Sombor.info

Već na jesen vladajuća koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala namerava da predoči nacrt zakona kojim će se ukinuti državno finansiranje dve velike hrišćanske crkve u Nemačkoj, piše Dojče Vele (DW).

I to iako su se protiv toga pobunile nemačke pokrajinee. Vladajući zato nameravaju da reformu sprovedu tako da nije potrebna saglasnost Bundesrata, veća u kojem su zastupljene pokrajine.

„Blokada pokrajina nažalost primorava koaliciju na ovakav potez“, rekla je liberalna poslanica Sandra Bubendorfer-Liht za agenciju dpa.

Pogrešno je, rekla je ona, još „decenijama ili vekovima“ čekati na ovu reformu.

Crkve inkasiraju više od pola milijarde evra godišnje

Zvanično, Katolička i Evangelistička crkva u Nemačkoj dobijaju budžetski novac zbog nacionalizacije crkava i manastira u 19. veku kad je jačao proces sekularizacije.

Taj novac im isplaćuju pokrajine – sve osim Hamburga i Bremena.

Suma je poslednjih godina u celoj Nemačkoj narasla na 550 miliona evra godišnje.

Time, kako piše javni servis ARD, na crkve odlazi i novac poreskih obveznika koji nemaju ništa sa tim verskim zajednicama.

Vernici pak imaju mogućnost da plaćaju takozvani crkveni porez koji se može razlikovati po pokrajinama, ali iznosi otprilike 9 odsto od poreza na prihod.

Recimo, vernik koji želi da plaća porez, a zarađuje 30.000 evra bruto godišnje, platiće za crkvu oko 350 evra u godini.

Tako svaka od dve velike crkve dolazi do lavovskog dela svojih prihoda – otprilike po šest milijardi evra godišnje.

Narod napušta crkvu

No, obe velike crkve, ali posebno Katolička koju prate i razni skandali, sve više kubure sa pastvom.

Prošle godine je 400.000 ljudi u Nemačkoj istupilo iz Katoličke crkve, godinu pre toga je otišlo njih više od pola miliona. I najveću protestanstku crkvu je prošle godine napustilo 380.000 ljudi.

U jednoj analizi Frankfurter algemajne cajtung piše da je, osim medijskih napisa o skandalima u crkvi, drugi mogući razlog što mlađe generacije ne osećaju povezanost sa crkvom čak i ako su krštene.

Krajem prošle godine je Katolička crkva zvanično brojala još 20,35 miliona vernika, a Evangelistička 18,56 miliona.

Time je ukupni broj njihovih vernika opao na manje od polovine stanovništva. U vreme ponovnog ujedinjenja Nemačke je taj udeo još bio oko 70 odsto.

Pokrajine se jogune

Sada vladajuća koalicija želi da sreže i državna davanja i za to će verovatno biti potreban poslednji finansijski špric koji će, po svemu sudeći, opet morati da plate pokrajine.

Vladajuća koalicija u Berlinu pak ima problem i sa pokrajinama koje vode političari njenih partija.

Tako je premijer Donje Saksonije, socijaldemokrata Štefan Vajl rekao da su pokrajine „vrlo jedinstvene“ u svom stavu. „Jedino mogu da savetujem (Vladu) da napusti ovaj plan.“

Vajlov glavni argument je da budžeti pokrajina trenutno ne dozvoljavaju da se crkvama isplati veća suma kojom bi se praktično raskinula obaveza daljeg finansiranja.

Izvor: danas.rs

Na osnovu postojećeg znanja o jogurtu i medu, Hana Holšer i njene kolege želeli su da istraže da li je med više od običnog zaslađivača u ovoj kombinaciji.

Dodavanje jedne ili dve kašike meda u porciju nezaslađenog grčkog jogurta moglo bi pojačati probiotičke moći jogurta, sugerišu nova istraživanja o medu i jogurtu. Na ovaj način se pruža pomoć korisnim bakterijama iz jogurta da prežive put kroz naš probavni sistem.

