Sombor.info

U EDICIJI Kulturnog centra Vojvodine "Miloš Crnjanski" u Novom Sadu upravo je objavljena knjiga nedavno preminulog teoretičara umetnosti i likovnog kritičara Save Stepanova (1951-2024) o jednom od najznačajnijih naših slikara - Milanu Konjoviću (1898-1993).

Monografska studija "Milan Konjović na raskršćima srpske umetnosti" predstavlja svojevrstan omaž Stepanovu i Konjoviću koje je, osim ljubavi prema likovnoj umetnosti, povezivalo i dugogodišnje prijateljstvo.

Knjiga donosi niz osvrta Stepanova (objavljenih u poslednjih petnaestak godina) o Konjovićevim različitim životnim i umetničkim fazama - od rane praške, parisko-plave, koju povratkom u Sombor smenjuje strastvena crvena faza na slikama predela i ljudi Vojvodine, zatim sive i kolorističke i na kraju vizantijske faze inspirisane ikonama i freskama kojom je zatvorio svoj umetnički krug.

U uvodniku studije, Stepanov je 2009. godine zabeležio da slikarstvo Milana Konjovića, zahvaljujući umetnikovom dugom veku, natkriljuje skoro punih osamdeset godina srpske i jugoslovenske umetnosti, rasprostirući se kroz devet decenija dvadesetog veka.

- U srpskoj istoriji umetnosti Konjović ima izuzetno značajno mesto. On je zasigurno jedan od najznačajnijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva u nas. Karakter njegovog izraza se, možda, najpreciznije može odrediti tezom Miodraga B. Protića o ekspresionistima koji su uspeli da ostvare sadržinske poruke, a da pri tome ne povrede pikturalnu zasebnost i nesvodljivost, uspevajući da usklade misiju sa suštinom slike - napisao je Stepanov.

Jedinstveni darodavac

SAVA Stepanov je od kasnih sedamdesetih godina 20. veka do smrti objavio niz tekstova kojima je pratio bezmalo sve glavne umetničke tokove i aktere na našoj umetničkoj sceni. Pre pet godina je Galeriji Matice srpske poklonio jedinstvenu zbirku dela niza različitih autora i daje pregled razvoja postmoderne i savremene umetničke misli na srpskom umetničkom prostoru.

Svoju stvaralačku avanturu Konjović, koga su poklonici njegove umetnosti oslovljavali Maestro, započeo je veoma rano, a prvi mladalački radovi nastali su već 1913. godine ("Šuma", "Potok u šumi"), dok su poslednja Konjovićeva ostvarenja datirana 1993, u godini kada je, tokom novembra zatvorio svoj životni krug.

Milan je već kao somborski gimnazijalac, sin Davida Konjovića, advokata i kraljevskog javnog beležnika i Vere, rođene Vukićević, izložio 1914. godine pedesetak svojih radova, a kako u rodnom Somboru nije imao učitelja slikarstva, 1919. upisao se na Akademiju likovnih umetnosti u Pragu, u klasu profesora Vlaha Bukovca. Posle dva semestra, studije je nastavio samostalno. Potom odlazi u Beč, da bi 1923. godine usledila studijska putovanja u Minhen, Berlin i Drezden.

Sa suprugom Emom, 1924. godine doputovao je u Pariz i tu ostao do 1932, do svog konačnog povratka u Sombor. Posle je priznao da je prodao očev salaš kako bi se obreo u gradu svetlosti i umetnosti. Zaista, u Parizu je postigao zapažene uspehe samostalnim izložbama, kao i učešćem na Pariskom salonu. Ipak, nedostajalo je nadahnuće i opijenost koloritom ravnice u koju su njegovi preci stigli iz Pećke patrijaršije u Velikoj seobi 1690. godine.

- U toj ravnici je moje detinjstvo, tamo sam ja formiran, tamo su koreni moga slikarstva - govorio je Konjović, koji je rodnom gradu 1966. godine darovao legat svojih "slika miljenica jer one jedino njemu i pripadaju".

