Sombor.info

Gradski muzej u Somboru u četvrtak, 12. septemba bio je domaćin stručnog skupa etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije.

U Sombor su stigli etnolozi iz muzeja iz cele Srbije, a na skupu su održane i tri prezentacije. Snežana Tomić govorila je o smernicama za rekonstrukciju narodne nošnje Zlatibora, a Suzana Mijić o folklornim manifestacijama i etnologiji. Jelena Sekulović govorila je na temu korišćenja muzejskih izvora za rekonstrukciju srpskog građanskog kostima – i iznela primer ansambla „Kolo“.

Nakon toga održana je diskusija na temu: Etnološke zbirke i scenski nastupi.

Izvor: politika.rs

Svaka žena, pre ili kasnije, ulazi u period menopauze. To obično znači dodatne zdravstvene probleme. Često o svom trošku kupuju lekove koje su im preporučili lekari, jer se ne izdaju o trošku države. Neretko ih nabavljaju i ilegalno, jer nisu registrovani na našem tržištu.

Žena je stub svake porodice, ukoliko se žena loše oseća, onda će i porodica patiti. I raspoloženje, i zdravlje, u određenim godinama počinje da kvari menopauza. Kod svake žene tegobe su specifične. Tek, struka poručuje, menopauza počinje sa poslednjom menstruacijom i traje do kraja života. Kako je životni vek produžen, to je nekada i trećina života žene.

„U mom slučaju rano, sa 46 godina. Bilo je osrednje teško, u smislu nesanice, promene raspoloženja, relativno blagih valunga“, navodi Ankica Lazarević.

Sa padom hormona, otvaraju se vrata mnogim bolestima, ne bolestima starenja, već nečinjenja da se isprave hormonski poremećaji i nedostaci.

Kako prepoznati i uticati na smanjenje simptoma

„Kada dođe osoba koja počinje da oseća neke promene sa možda 45 godina ili 50, mi ćemo ovde u Nacionalnom centru za endokrinologiju da uradimo sve analize u jednom danu, i tačno ćemo saznati, individualno, šta se dešava u telu te osobe, kojih hormona nema dovoljno, ili čega ima previše, usaglasićemo ih i daćemo individualnu terapiju, uz prethodno isključivanje kontraindikacija“, kaže prof. dr Svetlana Vujović, direktorka Klinike za endokrinologiju pola i Nacionalnog centra za endokrinologiju UKCS.

Aleksandra Kostić, ginekolog-endokrinolog u DZ „Simo Milošević“ na Čukarici navodi da ako žena uđe u ranu menopauzu i ne bude joj predočena opcija hormonske terapije, to se smatra lekarskom greškom.

„Zato što su to osobe sa visokim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja u budućnosti, osteoporoze, Alchajmerove bolesti“, dodaje Kostićeva.

Prof. dr Ana Mitrović, načelnica Dnevne bolnice GAK Narodni front kaže da inicijalni pregled počinje od ginekologa, koji će napraviti dobru anamnezu, jedan temeljni razgovor sa pacijentkinjom.

„Oslušnuti šta je njoj dominatan problem, ukazati na probleme, jer ona često nije svesna da su uzrokovani tim prelaznim periodom, menopauzom, onda će je ginekolog uputiti, da li je npr. psihijatar sledeća adresa, jer nekada i primenom određenih antidepresiva naše pacijentkinje rešavaju mnogo problema“, dodaje dr Mitrović.

Lekove kupuju po savetu lekara, nekada i na preporuku prijateljice o svom trošku

Ipak, neretko su žene prepuštene same sebi. Neke lekove ili suplemente kupuju po savetu prijateljice, zato što su čule ili videle reklamu, ilegalno one neregistrovane u našoj zemlji, ali, najčešće ono što im preporuči lekar – o svom trošku.

