ŽIVOT sa psima dolazi sa velikom odgovornošću. Mnogi ljudi nisu svesni ove činjenice, pa prave razne greške u vaspitanju, u odnosu sa psima, pa čak i dok ih šetaju. Upravo zbog toga vam donosimo spisak stvari sa kojima vlasnici često greše.

Hodanje bez povodca

Iako volite svog psa i ne plašite ga se, drugi ljudi koje sretnete na putu ne moraju tako da misle. Takođe, mogu se desiti razne nezgode na ovaj način: može da se izgubi, da uleti pod auto, da skoči na druge ljude, da trči za mačkom, da se potuče sa drugim psom i slično.

Pogrešan povodac

Postoje mesta gde su fleksibilni najbolje rešenje, ali ne kada ste u urbanom okruženju. Neko može da se spotakne o vašeg psa, može lakše da istrči na put, skoči na prolaznike ili pozdravi psa koji nije želeo da bude pozdravljen. Takođe, nije u redu da zauzmete ceo trotoar za sebe i psa. Sačuvajte ih za izlete u prirodu.

Neuspeh sakupljanja fecesa

Sakupite ga svaki put! Pored toga što vas drugi neće smatrati neobrazovanim, vaš grad će izgledati lepše, a vi ćete bar malo doprineti smanjenju širenja infekcija i bolesti.

Dozvolite mu da "pozdravi" svaku osobu

Ne želi svaka osoba na putu da je pozdravi vaš prijateljski pas. Možda se plaše pasa, obučeni su za važan sastanak ili su alergični na pse i slično.

Dozvolite mu da priđe bilo kom psu

Isto važi i za druge pse - ne žele svi da upoznaju vašeg ljubimca, a ovo često može biti dobar način za početak svađe. Možda bi bilo najbolje da prvo pitate drugog vlasnika da li je u redu da se sretnete.

Ignorisanje ljubimca dok razgovarate sa nekim drugim

I za to vreme laje, reži i skače na tebe ili nekog drugog. Pas je vaša odgovornost 24/7. Bilo da ste u svom domu ili napolju, vi ste odgovorni za ono što on radi. Ako morate da uradite nešto što će vam oduzeti više vremena i pažnje, ostavite psa kod kuće.

Vezivanje ispred prodavnice

Postoji mnogo razloga zašto ovo nije dobra ideja: vaš pas može pobeći, neko ga može ukrasti, može ugristi dete koje u strahu pokuša da ga pomazi, a drugi ljudi ili biciklisti se mogu spotaknuti o njega.

Idite u prodavnicu sami ili idite u kupovinu sa drugom osobom koja može da gleda vašeg psa dok kupujete.

Podizanje malog psa u naručje prilikom susreta sa većim psima

Ovo je jedna od najčešćih grešaka vlasnika malih pasa, posebno ako je njihov ljubimac glasan i glasno laje na velikog psa. U trenutku kada ga uzmete u naručje, mali pas dobija dodatnu sigurnost i hrabrost i tako postaje „agresivniji“ u laju na psa u prolazu.
Bolja opcija je ili preći put ili se preseliti i mirno sačekati da drugi par prođe. Tako će vaš mali ljubimac biti bezbedan, a s druge strane neće provocirati većeg psa.

Izvor: index.hr

Svi oni koji traže inspiraciju kako da nazovu svoju bebu mogu da virnu u zvanične podatke o najpopularnijim imenima u Srbiji.

Ime može da nas oblikuje za ceo život i zato roditelji uglavnom s velikom pažnjom biraju kako će da nazovu svoju decu. Zanimljivo je videti koja to ženska i muška imena mame i tate u Srbiji najčešće daju svojoj deci. To pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku koji se ažuriraju jednom godišnje i pokazuju trendove za godinu za nama.

U nastavku pogledajte koja su to najpopularnija imena u Srbiji i koja su njihova značenja, piše Zadovoljna.rs.

Sofija

Ovo ime je grčkog porekla i izvedeno je od reči „sophia“ što znači mudrost, ali i „ona koja je mudra“; „žena koja je oličenje pameti i znanja“; „ljubav prema mudrosti“; „pamet“; „vrlina“; „žena koja je vrlo pronicljiva i razborita“; „mudrica“.

