Sombor.info

Nova električna vozila i dalje koštaju više od njihovih alternativa sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ali na tržištu polovnjaka brzo sustižu svoje konkurente, zbog bržeg pada vrednosti.

Američki iSeeCars objavio je novu rang-listu pada cena polovnih automobila.

Iako se američko tržište veoma razlikuje od evropskog, ova rang lista je prilično interesantna jer se 9 od 10 automobila sa najvećim padom cene nudi ili se nudilo na evropskom tržištu.

Među njima dominiraju električni automobili i luksuzni modeli sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Tesla Model 3 je ubedljivo na vrhu liste polovnih automobila sa najvećim padom cene.

Iako je američki električni automobil poznat po tome što bolje "drži cenu" od većine električnih automobila, čini se da je tome došao kraj.

Naime, velika ponuda Modela 3 na tržištu polovnjaka, brojna sniženja cena novih Tesli, primetno veća popularnost Modela Y i dolazak redizajniranogModela 3 rezultirali su velikim padom vrednosti poslednjih godina.

Ali Tesla Model 3 nije jedini električni automobil sa velikim padom cene. Čak pet od prvih šest automobila na listi su električni modeli.

Podaci koje je prikupio iSeeCars otkrivaju da je Model 3 izgubio u proseku 24,8 odsto svoje vrednosti tokom prošle godine, čime je prosečna cena smanjena za 8.558 dolara u odnosu na prethodnu godinu, na 25.931 dolara.

Kia Niro EV ne zaostaje mnogo, sa padom cene od 21 odsto. Koliko su ovi padovi veliki govori podatak da je prosečan pad cene za celo američko tržište u prošloj godini iznosio 4,8 odsto.

Nissan Leaf (-20,2 odsto), Hyundai Kona Electric (-18,5 odsto) i Chevrolet Bolt EV (-18,3 odsto) takođe su loše prošli, njihova kombinovana depresijacija je doprinela da cene polovnih električnih vozila padaju četiri puta brže od onih za automobile sa SUS motorima.

Međutim, električna vozila nisu jedini automobili koji brzo propadaju.

Maserati Levante se ugurao između električnih vozila na listi, smestivši se na treće mesto sa padom vrednosti od 20,2 odsto.

Lista je neprijatna i za vlasnike automobila iz grupe Jaguar Land Rover, jer Jaguar E-Pace drži 7. mesto, a 10 najgorih zaokružuju modeli Range Rover Sport, Evoque i Velar.

Izvor: b92.net

Palenta je savršen obrok za doručak, jer je lagana, daje vam snagu i osećaj sitosti za naporan ostatak dana. Iako je nekada često bila na trpezama, sada je pomalo zaboravljena, ali nikad nije kasno da je ponovo uvrstite u vaš jelovnik.

Predstavlja jednu vrlo zdravu namirnicu koja se pravi od kukuruznog griza, a možete je pronaći u kesicama i raznim pakovanjima, a priprema se na bezbroj načina.

Kukuruzno brašno ili griz veoma pozitivno utiču na opšte zdravlje ljudi. Palenta ne sadrži gluten, pa je pogodna za sve one koji su suočeni sa preosetljivošću na gluten, zasitna je i preporučuje se svim uzrastima.

Palenta sadrži prirodne masti, odnosno karotenoide, a upravo su te zdrave masti zaslužne za bolje funkcionisanje naših creva. Kukuruz takođe sadrži velike količine fosfora, magnezijuma, cinka, kalijuma, bakra, selena i mangana.

Zahvaljujući kukuruzu, palenta ima veoma malo kalorija, pa je idealan obrok za mršavljenje. Jedna je od najboljih i najefikasnijih namirnica koje se preporučuju za konzumaciju, jer se priprema brzo i lako, ukus joj je vrlo blag i prijatan, zasitna je, a uz to ne stvara osećaj težine u stomaku.

Palentu bi trebalo da konzumiramo bar jednom nedeljno, jer čisti creva i ubrzava metabolizam, a potpuno je nepotrebno da vam govorimo koliko je zdraviji izbor od pekare. Pored toga, za pripremu vam je potrebno svega 5 minuta.

Za jednu porciju stavite 2 dl vode da proključa, stavite kašiku soli i kašiku masti ili ulja. Kad voda provri, sklonite sa ringle i dodajte dve i po kašike palente. Mešajte na nižoj temperaturi dva do tri minuta. Palenti možete dodati sir, kajmak, laneno seme, semenke suncokreta, ajvar, a možete da je prelete i s toplim mlekom.

Savet: Prilikom mešanja preporučuje se upotreba drvene kašike, zbog same oksidacije, do koje može doći pri upotrebi metalne kašike.