Harizma izbliza i iz prikrajka

STUDIJA donosi i tekstove o drugim umetnicima inspirisanim upravo Konjovićem. To su tekstovi Stepanova o izuzetnoj knjizi "Konjović izbliza" Irme Lang, legendarne dugogodišnje upravnice galerije, tekst o izložbi Danila Vuksanovića "Mit o Konjoviću". Slede osvrti na dramski tekst "Konjović" Milivoja Mlađenovića, zatim na knjigu "Konjović iz prikrajka" Milenka Popića koji je iz biletarnice gelerije godinama beležio svoje utiske posmatrajući umetnika. Najzad, tu je i beleška o somborskoj Galeriji Likovna jesen koju je Konjović osnovao, a novi život udahnuo joj je slikar Dragan Stojkov kome je Maestro bio i ostao umetnički uzor.

Tim gestom svrstao se u red malobrojnih slikara u svetu koji su za života dobili galeriju sa svojim imenom. Od ukupno 6.000 umetnikovih dela, pod okriljem Galerije u Somboru danas se čuvaju 1.084 originalne slike - oko 600 ulja, 59 pastela, akvarela, crteža...
Studija Save Stepanova završava se zaključkom da je Milan Konjović među onim umetnicima "koji su uspeli da usklade misiju slike sa njenom suštinom te da sve svoje povode i poruke iskaže na autentičan, pikturalni način".

Konjovićev život obgrlio je prethodna dva veka, njegova umetnost nastavila je da živi i u ovom stoleću i, bez sumnje, Maestrova platna jarkih boja, prelivaće se i na buduća stoleća.

Izvor: novosti.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 31. avgust

Grad burne istorije, koju su pisali razni narodi. Zbog očuvanih zdanja, ali i raznih uticaja u arhitekturi, za mnoge je najlepši grad u Srbiji. Ima svoje palate, dvorce i svaki od njih ima svoju priču.

Pre 275 godina, 17. februara 1749, tadašnji stanovnici Sombora kupili su svoju slobodu. Potpisom carice Marije Terezije na povelji, postao je slobodan kraljevski grad i dobio plemićki status, a njegovi građani mnoga prava i privilegiju da u okviru carstva, samostalno upravljuju svojim gradom. Skoro tri decenije kasnije, car Josif II proglasio ga je i za administrativno središte Bačke Županije koja od 1802. godine nosi naziv Bačko - bodroška. Zgrada Županije jedno je od obeležja grada.

Milan Stepanović, hroničar navodi: “Između 1804. i 1808. godine sagrađena je ova znamenitost, arhitektonska, simbol Sombora koja se nalazi iza nas i njena izgradnja je trajala skoro punih pet godina. Gradili su je čak i šest stotina francuskih zarobljenika, bilo je to vreme rata između Napoleona i Austrijskog carstva i Sombor je tada dobio jednu od najlepših zgrada na teritoriji Habzburške monarhije. 75 godina kasnije počela je njena rekonstrukcija, dograđeni su ovi tornjevi sa strane i ostatak zgrade, tako da je tada dobila i svoj današnji izgled”.

Ali, u njoj se nalazi i čuvena slika Franca Ajzenhuta- Bitka kod Sente. Siroka je 7, a visoka 4 metra i sa pozlaćenim masivnim drvenim ramom, zauzima 40 kvadratnih metara. Prikazuje istorijski vrlo značajnu bitku iz Velikog turskog rata.

“Sliku je naime naručila 1895. godine tadašnja Županijska vlast čije je središte Bač - bodroške županije bilo upravo ovde u Somboru za veliku milenijumsku proslavu Mađarskog naroda, odnosno za obeležavanje milenijuma tj. godišnjice Mađarskog naroda na širi prostor Panonske nizije i delimično Karpata, tj. 1000 godina njihove državnosti”, ističe Ljubica Bačić, saradnik Turističke organizacije Grada Sombora.

Od Županijskog trga, pa preko Parka heroja, ulice Kralja Petra I i ulice Laze Kostića dolazi se do jednog od trgova, Trga Svetog Trojstva u centru Sombora. Deo je kulturno - istorijske celine koje je zaštićeno kulturno dobro od velikog značaja. Poznatiji kao Ćelavi Trg.

“Do 1947. zapravo ova celina je predstavljala svojevrstan park sa baroknom skulpturom posvećenom Svetom Trojstvu postavljenom ovde 1774. godine kada se jedna velika kuga završila u Somboru, dakle sve nacije i sve religije su podigle taj spomenik u znak sećanja na taj tamni period, a komunisti su upravo te 1947. taj trg sravnili sa zemljom verovatno zbog religijske tematike i dobili smo ovaj prazan brisani prostor koji se doduše koristi za mnoge manifestacije, ali su ga Somborci zbog toga nazvali „Ćelavi" i od tada ga zapravo tako zovu”, objašnjava Igor Petrović, turizmolog.