Sofija je inače među prvih 25 imena u dve trećine zemalja koje vode statistiku o učestalosti davanja određenih imena deci, većinom u Evropi i Americi. Trenutnu veliku popularnost tog imena stručnjaci objašnjavaju time što se ime lako izgovara na raznim jezicima i što znači mudrost.

Dunja

Ranije je ovo ime bilo rezervisano za devojčice koje su rođene u mesecu maju ili junu, kada cvetaju dunje. Takođe, plod dunje je od prastarih vremena simbol zdravlja i lepote, pa su roditelji davali svojoj deci ovakvo ime kako bi pre svega sve Dunje bile zdrave, lepe, jedre i vesele.

Mila

Smatra se da je žensko ime Mila staro srpsko i pravoslavno ime, a sa značenjem „mila i draga“ i da potiče od srpskog prideva „mila, mio“.

Teodora

Ovo žensko ime je najčešće davano ženskoj deci koja su dugo željena, a zbog svog značenja predstavlja i „dar od boga“.

Maša

Ovo ime je izvedeno od imena Marija i dosta je popularno u ruskim zemljama. Kao i original, i Maša označava onu koja je ljubimica svakome, koja je puna nade i volje, koja deli sreću i mir, koja voli sve oko sebe, koja svojom pojavom unosi mir i spokojstvo, ona koja daje utehu i savete.

Sara

Sara znači „ona koja dominira; ona koja je važna; žena koja vlada i upravlja; sveta majka; neka ženska osoba visokog društvenog položaja ili ranga; knjeginja; vladarka; biblijska ličnost; izaslanica od Boga; princeza; boginja; svetost“.

Nađa

Ovo ime je izvedeno od ličnog ruskog imena Nadežda i pored osnovnog značenja povezanog s nadom, označava i onu koja je plemenita, dobra, koja je širokogruda, koja svima misli dobro.

Milica

Ime Milica je staro srpsko ime i vodi poreklo od reči „mila“. Šire posmatrano, označava dragu i milu osobu, onu koja je „rođena da bude draga, tj. mila“.

Tara

Najčešće se povezuje sa imenom planine Tare u Srbiji, odnosno imenom reke Tare u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, pa se može prevesti kao – osoba koja je stamena ili pak koja je lepa kao pomenuta reka ili planina. S druge strane, Tara ima poreklo iz takozvanog kurdskog jezika, a sa značenjem – veo; prozračnost; lakoća.

Lenka

Ovo ime je novije na listi najpopularnijih u Srbiji i smatra se da je izvedenica od ženskog ličnog imena Jelena ili Elena, odnosno od reči „hele“, što ima značenje – svetlost; sjaj; obasjan; blistav ili sunčev sjaj.

Lenka je „ona koja donosi svetlost“; „ona koja je blistava i sjajna“; „ona koja je obasjana sunčevom svetlošću“; „osoba koja je čista“; „ona koja je unela svetlost u svoj dom“; „ona koja je ozarila roditelje svojim rođenjem“; „ona koja je čistog srca i duše“; „osoba koja blista od sreće i radosti“; „ona koja je svetlost u tami“.

Najpopularnija muška imena

Luka

U osnovi ovog imena nalazi se grčki koren „luks“ što znači svetlost, sjaj, blistavost, dan, „ono što je svetleće i što obasjava“. Smatra se i da značenje imena Luka ima veze sa apostolom Lukom i da su sva muška deca rođena pod ovim ličnim imenom predodređena da budu „nosioci svetlosti“ i da pomažu drugima, kao i da se bave svakojakim humanim poslovima ili da budu naklonjeni pravdi, miroljubivosti i poštenju.

Vasilije

Značenje muškog imena Vasilije u prenesenom smislu može da se protumači kao “onaj koji je kruna uspeha”; “onaj koji je rođen da vlada”; “onaj koji ima uspeha u životu”; ali i “osoba koja je zdrava” ili “ona osoba koja je mirisna kao bosiljak”, ali i “onaj koji je zelen (naivan)”.