Izvor. direktno.rs

Starija populacija ima veće šanse od gubitka pamćenja, zato je važno redovno proveravati kada se prvi znak demencije pojavljuje, da bi se, ako je moguće, bolest usporila.

Kako navodi Mirror.uk, a prenosi nova.rs više od 60 odsto ljudi nema nameru da proveri svoj sluh uprkos tome što je on jedan od vodećih faktora demencije.

Novija studija u vodećem medicinskom časopisu „The Lancet“, tvrdi da rešavanje problema s gubitkom sluha može smanjiti rizik od demencije. Istraživanje na 3.000 odraslih osoba pokazalo je da je 55 dosto pokazalo barem jedan znak da im sluh slabi.

Četvrtina ispitanih se trudi da jasno čuje govor u bučnom okruženju, a 18 odsto često traži od ljudi da ponove ono što su rekli, 17 odsto ispitanih tvrdi da im stalno zvoni u ušima. Čak je 13 odsto ispitanih navelo da uvek imaju uključene titlove kada gledaju TV. Uprkost tome, 61 odsto ispitanih nema nameru da narednih godinu dana provere sluh.

Kao rezultat otkrića, lekar Hilari Džons udružio se s organizacijama Alzheimer’s Society Hidden Hearing kako bi podiglo svest u vezi između gubitka sluha koji bi predstavljao prvi znak demencije.

„Demencija je zdravstveno stanje za koje su mnogi od nas najviše zabrinuti kako starimo, ali svest o promeni načina života koju su naučnici identifikovali kao najznačajniju za smanjenje našeg rizika – sprečavanje i upravljanje gubitkom sluha – još uviek je neverovatno niska“, navodi Džons.

On navodi da blagi gubitak sluha udvostručuje rizik, a teški gubitak povećava rizik do pet puta. Ako ne možete da čujete ljude gde postoji pozadinska buka ili vam zvoni u ušima, ovo su uobičajeni znakovi gubitka sluha povezanog sa starenjem, koji može početi već u tridesetim.

„Moramo učiniti više kako bismo povećali svest o zdravlju sluha i njegovoj povezanosti s našim širim fizičkim i mentalnim zdravljem od 30. godine do srednjih godina i više ne govori se dovoljno“, istakao je.

Izvor: danas.rs

Kao da stanovi već nisu bili dovoljno skupi, samo tokom ove godine, cene nekretnina skočile su za pet do čak 30 odsto, u zavisnosti od lokacije, kažu pojedini stručnjaci. Drugi su uvereni da rast nije bio toliki, ali u jednom su svi saglasni - ne postoje bilo kakve naznake da bi cene nekretnina u narednom periodu mogle da padnu. Čak suprotno - kada Narodna banka ograniči kamate, tražnja će dodatno da poraste, a svi znaju da velika tražnja donosi i visoke cene.

Cene nekretnina nikako da prestanu da rastu, čak suprotno – od početka godine dodatno su poskupele. Prema analizi procenitelja, sudskog veštaka i agenta za nekretnine Milića Đokovića, nepokretnosti su, u zavisnosti od lokacije, skuplje za pet do 30 odsto.

„U Srbiji su cene stanova skočile u odnosu na prošlogodišnji prosek, koji je inače bio visok u poređenju sa godinom ranije. Najviše su skočile cene u Vojvodini, a ‘šampion’ je Beograd po količini para uloženih u kupovinu i ceni kvadrata, jer se tu prodaju i najskuplji kvadrati u Srbiji“, rekao je Đoković za novinsku agenciju Beta.

Gde su poskupeli stanovi?

Prema njegovim rečima, kada je u pitanju Beograd, cene su najviše skočile u Mirijevu i Jakovu.

„U Starom gradu prosečna cena stanova je između 4.000 i 5.000 evra i tu cena skoči za dva ili tri odsto, što je 100 ili 200 evra više po kvadratu. U Mirijevu je kvadrat bio oko 1.800 evra, a sad je 2.500 evra i to je skok od 30 odsto“, naveo je on.

„Prosečna cena u novogradnji je oko 3.000 evra po kvadratu u Beogradu, dok je prosečna starogradnja 2.300-2.400 evra i to je tih 10 do 20 odsto“, dodao je Đoković.

Ipak, iskustvo Uroša Jovanovića, direktora agencije “Art nekretnine”, je drugačije. On za Nova.rs kaže da cene u odnosu na prošlu godinu jesu porasle, ali ne toliko.

“Kada govorimo o Beogradu, koji je najznačajnija lokacija kada je tržište nekretnina u pitanju, poskupljenja su jednocifrena, možda pet ili šest odsto”, kaže Jovanović.

Prema rečima našeg sagovornika, poskupele su upravo one standardno popularne lokacije – Novi Beograd, Vračar i Dorćol.