„Zanimalo nas je kombinovanje jogurta i meda, koje je uobičajeno u mediteranskoj ishrani, i kako to utiče na gastrointestinalni mikrobiom,“ kaže koautorka Hana Holšer, nutricionistkinja sa Univerziteta Ilinois.

Mediteranska ishrana povezuje se sa nizom zdravstvenih benefita, koji se obično pripisuju prisustvu zdravih masti iz ribe, maslinovog ulja i orašastih plodova, kao i smanjenom unosu crvenog mesa.

Iako mlečni proizvodi ne igraju veliku ulogu u ovoj ishrani, postoje izuzeci – pre svega kad su u pitanju sir i jogurt. I još od drevnog grčkog mlečnog proizvoda oksigala, mnoge mediteranske tradicije koriste med kao zaslađivač jogurta.

Neke vrste jogurta obogaćene su probiotičkim bakterijskim sojevima kao što je Bifidobacterium animalis. To je prirodni stanovnik gastrointestinalnih traktova mnogih živih bića, pa i ljudi, a prethodna istraživanja su ga povezala sa poboljšanjem gastrointestinalnog zdravlja i funkcije imunosistema.

Med je poznat po svojim antibakterijskim svojstvima, ali je takođe i prebiotik – agens koji podstiče rast ili aktivnost korisnih mikroorganizama unutar tela.

S obzirom na njegov potencijal za jačanje korisnih bakterija, istraživači su želeli da saznaju da li med može pomoći tim bakterijama da prežive opasnosti s kojima se suočavaju unutar ljudskog digestivnog sistema.

„Enzimi u našim ustima, želucu i crevima pomažu u varenju i olakšavaju apsorpciju hranljivih materija, ali takođe smanjuju održivost mikroorganizama,“ objašnjava Hana.

Uzimala sam svakog jutra manuka med i sad mi je jasno što ga zovu čistim zlatom

„To je sjajno kada su u pitanju patogeni, ali ne nužno kada se radi o korisnim bakterijama. Želeli smo da istražimo da li med može pomoći probiotičkim bakterijama da prežive u crevima“, rekla je.

U prvom od dva nova istraživanja, istraživači su sproveli laboratorijske eksperimente kako bi ispitali kako četiri vrste meda (od lucerke, heljde, deteline i narandžinog cveta) utiču na održivost B. animalis u jogurtu tokom simuliranog varenja.

Mešali su jogurt inokulisan bakterijama sa jednom od četiri vrste meda, a zatim su omogućili bakterijama da rastu na petrijevim posudama dok su bile izložene rastvorima koji simuliraju različite tečnosti s kojima se mogu susresti u našim crevima – pljuvački, želudačnoj kiselini, crevnoj žuči i enzimima.

Nijedna od četiri vrste meda nije pokazala značajan efekat na preživljavanje bakterija u pljuvački ili želudačnoj kiselini, izveštavaju istraživači, sa rezultatima sličnim onima u kontrolnim grupama koje su sadržale jogurt pomešan sa šećerom ili vodom.

Međutim, u rastvorima napravljenim tako da imitiraju crevne tečnosti, jogurt pomešan sa medom je podržavao preživljavanje korisnih bakterija. Efekat je bio najizraženiji kod meda od deteline, pokazalo je istraživanje.

Istraživači su svoja inicijalna otkrića potvrdili u kontrolisanoj crossover studiji koja je obuhvatila 62 zdrave odrasle osobe. Od jedne grupe učesnika je traženo da dve nedelje jedu jogurt sa medom od deteline, a od druge da termički isto toliko dugo jedu termički obrađeni jogurt .

U nastavku istraživanja, 36 učesnika nastavilo je sa trećom fazom, gde su jeli jogurt pomešan sa šećerom.

Učesnici su predavali uzorke stolice, kao i informacije o probavnom sistemu, a takođe su popunjavali upitnike i izvodili zadatke kako bi procenili raspoloženje, kogniciju i opšte blagostanje.