Lazar

U originalnom prevodu i sa hebrejskog i sa aramejskog jezika ime Lazar znači „Bog je pomogao“; „Božja pomoć“; „uz Božju pomoć rođen“.

Bogdan

U bukvalnom prevodu sa grčkog Bogdan znači dat od Boga, te se dečaci sa ovim imenom smatraju darom od Boga, „onima koji su radost i nada svojih roditelja“; „osobama koje su štićene i voljene“.

Vuk

Značenje imena Vuk je danas preneseno, te predstavlja osobu koja je zaštitnik; koju ne treba ljutiti; osobu koja je borac protiv zla i nepravde; to je muškarac koji je snažan; neustrašiv i hrabar.

Vukan

Ovo staro srpsko ime je sve popularnije poslednjih godina, a njegovo značenje dolazi od imenice „vuk“. Naime, u vreme kada se verovalo da imena imaju magijsko dejstvo, dečaci su dobijali ime Vuk ili Vukan da bi roditelji zastrašili zle duhove i tako dete sačuvali od bolesti i umiranja.

Vremenom se simbolika imena menjala, pa se tako danas može čuti da je Vukan “onaj koji je uvek spreman da sačuva i zaštiti druge”.

Stefan

U prevodu sa grčke reči „stephanos“ označava krunu, vladara, „osobu koja je ovenčana, krunisana“. Veruje se i da će se tradicija rađanja sinova i muške dece nastaviti, te da će svaki rođeni Stefan dalje imati muške potomke.

Aleksa

Kao kraći oblik imena Aleksandar, Aleksa takođe u odnosu na prevod sa grčkog jezika znači „onaj koji je zaštitnik ljudi“; ili samo „zaštitnik“ ili pak „ona vrla osoba koja pomaže svima“.

Mihajlo

Obično se tumači kao “onaj koji je kao Bog”; “poslat od Boga”; “sluga Božji”; “anđeo”; “sveti i bezgrešan”; “čovek koji živi po pravilima i koji se kloni svih ovozemaljskih grehova”.

Dušan

Ovo je staro srpsko, odnosno staroslovensko ime koje je nosio prvi srpski car Dušan Silni iz srednjevekovne dinastije Nemanjića.

Isprva se ime Dušan, kao i ime Nemanja, davalo samo deci plemenitog roda, ali ubrzo je počelo masovno da se daje i deci iz naroda, a zbog svog značenja i želje roditelja da im sva muška novorođenčad budu zdrava, dugovečna i jaka.

Poreklo vodi od reči “duh” ili reči “duša”, sa značenjem – lepota; dugovečnost; nešto sveto; vanzemaljsko; božje.

Ime Dušan je oduvek bilo sinonim za nešto što je dobro, lepo, drago, Bogom dano, svetlo i jako, te je i njegovo značenje po pravilu “onaj koji je snažan i jak”; “onaj koji je poslat od Boga”; “sveti Duh ili izaslanik Božiji”; “onaj koji je besmrtan”; “osoba koja je dugovečna i srećna”; ili “onaj koji je hrabar i plemenit”; “onaj koji je vedrog duha”; “onaj koji je srećan i čestit”; “osoba koju će poslužiti zdravlje”; “junak”; “borac”; “dobročinitelj”; “onaj koji je neustrašiv i silan”.

Izvor: n1info.rs

Radnici u Japanu, 4. najjačoj ekonomiji na svetu, ne mogu da daju otkaz. Evo ko pokušava da im pomogne u tome.

Radnici u Japanu, koji ima četvrtu najjaču ekonomiju sveta, ne mogu da daju otkaze zbog vrlo rigidne poslovne kulture, piše "Si-En-En". Nekoliko njih objasnilo je u ispovestima pod pseudonimima - iz straha od posledica - zašto radnici u Japanu ne mogu da daju otkaz, i šta rade kada to mora da se dogodi.

Radni dan od 12 časova smatra se normalnim u Japanu. Radi se od devet ujutru, do devet uveče, objašnjava ova devojka, koja je za "Si-En-En" pričala pod pseudonimom a radila je u industriji telekomunikacija i e-plaćanja.