„Trenutno o trošku države postoji jedan hormonski preparat koji žene mogu da koriste, ali je upotreba ograničena na uzrast od 50 godina života, ali postoje, dostupni su drugi preparati u vidu spreja, flastera, nažalost pacijentkinje ih još uvek same kupuju, ali bolje da koristi hormonsku terapiju, a da ostavi sve druge lekove koje koristi i za smirenje, tahikardiju, nesanicu, i da jednim lekom reši sve svoje probleme", kaže prim. dr Aleksandra Kostić, ginekolog-ednokrinolog u DZ „Simo Milošević“.

Prof. dr Svetlana Vujović, direktorka Klinike za endokrinologiju i Nacionalnog centra za endokrinologiju pola UKCS navodi da oni treba da budu o trošku države.

„Brojne žene treba da ih koriste i bez obzira što im cena nije jako visoka, nekome to ne odgovara, a treba da budu o trošku Fonda. Kako ide dalje medicina i stalno se razvija na dnevnom nivou endokrinologija tog perioda u životu posle pedesete, i tako treba i Fond zdravstva da to prati“, dodaje Vujovićeva.

Snažnija podrška zdravstvenog sistema

Prema rečima Ane Mitrović, načelnice Dnevne bolnice GAK Narodni front ne mora svako da bude na terapiji.

„Svako različito doživljava različite životne periode, nekada je dovoljan stil života, pravilna ishrana, suplementi i da bez problema prođe kroz taj period“, kaže dr Mitrović.

Nijedna žena ne može da izbegne menopauzu. Ipak, o ovoj temi i dalje se ne govori ni dovoljno često ni otvoreno, a podrška i društva i zdravstvenog sistema za slabiji pol, mogla bi da bude snažnija.

Izvor: RTS

Čišćenje smole drveta sa automobila može da umara, naročito kada se osuši i stvrdne.

Smola drveta često završi na automobilu, posebno kada vozilo danima stoji parkirano u hladovini. Da biste se uspešno nosili sa ovim problemom, važno je prvo utvrditi da li je smola još uvek sveža ili već suva.

Što duže smola ostane na boji, to je teže ukloniti i može uzrokovati veće oštećenje. Pre nego što pristupite čišćenju, automobil treba temeljno oprati od prljavštine ili prašine kako bi sredstva za čišćenje mogla da deluju efikasnije. Ako je smola još sveža, najbolje je da auto prvo operete vodom bez sapuna, piše avtomagazin.si.
Za uklanjanje sveže smole, operite zaprljano područje toplom sapunicom koristeći krpu od mikrovlakana ili običnu krpu, prateći kružne pokrete bez previše pritiska kako biste izbegli ogrebotine.

Ispiranje toplom vodom sa sapunom pomoći će da se smola omekša. Nakon što se sveža smola ukloni, ne zaboravite da nanesete zaštitni sloj voska, jer će trenje pri čišćenju sigurno oštetiti zaštitu boje.

Čišćenje osušene smole

Kod osušene smole, proces je složeniji.

Preporučuje se da stavite toplu krpu na zahvaćeno područje kako biste omekšali smolu. Nakon nekoliko minuta, smola bi trebala postati mekša i lakše uklonjena toplom sapunicom. U slučaju da ova metoda ne uspe, možete upotrebiti sredstvo za uklanjanje smole, nanoseći ga na meku krpu i trljajući zahvaćeno područje. Važno je da nakon toga obrišete područje vlažnom krpom kako biste sprečili oštećenje boje.

U nekim slučajevima, uljni sprej može pomoći da se smola lakše ukloni, jer ulje prodire u pukotine i olakšava čišćenje. Neka sprej deluje neko vreme, a zatim ponovite postupak i obrišite suvom krpom.

Ako sve druge metode ne uspevaju, alkohol ili aceton mogu biti alternativa, ali budite oprezni jer mogu oštetiti boju. Nakon primene ovih sredstava, obavezno isperite sa puno vode kako biste izbegli trajna oštećenja.