Zašto nekretnine i dalje poskupljuju?

Prema Đokovićevim rečima, cene nekretnina skočile su zbog inflacije i poskupljenja svega – od materijala do plata radnika.

„Mi ne možemo da se pravimo ludi, evroinflacija postoji kod nas i svuda – 1.000 evra sada i prošle godine ne vrede isto. Dnevnica majstora je prošle godine bila oko 60-70 evra, a ove godine je 80-90 evra“, kazao je Đoković.

Kada će cene da padnu?

Đoković nema dobre prognoze – on očekuje i dalji rast, osim ukoliko ne dođe do smanjenja inflacije.

A dalji rast možda će se nastaviti i ranije što bi iko mislio.

Naime, Đoković kaže da se tokom septembra očekuje intenzivnija kupoprodaja u Beogradu, jer dolaze studenti, a stanovi se kupuju kako bi im se izdavali.

Ni Uroš Jovanović ne vidi da će u dogledno vreme, recimo godinu dana, cene da padnu. Kako kaže, cene diktira tražnja, koja je sada velika.

“Trenutno ne postoje indikatori da će tražnja da se smanji, čak suprotno. Recimo, kada Narodna banka trajno ograniči kamate na stambene kredite, tražnja može samo da poraste”, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: nova.rs

Svako kome je bar jednom u životu obijen stan, pomislio je na video nadzor kao način da zaštiti svoju imovinu. Međutim, postoje pravila kada je u pitanju postavljanje kamera u stambenim zgradama i objektima kako ne bi došlo do ugrožavanja prava na privatnost i povezana prava stanara.

Postavljanje video-nadzora nije konkretno uređeno nijednim propisom, ali se svakako shodno primenjuju opšta načela i odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, objašnjava za N1 Bojan Perkov iz Share fondacije.

„Imajući u vidu da u slučaju postavljanja video-nadzora u stambenim zgradama i objektima nije samo tehničko pitanje, već da se video-nadzorom mogu značajno ugroziti pravo na privatnost i povezana prava stanara, obično je pravilo da se za donošenje ovakve odluke traži kvalifikovana većina stanara“, navodi naš sagovornik.

Napominje da je važno uzeti u obzir koji se prostori odnosno delovi zgrade snimaju.

„Na primer, treba voditi računa da postavljanje video-nadzora ne zadire neproporcionalno u privatnost stanara, poput snimanja unutrašnjosti zajedničkih prostorija ili kabina liftova, dok u nekim državama nije dozvoljeno snimanje ulaska i izlaska iz individualnih stanova“, objašnjava naš sagovornik.

Zato je, kaže, važno proceniti da li je sa stanovišta svrhe obrade neophodno određeni prostor pokriti video-nadzorom, odnosno da li se svrha obrade podataka o ličnosti putem video-nadzora može ostvariti na manje invazivan način, tako da ne ugrožava prava i slobode ne samo stanara, već i lica koja im dolaze u posetu.

„Ključno je da se svuda gde se vrši snimanje, pa i u stambenim zgradama, postavi jasno vidljivo obaveštenje o video-nadzoru, koje na jednostavan način i u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predstavlja sve relevantne informacije građanima, uključujući svrhu obrade, pravni osnov, kao i kontakt kome se mogu obratiti povodom ostvarivanja prava“, navodi Perkov.

Šta stoji u Zakonu o privatnom obezbeđenju

Planiranje sistema tehničke zaštite vrši se na osnovu procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja koju je izradilo pravno ili fizičko lice sa odgovarajućom licencom u skladu sa ovim zakonom.

Kada se poslovi zaštite objekta ili prostora koji se koriste za javnu upotrebu vrše uz upotrebu uređaja za snimanje slike, pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje dužni su da na vidljivom mestu istaknu obaveštenje da je objekat ili prostor zaštićen video obezbeđenjem, a korisnik usluga je obavezan da to prihvati i arhivirane snimke čuva najmanje 30 dana i da ih, na zahtev, stavi na uvid ovlašćenom policijskom službeniku.

Izvor: n1info.rs

Povodom negovanja nacionalne memorije i kulture sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, u organizaciji SKUD „Đurđevak“, sinoć je održan istorijsko – književni skup „Sećanjem u vreme buduće“, u Domu kulture „Sava Mrkalj“ u Kljajićevu.

Posle intoniranja srpske himne „Bože Pravde“, u izvođenju hora „Teslini slavuji“, Osnovne škole „Nikola Tesla“ iz Kljajićeva, predsednica organizacionog odbora i pomoćnica gradonačelnika Jovana Miljević, u svom uvodnom obraćanju, pozdravila je prisutne goste, te rekla nešto više o samom događaju.