Zahtevi poslodavaca bili su takvi da je retko izlazila sa posla pre 11 sati uveče, i dobila je zdravstvene probleme. Grčeve u nogama i bolove u stomaku. Znala je da mora da da otkaz, ali ozloglašena poslovna kultura Japana je to izuzetno otežavala.

Traženje slobodnih dana ili izlaska sa posla u Japanu je vrlo komplikovano. Davanje otkaza se smatra krunskim dokazom nepoštovanja prema poslodavcu. Radnici u Japanu decenijama, nekada čak i čitav radni vek, ostaju kod istog poslodavca. U ekstremnim slučajevima, preda se pismo kojim se poslodavac obaveštava o otkazu, a nadređeni potom cepa to pismo i počinje da maltretira zaposlenog, objasnila je Vatanabe.

"Nisam bila srećna na prethodnom poslu, i moj nadređeni me je ignorisao, ali nisam se usudila da dam otkaz. Nisam htela da mi odbije otkaz i natera me da radim još duže", ispričala je ona.

Agencija za davanje otkaza

Pronašla je način da reši ovaj problem. U Japanu postoje agencije za davanje otkaza, postojale su i pre pandemije korone, ali su nakon toga doživele "bum" u popularnosti jer je rad od kuće naterao čak i najlojalnije japanske radnike da preispitaju svoje poslovne poteze i karijere.

Šiori Kavamata je operativna menadžerka agencije za davanje otkaza "Momuri". Ime ove agencije na japanskom znači "ne mogu više ovo da radim".

Agencija posluje u Minatu, jednom od najužurbanijih poslovnih kvartova u Tokiju, i samo prošle godine imala je 11.000 upita od klijenata. U proseku, to znači da 30 klijenata dnevno kontaktira samo ovu agenciju - svakog dana.

Po ceni od 22.000 jena, što je oko 135 evra, ova agencija pomaže zaposlenima da predaju zahtev za davanje otkaza, da pregovaraju sa kompanijom i dobiju pomoć advokata ako nastane problem.

"Dolazili su nam radnici kojima su po tri puta cepana pisma o otkazima, kojima nije dozvoljeno da odu čak i nakon što su naterani da kleknu i poklone se šefu", objašnjavaju u ovoj agenciji.

Dao otkaz, hteli da mu skinu prokletstvo

Kavamata navodi ekstremne primere sa kojima su se susretali.

"Ljudi zovu i plaču, a mi im objašnjavamo da je davanje otkaza pravo radnika. Neki se žale da ih šefovi maltretiraju, da im dolaze ispred kućnih vrata i zvone neprekidno, odbijaju da odu", rekla je ona.

"Jedan radnik je otišao da preda otkaz, a onda su mu šefovi rekli da je proklet i odvukli ga u Onmiodži hram", ispričala je ona.

Japan dugi niz godina ima "kulturu preteranog rada". Visok pritisak na poslu, broj radnih sati koji se kosi sa ljudskim pravima, u nekim kompanijama sve su to normalne pojave. Te kompanije nazivaju se "crnim firmama".

Vlada je počela da objavljuje spiskove "crnih firmi" da bi im umanjila šanse da dođu do zaposlenih. Od prvog objavljivanja spiska 2017. godine, na njega je dospelo više od 370 kompanija.

Mladi neće da rade "sve", ali neće ni da se svađaju

Ministarstvo zdravlja objavilo je da je 54 ljudi umrlo od problema sa srcem i mozgom izazvanim poslom u 2022. godini, i njihovim porodicama isplaćene su naknade. Ova brojka zapravo je niska u odnosu na podatke od pre dve decenije, kada je takvih radnika bilo 160.

Ali u istom periodu, broj radnika koji tuže kompanije zbog mentalnog stresa skočio je sa 341 na 2.683.

Zašto su, onda, agencije koje pomažu pri otkazu stekle popularnost tek sada? Stručnjaci kažu da je to zbog pristupa koji mlađe generacije imaju poslu.