„Naša otkrića su pokazala da kombinovanje meda sa jogurtom podržava preživljavanje probiotičkih bakterija iz jogurta u crevima, tako da su laboratorijski rezultati zaista primenljivi i u stvarnom životu,“ kaže Holscher.

Studija nije pronašla promene u brzini prolaska kroz creva, učestalosti crevnih pokreta, raspoloženju ili kogniciji. Ali to može jednostavno odražavati opšte zdravlje učesnika, napominje Hana, i ne isključuje potrebu za daljim istraživanjem.

Važno je napomenuti da je med i dalje šećer, sa svim povezanim zdravstvenim rizicima, i autori studije ne sugerišu da treba pristupiti ovoj kombinaciji kao Vini Pu.

„Otkrili smo da jedna kašika meda u porciji jogurta pomaže održavanju probiotika. Međutim, moramo imati na umu da je med dodati šećer, i svi treba da budu svesni količine šećera u ishrani kako bi održali zdravu telesnu težinu,“ objašnjava ona.

Iako postoji mnogo istraživanja koja ukazuju na potencijalnu korist probiotika, takođe je važno napomenuti da probiotički suplementi nisu za svakoga, i mogu biti opasni.

Generalno, Hana kaže da ovo istraživanje ukazuje na skriveni smisao drevne tradicije mešanja meda i jogurta.

„Dodavanje malo meda u nezaslađeni jogurt je lepa kulinarska kombinacija koju možete uključiti u svoj jelovnik,“ zaključuje ona.

Izvor: nova.rs

U životu često nailazimo na ljude koji nas iscrpljuju, uzrokuju stres i unose nemir u naš svakodnevni život.

Psiholozi smatraju da je ključ za postizanje sreće i ispunjenosti u tome da se distanciramo od ovakvih osoba, koje možemo nazvati „toksičnima“. Iako ova tvrdnja može zvučati strogo, ona ima duboke korijene u psihologiji i mentalnom zdravlju. Naime, čovjek najbolje funkcioniše kada se oslobodi odnosa koji donose samo negativnost.

Kako prepoznati toksične osobe

Prvi korak ka poboljšanju svog života je identifikacija osoba koje nam čine štetu. To su ljudi koji konstantno izazivaju negativne situacije, unose stres u vaše misli ili se ponašaju manipulativno i sebično. Često se ponašaju kao žrtve, prenose svoje probleme na druge i rijetko pokazuju empatiju.

Njihovo ponašanje može biti suptilno kao što je neprekidno omalovažavanje, ili otvoreno, poput ometanja vašeg napretka. Ove osobe često skrivaju svoje stvarno ponašanje iza fasade prijateljstva ili navodne dobre volje.

Zašto je važno udaljiti se od toksičnih ljudi

Održavanje odnosa s ljudima koji nas emocionalno iscrpljuju može imati ozbiljne posljedice na naše mentalno zdravlje. Psiholozi naglašavaju da je ključno distancirati se od osoba koje negativno utiču na vaš život kako biste stvorili prostor za pozitivne odnose koji vam donose sreću i mir.

Kako se osloboditi toksičnih ljudi

Eliminacija toksičnih osoba iz vašeg života može biti teška, ali je neophodna. Prvi korak je prepoznavanje problema i postavljanje jasnih granica. To znači da trebate definirati koje ponašanje u vašem okruženju prihvatate, a koje ne. Nemojte se bojati reći „ne“ i distancirati se od onih koji ne poštuju vaše granice. U nekim slučajevima, možda će biti potrebno potpuno prekinuti odnos, što može biti emotivno bolno, ali često donosi dugoročne koristi.

Također, rad na vlastitom samopouzdanju i samopoštovanju je važan. Ljudi koji su sigurni u sebe manje su skloni toleriranju lošeg ponašanja drugih. Ponekad može biti korisno konzultirati se s psihologom ili terapeutom kako biste prebrodili izazove i razvili strategije za suočavanje s toksičnim osobama.

