Liban se proteklih nedelja našao pod žestokim izraelskim raketnim napadima, u kojima je stradalo više od 1.000 ljudi, a izraelske trupe su izvršile invaziju na njegovu teritoriju.
To se desilo zbog aktuelnog sukoba Izraela i Hezbolaha - političke partije i milicije u ovoj zemlji.
Hezbolahova paravojska moćnija je od libanske nacionalne vojske i ima podršku u narodu, naročito među šiitskim muslimanima u ovoj zemlji.
To nije zvanična državna organizacija, ali je u poslednje četiri decenije postala dominantna sila u Libanu.
Ko vlada Libanom?
U Libanu je politička moć podeljena između različitih verskih sekti.
Prema konvenciji dogovorenoj 1943. godine, kad je Liban stekao nezavisnost od Francuske, od predsednika se tražilo da bude hrišćanin iz sekte maronita, od premijera sunitski musliman, a od predsednika parlamenta da bude šiitski musliman.
To je odslikavalo relativne veličine različitih verskih grupa u Libanu u to vreme.
Tada su hrišćani činili više od polovine stanovništva, brojčano nadmoćniji od sunitskih i šiitskih muslimana.
Međutim, mnogi tvrde da je konvencija zastarela, budući da se procenjuje da hrišćani, sunitski i šiitski muslimani sada čine nešto malo više od po 30 odsto stanovništva.
Prema konvenciji, hrišćani i muslimani imaju jednak broj mesta u parlamentu, iako ukupno muslimani sada čine većinu stanovništva.
U praksi, nijedna pojedinačna partija ili verska sekta ne drži celokupnu moć u Libanu.
Vlade su sastavljene od parlamentarnih koalicija, a sve velike odluke moraju da se donose konsenzusom.
To se često završava političkom paralizom.
Kakav je status Hezbolaha u Libanu?
Hezbolah je osnovan kao šiitska muslimanska milicija 1982. godine, tokom libanskog građanskog rata, da bi se suprotstavio izraelskim snagama koje su te godine okupirale južni Liban.
Bio je dobro naoružan, a finansirala ga je Islamska Republika Iran.
Hezbolah na arapskom znači „božja stranka".
Hezbolah je zvanično obznanio postojanje 1985. godine, objavivši da želi da osnuje islamsku državu u Libanu, po uzoru na onu u Iranu.
Zarekao se i da će okončati izraelsku okupaciju južnog Libana i Palestinskih teritorija.
Objavio je 2009. novi manifest koji ne pominje osnivanje islamske države.
Međutim, zadržao je neprijateljski stav prema Izraelu.
Kad se libanski građanski rat okončao 1990. godine, sve zaraćene strane su raspustili vlastite milicije.
Međutim, Hezbolah je ostao.
Tvrdio je da mora da se bori protiv izraelske okupacije na jugu.
Izrael je konačno povukao snage iz oblasti 2000. godine, a Hezbolah je to proglasio pobedom.
Hezbolah je 1992. godine počeo da prijavljuje kandidate za parlament.
On sada ima nekoliko poslanika, a Hezbolah ima čak i ministre u vladi.
Obezbeđuje škole, zdravstvo i socijalne usluge u oblastima Libana sa velikim šiitskim zajednicama.
Druge stranke u Libanu takođe pružaju takve usluge za vlastite glasače, ali se veruje da Hezbolah ima najrazgranatiju mrežu od svih.
Kako je Hezbolah postao tako moćan?
Najveći deo moći u Libanu, Hezbolah zasniva na njegovoj miliciji.
Grupa tvrdi da se ona sastoji od 100.000 boraca, mada nezavisne procene variraju između 20.000 i 50.000.
Hezbolah ima i arsenal između 120.000 i 200.000 raketa i projektila, prema američkoj stručnoj grupi Centar za strateške i međunarodne studije.
Za Hezbolah se kaže da je jedna od najmoćnijih nedržavnih vojski na svetu.
Smatra se mnogo jačim od libanske nacionalne vojske.
Izvukao je i korist od slabosti u libanskoj nacionalnoj vladi.
Na primer, zemlja nema predsednika od 2022. godine, zato što političke stranke ne mogu da se dogovore oko toga ko to treba da bude.
Centralna vlada nije dovoljno jaka da spreči Hezbolah u ostvarivanju vlastitih ciljeva.
Izvor: BBC