Profesor ljudskih resursa Poslovne škole Univerziteta u Tokiju, Hiroši Ono, objašnjava da je otkaz kao razvod. Jedna strana je nesrećna, ali retko je jedna strana stoprocentno kriva.

Mladi ljudi smatraju da se više pitaju o svojim pravima. Ne potčinjavaju se mišljenju starijih generacija, koje je navodilo da "mora" da se radi šta god da je naređeno. Kada se dogodi neslaganje u očekivanjima, oni žele da daju otkaz. Ali, kao i stariji, ne žele da ušetaju u šefovu kancelariju i predaju papir. Zato angažuju treće strane, odnosno agencije.

"Mlađi ljudi ne žele sukob, mnogi od njih nisu imali puno kontakta sa kolegama zbog kovida i rada od kuće. Zato žele da napuste posao bez direktnog kontakta sa nadređenim.

Kavamata iz agencije "Momuri" ima neobičan stav - nada se da će poslovi kao što je njen, nestati.

"Iskreno se nadamo da bi društvo trebalo da iskoreni potrebu za uslugama kao što su naše. Najbolje je da ljudi mogu da razgovaraju sa šefom, ali kada čujemo neke od horor priča naših klijenata, ne mislim da će naš posao uskoro postati suvišan", rekla je ona.

Agencija "Momuri" trenutno nudi popust od 50 odsto svima koji drugi put, bezuspešno, pokušavaju da daju otkaz.

Izvor: mondo.rs

Platforma za internet kupovinu "Temu" uskoro dobija konkurenciju u Srbiji.

Aplikacija za internet kupovinu "eksplodirala" je otkad se pojavila u Srbiji, JP Pošta je zatrpana paketima ove firme, a uskoro stiže u Srbiju i konkurencija koja bi mogla da poremeti poslovanje. Reč je o kineskoj platformi "Shein".

Ova platforma je već izuzetno popularna u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Pošta Srbije je 14. avgusta zaključila bilateralni sporazum sa Mađarskom-

"Za korisnike to znači bržu i lakšu isporuku robe, koja će nakon završetka postupka carinskog nadzora, na adrese korisnika biti isporučivana u roku od 72 sata", navodi Pošta Srbije.

"Shein" je od 2022. godine postao najveći svetski trgovac brze mode. Platformu je osnovao 2008. godine Ksu Jangtian, poznatiji kao Kris i Skaj.

On je svoju karijeru započeo kao informatičar, nije imao nikakve veze sa modom i trgovinom. Radio je kao stručnjak za optimizaciju internet pretraživanja u firmi za digitalni marketing.

Odeću za njegovu kompaniju proizvodi mreža kineskih tekstilnih firmi, a sve što se sašije odlazi u izvor. "Shein" nudi dostavu u više od 200 država sveta.

Izvor: mondo.rs

Kako je sezona izdavanja nekretnina trenutno veoma aktuelna često nam u odeljku pitaj pravnika stižu pitanja koje su poreske obaveze u tom slučaju, pa ćemo vam ovim tekstom, koji piše naš stalni pravni savetnik – advokat Brane Krunić iz Subotice, pojasniti sve u vezi sa porezom na zakup, odnosno kako je to pravno regulisano – porez na prihode od nepokretnosti.

Porez na prihode od nepokretnosti – šta kaže zakon?

Porez na prihod od nepokretnosti regulisan je Zakonom o porezu na dohodak građana i to od člana 65a. Do člana 65g.

Fizička i pravna lica, u praksi, često izdaju svoje nepokretnosti – stanove, kuće, zemlijšta, garaže i slično, međutim u praksi se često dešava da se porez na zakup, odnosno porez na prihod od nepokretnosti ne plaća. Razlog tome je što se često ne zaključuje ugovor o zakupu nepokretnosti, o samom izdavanju nepokretnosti Poreska uprava često nema nikakva saznanja pa samim tim ne može ni da razreže obavezni porez.

Prihodima od nepokretnosti smatraju se prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti.

Prihod od nepokretnosti je u stvari ostvarena zakupnina u koju se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, osim obaveza plaćanja troškova nastalih tokom zakupa, a koji zavise od obima potrošnje zakupca (npr. električne energije, telefona i slično..)