Ponekad proizvodi koje svi imamo u kući, poput ulja ili masti, mogu biti vrlo efikasni. Ostavite ulje za kuvanje na zaprljanom području nekoliko sati, a zatim ga obrišite.

Čak i pena za brijanje može pomoći u rastvaranju smole u roku od 15 minuta. Nakon upotrebe bilo koje od ovih metoda, obavezno operite automobil i nanesite zaštitni vosak.

Izvor: prva.rs

Narodna banka Srbije odlučila je na današnjoj sednici da smanji referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75 odsto. Smanjena je i stopa na depozitne olakšice – na 4,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7 procenata.

Praksu smanjivanja kamatne stope po kojoj se obračunavaju rate dinarskih kredita, NBS je započela u junu, sledeći primer Evropske centralne banke koja je snizila ključne kamate za kredite u evrima.

Inače, referentna kamatna stopa utiče na visinu rate dinarskih kredita, a oni su u Srbiji najčešće gotovinski.

Mineralnu vodu su pili i stari Grci, a osim toga, u njoj su se i kupali.

Današnja gazirana mineralna voda koju možemo kupiti u prodavnicama dobija se infuzijom prirodne mineralne vode sa ugljen-dioksidom, koji joj daje karakteristične osvežavajuće mehuriće, navodi Eating Well.

Pored obične mineralne vode, danas možemo kupiti gaziranu vodu sa raznim ukusima, sa ili bez šećera ili sa zaslađivačima, a mnogima je postala omiljeno piće koje svakodnevno piju. Ali da li je bezbedno piti mineralnu vodu svaki dan, koje su njene prednosti, a ko treba da je izbegava?

„Prirodna gazirana mineralna voda sadrži elektrolite kao što su natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum. To su zapravo minerali koji, rastvoreni u vodi, postaju joni i učestvuju u održavanju ravnoteže tečnosti u našem telu“, objašnjava Petra Sliško, nutricionistkinja i dodaje da u sastavu ovog pića nalazimo i druge jone kao što su hlorid, fluor, sulfat i hidrogenkarbonat.

Pošto hidrira telo na isti način kao i obična voda, odličan je izbor za tople dane ili vežbanje kada se obilno znojimo. Ako popijete čašu vode pune mehurića, možete smanjiti osećaj gladi. Takođe, ova voda je uz vlakna ključni sastojak za zdravu probavu, prenosi Danas.

Ko treba da pazi ili izbegava mineralnu vodu?

„Konzumacija gazirane mineralne vode zahteva oprez u određenim stanjima i oboljenjima“, napominje Sliško i nastavlja: „Tako se kod kamena u bubregu koji je nastao akumulacijom kalcijum fosfata ili karbonata, savetuje izbegavanje gaziranih pića, dok osobe sa kardiovaskularnim ili hroničnim oboljenjima bubrega, mineralna pića treba uzimati u ograničenim količinama upravo zbog prisustva prethodno navedenih minerala čiji unos treba kontrolisati i modifikovati ishranom“.

Ljudi koji imaju problema sa digestivnim sistemom takođe treba da budu oprezni.

„Gazirana pića takođe mogu izazvati nadimanje ili pogoršati simptome određenih digestivnih stanja kao što su inflamatorna bolest creva, GERB i gastritis“, objašnjava Petra, te dodaje:

„Ako želite da saznate da li se konzumacija gazirane mineralne vode smatra bezbednom u vašem slučaju i ako jeste, u kojoj količini, konsultujte se sa stručnjakom“, zaključila je ona.

Popularni gastronomski portal Taste Atlas objavio je novu verziju liste “15 najgorih srpskih jela“. Jelo poreklom iz Valjeva izbilo je na nezavidnu prvu poziciju.

Na spisku „15 najgorih srpskih jela“ koji je objavio „Taste Atlas“ na samom dnu su slatkiši i obroci koji nužno nemaju naročito nisku ocenu od strane korisnika i kulinarskih eksperata jer se u proseku kreću oko 3.9 od maksimalnih 5, ali su svakako završili na spisku.

