg talеnta i ljubavi u svaki proizvod koji izađе iz našе radionicе", naglasila jе Agnеza za Dnеvnik.

Samostalna zanatska radnja "Janović" ubraja sе u grupu starih zanata koja jе zaista mala u Srbiji. Trudе sе da održе tradiciju jеdnog lеpog posla, u kojеm čovеk uvеk ostajе u nеku ruku dеtе. Ovе godinе obnovili su i sеrtifikatе kojе izdajе Ministarstvo privrеdе za starе zanatе, koji jе prеpoznao njihov trud za očuvanjе ručnog rada.

"Nеkoliko godina unazad imamo posеtе nižih odеljеnja škola u Somboru i sa stranе gdе upoznajеmo dеcu sa našim poslom, pokazujеmo kako sе pravе slatkiši i licitеrija. Mislimo da timе radimo na čuvanju ovih divnih zanata od zaborava i prеnosimo bar mrvicu intеrеsovanja na mlađе gеnеracijе- rеči su praunukе Ištvana Janovića, začеtnika slatkе pričе.

Najprеpoznatljivi proizvodi somborskе porodicе su lizalicе, kojе pravе u različitim oblicima, a kako najmlađi kažu ispunjavaju svima žеljе. Iako su stacionirani u Somboru, njihovi proizvodi dostupni na višе mеsta u Srbiji, kao i u susеdnim zеmljama.

"Vrеmе kad su lizalicе najpopularnijе jеstе svakako pеriod božićnih i novogodišnjih praznika kada svi naručuju lušе lizalicе, kojе su nеizostavan dеo dеkoracija. Vеć par godina unazad smo uvеli u ponudu salon bombonе, ali sa našim dodatkom – u pitanju su voćni žеlе bomboni prеlivеni crnom čokoladom i pakovani na stari način, što jе isto vrlo prеpoznatljivo za našu radnju", zaključila jе sagovornica.

Izvor: telegraf.rs

KONKURS ZA PRIJEM PEDIJATRA JE STALNO OTVOREN, ALI NEMA ZAINTERESOVANIH

Oko pedesetak ljudi potpisalo je, do sada, onlajn peticiju u kojoj se zahteva da apatinski Dom zdravlja obezbedi stalnog pedijatra.

Kako navodi autor peticije, Aleksandra Radovanović, u apatinskom Domu zdravlja, na dečijem odeljenju, već više od dva meseca nema pedijatra.

-Dva do tri puta nedeljno dolazi pedijatar iz Sombora, nekad radi šest, nekad samo dva do tri sata dnevno. Veliki je broj dece u gradu i selima koje roditelji moraju da vode na privatnu praksu, neretko i u Sombor. Ovo se ne dešava prvi put, ali je najizraženije u sezoni godišnjih odmira, od juna do septembra, a ponekad i duže. Peticiju pokrećemo sa ciljem da nadležnima u zdravstvu ukažemo na ovaj problem u nadi da će nešto preduzeti u njegovom rešavanju. Treba li da podsećamo da je osnovno pravo svakog deteta i čoveka, pravo na zdravstvenu zaštitu. Našoj deci je ovo pravo uskraćeno, ističe Aleksandra.

U Domu zdravlja ne spore da problem postoji i da je on višegodišnji, te da je posebno izražen u slučaju kad pedijatar ode na godišnji odmor ili bolovanje.

-Doktorica je prethodna dva meseca bila na bolovanju i pojavio se problem kako pokriti njen izostanak. Angažovali smo pedijatre iz Sombora, uz pomoć kojih smo delom premostili ovaj problem, ali on generalno ostaje i dalje. Jednostavno, konkurs za prijem lekara pedijatra je otvoren cele godine, ali se na njega niko ne javlja, objašnjavaju u Domu zdravlja i naglašavaju da će dečije odeljenje dobiti još jednog pedijatra na jesen, kad će se na posao vratiti doktor koji se trenutno nalazi na specijalizaciji iz oblasti pedijatrije.

Izvor: apatinskenovine.rs

Svečano zatvaranje izložbe “Somborski salon 2024” biće upriličeno u petak, 6. septembra u u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, s početkom u 19.30 časova.

Tom prilikom biće proglašen dobitnik Nagrade publike.

Glasanje za najbolji rad Somborskog salona traje do 6. septembra, do 12.00 časova