Pod nepokretnostima se smatra:

1) zemljište;

2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

Ko su poreski obaveznici?

Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu.

Kada je zakupodavac fizičko lice ili preduzetnik paušalac, a zakupac fizičko ili pravno lice postoji obaveza plaćanja poreza na prihod od nepokretnosti;
Kada je zakupodavac pravno lice ili preduzetnik tzv. „knjigaš“:
van sistema PDV-a – ne postoji obaveza plaćanja poreza na zakup (to je prihod pravnog lica/preduzetnika i oporezuje se kao dobit na kraju godine),

u sistemu PDV-a – postoji obaveza plaćanja PDV-a po opštoj stopi na zakup nepokretnosti (a i sam zakup se kao prihod pravnog lica/preduzetnika oporezuje u okviru dobiti na kraju godine).

U svim ovim slučajevima obveznik poreza je zakupodavac.

Poreska osnovica i poreska stopa

Oporezivi prihod od nepokretnosti, uključujući i prihod od iznajmljivanja stanova i soba za period duži od 30 dana, umanjen za normirane troškove u visini od 25%.

Obvezniku poreza na prihode od nepokretnosti, na njegov zahtev, umesto normiranih troškova priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese dokaze.

Oporezivi prihod od nepokretnosti koji ostvari obveznik zakupac koji nepokretnost izdaje u podzakup, čini razlika između zakupnine koju ostvaruje i zakupnine koju plaća zakupodavcu.

Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%

Ističemo da se u praksi, najčešće definiše (ugovorom o zakupu) da se iznos zakupnine opredeljuje na NETO iznosu, a koji iznos se plaća zakupodavcu od strane zakupca.

Pokušaćemo u praksi da vam protumačimo i razjasnimo „matematiku“ obračuna poreza na zakup:

Mesečna zakupnina je ugovorena u iznosu od 10.000,00 dinara i ta suma predstavlja NETO iznos zakupnine (koju dobija zakupodavac).

Da bi izračunali tačan iznos poreza na prihod od nepokretnosti, neophodno je da dođemo do BRUTO iznosa zakupnine, a to možemo učiniti na sledeći način.

Navedeni neto iznos od 10.000,00 dinara množimo sa važećim koeficijentom za izračunavanje zakupnine stanova. Tako dobijeni iznos predstavlja bruto iznos zakupnine, od koga se odbija 25% normiranih troškova. Kada se od navedenog bruto iznosa odbije 25% normiranih troškova, dolazimo do cifre na koju se obračunava 20% poreza koji se plaća poreskoj upravi.

Primer:

10.000,00 dinara x koeficijent 1,176470588 = 11.764,70588.
Iznos od 11.764,70588 umanjujemo za 25% = 8.823,52941
Na iznos od 8.823,52941 obračunava se poreska stopa, odnosno x20% = 1.764,70 dinara (iznos poreza koji se plaća)

Kako se plaća?

Da bi se izvršilo plaćanje potrebno je da se prvo podnese poreska prijava, kako bi se dobile instrukcije za uplatu.

Kada fizičko lice izdaje nepokretnost drugom fizičkom licu, tada fizičko lice zakupodavac podnosi poresku prijavu koja se zove: „PP OPO prijava“ – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika.

Kada fizičko lice izdaje nepokretnost pravnom licu, u tom slučaju to pravno lice ili preduzetnik podnosi poresku prijavu umesto fizičkog lica zakupodavca. Poreska prijava koju je pravno lice dužno da podnese u ovom slučaju je: „PPP PD prijava“ – pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima, odnosno poreska prijava za porez po odbitku.

Izvor: 4zida.rs

U sportovima snage kao što su streetlifting i powerlifting, koji mnogima zadaju muku i pri samom izgovoru, Jovan Mastilović iz Sombora je već veteran. Nosi titulu najjačeg čoveka na Balkanu i kad čujete i vidite šta sve može da podigne rukama ili na svojim leđima, shvatićete do kojih granica može ljudsko telo da ode, samo ako se pažljivo i naporno vežba.