Jedinstven po svojoj lepoti i harizmi Sombor obiluje značajnim znamenitostima i čuva svoju tradiciju i kulturu. Nestvarno lepe i unikatne građevine daju ovom gradu posebnu čar. Zato ovaj mali grad u srcu Bačke često nazivaju i najlepšim gradom naše zemlje.

Izvor: RTS

U ulici Кralja Petra l u Somboru, u subotu, 31. avgusta, u periodu od 8 do 18 sati, održaće se XXXI Međunarodni sajam pčelarstva „SOMBOR – 2024.“.

Kako navode u Savezu pčelarskih organizacija Srbije, na sajmu će biti izloženi pčelinji proizvodi, preparati na bazi pčelinjih proizvoda, satne osnove, pogače za prehranu pčela, sredstva za zaštitu pčela od varoe, kao i oprema i pribor za rad sa pčelama. Pored domaćih izlagača, pozvani su i gosti i izlagači iz Mađarske i Hrvatske.

Istovremeno, na Sajmu pčelarstva održaće se i izložba cveća, raznih rukotvorina, kao i proizvoda starih zanata.

Prеdstavnici osam udružеnja osoba sa invaliditеtom, prеdali su gradu Somboru inicijativu kojom sе prеdlažе osnivanjе Savеta za unaprеđеnjе položaja osoba sa invaliditеtom.

Ovo tеlo omogućilo bi vеćе učеšćе osoba sa invaliditеtom u donošеnju odluka kojе utiču na njihov kvalitеt života.

Prеdlog jе da sе radno tеlo oformi u sklopu kabinеta gradonačеlnika Sombora. Inicijativu jе u imе svih prеdao Milan Grahovac, prеdsеdnik UG Ahondroplazija Srbija, dok su inicijativu potpisali i Udružеnjе za pomoć MNRO Sombor, MUPIK Bačkе Sombor, Udružеnjе obolеlih od multiplе sklеrozе “Zapadna Bačka” Sombor, Udružеnjе za podršku osobama sa autizmom “Maslačak” Sombor, Društvo invalida za cеrеbralnu i dеčiju paralizu “Sombor”, Udružеnjе slеpih Sombor i Somborski еdukativni cеntar.

U svеtu oko 15 odsto svеtskе populacijе živi sa nеkim oblikom invaliditеta, a u budućnosti, taj broj bićе još vеći. Samo u Srbiji taj broj prеlazi 800.000. Pristupačnost i zapošljavanjе najvеći su problеmi sa kojima sе oni suočavaju.

Prеdstavnici udružеnja, potpisnika inicijativе, pozvali su grad da prеpozna značaj ovе inicijativе i da prеduzmе potrеbnе korakе ka osnivanju Savеta za unaprеđеnjе položaja osoba sa invaliditеtom.

- Osnivanjе Savеta jе važan korak za poboljšanjе našеg položaja u lokalnoj zajеdnici. Savеt jе zamišljеn kao gradsko tеlo kojе sе sastoji od prеdstavnika udružеnja osoba sa invaliditеtom - objašnjava Milan Grahovac, prеdsеdnik nacionalnog udružеnja Ahondroplazija Srbija i dodajе - Savеt ćе imaćе ključnu ulogu u praćеnju sprovođеnja kako lokalnih, tako i nacionalnih politika kojе sе odnosе na prava osoba sa invaliditеtom. Kako ćе biti zadužеn za razmatranjе prеdloga propisa, Savеt ćе prеdlagati nеophodnе izmеnе i dopunе kako bi sе obеzbеdilo doslеdno poštovanjе prava osoba sa invaliditеtom i kako bi sе zaštitili njihovi intеrеsi. Takođе, osnivanjе savеta bi prеdstavljalo vеoma važan korak ka omogućavanju ravnopravnog učеšća osoba sa invaliditеtom u političkom i javnom životu, bеz kojih nеma pravе društvеnе participacijе. Samim tim, Savеt ćе raditi na prilagođavanju i pružanju podrškе ostvarivanja biračkog prava osoba sa invaliditеtom.