Na dnu tabele kao „najmanje loša“ našla su se sledeća jela:

15. Slatko od višanja
14. Česnica
13. Lenja pita
12. Prebranac
11. Bundevara

U top 10 najgorih srpskih jela su:

10. Makovnjača
9. Ražnjići
8. Škembe čorba
7. Srpska salata
6. Fiš paprikaš
5. Popara
4. Leskovačka kavurma

„Pobednici“ na listi su tri specijaliteta oko kojih se uvek vodi debata jer, na kraju krajeva, kada je hrana u pitanju, sve je stvar ukusa i afiniteta.

Ovo su prva tri mesta i kako ih je Taste Atlas opisao

3. Pihtije

Pihtije su srpsko jelo koje se pravi od jeftinijih delova svinjskog mesa kao što su glava, kolenica ili skočni zglob. Meso se često kuva zajedno sa biberom, lukom, šargarepom i lovorovim listom dok ne postane toliko mekano da otpadne od kosti. Zajedno sa temeljcem, meso se stavlja u činije koje se zatim ostavi da se ohladi i stegne.

Pihtije se služe narezane kao predjelo, uz hladno kiselo povrće i čašicu rakije.

2. Rezanci s makom

Ažurirana lista 15 najgorih srpskih jela: Na prvom mestu specijalitet izmišljen u Valjevu
Foto: Tamara Martinková / Ifood SM / Profimedia
Jednostavan recept rezanci s makom je jelo koje se sastoji od široke, tanke pšenične testenine koja je prelivena obilnim količinama rastopljenog putera, a zatim posuta makom i šećerom. Nekada se smatralo bogatim i ukusnim obrokom, a danas predstavlja štedljivo, ali omiljeno jelo koje služi kao slatko glavno jelo ili desert.

Iako se obično vezuje za Češku, tačno poreklo jela još uvek nije poznato, dok se slične sorte nalaze u mnogim zemljama Centralne i Istočne Evrope pod različitim nazivima. U Austriji je slično jelo poznato kao mohnnudeln, pripremljeno sa debelim i kratkim rezancima od krompira, dok se srpska verzija iz Vojvodine zove nasuvo s makom.

1. Živa pljeskavica

Živa pljeskavica je predjelo od mlevenog telećeg mesa, soli, bibera, dimljene paprike, Vegete, ulja i seckanog luka. Meso i začini se stavljaju na veliki tanjir i meša se viljuškom dok se ne formira homogena masu koja se zatim oblikuje u pljeskavicu.

Jelo je nastalo u restoranu „Kod Bore“ u Sedlarima kod Valjeva u Srbiji, a slično jelo bilo je popularno i u državnim restoranima u bivšoj Jugoslaviji. Pošto su bili u stisci sa vremenom, obično bi za ručak jeli pljeskavicu od sirovog mesa uvučenu u toplu lepinju. Živa pljeskavica se služi sa pečenim hlebom ili lepinjom i solju i paprikom za začin i obično se konzumira dok se čeka narudžba mesa sa roštilja.

Izvor: danas.rs

Jeftina kupovina na Temu aplikaciji, može se lako pretvoriti u noćnu moru, što se upravo desilo jednoj Srpkinji. U anonimnoj objavi na Reditu, jedna devojka požalila se na situaciju koja se navodno desila njenoj majci nakon naručivanja proizvoda sa Temu-a u vrednosti od 2.000 dinara. Naime, kako je objasnila zbog porudžbine minimalnog iznosa žena je završila kao žrtva finansijske prevare.

“Majka naručila nešto na Temu-u za 2.000 dinara. Stiže joj poruka posle četiri dana (verovatno nasumično, kao što svima šalju): ‘Neuspešna dostava na vašu adresu, doplatite još 30 dinara danas, u suprotnom paket će biti vraćen’. Naravno ona uplati, naravno skinuto je 1.000x više od 30 dinara.