Osim zavidne regionalne titule koju nosi, Jovan je i svetski rekorder i u sklekovima sa dodatnim opterećenjem.

"Uspeo sam za jedan minut da uradim 24 skleka sa 110 kilograma na leđima. Prvi na Balkanu znači da sam prvi u tim disciplinama snage", kaže Mastilović koji je i predsednik "Streetlifting saveza Srbije", ali i trećeplasirani na svetskom prvenstvu u streetliftingu održanom u Nemačkoj pre dve godine.

Kaže da je njegovo učešće na prvom ikada ovakvom prvenstvu otvorilo vrata novim generacijama mladih koji su došli posle njega, koji i dan-danas treniraju i takmiče se.

"Streetlifting obuhvata elemente kao što su zgibovi i propadanja, dok su u powerliftingu druge vežbe poput benč presa to jest potiska šipke sa klupe i mrtvog dižanja. Situacija sa powerliftingom je u poslednjih par godina bila malo lošija u Srbiji, ali sada ide na bolje. Što se tiče streetliftinga, to je potpuno novi sport koji je počeo da se popularizuje u Evropi, u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj. Pre dve godine je bilo prvo svetsko prvenstvo ikada, gde sam ja učestvovao i predvodio ekipu Srbije", objasnio je Jovan.

Dodaje da umesto trenera ima samo savetnika za trening, a poslednjih par godina sam sebe priprema za takmičenja u kojima je i više nego uspešan.

"Shvatio sam šta mi najviše odgovara kroz niz godina takmičenja, priprema i odricanja. Za 10 godina takmičarskog iskustva sam naučio dovoljno o sebi i o treningu, da mogu sam sebe da pripremim za takmičenje", dodaje Mastilović.

Kada zamislite čoveka od 112 kilograma čistih mišića, koji na leđima može da podigne 181 kilogram, a rukama dve svoje težine, rekli biste sigurno da je reč o nekom namrgođenom snagatoru, a ovde je zapravo reč o nasmejanom i vedrom humanitarcu.

Jovan je organizator takmičenja i manifestacija u streetliftingu, koji su humanitarnog karaktera, kao što će biti i ono koje priprema iz powerliftinga 7. septembra u Somboru. Takmičenje će biti internacionalnog karaktera, sa učesnicima iz četiri države.

Ujedno, Mastilov se priprema za svetsko prvenstvo u benču u novembru, koje se održava u Atini u Grčkoj i traje tri dana.

"Vodim ekipu iz Srbije tamo i ima nas ukupno oko 10. Mimo mene je tu Lazar Belošević, trenutno najjači čovek u Srbiji u mrtvom dizanju", kaže Jovan, dodajući da pripreme i takmičenja na koja odlazi ne bi bili mogući da nema podršku kolektiva na poslu, koji ima razumevanja za sportove kojima se bavi.

Pred kamerama "Radio televizije Vojvodine" je pokazao i kako izgledaju sklekovi pod opterećenjem, podižući devojku na leđima kao od šale dok radi sklekove, a na svom Instagram profilu redovno deli snimke na kojima pokazuje neverovatne težine koje može da podigne rukama, oko struka, iz mesta ili sa klupe.

"Sport je taj koji nas gradi kao ljude, vuče kroz teška vremena i uči kako da budemo istrajni, zato sport treba da igra glavnu ulogu i kod mladih i kod starijih, a pogotovo kod dece. Da bi naučili neke osnovne stvari - šta je teško, šta je poraz. Sport je lepa stvar koja nas gradi kao osobe za godine koje dolaze", zaključuje najjači čovek na Balkanu.

Ivor: blic.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. septembar

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala UKP, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Somboru, uhapsili S. M. (49) i G. K. (46) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

- Kako se sumnja, oni su kao članovi kriminalne grupe u dužem vremenskom periodu zajedno sa još jednim, za sada nepoznatim licem, ilegalno prebacivali više osoba među kojima je bilo i članova različitih organizovanih kriminalnih grupa sa teritorije Republike Srbije, Crne Gore, Albanije i Turske, preko Dunava na teritoriju Republike Hrvatske za iznos od oko 5.000 evra po jednom članu organizovane kriminalne grupe.