Kao stalno radno tеlo gradskog vеća, Savеt ćе podsticati kontinuiranu saradnju sa institucijama i udružеnjima osoba sa invaliditеtom. Takođе, kroz mеđusеktorsko dеlovanjе, doprinosićе rеšavanju socijalnih, zdravstvеnih, obrazovnih, kulturnih i drugih pitanja od značaja za osobе sa invaliditеtom.

- Još jеdna od važnih uloga Savеta bićе kontinuirano prikupljanjе i analiziranjе statističkih podataka o osobama sa invaliditеtom. Ovе aktivnosti omogućićе boljе razumеvanjе njihovih potrеba i problеma, kao i informisanjе o planiranju i sprovođеnju rеlеvantih politika. Osnivanjеm Savеta omogućava sе uspostavljanjе saradnjе sa sličnim tеlima u drugim gradovima i opštinama, čimе ćе sе formirati uporеdna slika o položaju osoba sa invaliditеtom u oblasti socijalnе zaštitе – ističе Grahovac.

Izvor: dnevnik.rs

Kada je pravo vreme da potražite usluge staračkih domova? Idealno bi bilo da se stara i dementna osoba preseli u dom za stare dok je još u stanju da shvati i prihvati promenu sredine, novo okruženje i nove ljude oko sebe.

Demencija je bolest koja uglavnom pogađa osobe trećeg, onog najstarijeg životnog doba. Ovu bolest izazivaju promene u mozgu, biohemijske, histološke i motrfološke i ona se javlja najčešće kao nuspojava prirodnog procesa starenja. Odlikuje se postepenim, ali neumitnim gubitkom mentalnih sposobnosti. Rezultat oslabljenih mentalnih sposobnosti je gubitak pamćenja, promene ličnosti i nesposobnost socijalnog opštenja. Da ne bi bilo zabune – ovu bolest ne treba doživljavati kao normalan, sastavni deo starenja jer ona to nije.

Starački domovi predstavljaju jedan od vidova pomoći u ovim situacijama. Ako se u dogovoru sa porodicom odlučite za usluge staračkog doma koji u okviru svojih usluga ima i brigu o osobama sa ovakvim problemima, treba izabrati specijalizovani starački dom koji posebno vodi računa o osobama sa demencijom. U okviru domova za stare oni bi trebalo da imaju posebnu negu.

Nisu sve stare osobe razvile demenciju u poznim godinama. Određeni organski uzroci kod demencije dovode do progresivnog i konačnog propadanja većine intelektualnih sposobnosti i viših mentalnih funkcija kao što su mišljenje, govor, pamćenje, učenje, mašta, inteligencija sama po sebi. Sve ovo dovodi do poremećaja i promene ličnosti koji se održava na socijalne aspekte života. Starački domovi u odnosu na stepen demencije korisnika usluga uređuju i socijalne aspekte druženja unutar doma za stare.

Kako prepoznati prve simptome demencije?

Potrebno je da povedete računa da li je vaša draga stara osoba postala dezorijentisana. Ako nije u stanju da se snađe u svom kvartu ili delu grada, ako se izgubi u supermarketu u koji je svakodnevno odlazila svakog dana, to je jedan od prvih pokazatelja. Ima ih još. Ukoliko ne može da se seti šta se događalo u toku dana, ali zato izvanredno opisuje svoje detinjstvo, to je znak gubitka kratkoročnog pamćenja.

Obratite pažnju da li je stara osoba u stanju da isplanira svoje aktivnosti i da ih sprovede. To podrazumeva da je potrebno da provedete više vremena sa starom osobom u slučaju da ne živite u istom domaćinstvu. I u ovom slučaju ne mora da se razmatra odlazak u starački dom.

Međutim, ako se rečnik menja, zaboravljaju se reči koje se svakodnevno koriste. Primećujete li nagle promene raspoloženja? Rutinski poslovi i aktivnosti postaju preteški za svakodnevno obavljanje. U toku dana često nešto traži jer ne zna gde je ostavila – ključeve, novine, šolju, naočare. Moguće je da počinje da spava znatno duže nego što je to bilo uobičajeno. Apatija, gubitak volje i motivacije za svakodnevicom, druženjem, socijalnim kontktima.

