Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 19. septembar

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 11 saobraćajnih nezgoda u kojima je šest osoba zadobilo lake, a tri teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 11, a zbog nasilničke vožnje tri vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške telesne povrede, a dve lake. Šest vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a zbog nasilničke vožnje dva.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri, a zbog nasilničke vožnje jedan vozač.

U opštini Odžaci evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su četiri osobe lakše povređene.

U opštini Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Napisana su 124 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 432 prekršajna naloga.

Udruženje građana „Podunav“ Bački Monoštor u saradnji sa Javnim Preduzećem „Vojvodinašume“ organizuje festival u prirodi „Harmonija Podunavlja“, 28. i 29. septembra, u Eko- centru „Karapandža“. (Eko- centar “Karapandža” se nalazi pored vikend naselja Kenđija (Bezdan), na obali Bajskog kanala), a ova manifestacija ima za cilj promociju i podizanje svesti javnosti o značaju očuvanih slatkovodnih ekosistema i zaštićenih prirodnih dobara, a predstavlja i svojevrstan način za obeležavanje Svetskog dana turizma (27. septembar).

Tokom festivala posetioci će imati priliku da uživaju u promo šetnji šumom, vožnji katamaranom po Bajskom kanalu, biće predstavljane domaće radinosti i tradicionalni zanati, održani koncerti u šumi i radionice.
Vrata Eko-centra će za posetioce oba dana biti otvorena od 13 sati.

Manifestacija je deo aktivnosti projekta „Do vode vodimo“, podržanog od strane WWF Adria – Svetske organizacije za prirodu, koga sprovodi Udruženje Građana „Podunav“, te će ovom prilikom biti upriličena i konferencija kojom projekat započinje. Takođe, biće organizovana i predavanja za Dunavske vodiče, koje će voditi eminentne stručnjakinje iz oblasti turizma naše zemlje.

Zainteresovani izlagači rukotvorina, sa teritorije grada Sombora i opštine Apatin mogu da se prijave za učešće na manifestaciji. Sve neophodne informacije je moguće dobiti putem telefona na broj 063 89 38 128 ili mail odresom Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
-Dođite da uživate u jesenjim bojama Podunavlja, poručili su organizatori manifestacije.

Gradsko veće grada Sombora održalo je svoju 9. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 9 tačaka.

Između ostalog, usvojen je tekst Pravilnika za dodelu sredstava za nabavku novih pčelinjih društava, opreme za pčelarstvo i nabavku vozila i prikolica za transport pčelinjih društava poljoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem pčela na teritoriji grada Sombora u 2024. godini, kao i predlog Pravilnika za dodelu sredstava udruženjima pčelara na teritoriji grada Sombora u 2024. godini.

Tokom sednice, Gradsko veće je usvojilo rešenje o imenovanju Komisije za sprovođenje postupka i utvrđivanje javnih priznanja. Javna priznanja se dodeljuju organizacijama i građanima za značajna ostvarenja u privredi, nauci, umetnosti, sportu, obrazovno – vaspitnom radu i drugim društvenim oblastima koje doprinose razvoju grada Sombora, njegovom napretku i prosperitetu. Shodno tome, Komisiju će činiti pet članova, dr Darko Kosanović kao predsednik, Dragan Škopelja i Višnja Aleksić kao članovi iz reda odbornika, te Biljana Klipa i Borislav Avramović kao članovi iz reda istaknutih građana koji uživaju ugled u oblastima svog rada i delovanja.

Takođe, usvojeno je i rešenje o imenovanju Komisije za dodelu priznanja „Avram Mrazović“ prosvetnim radnicima iz ustanova obrazovanja sa teritorije grada Sombora. Komisiju će činiti osam članova: Antonio Ratković – predsednik komisije, gradonačelnik Grada Sombora, Uroš Buzadžić – član, pomoćnik gradonačelnika, Milana Minarski – član, predstavnik Školske uprave Sombor, Jasmina Ilić – član, članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, Srđan Knežević – član, predstavnik skupštinskog Odbora za društvene delatnosti i obrazovanje, Vladimir Uzelac – član, predstavnik aktiva direktora osnovnih škola, Suzana Vukićević – član, predstavnik aktiva direktora srednjih škola i Snežana Gazetić Pavošev – član, predstavnik PU „Vera Gucunja“ Sombor.

Planovi, koje bi izvršna vlast EU trebalo danas da usvoji, proširiće smernice iz 2009. godine, a koje su namenjene smanjenju izloženosti pasivnom pušenju na javnim mestima.

Evropska komisija predložiće proširenje postojeće zabrane pušenja na otvorene prostore prema nacrtu predloga koji je na uvid dobio Euronews.