„Poštovani gosti, poštovani predstavnici grada, dragi sugrađani, u želji da damo svoj doprinos kulturi nacionalnog sećanja, čemu pripada i trajni spomen na srpska stradanja kroz istoriju, priređujemo 4. istorijsko – književni skup, Spomen na srpska stradanja u slavu Svetih srpskih novomučenika Jasenovačkih. Cilj ovog skupa nije da sudimo nekom, niti da tražimo krivce, već nam je namera da sa sebe skinemo generacijski greh ćutanja. Dužnost nam je da se istinom borimo protiv prekrajanja istorije“, izjavila je Miljević.

Prisutnim gostima, obratio se i pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma, Uroš Buzadžić, koji je izjavio da priča o srpskim stradanjima u Jasenovcu i tokom Drugog svetskog rata nikada neće biti suvišna i da danas, više nego ikad, treba tu priču pričati novim generacijama, kako bi sačuvali sećanje na naše pretke i na sve ono što nam se dešavalo tokom ratnog perioda kada smo kao narod pretrpeli preveliku žrtvu.

Po završetku uvodnog dela programa, tokom promocije Zbornika radova o životu i delu Save Mrkalja, govorili su Milorad Buha i pukovnik Mirko Radaković, koji su predstavili zbornik, nakon čega je usledila beseda „Sećanjem u vreme buduće – Spomen na srpska stradanja Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih“, tokom koje je govorio Ilija Kajtez, srpski sociolog, filozof, pedagog, književnik i pukovnik u penziji.

U svečanom programu, učestvovali su hor „Teslini slavuji“ iz OŠ „Nikola Tesla“ i SKUD „Đurđevak“.

U Srbiji je značajno povećan broj priključaka na internet ali je zabeležen i nešto manji broj ljudi koji koriste računar.

U Srbiji, 85,6 odsto domaćinstava poseduje internet priključak, što čini povećanje od 2,4 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu, a 4,1. u odnosu na 2021. godinu. Prema istraživanju, sva domaćinstva koja poseduju internet priključak u Srbiji poseduju širokopojasnu internet konekciju.

Zastupljenost internet priključka najveća je u Beogradu i iznosi 93,1 odsto. U Regionu Vojvodine ona iznosi 84,6 procenta, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 83,3 odsto i u regionu Južne i Istočne Srbije 80,3 procenta.

Razlike između gradova i ostalih naselja

Značajne razlike postoje i kada uporedimo zastupljenost internet priključaka u gradskim i ostalim naseljima Srbije: 88,9 odsto naspram 79,8 odsto. U poređenju sa 2022. godinom, u gradskim naseljima Srbije zabeležen je rast od 1,3 p. p., dok u ostalim delovima Srbije stopa rasta iznosi 4 p. p. Isto kao i kod zastupljenosti računara u domaćinstvima, veliki jaz postoji u pogledu posedovanja internet priključaka prema visini prihoda domaćinstva.

Internet priključak većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod koji premašuje 90 000 dinara 99,1 odsto, dok učešće domaćinstava sa prihodom do 30 000 dinara iznosi svega 48,6 odsto.

Internet je, u poslednja tri meseca, koristilo 85,4 odsto lica. Na pitanje koliko su često, u proseku, koristili internet tokom poslednja tri meseca, 91,3 odsto ispitanika odgovorilo je više puta u toku dana.

Najviše se naručuje sportska oprema

U vezi s načinom pristupanja internetu prema tipovima konekcije, domaćinstvima je bilo omogućeno da odaberu da li poseduju fiksnu ili mobilnu širokopojasnu internet konekciju.

Na osnovu dobijenih rezultata, od ukupnog broja domaćinstava koja poseduju internet priključak, fiksnu širokopojasnu konekciju poseduje 89,3 odsto domaćinstava, dok mobilnu širokopojasnu internet konekciju poseduje 76,9 odsto domaćinstava.

Za potrebe poslovanja, internet koristi 100 odsto preduzeća, dok veb-sajt poseduje 85,1 odsto. Tokom 2022. godine 28,2 odsto preduzeća prodavalo je proizvode/usluge putem interneta.

Ukupno je 51 odsto korisnika interneta je posetilo online prodavnicu i obavilo kupovinu ili poručilo nešto u poslednja tri meseca. Najveći broj korisnika putem interneta kupuje/naručuje odeću i sportske proizvode – 69,7 odsto.

Laptop u svakoj drugoj kući

Zastupljenost računara u domaćinstvima je 75,9 odsto, što predstavlja smanjenje od 1,1 p.p. u odnosu na prethodnu godinu, a 0,8 p. p. u odnosu na 2021. godinu.

Laptop poseduje 55,0 odsto domaćinstava, što predstavlja smanjenje od 1,1 procentnog poena u odnosu na 2022. godinu i povećanje od 1,1 p. p. u odnosu na 2021. godinu.