Pretresom stana i drugih prostorija koje koriste osumnjičeni pronađeno je više komada vatrenog oružja, poluautomatskih pušaka, municije različitog kalibra, kao i ručne bombe, a koje su, kako se sumnja, planirali da prokrijumčare na teritoriju Evropske unije.

Izvor: blic.rs

Novim pravilnikom su utvrđene cene dnevnih, višednevnih i godišnjih dozvola za rekreativni ribolov, a stupaju na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” i primenjuju se od 1. januara 2025. godine.

Vrednost godišnje dozvole za rekreativni ribolov iznosi 9.000 dinara, dok je za lica starija od 65 godina, žene i osobe sa telesnim oštećenjem od 60–80% cena snižena na 4.500 dinara. Za lica sa telesnim oštećenjem od 80% i više, lica sa potpunim gubitkom radne sposobnosti, vojne i civilne invalide rata, kao i lica mlađa od 18 godina, cena godišnje dozvole iznosi 800 dinara.

Cena godišnje dozvole za rekreativni ribolov u zaštićenim područjima iznosi 4.000 dinara, osim u sledećim slučajevima:

1. U zaštićenim staništima „Bara Trskovača” i Parku prirode „Ponjavica” cena iznosi 2.000 dinara.
2. U Parku prirode „Radan”, Parku prirode „Sićevačka klisura”, Specijalnom rezervatu prirode „Jerma”, predeo izuzetnih odlika „Karaš–Nera” i Specijalnom rezervatu prirode „Ritovi donjeg Potisja” cena iznosi 3.000 dinara.
3. U Parku prirode „Zlatibor” cena iznosi 3.500 dinara.
4. U Parku prirode „Palić” i Specijalnom rezervatu prirode „Ludaško jezero” cena je 4.500 dinara.
5. U predeo izuzetnih odlika „Vlasina”, Specijalnom rezervatu prirode „Carska bara”, Specijalnom rezervatu prirode „Kraljevac”, Parku prirode „Tikvara” i Specijalnom rezervatu prirode „Karađorđevo” cena iznosi 5.000 dinara.
6. U Nacionalnom parku „Tara” cena je 5.500 dinara.
7. U Nacionalnom parku „Đerdap”, Specijalnom rezervatu prirode „Uvac”, „Labudovo okno”, „Koviljsko-petrovaradinski rit”, Parku prirode „Stara Tisa” kod Bisernog ostrva i Parku prirode „Mali Bosut” cena je 6.000 dinara.
8. U Parku prirode „Stara planina”, Specijalnom rezervatu prirode „Obedska bara”, „Gornje Podunavlje” i Parku prirode „Bačkotopolske doline” cena je 7.000 dinara.
9. U predeo izuzetnih odlika „Klisura reke Gradac” cena je 10.000 dinara.

Cena dnevne dozvole za rekreativni ribolov na svim ribarskim područjima ostaje 1.300 dinara, dok je cena višednevne dozvole 2.600 dinara.

Za otvorene vode cene ostaju iste, ali u Specijalnim rezervatima prirode „Gornje Podunavlje” i „Obedska bara” godišnja dozvola iznosi 7.000 dinara, dok za „Koviljsko-petrovaradinski rit” i „Labudovo okno” iznosi 6.000 dinara.

U sredu, 11. septembra na Gradskom stadionu u Somboru odigraće se finale Kupa Srbije za teritoriju Gradskog fudbalskog saveza Sombor. Ove godine finalisti su ujedno i jedine dve prijavljene ekipe.

Duel „crveno – belih“ i „crno – belih“ po predviđenoj satnici odigraće se u 16.30 časova. Pobednik ovog meča izboriće pravo nastupa u područnom kupu za 2024/2025 sezonu.

Da podsetimo, ova dva rivala su se i prošle sezone borila za trofej. „Željezničari“ su slavili golovima Vukašina Milića i Nikole Makara, dok je utešni pogodak za poraženi sastav bio iskusni Damir Opačić.

Izvor: somborsport.org