Planovi, koje bi izvršna vlast EU trebalo da usvoji danas, proširiće trenutne smernice iz 2009. godine koje su namenjene smanjenju izloženosti pasivnom pušenju na javnim mestima, radnim mestima i u javnom prevozu, piše portal Euronews.

Evropska komisija preporučiće zabranu pušenja na terasama kafića, autobuskim stanicama i u zoološkim vrtovima.

Najnovija verzija nacrta, koja je još podložna promenama, nastoji da očisti javne prostore od svih aerosola, a ne samo od cigaretnog dima, tako da će u zabranu biti uključene i e-cigarete i vejp.
Smernice nisu pravno obavezujuće, ali daju okvir koji zemlje članice treba da slede u okviru širih napora za suzbijanje raka pluća uzrokovanog pušenjem.

Komisija tvrdi da je u prvih nekoliko godina primene 2009-2012. već došlo do pada izloženosti.

Izvor: b92.net

Sledeći put kada skidate čarape, obratite pažnju na vaša stopala.

Neki ljudi ne obraćaju pažnju na svoja stopala, ali ako imate konstantno hladne prste ili ranu na stopalima koja ne zarasta, to mogu biti znaci određenih bolesti. Od znakova gljivične infekcije noktiju do drugih, mnogo toga se može videti ako bolje pogledamo svoja stopala.

„Moramo da pratimo zdravlje naših stopala, uključujući nokte, jer to može uticati na naše opšte zdravlje i biti znak ozbiljnih zdravstvenih problema“, upozorava farmaceut Noel Viks za Miror.

On tvrdi da su bolesti srca i dijabetes među najozbiljnijim problemima koje možemo otkriniti gledajući u naša stopala. Zabrinjavajuće je to što znaci dijabetesa na stopalima mogu biti nejasni, ali i lako prevideti, objašnjava stručnjak.

Farmaceut Viks je preporučio da bi trebalo da se obrati pažnja na sledeće znakove na stopalima: bol, gubitak osećaja u stopalima, ispucala i suva koža, plikovi i rane koje ne zarastaju, gljivične infekcije (uključujući žute i zadebljale nokte) i atletsko stopalo.

Takođe, bolest perifernih arterija (PAD) je uobičajeno stanje uzrokovano akumulacijom masnih naslaga u arterijama, ograničavajući protok krvi u mišiće nogu. Takođe je poznata kao periferna vaskularna bolest (PVD), prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS).

Na sajtu ove službe stoji: „Mnogi ljudi sa PAD-om nemaju simptome. Međutim, neki razvijaju bolnu nelagodnost u nogama kada hodaju, koja obično nestaje nakon nekoliko minuta odmora. Obe noge su često zahvaćene istovremeno, iako bol može biti jači u jednoj nozi“.

Izvor: danas.rs

Ljudi su počeli da obolevaju od nove varijante kovida, a naučnici smatraju da bi ona uskoro mogla postati dominantna.

Nova varijanta nazvana je XEC, ustanovljena je u Nemačkoj u junu, a nakon toga se pojavila u Velikoj Britaniji, SAD-u, Danskoj i još nekoliko drugih zemalja, piše „BBC“.

Ustanovljeno je da XEC ima neke nove mutacije koje bi ovoj varijanti mogle da pomogenu da se tokom jeseni, iako stručnjaci smatraju da bi vakcina mogla pomoći u sprečavanju težih slučajeva.

Profesor Fransoa Balu, direktor Instituta za genetiku na Univerzitetu u Londonu, rekao je da bi XEC mogao da postane dominantna podvarijanta tokom zime.

Četiri najčešća simptoma

Simptomi koje imaju obolevaju od varijante XEC slični su onim simptomima koji se javljaju kod prehlade i gripa, kao i ranije, a četiri su najčešća: visoka temperatura, bolovi, umor i kašalj ili upala grla.

Većina pacijenata osećalo se bolje nekoliko nedelja nakon što su se zarazili, ali oporavak može da potraje duže. Analitičar koji analizira podatke o kovidu, Majk Hani, ističe da je došlo do snažnog rasta broja obolelih od varijante XEC u Danskoj i Nemačkoj.

Istovremeno, sprovodi se manje rutinskih testiranja nego ranije, pa je teže saznati koliko je kovid zaista prisutan. Agencija za zdravstvenu sigurnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) kaže da je normalno da virusi mutiraju i menjaju se.

Izvor: nova.rs

Švedski ministar obrazovanja hoće da se deci u školama oduzmu telefoni i upozorava na strašne posledice "života na internetu" - zavisnost, bolesti, suicidalne misli. Njegov predlog podržavaju nastavnici širom zemlje.