Zastupljenost računara u domaćinstvima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu iznosi 88,1 odsto, u Vojvodini 72,4 odsto, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 75,6 odsto i u Južnoj i Istočnoj Srbiji 65,8 odsto.

Razlike se mogu uočiti kada se uporedi zastupljenost računara u gradskim i ostalim delovima Republike Srbije: 81,5 odsto naspram 66,1 procenat. U gradskim delovima Republike Srbije zabeleženo je smanjenje od 1,4 p. p., a u ostalim 1,1 p. p.

Razlika u pogledu zastupljenosti računara u domaćinstvima vidljiv je kod strukture domaćinstava prema mesečnom prihodu. U kategoriji prihoda od 70.000 do 90.000 dinara, 91,3 odsto domaćinstava poseduje računar, odnosno 83,5 u kategoriji domaćinstava koja imaju prihod od 50.000 do 70.000 dinara.

Kada su u pitanju pojedinci u Srbiji je 75,4 odsto lica koristilo je računar u poslednja tri meseca, 3,2 odsto pre više od tri meseca, a 5,9 pre više od godinu dana, dok 15,5 lica nikada nije koristilo računar. Za 0,5 p. p. se smanjio broj korisnika računara u poslednja tri meseca u odnosu na 2022. godinu, a za 0,6 p. p. Se povećao u odnosu na 2021. godinu.

Kada se pogleda nivo obrazovanja korisnika računara u poslednja tri meseca, 92,9 odsto lica sa višim i visokim obrazovanjem, 77,3 odsto lica sa srednjim obrazovanjem; a 49,0 odsto lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg obrazovanja.

Svaki student koristi računar

Gledajući udeo korisnika računara u poslednja tri meseca, prema radnom statusu, najviše ga koriste studenti 100 odsto, zaposleni 95,7, nezaposleni 70,4 odsto a ostali poput penzionaera ili onih na služenju vojnog roka 49,0 odsto.

Na pitanje koliko su često, u proseku, koristili računar u poslednja tri meseca, 85,5 odsto ispitanika odgovorilo je da računar koristi svakog dana ili skoro svakog dana, 10,2 odsto najmanje jednom nedeljno, 3,6 odsto najmanje jednom mesečno, a 0,7 odsto ređe nego jednom mesečno.

Izvor: n1info.rs

Narodna banka Srbije pripremila je izmene dva finansijska zakona, prema mišljenju pojedinih, istorijska.

Građani i stručna javnost i svi oni koji su zainteresovani mogu da u okviru javne rasprave dostave svoje sugestije. Pitanje svih pitanja - da li će nam to poskupeti i rate za stan, piše Blic.

Narodna banka Srbije menja dva važna zakona kojima se reguliše poslovanje bankarskog sektora i po svemu sudeći zateže odnos sa bankama. Prvi, koji garantuje zaštitu korisnika, iščekuju klijenti, ali ne i bankari. Drugi se bavi samim poslovanjem, akcionarima i poveriocima banaka.

Plafoniranje kamatnih stopa

Ono što najviše interesuje građane jesu predložena rešenja u pogledu ograničavanja maksimalnih iznosa kamatnih stopa i novi Nacrt zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga to i sadrži. Najpre, zanima ih uticaj na stambene kredite.

Kada je reč o stambenim kreditima na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za te kredite uvećanoj za 1/5 (20 odsto, 0,2 procentna poena).
"Budući da je zahvaljujući privremenoj meri NBS prosečna ponderisana kamata stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53 odsto (stanje u julu ove godine), to znači da prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto", ističu iz NBS.

Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od pet odsto sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene – prosečna ponderisana stopa uvećana za 20 odsto (0,2 procentna poena).

Da li će onda ova razlika u promilima uticati na rate?

"NBS, za još dve godine, praktično do kraja 2026. godine, produžava administriranje kamatnih stopa. Kakav će biti uticaj u tom trenutku, kada istekne ograničenje, to će zavisiti od preovladavajuće referentne kamatne stope u tom trenutku.

Znači, kolika će biti referentna kamatna stopa, koliki će biti tromesečni ili šestomesečni euribor od toga će zavisiti kolika će biti rata kredita. Ako je pretpostavka da idemo u pravcu smanjivanja kamatnih stopa, tendencija je, i centralna banka je verovatno to proračunala, da u momentu kada istekne ograničenje, da će tržišta ili generalno ekonomija u celini biti na tom nivou, gde će kamatne stope se vratiti u neki prihvatljiv nivo za zdrave ekonomije, a to su vrednosti od oko 1,5-2%", rekao je za "Blic Biznis" Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku, dve godine unapred je teško proceniti.

