Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod dece
Poznato je da se poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD) mnogo češće uočava kod dečaka nego kod devojčica, jer je taj odnos 5:1.
Rana dijagnoza i lečenje mogu dovesti do velikih razlika u samom toku i ishodu ovog hroničnog stanja koje pogađa mnogu decu.
Postoje tri podtipa ADHD-a: 1. Tip gde većina simptoma potpada pod poremećaj pažnje; 2. Tip gde de većina simptoma odlikuje hiperaktivnošću i impulsivnošću, i 3. Tip koji je kombinacija simptoma poremećaja pažnje i hiperaktivnosti/impulsivnih - objašnjava Centar za podršku "Sidro".
Dete koje ispoljava simptome poremećaja pažnje često ima:
Nesvakidašnje greške npr. u školskom radu
Problem usredsređenosti na zadatke ili igru
Odsutnost tokom govora čak i onda kada se sagovornik obraća direktno
Poteškoće da obavlja zadatke koje mu neko naloži
Probleme sa organizacijom zadataka i aktivnosti
Izbegavanje zadataka koji zahetevaju mentalni napor, poput domaćeg zadatka
Često gubljenje predmeta potrebnih za obavljanje određenog zadatka ili aktivnosti (olovka, sveska, igračka…)
Zaboravljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su dnevne obaveze.
Dete koje pokazuje obrazac hiperaktivnih i impulsivnih simptoma često ima:
Nervozno pomeranje ruku ili nogu ili cupkanje prilikom sedenja
Poteškoće da ostane mirno prilikom školske nastave
Potreba za stalnim pokretom
Trčanje i skakanje tamo gde tome nije mesto
Problemi prilikom mirne igre koju želi da prekine i pretvori u aktivnu
Previše pričanja
Izbegavanje odgovora na pitanje i prekidanje sagovornika
Nemir prilikom čekanja u redu
Prekidanje ili upadanje u tuđe razgovore, igre ili aktivnosti.
Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih
Znaci koji ukazuju na hiperaktivnost i poremećaj pažnje kod odraslih su slični kao kod dece, iako se njihov intenzitet vremenom smanjuje kod mnogih osoba. Zanimljiv je podatak da se u odraslom dobu dijagnistikuje više osoba ženskog pola sa poremećajem pažnje i hiperakvitnošću nego na dečijem uzrastu.
Kod odraslih sa poremećajem pažnje i hiperaktivnostiću najčešće se mogu uočiti sledeće pojave: nepažnja, loše uočavanje detalja, teškoće započinjanja i završavanja zadataka, teškoće usmeravanja i regulacije pažnje, zaboravnost, loše upravljanje vremenom, loše organizacione sposobnosti, hiperfokusiranost, impulsivnost, vrpoljenje, nemir, „upadanje u reč“, prekomerno pričanje, emotivna disregulacija, niska tolerancija na frustraciju.
Neuočenost i nelečenost ovog stanja može imati štetne posledice na psihološko stanje i kvalitet života, i uticati na gotovo sve sfere života odrasle osobe: učenje, zapošljavanje, zadržavanje radnog mesta, partnerski, prijateljski i porodični odnosi, a podaci govore da oko 40% ima dijagnozu poremećaja raspoloženja, skoro 50% ima dijagnozu anksioznog poremećaja, uključujući socijalnu fobiju (30%) i PTSP(12%), a oko 15 % ima dijagnozu bolesti zavisnosti.
Osoba sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću može se toliko uneti u nešto što je u žiži njenog interesovanja da može prestati da primećuje sve drugo oko sebe. Ovo stanje hiperfokusa može dovesti do gubitka predstave o vremenu što takođe može izazvati nerazumevanje od strane okoline.
Generalno, poremećaj pažnje sa hiperaktivnoću se, uprkos brojnim poznatim simptomima, teško otkriva i dijagnostikuje, pa se smatra da se vidljiva hiperaktivnost pojavljuje samo kod 25% dece i 5% odraslih sa ovim stanjem. Uzrok niskom procentru prepoznavanja je i nedovoljno razumevanje ovog specifičnog stanja od stručnjaka.