Ukoliko i dalje niste sigurni da li je baš demencija u pitanju, obratite se lekaru specijalisti za pomoć i dijagnostikovanje problema na koje nailazite ne biste li što bolje mogli da pomognete svojoj dragoj staroj osobi. Moguće da će već tada doktori dati preporuku da se obratimo i potražimo neki od adekvatnih staračkih domova.

Kada je dijagnoza demencije postavljena od strane lekara specijaliste, treba da se koliko je to moguće, pripremite na dalji tok bolesti. Kako vreme bude prolazilo, dementna osoba će sve više zavisiti od tuđe nege i pomoći.

Još jedna od glavnih usluga koje pružaju starački domovi

U okviru staračkih domova imamo specijalno obučeno osoblje koje je posebno posvećeno osobama sa ovakvim problemima. Promene ličnosti često dovode do apatije i nezainteresovanosti za aktivnosti koje su bile izvor radosti i uživanja ne tako davno. Takođe se dešava da dementne osobe postanu sumnjičave i čangrizave, zajedljive pa je svaka komunikacija sa njima u najmanju ruku otežana.

U kasnijoj fazi bolesti dementni bolesnici više nisu u stanju da prepoznaju svoje najbliže članove porodice ili prijatelje. Neminovno će doći i do gubljenja reflesa kada će im biti potreban nadzor bez prestanka.

Kada je pravo vreme da potražite usluge staračkih domova?

Idealno bi bilo da se stara i dementna osoba preseli u dom za stare dok je još u stanju da shvati i prihvati promenu sredine, novo okruženje i nove ljude oko sebe.

Savremeni domovi za stare su ugodna mesta za život svojih korisnika. Opremljeni su modernom medicinskom opremom i obezbeđuju dvadeset četvorosatni nadzor korisnika od strane medicinskog osoblja koje zapošljavaju. Osoblje staračkih domova je stručno osposobljeno za pružanje svakodnevne nege i pomoći svakom svom korisniku individualno.

Zaposleni u domovima za stare osim obavezne medikamentne terapije sprovode i druge vidove terapeutskog rada sa svojim korisnicima da bi usporili napredovanje demencije koliko god je to moguće, kroz mnogobrojne aktivnosti koje služe toj svrsi. Stručna obuka osoblju staračkih domova omogućava da propoznaju sve faze i pomake demencije kao bolesti te da svoju komunikaciju sa korisnicima prilagode u najboljoj mogućoj meri.

Važno je da se korisnici osećaju sigurno i bezbedno u domovima za stare u kojima se nalaze a profesionalni odnos zaposlenih to im i omogućava. Odnos poštovanja i poverenja je od presudne važnosti kada je u pitanju nega dementnih bolesnika.

Zabluda je da takvim bolesnicima društvo nije potrebno. Svaki iole iskusan negovatelj može posvedočiti koliko se dementnim bolesnicima stanje popravilo provodeći vreme u staračkom domu u društvu vršnjaka, uz razne aktivnosti koje im stoje na raspolaganju u svakom licenciranom domu za stare osobe.

Izvor: RTS

Broj potvrđenih slučajeva infekcije virusom korona je počeo da raste i u Srbiji.

Tоkоm prоtеklе nеdеljе, оd 19. dо 25. аvgustа, uкupnо su tеstirаnе 3482 оsоbе, а dоbiјеnо је 1140 pоzitivnih nаlаzа nа SARS-CoV-2 virus. Imајući u vidu situаciјu u rеgiоnu i Еvrоpi, nе оčекuје sе pоgоršаnjе еpidеmiоlоšке situаciје COVID-19, navodi se na sajtu Batuta.

Ima tri mutacije

Imaju tri ključne mutacije na njihovom šiljastom proteinu, što bi im moglo pomoći da izbegnu antitela, prema Univerzitetu Džon Hopkins. Onaj ko je preležao koronu i ima imunitet, možda se i neće zaraziti ovom varijantom ili će imati blažu kliničku sliku.

Koji su simptomi?