"Moratorijum ističe krajem ove godine i NBS je to predvidela, zbog toga u pravom trenutku uvodi i ograničenje. Dakle, sa ovih negde 4,5 odsto, postojao bi značajan prelazak sa administrativne na tržišnu stopu i to bi zaista uticalo na novčanike građana koji su uzeli stambene kredite. Donesena je zbog toga ta dodatna mera da se napravi vrsta tranzicije, da bi se građani eventualno na kraju lakše prilagodili tržišnim kamatama", kaže naš sagovornik.

"To povećanje će opet biti manje nego kada bi bilo da smo direktno prešli na tržišne kamatne stope. Koliko tačno, zavisi od toga kakav je kome kredit. Može značajno da napravi razliku, naročito ako je na početku otplate kredita jer je udeo kamate u tom celokupnom procesu tada najveći", rekao je Stakić.

Gruba računica je da bi to, u zavisnosti od kredita moglo da bude do 12 odsto, odnosno oko 40 evra (na primeru kredita od 50.000 evra i uticaja na ratu, na period otplate od 25 godina i ako je klijent na početku otplate).

Izvor: b92.net

Znamo da je dobar seks jedna od ključnih stvari u zdravoj vezi, ali isto tako znamo i da interesovanje partnera opada što ste duže u vezi.

Ukoliko se pitate šta je to pošlo po zlu, obratite pažnju na znakove koji ukazuju na to da niste vešt ljubavnik u krevetu.

1. Ne masturbirate

- Postoji direktna povezanost između toga koliko često ljudi masturbiraju, koliko orgazama imaju i koliko uživaju u seksu - kaže Trejsi Koks, stručnjakinja za seks iz Velike Britanije.

- Znati kako sebi priuštiti zadovoljstvo znači da razumete svoje telo i kako reagujete na seksualne nadražaje, a znate i koje tehnike vam najbolje odgovaraju. Redovni orgazmi pomažu u održavanju snažnog i stabilnog libida - dodala je.

2. Niste baš iskusni

- Ne kaže se uzalud: 'Vežbom do savršenstva'. Razgovarajte i pregovarajte o svojim željama i potrebama. Takođe edukujte se više o seksu čitanjem ili onlajn istraživanjem - savjetuje Koks.

3. Polni nagon je nizak ili ga nema

"Ako niste previše zainteresovani za seks, malo je verovatno da ćete u njega uneti znatiželju i želju koje inače krase velike ljubavnike."

4. Previše ste fokusirani na orgazam

Procenjujete li uspešnost polnog odnosa prema tome koliko je orgazma imao svako od vas, promašili ste poentu svega. Seks je celo putovanje, a ne samo stizanje do cilja. Pravi ljubavnik će partnera što je duže moguće držati blizu orgazma, ali mu neće dozvoliti da dođe do vrhunca.

Umesto da jurišate prema cilju, setite se da orgazam traje nekoliko sekundi, a vođenje ljubavi može trajati satima.

5. Preskačete predigru

Za sjajan seks oboje morate biti zagrejani - fizički i psihički. Naravno, ponekad ste oboje toliko uzbuđeni da ne možete dočekati polni odnos, i to je dobro.

- No, većinu vremena predigra je nužna, posebno ženama. Vagina se mora navlažiti ​​i raširiti kako bi seks bio prijatan, a do toga se dolazi predigrom - napominje ova stručnjakinja.

- U tome ne uživaju samo žene. Istraživanja sprovedena na muškarcima pokazuju da što više vremena potroše na predigru, više uživaju u seksu, a orgazmi su im intenzivniji - dodala je.

6. Imate lošu sliku o sopstvenom telu

Ako se tokom seksa ne možete opustiti, verovatno nećete biti dobar ljubavnik. Morate se osećati prijatno u svojoj koži i ne sramiti se da pokažete telo partneru da biste mogli uživati u vođenju ljubavi, dodirima... Problemi s lošom slikom o sopstvenom telu kvare seks za oboje.

7. Ne uzvraćate oralni seks

- Jedna stvar je reći partneru da ne uživate u davanju ili primanju oralnog seksa, a sasvim drugo očekivati da partner vas oralno zadovolji, a vi njega nećete - kaže Koks.

- Pružanje oralnog seksa bez pitanja, s entuzijazmom i zato što volite partneru da pružate užitak, zaštitni su znakovi svakog velikog ljubavnika. To je vrlo seksi - dodala je.

8. Odrasli ste u kući u kojoj se seks smatrao "lošim"

Ako su vaši roditelji bili duboko religiozni ili konzervativni, o seksu se verovatno retko razgovaralo. U tom slučaju je normalno odrasti u uverenju da je to nešto sramotno.