Prednosti života bez toksičnih osoba

Kada se oslobodite toksičnih ljudi, primijetit ćete značajne promjene u svom životu. Prvo, osjećat ćete se slobodnijim i manje opterećenim. Vaša energija, koja je ranije bila usmjerena na sukobe i stres, sada će biti usmjerena na pozitivne aktivnosti i ljude koji vas podržavaju. Također, poboljšat će se vaše mentalno zdravlje i opće blagostanje.

Počet ćete primjećivati male stvari koje donose radost i bit ćete smireniji i usmjereniji na svoje ciljeve i želje. Oslobađanje od toksičnih ljudi može biti ključ za poboljšanje kvaliteta života. Iako može zvučati grubo, ova istina nosi sa sobom duboku mudrost.

Okruženi smo ljudima koji nas mogu podići, ali i onima koji nas vuku prema dolje. Važno je birati što nam donosi sreću i ispunjenje, a ponekad to znači da se trebamo distancirati od onih koji nas usporavaju. U konačnici, kvalitetan život nije slučajnost, već rezultat svjesnih odluka koje donosimo svaki dan. Birajte pažljivo i zaštitite svoje mentalno zdravlje.

Izvor: svezazenu.net

Ovih 6 pitanja kulturni ljudi nikada neće postaviti

Sposobnost malog razgovora je dobra veština i na poslu i u životu. Ali čak i ljubazni ljudi ponekad nenamerno postavljaju pitanja koja mogu izazvati odbijanje sagovornika i želju da se izoluju. I vrlo često nije jasno o čemu se radi.

Portal "Brajtsajd", analizirao je neka pitanja u razgovoru i naveo nekoliko koje nije pristojno postavljati ljudima koje upoznajemo.

Evo šta su oni rekli:

1. Da li je to tvoj tata?

Ako ne znate sa sigurnošću u kakvom su odnosu ljudi pored vas, bolje ne pokušavajte da pogađate. Verovatno je da će vaš sagovornik biti odbojan pitanjima kao što su:

Da li je to tvoja majka/sestra/brat/sin?
Da li ste u srodstvu?

Možete greškom nazvati stariju sestru majkom, ili ljude koji se ne vole nazvati rođacima. Sličnost jedno na drugo može biti velika uvreda za njih. Mnogo je jednostavnije i ljubaznije doneti zaključak o tome kakav status veze imaju ljudi pred vama gledajući njihovo ponašanje, manire i govor.

2. Koliko ste dugo zajedno?

LJudi vole da pričaju o svojim odnosima i odnosima drugih. Međutim, ako vaši sagovornici odmah ne dele status veze, bolje je da ih ne pitate koliko dugo se viđaju i da li su u braku ili ne.

LJudi ispred vas mogu se pokazati kao obični poznanici koji su odlučili da zajedno dođu na zabavu. Pitanja o braku mogu biti neprijatna za parove koji imaju neslaganja na ovu temu.

3. Kada ste planirali decu?

Evo još nekih pitanja koja je bolje izbegavati:

Imate li dece?
Da li si trudna?
Da li ste želeli dečaka ili devojčicu?
Pitanje o rođenju dece može da iznervira parove bez dece i da uznemiri one koji ne mogu da imaju bebu. Pored toga, tema o trudnoći može zvučati kao zadirkivanje ili nagoveštaj o prekomernoj težini.

Ako je vaš sagovornik došao sa decom, bolje je da se raspitate o njihovim interesovanjima, a ako su bez dece, bolje je pronaći neutralniju temu za vaš početni razgovor.

4. Da li će ostati zauvek?

Naravno, ljudi ređe govore o očiglednim i vidljivim zdravstvenim problemima svog sagovornika, ali često postavljaju nebitna pitanja o specifičnostima nečijeg izgleda poput:

Da li je bilo bolno?
Da li je stvarno?
Gde ste završili?
Veoma malo ljudi smatra da je interesantno da pričaju strancima o svojim tetovažama, pirsingu i dredovima. Štaviše, nikada ne treba dirati druge ljude ili predmete na njima - to je kršenje ličnog prostora.