Kоd оbоlеlih sе uоbičајеnо јаvljајu pоvišеnа tеmpеrаturа, mаlакsаlоst, bоlоvi u zglоbоvimа i mišićimа, kаšаlj, bоl u grlu i sеkrеciја iz nоsа. Mаnifеstаciје bоlеsti su u vеćini slučајеvа blаgе dо srеdnjе tеškе, аli sе kоd оsоbа u riziku mоgu јаviti i tеži оblici.
Nајvаžniјi fаktоri rizikа zа nаstаnаk tеških kliničкih оblikа su stаriје živоtnо dоbа i tеšка hrоničnа оbоljеnjа i stаnjа оslаbljеnоg imunitеtа (imunоdеficiјеnciје).

Izvor: b92.net

Studija istraživača Kelogovog centra za oči u Mičigenu, koja je nedavno objavljena u časopisu JAMA Ophthalmology, navodi da ljudi koji imaju problema sa vidom imaju veći rizik od demencije.

Studija je obuhvatila više od 3.000 starijih odraslih osoba koje su podvrgnute testovima vida i kognitivnih sposobnosti tokom kućnih poseta, piše Mirror.

Ovo novo istraživanje dodaje sve veći broj dokaza koji ukazuju na vezu između vida i demencije. Podaci su zasnovani na nacionalno reprezentativnoj studiji starijih osoba koju je 2021. godine sproveo Institut za društvena istraživanja Univerziteta u Mičigenu.

Svi učesnici studije imali su 71 ili više godina, sa prosečnom starošću od 77 godina. Tokom testiranja, digitalni tablet je korišćen za procenu vida ljudi na blizinu i daljinu, kao i njihove sposobnosti da razlikuju slova koja nisu bila u oštrom kontrastu sa njihovom pozadinom.

Takođe su sprovedeni testovi pamćenja i rasuđivanja, uzimajući u obzir istoriju bolesti, uključujući sve prethodne dijagnoze Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije. Trećina onih sa umerenim do teškim oštećenjem vida na daljinu, uključujući slepe, pokazala je simptome demencije.

Slično, 26 procenata pojedinaca koji su se borili da vide slova koja nisu u dobroj suprotnosti sa pozadinom takođe su pokazivali znake demencije. Čak i među onima sa manje problema sa vidom na daljinu, 19 procenata je razvilo demenciju.

Utvrđeno je da oni sa umerenim do teškim oštećenjem vida na daljinu imaju 72 procenta veću verovatnoću da će imati demenciju od onih bez problema sa vidom. Ostale vrste oštećenja vida su imale manje ali značajne nedostatke, osim manjih problema sa vidom na daljinu, koji nisu pokazivali statističku razliku.

Ljudi sa različitim vrstama oštećenja vida imali su 35 posto veću verovatnoću da će razviti demenciju od onih bez ikakvih problema sa vidom. Ova studija se zasniva na prethodnim istraživanjima koja su pronašla slične rezultate, ali se oslanjala na vizuelne sposobnosti koje su sami prijavili, a ne na objektivno testiranje.

Izvor: direktno.rs

Najzdravije povrće na svetu, nažalost, malo ko od nas jede i malo ko zna i kako se zove. Zato je vreme da se upoznate sa moćnom biljkom koja čini čuda i za telo i za um.

Zdrava ishrana na prvu loptu mnogima deluje bezukusno i dosadno, ali uopšte ne mora tako. Ako znamo da je nešto izuzetno dobro za naš organizam i nađemo dobar recept, zašto ne bismo isprobali. A kad smo već kod probanja nečeg novog, jeste li ikad jeli najzdravije povrće na svetu – potočarku?

Šta je potočarka

Prema amričkom Nacionalnom institutu za rak, potočarka regeneriše oštećene ćelije, uništava hemikalije koje štete telu i čak može pomoći u borbi protiv raka.

Pritom, sadrži više vitamina C od citrusa poput pomorandže i limuna.

Za šta je dobra potočarka

Zanimljivo je da potočarka, osim što godi našem telu, godi i našem umu. Bogata folatom, vitaminom B poznatom po svojoj ulozi u funkciji mozga, potočarka doprinosi kognitivnom zdravlju, poboljšava pamćenje i pomaže da se lakše izborimo sa stresom.

Ipak, stručnjaci smatraju da je ne treba preterano koristiti jer je od prekomerne konzumacije moguća iritacija bešike, bubrega i želuca.

U svakom slučaju, potočarka je, kako kaže CDC (američki Nacionalni centar za kontrolu i prevenciju bolesti) zvanično najbolje povrće na svetu jer je superhrana.