- Ljudi tokom detinjstva upijaju takve negativne seksualne poruke bez da su toga zapravo svesni. Ako se osećate nespokojno zbog seksa i osećate se kao loša osoba nakon njega, velika je verovatnoća da ste odrasli u takvom okruženju - pojasnila je.

9. Bojite se da isprobate nove stvari

- Ako se osećate neprijatno zbog malo eksperimentisanja u krevetu i to izbegavate jer se bojite da ne ispadnete loši, a zapravo to želite, tad se ne možete nazvati dobrim ljubavnikom. Pogodite šta? Bolje je upustiti se u to uprkos početnom osećaju neprijatnosti, nego biti potpuno predvidiv i dosadan u krevetu - savetuje stručnjakinja.

- Ako želite da budete dobri u krevetu, morate ponekad malo rizikovati. Ugodno ćete se iznenaditi češće nego to mislite - dodala je.

10. Ne tražite ono što želite (ili ne znate šta želite)

Očekivati ​​da će vam partner čitati misli i tačno znati šta želite je pomalo nezrelo i nerealno.

- Znanje o seksu nije nešto s čime se rađate. Seksualne veštine učite kroz iskustvo i komunikaciju sa svojim partnerom. Ako ne znate šta vas vodi do orgazma, kako bi vaš partner to mogao znati? Ako znate šta želite, ali to ne govorite partneru, u čemu je poenta? Seks ne bi trebalo da bude kviz u kojem partner pokušava da pogodi vaše želje - kaže Koks.

11. Ne pitate partnera šta mu se sviđa

Još gore od toga da partneru ne govorite šta želite je to da se ne trudite da saznate šta bi njega radovalo u seksu.

- Svi imamo svoje posebnosti. Pretpostaviti da jedna tehnika radi kod svih je uobičajeno razmišljanje, ali pogubno za dobar seks - objasnila je.

- Nemojte se plašiti da pitate partnera da li radite nešto 'kako treba'. Između epizoda stenjanja možete još puno toga izgovoriti ili osetiti. Na primer, ako dobro reaguje na nešto što se napravili, znači da mu se to sviđa. Ali, najbolji i najefikasniji način kako da saznate šta vaš partner zaista želi jeste da ga to i pitate - dodala je.

12. Uvredite se na povratnu informaciju

- Nema nikakvog smisla ljutiti se ako vam partner daje povratne informacije i izražava ono što želi. Na primer, ako mu zamerite što je tokom seksa sugerisao da se pomerite malo ulevo, idete brže ili sporije itd. ne možete se nazvati velikim ljubavnikom - napomenula je Trejsi.

- Takve stvari ne smatrajte kritikom, već budite srećni što govori šta mu se i kako sviđa - dodala je.

13. Partner je povučen nakon seksa

- Ako vaš partner nakon seksa utihne i 'potone', velika je verovatnoća da je nešto pošlo po zlu. Većina parova su dobre volje i pomalo luckasti nakon dobrog seksa, osećaju se bliže i povezanije, a ne udaljenije i nezadovoljnije - kaže Koks.

14. Partner želi sve manje seksa

- Normalno je da broj seksualnih odnosa opada što ste duže zajedno, ali razmislite o tome koliko brzo dođe do tog pada u vašim odnosima. Po tome možete lako zaključiti koliko je partneru seks s vama prijatan ili neprijatan, dosadan - napomenula je.

"Što je seks bolji, to će duže ostati redovan u vašoj vezi", dodala je.

15. A može biti i ovaj scenario

Nikad vam ni jedan bivši partner nije predložio da budete "prijatelji s povlasticama", odnosno da ste povremeno intimni bez ikakve obaveze.

- Ako na lageru imate značajan broj ljubavnika, a niti jedan od njih vas nikada nije nazvao i pijan predložio da se 'malo prodrmate' ili vas pokušao nagovoriti da nastavite sa seksom iako više niste u vezi, to nije dobar znak - kaže Koks.

- Nije li i vama pomalo neobična činjenica da vas baš niti jedan nije pitao/pitala: 'Šta kažeš na to?'. Znači, ili seks nije bio sjajan ili su vaši prekidi toliko dramatični i iscrpljujući, da bivši jednostavno više ne želi da ima posla s vama - dodala je, a prenosi Daily Mail.

Izvor: direktno.rs

U pustinji Sahara nema mnogo zelenila, ali nakon neobičnog priliva kiše, iz svemira se može videti kako se zelenilo uvlači u delove jednog od najsušnijih mesta na svetu.

Sateliti su nedavno snimili biljni svet koji buja u delovima tipično sušne južne Sahare nakon što su se olujne kiše pojavile kada im vreme nije. To je takođe izazvalo katastrofalne poplave. Naučnici kažu da zagrevanje planete zbog zagađenja fosilnim gorivima čini da i jedno i drugo postane uobičajeno, piše sajt RTS.