Pitati o kozmetičkim procedurama koje je osoba podvrgla nije ni pokazatelj lepog ponašanja. Ako neka osoba koja vam je draga želi da sakrije da je bila u solarijum, sigurno je to nećete pitati pred svima.

5. Šta će ti?

Hobiji su dobra tema za male razgovore — mogu strance učiniti dobrim prijateljima. Međutim, postoji i niz pitanja koja mogu da posrame sagovornika. Na primer, pitanje zašto je čoveku potrebno 5 pasa ili zašto ima tako skup hobi definitivno nije prijatno pitanje. Vaš sagovornik bi mogao pomisliti da njihove hobije smatrate glupim.

6. Koliko košta to i koliko zarađuješ?

Malo ko pita sagovornike koliko zarađuju. Umesto toga, mogli bi da pokušaju da saznaju koliko stručnjaci u ovoj sferi uopšte zarađuju.

Štaviše, ljudi ne vole da priznaju da im plata nije tako visoka i jednostavno vole svoj posao. Ili da im se ne sviđa svoj posao i da žele da ga promene, ali još nisu našli pravu priliku. U svakom slučaju, pitanja o novcu i naknadama su previše lična da bi se postavljala.

Kupovina može biti još jedna neprijatna tema. Možda ste jednostavno pitali za cenu artikla jer je vaš prijatelj nedavno kupio istu stvar i jednostavno želite da uporedite cene. Ali vaš sagovornik može pomisliti da pokušavate da procenite njihov finansijski status i njihovu sposobnost da priušte određene kupovine.

Izvor: novosti.rs

Brojni evropski gradovi su savršene lokacije za šetnju i razgledanje, ali neka mesta su malo... pa, strmija.

Da, mogli biste da pomislite kako vam odmor odjednom liči na intenzivan trening nakon celodnevnog obilaska znamenitosti po Hamburgu ili Oslu, koji su nedavno proglašeni kao neki od gradova u kojima se najmanje može hodati u Evropi.

Međutim, za najgori se kaže da je toliko brdovit da su turisti tvrdili da su dobijali upale mišića zbog hodanja po uzbrdicama, prenosi Metro.

Reč je o Lisabonu u Portugalu. Glavni grad na obali će sigurno održavati turiste aktivnim, sa dosta strmih brda i padina za penjanje i spuštanje — na kraju krajeva, nije uzalud poznat kao „Grad sedam brda“.

Grad zaista ima sedam značajnih brda: Sao Horhe, Sao Roke, Sao Visente, Santo Andre, Santa Katarina, Sant’Ana i Čagas.

Možda je iz tog razloga upravo proglašen najgorim gradom u Evropi za hodanje od strane Prepli-a, onlajn platforme za učenje jezika.

Istraživali su pešačku udaljenost između pet najboljih turističkih atrakcija u Lisabonu i utvrdili da je za pešačenje između Okeanarijuma, manastira Jeronimos, istorijskih padina regiona Alfama, trga Praca do Comercio i živahne ulične umetnosti Bairro Alto potrebno najmanje 31.500 koraka, što je ekvivalentno 15 brdovitih milja.

I nisu jedini koji misle da je šetnja gradom prilično naporan zadatak. Na društvenim mrežama, veliki broj ljudi koji su posetili Lisabon takođe je potvrdio da je veoma brdovit.

Gradovi koji su najmanje pogodni za šetnju:

• Lisabon, Portugal
• Zagreb, Hrvatska
• Hamburg, Nemačka
• Minhen, Nemačka
• Oslo, Norveška

Sačinjena je lista gradova koji su najpogodniji za šetnju u Evropi prema Prepli-u:

• Sevilja, Španija
• Venecija, Itaki
• Porto, Portugal
• Firenca, Italija
• Atina, Grčka
• Amsterdam, Holandija
• Keln, Nemačka i Milano, Italija
• Verona, Italija
• Nica, Francuska
• Rim, Italija

Izvor: n1info.rs

Izgledao kao velika vatrena kugla na nebu

Na društvenim mrežama pojavili su se snimci pada meteora koji se sinoć mogao videti iz različitih delova Srbije i Republike Srpske.