Veruje se da može da izleči mnoge bolesti i da pomaže u brzom oporavku, prenosi TimesOfIndia.

Takođe, mnogi sportisti širom sveta jedu potočarku da bi što pre zalečili povrede od vežbanja.

Nutritivni sastav potočarke

Sa vrlo malo kalorija po porciji, potočarka nudi izuzetnu količinu hranljivih materija koje mogu poboljšati opšte zdravlje i blagostanje. Takođe je antioksidans.

Iskustva govore da oni koji je konzumiraju dva sata pre vežbanja nemaju bolove u mišićima.

Sadrži veliku količinu gvožđa, kalcijuma, kalijuma, magnezijuma i vitamina K, koji sprečava oštećenje moždanih ćelija.

Ali generalno potočarka nije česta u svakodnevnoj ishrani. To je svakako šteta i zato vredi isprobati jedan recept koji je i ukusan, a i očigledno među najzdravijima na svetu.

Izvor: danas.rs

Premijer Srbije Miloš Vučević predstavio je proizvode koji će se naći na akciji "Najbolja cena", a na ovom spisku ima gotovo svega - od mlečnih proizvoda i jaja do pelena i kašica za bebe. Vučević je otkrio i neke od cena koje će dočekati potrošače na rafovima 1. septembra, pa će, recimo, jaja koštati 12 dinara po komadu, a čuveni parizer 300. Tako će prosečno domaćinstvo moći da uštedi, prema rečima premijera, između 8.000 i 22.000 dinara mesečno.

Premijer Vučević je, na današnjoj konferenciji za medije, otkrio koliko će koštati pojedine namirnice u okviru akcije „Najbolja cena“, koja će trajati od 1. septembra do 31. oktobra.

Ovo su neke od cena:

Prašak za veš – 1.399,99 umesto dosadašnjih 3.324,99

Pelene za bebe – 1.299 umesto 2.029

Kiselo mleko – 27 umesto 30

Stišnjena šunka – 799,99 umesto 1.199

Šunka u crevu – 599,99 umesto 829,99

Parizer – 299,99 umesto 439,99

Krompir – 59,99 umesto 84,99

Jaja (po komadu) – 11,99 umesto 20,99 na 11,99

Zamrznuti grašak – 150 umesto 180

Sir – 689,99 umesto 899,99

Keks – 159 umesto 314.

Koliko će biti sniženi ostali proizvodi?

Ukupno će biti snižena 81 grupa namirnica, što je prema Vučevićevim rečima oko 700 proizvoda. Ipak, nije najjasnije da li to znači da će svi proizvodi iz iste kategorije, recimo svaka šunka, koštati isto.

Procentualno, ovako će izgledati sniženje nekih od proizvoda:

Piletina kg – 15,22 odsto niže od sadašnje prosečne cene (formirana na osnovu najviše i najniže cene u marketima)

Svinjsko meso, najmanje jedan artikl: 11,57 odsto

Riba, sveža ili smerznuta: 30,65 odsto

Jogurt 2,8 dsto mlečne masti, litar: 16,84 odsto

Kiselo mleko 180g – 20,59 odsto

Jaja: 13,41 odsto

Čokoladno mleko 250 grama: 15,3

Stišnjena šunka: 12,07 odsto

Brašno tip 500, kilogram: 21,55

Pirinač, kilogram – 17,85 odsto

Krompir beli, kilogram: 27,65 odsto

Jabuka kg – 28,96 odsto

Crni luk – 27,67 odsto

Instant kafa 200g – 32,5 odsto

Tunjevina – 48,86 odsto

Sardina – 27,42 odsto

Med 700g – 22,87

Grašak smrznuti 450 – 19,29 odsto

Sladoled porodično pakovanje 1,5l – 21,67 odsto

Puding u kesici – 25,53 odsto

Dečji šampon 400 ml – 34,87 odsto

Pelene 60 komada – 28,64 odsto

Kašica za beb 190 g- 21,78 odsto

Deterdžent za dudove, litar – 34,48

Deterdžent za veš 5,4 kg – 44,75 odsto

Pasta za zube – 33 odsto

Tečni sapun litar – 47,78 odsto

Četkica za zube, dva komada – 33,17odsto

Toalet papir – 38,24 odsto.

Izvor: nova.rs