Padavine severno od ekvatora u Africi se obično povećavaju od jula do septembra kada se aktivira i zapadnoafrički monsun.

Fenomen je obeležen povećanjem olujnog nevremena koje nastaje kada se vlažan, tropski vazduh iz blizine ekvatora susreće sa vrelim, suvim vazduhom sa severnog dela kontinenta. Centar ovog olujnog vremena – poznatog kao Intertropska zona konvergencije – pomera se severno od ekvatora u letnjim mesecima severne hemisfere. Veliki deo pada južno od ekvatora tokom toplih meseci južne hemisfere.

Ali već negde od sredine jula, ova zona se pomerila dalje na sever nego što bi obično trebalo, šaljući oluje u južnu Saharu, uključujući delove Nigera, Čada, Sudana, pa čak i na severu do Libije, prema podacima Centra za predviđanje klime Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA).

Posledica je da su ovi delovi pustinje Sahare od dva do više od šest puta vlažniji nego što bi trebalo da budu.

Postoje dva moguća uzroka za ovo čudno pomeranje na sever, kaže Karsten Hauštajn, istraživač klime sa Univerziteta u Lajpcigu u Nemačkoj.

Prelazak iz El Ninja u La Ninju uticao je na to koliko se ova zona pomerila na sever ovog leta, kaže Hauštajn. El Ninjo – prirodni klimatski obrazac topliji od prosečnih temperatura okeana u ekvatorijalnom Pacifiku – obično dovodi do sušnijih od normalnih uslova u vlažnim delovima zapadne i centralne Afrike. La Ninja, ili čak i neka nova, može imati suprotan efekat.

Drugi značajan faktor je zagrevanje planete.

„Zona intertropske konvergencije, koja je razlog za ozelenjavanje (Afrike), pomera se severnije što planeta postaje toplija“, objašnjava Hauštajn.

„Barem, to je nešto na šta većina modela ukazuje.“

Studija objavljena u časopisu Nejčer u junu ove godine otkrila je da bi se dalje pomeranje prema severu u ovoj zoni moglo dešavati češće u narednih nekoliko decenija kako se nivoi ugljen-dioksida – nusproizvoda zagađenja fosilnim gorivima – povećavaju i planeta se zagreva.

Mračne prognoze

Ova promena ne samo što je proizvela posledicu da pustinja ozeleni, već je poremetila sezonu uragana na Atlantiku i imala je velike posledice u poslednjih nekoliko meseci na nekoliko afričkih zemalja.

Zemlje koje bi trebalo da imaju više padavina postaju sve sušnije kako se oluje pomeraju na sever. Delovi Nigerije i Kameruna obično imaju padavina najmanje 50 do 70 kubnih centimetara od jula do septembra, ali je od sredine jula palo samo između 50 i 80 odsto od uobičajene količine, prema podacima Centra za predviđanje klime.

Dalje na severu, u tipično suvljim oblastima, uključujući delove Nigera, Čada, Sudana, Libije i južnog Egipta, palo je 400% više od uobičajene količine kiše od sredine jula, prema podacima istog Centra.

Na primer, severni deo Čada, koji je deo pustinje Sahare, obično padne samo do 2,5 kubnih centimetara kiše od sredine jula do početka septembra. Ali u istom vremenskom okviru ove godine, prema podacima Centra, palo je od 8 do 30 kubnih centimetara.

Ova prevelika količina padavina izazvala je razorne poplave u Čadu. Skoro jedan i po milion ljudi je pogođeno, a najmanje 340 je poginulo u poplavama u zemlji ovog leta, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija.

U strašnim poplavama je takođe poginulo više od 220 ljudi i raseljeno stotine hiljada u Nigeriji, uglavnom u tipično suvljem severnom delu zemlje.

Smrtonosne poplave su takođe potresle Sudan krajem avgusta, ubivši najmanje 132 osobe i uništivši više od 12.000 domova.

Poplave poput ovih verovatno imaju naznake klimatskih promena, napominje Hauštajn, koji radi na istraživanju u kojoj meri su klimatske promene uticale na određeni vremenske prilike.

Kako se planeta zagreva, moći će da zadrži više vlage, objašnjava naučnik. To bi moglo dovesti do vlažnijih monsuna i razornijih poplava poput ovih koje su bile ove sezone.

Biće potrebno više istraživanja da bi se utvrdila kolika je uloga klimatskih promena u svakoj poplavi, ali to bi mogao biti znak onoga što nas čeka.

„Na svaki pojedinačni događaj utiču klimatske promene“, navodi Hauštajn. „(Čak i ako) nijedna poplava nije (direktno) uzrokovana klimatskim promenama, ona je postala verovatnija.“

Izvor: danas.rs