Meteor je bio, po svoj prilici, većih razmera i sjaja, zbog čega je izgledao kao velika vatrena kugla. Ova pojava se u astronomiji naziva bolid, navode iz Astronomskog udruženja Eureka.

Snimci pada meteora objavljeni su i u grupi Astronomsko društvo Ruđer Bošković na Fejsbuku, gde je jedan korisnik istakao da je meteor mogao pasti u okolini Obrenovca i da njegovo parče, ukoliko ga neko pronađe, može vredeti i do 50.000 dolara.

Mogućnosti da se golim okom vide ovakve pojave na nebu nisu česte, zbog čega su mnogi korisnici društvenih mreža ostali zbunjeni.

Izvor: pink.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su S. J. (46), jer su u kamionu, kojim je upravljao, pronašli tri iregularna migranta.

On se sumnjiči za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, saopšteno je iz Policijske uprave u Somboru.

Granična policija je, prilikom kontrole na Graničnom prelazu Bogojevo, u kamionu "mercedes" kojim je upravljao osumnjičeni pronašla tri iregularna migranta.

S. J. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru.

Sudija za prethodni postupak odredio mu je pritvor do 30 dana, prenosi Tanjug.

Izvor: politika.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 28. avgusta, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Imajući u vidu da počinje vreme godišnjih odmora i da su u letnjim mesecima rezerve krvi uvek smanjene, Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki i udruženje građana Informa Sombor, organizuju veče posvećeno poeziji, ali i vinu i ljubavi, kao večitoj inspiraciji pesnika u subotu, 31. avgusta, u dvorištu Gradske biblioteke Karlo Bijelicki, Kralja Petra I br. 11, u 19.00 sati.

Nakon realizovanog konkursa za najlepše pesme u kojima se spominju vino i ljubav, štampana je zbirka poezije Poezija vinom obojena 4. Uz promociju pesama pristiglih na konkurs i dodelu nagrada, biće upriličena i promocija vina vinarije Vučji podrum.

Na konkurs Poezija vinom obojena, od pristiglih 211 pesama, koje su ušle u zbirku poezije, prve tri su: prvonagrađena Ljeto Jelene Kalajdžije (Bijeljina, Republika Srpska), drugonagrađena pesma Uoči polaska Danijele Repman (Sombor) i trećenagrađena pesma Nemir grozdova Borislava Korice (Beograd).

O nagradama je odlučivao žiri u sastavu: Saša Radojčić, Goran Malbaša i Dragan Babić.

U organizaciji Bokserskog kluba „Sombor“, uz podršku Grada Sombora, sinoć je održan peti po redu Memorijalni turnir u boksu „Miroslav Gucunja“. Turnir se održava u čast i sećanje na sugrađanina koji je položio svoj život na braniku otadžbine tokom NATO agresije 1999. godine.

Povodom sećanja na heroje sa Košara, upriličen je prijem u Svečanoj sali zgrade Županije, gde su sa porodicom nastradalog heroja, ratnim veteranima i ratnim vojnim invalidima, te učesnicima u bokserskom turniru, razgovarali gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Dejan Lisica, zamenik gradonačelnika Milan Stakić i gradski većnik Slobodan Stanić. Nakon razgovora, položeni su venci na Spomenik žrtava ratova 1990-1999. u Parku Heroja.

Uz intoniranje himne Republike Srbije i obraćanje predstavnika boraca sa Košara, ljubitelji boksa, ali i brojni sugrađani koji su prisustvovali događaju, mogli su da uživaju u 12 izuzetno interesantnih i uzbudljivih borbi u muškoj i ženskoj kategoriji. Učešće je uzelo 24 takmičara iz šest bokserskih klubova iz Srbije, a mečeve je propratio i gradski većnik za oblast sporta, dece i omladine, Ognjen Andrinčin.