Zvala je banku rekli su da su poslali neki zahtev da se to vrati i prijavili su finansijsku prevaru ili tako nešto. Ima li šanse da se taj novac vrati ili je trajno izgubljen?”, napisala je ona pa dodala da je sa računa skinuto 32.000 dinara.

U komentarima su mnogi korisnici upozorili da Temu u svakom mejlu jasno upozorava na moguće prevare, apelujući na to da se ni u kom trenutku ne doplaćuje dodatni novac za dostavu. A mnogi su dodali da se radi o nasumično poslatim porukama koje se ponekad poklope sa nečijim naručivanjem i da sam Temu nema nikakve veze sa prevarom.

“U svakom mejlu koji dobiješ od njih piše ‘ako vam neko traži dodatne pare za dostavu to je prevara‘, prilično velikim slovima. Pare će najverovatnije biti vraćene, i to je između ostalog poenta kreditne kartice”, “Ja sam poslednjih godina često dobijao takve SMS-ove za sajtove za koje nisam znao da postoje, mislim da je najčešće bilo generički “DHL nije uspeo da isporuči, klikni ovde”. Moguće da ko god sve to radi zna za Temu hajp kod nas i onda zasipa po srpskim brojevima”, pisali su oni.

mondo.rs/nsuzivo.rs

AKO VAŠ pas ima paničnu reakciju na zvuk grmljavine, niste sami. Mnogi psi pate od straha od glasnih zvukova, kao što su oluje, koje mogu izazvati anksioznost i stres. Evo nekoliko saveta koji će pomoći vašem ljubimcu da ostane miran tokom oluje.

Napravite kutak u kući gde se pas može osećati zaštićeno. Mesto koje je tiho i udaljeno od prozora može pomoći u smanjenju osećaja panike.

Budite uz psa tokom oluje, nežno ga mazite i govorite umirujuće reči kako bi mogao da oseti vaše prisustvo.

Proizvodi kao što su ogrlice protiv stresa ili umirujuća muzika mogu biti od pomoći.

Vremenom možete izložiti svog psa snimljenim zvucima grmljavine u kontrolisanim uslovima tako da se postepeno navikne na buku.

Svaki pas reaguje drugačije, pa je važno pratiti njihove reakcije i prilagoditi svoj pristup kako biste mu pružili najbolju moguću podršku - piše index.hr.

Dr Ranko Rajović, stručnjak za dečji razvoj, otkrio je da li je dobro da malo dete govori dva jezika.

Okruženje u kojem deca odrastaju se veoma brzo menja. Mnogi mališani danas odrastaju u drugim državama, pa su od malena izloženi srpskom jeziku koji govore kod kuće, a nekom drugom, stranom jeziku u kontaktu sa ljudima koji nisu članovi porodice.

Osim toga, deca danas i kroz razne pesmice, uz igračke i crtaće, veoma rano uče neke strane reči, a neke od njih roditelji već sa dve-tri godine upisuju na strani jezik.

Da li je dobro da malo dete govori dva jezika? Odgovor na ovo pitanje dao je jedan od najvećih stručnjaka za razvoj dece na ovim prostorima, dr Ranko Rajović.

"Imamo jako puno upita i roditelji pitaju da li da dete priča dva jezika, da li da priča jedan. Stav je jasan – dva jezika je najveći poklon koji dajemo detetu. Zašto? Neka istraživanja su pokazala da mozak radi drugačije kad odmalena prima dva jezika. Čvršće su veze, mozak brže misli i taj proces se zove misaona klasifikacija. Uopšte nije jednostavno reći trava na jednom i trava na drugom jeziku, nebo – nebo, sunce – sunce. Znači, mi moramo da naučimo roditelje kako se kroz igre to može dodatno aktivirati, posebno što imamo fonetski jezik, nema niko takav jezik", poručio je dr Rajović u videu koji je objavljen na Instagram stranici NTC sistem učenja.

Izvor: yumama.mondo.rs