Ne tako davne 2017. godine Švedska je donela petogodišnju strategiju digitalizacije za škole, koja je za glavne ciljeve imala da „postigne visok nivo digitalne kompetencije“ i „podstakne razvoj znanja, jednakih mogućnosti i pristupa tehnologiji“, piše DW.

Danas, sedam godina kasnije, Švedska je druga zemlja Evropske unije po stopi korišćenja interneta, odmah nakon Danske.

Ali, vlada je zabrinuta. Stoga ministar za socijalna pitanja i javno zdravlje Jakob Forsmed predvodi napore da se učenicima pomogne da uravnoteže stvarni život i TikTok sadržaje.

Bez telefona tokom školskog dana

„Škole imaju odgovornost da pripreme decu za svet, ali ovo što sad vidimo je nešto potpuno drugačije“, tvrdi Forsmed.

Ističe da učenici u Švedskoj pate od široko rasprostranjenih poremećaja i opadanja fizičkih i intelektualnih sposobnosti zbog sati provedenih na internetu.

„Ne mogu da seku makazama. Ne mogu da se popnu na drvo. Ne mogu da hodaju unazad jer stalno sede sa mobilnim telefonima“, rekao je Formsed u intervjuu za DW u ministarstvu u Stokholmu.

„Takođe, primećujemo bolesti koje su ranije bile karakteristične za starije ljude i ljude srednjih godina, a sada se pojavljuju kod mladih zbog nedostatka fizičke aktivnosti.“

Zato se Forsmed zalaže za ograničenje korišćenja telefona i tableta u školama, tako da to bude zakonski obavezno, a ne samo preporučeno, kao što je sada slučaj.

Vladin predlog za novi zakon predviđa da učenici do 9. razreda nemaju pristup uređajima tokom celog boravka u školi, uključujući i pauze.

Njihovim naporima u prilog idu nove smernice koje je ranije ovog meseca izdala Švedska agencija za javno zdravlje, savetujući da deca ispod dve godine ne treba uopšte da provode vreme ispred ekrana, deci od dve do pet godina preporučuje se sat vremena dnevno, deci od šest do dvanaest godina dva sata, a tinejdžerima maksimalno tri sata.

Forsmed veruje da je problem nedostatka sna kod tinejdžera potcenjen, te da najnovija istraživanja pokazuju da švedski tinejdžeri, uglavnom zbog svojih uređaja, spavaju manje od šest sati noću, iako bi trebalo da imaju osam do devet sati sna.

„To im smanjuje otpornost na stres, povećava rizik od depresije, suicidnih misli, anksioznosti“, kaže ministar.

Kako kaže, devojčice su posebno pogođene, a naučni dokazi potvrđuju da ih društvene mreže „u ranom uzrastu izlažu poremećajima ishrane i osećanju nezadovoljstva telom“.

Zalepljeni za telefone

Patrik Sander, zamenik direktora škole u južnom švedskom gradu Malmeu, rekao je za DW da škola u kojoj radi već godinama oduzima mobilne telefone učenicima, iako im ih vraćaju tokom ručka.

Rekao je da je ova politika uvedena zbog znakova koji su „na ivici zloupotrebe i zavisnosti“ te da se, kada se uređaji oduzmu tokom časova, može videti kako učenici traže telefone rukama. „Bio sam pomalo uplašen kada sam to video“, rekao je, „ne zbog sebe, već zbog njih.“

Još jedno zabrinjavajuće ponašanje koje Sander želi da suzbije zabranom upotrebe telefona je vršnjačko nasilje. On kaže da su učenice u njegovoj školi bile tajno fotografisane u svlačionici za fizičko, a te fotografije su potom deljene okolo.

„Postajemo zavisni“

Podizanje svesti o rizicima zavisnosti izgleda da deluje kod učenika osnovnih škola u Arsti, predgrađu Stokholma, gde učenici pre početka časova odlažu svoje uređaje u ručno napravljene torbice koje su sami kreirali i dobijaju ih nazad tek na kraju dana.

Sva četiri desetogodišnjaka i jedanaestogodišnjaka, koje je DW intervjuisao, priznala su da bi im bilo veoma teško da se koncentrišu bez ovog sistema.

„Dosta koristimo Snepčet i TikTok i ponekad postajemo toliko zavisni da ne želimo da ostavimo telefon“, objasnila je Ema.

Esija kaže: „Najverovatnije bih se samo izgubio u telefonu“, rekao je, dodajući da je to zato što je škola „tako dosadna“ u poređenju sa telefonom.

Kaže da provodi tri do četiri sata dnevno onlajn van škole, dok su ostala tri učenika rekla da imaju automatsko zaključavanje telefona nakon dva ili dva i po sata.

Zato nastavnica Asa Lind želi da vidi dodatna ograničenja u školama. Smatra da je preporuka Švedske agencije za javno zdravlje – zabrana korišćenja telefona od jednog do dva sata – već prilično velika, ali da ne uključuje vreme provedeno onlajn kao deo školskog programa.

„Mislim da bismo mogli da preispitamo kako koristimo dane u školi i zapravo ograničimo korišćenje ekrana za mlađu decu tokom časova“, rekla je, „jer mislim da dosta vremena provode sami sa slušalicama na računarima radeći zadatke.“

Nastavnici vezani za Tims

Za neke starije učenike, međutim, nema izlaza iz stalne upotrebe telefona, čak i kada bi to želeli.

Lovisa Hedelin i Nils Koning, učenici muzičke gimnazije „Sodra Latins“, kažu da im školske rasporede stalno postavljaju i ažuriraju preko onlajn platforme Majkrosoft Tims. Koning kaže da ga je nastavnica čak ukorila jer nije proverio detalje na telefonu neposredno pre časa.

Hedelin ukazuje da je njihov slučaj svakako specifičan, jer bi bilo nemoguće svirati instrumente i istovremeno držati telefon u ruci. Nije jasno kakav bi uticaj predloženi zakon imao na specijalizovane programe poput njihovog.

U isto vreme, Koning kaže da je morao biti strog prema sebi u slobodno vreme, jer je tokom jednog perioda ostajao budan gledajući u telefon do tri ujutro. „Shvatio sam da to ne funkcioniše“, rekao je.

Nastavnica violine Linda Toivola kaže da nikada ne mora da oduzima telefone svojim učenicima, ali da ima troje dece u drugim školama i da se raduje Forsmedovim strožim pravilima o korišćenju uređaja.

„Volela bih to!“ rekla je. „To je ono što očekujem kao roditelj.“

Izvor: n1info.rs

Na putu Stanišić-Gakovo dogodio se požar na kombiju, a brzom intervencijom vatrogasaca sprečena je veća šteta.

Osam članova DVD Stanišić sa dva vozila, u saradnji sa Vatrogasno-spasilačkom jedinicom (VSJ) iz Sombora, uspešno su lokalizovali i ugasili požar.

Melinda Batalo Balaž iz Čonoplje, uspešna preduzetnica, supruga i majka četvoro dece, ovih dana je još jednom dobila potvrdu o kvalitetu svog rada. Naime, ova vredna Čonopljanka po drugi put je postala dobitnica Business Women Awards nagrade, a koju je preuzela na svečanoj ceremoniji u hotelu Prag u Beogradu.

“Žene su osvojile dovoljno prostora da više nikada ne budu inferiorni posmatrači, već aktivni učesnici u društvenoj utakmici. Nagrada Business Women Awards jeste prestižno priznanje koje prepoznaje njihov talenat i doprinos kulturnoj i ekonomskoj zajednici. Naše nagrade dizajnirane su tako da prepoznaju sva dostignuća u širokom spektru kategorija. Međunarodna, svečana ceremonija dodele nagrada Business Women Awards okuplja najmoćnije žene i slavi njihova prava”, između ostalog je rečeno na dodeli.

Melinda Batalo Balaž, od male kućne radionice u kojoj je proizvodila sireve, napravila je ozbiljnu poslovnu priču, te danas uspešno brine o velikoj mlekari i hladnjači i proizvodi mnogo više, ne samo sireva, već i drugih mlečnih proizvoda.

Nagradu „Business Women Awards“ osvojila je i 2021. godine, tako da je danas, posle tri godine, ponovo svrstana među najuspešnije preduzetnice Srbije. Osim navedenog, osvojila je “Beogradskog pobednika” i “Prvi oskar Srbije”. Za novi ukus Balkana, za sir sa ukusom belog luka sa koprivom, osvojila je nagradu “Balkan Awards” , a za isti sir ponela je i laskavu titulu za najbolji etno brend u grupi mleko i mlečni proizvodi. Nagradu “Healthy awards” osvojila je za učešće na konferenciji i govoru o lekovitom svojstvu surutke, dok je nagrada na “Samitu uspešnih” još jedna u nizu Melindinih priznanja. Godine 2021. i 2022. na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu osvojila je po dve zlatne medalje, a 2023. dve zlatne, dve velike zlatne i plaketu Novosadskog sajma.

Izvor: Radio Apatin