Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 23. septembar

U organizaciji Udruženja odgajivača lipicanerske rase konja Srbije i Udruženja odgajivača rasnih konja iz Stapara, uz podršku Grada Sombora, danas je otvorena prva Nacionalna izložba konja lipicanera u Staparu. Ispred lokalne samouprave, događaju su prisustvovali članica Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Sanja Pajić i član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Igor Ćupurdija, koji je ujedno i otvorio manifestaciju, pozdravivši prisutne i poželevši sreću svim učesnicima.

Više od 125 učesnika iz svih krajeva Srbije, prikazaće svoja grla i takmičiti se u nekoj od 14 kategorija, od čega je sedam u muškoj i sedam u ženskoj kategoriji. Tokom defilea, stručni žiri će ocenjivati izgled konja, te hod u koraku i kasu.

Prema rečima doktora veterinarske medicine i predsednika Udruženja odgajivača lipicanera Srbije, Bore Jovanovića, Stapar je poznat po dugoj tradiciji uzgoja konja i ove godine obeležavaju 30 godina kluba što je uticalo na odluku da Stapar bude domaćin ovakve manifestacije.

Rasa konja lipicaner nastala je u 16. veku u gradu Lipica, a odlikuju je jaka i snažna leđa, čvrste sapi i visoko nasađen rep, snažan i mišićav vrat i krupne oči. Prepoznatljivi su po visokom hodu, što ih izdvaja od drugih rasa konja, a takođe su laki za dresuru i nisu zahtevni kada je održavanje u pitanju.

Trenutno, od stotinjak grla konja koja se nalaze u domaćinstvima u Staparu, čak trideset su rase lipicaner i imaće priliku da se predstave na današnjoj izložbi.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. septembar

Komisija za sprovođenje postupka za utvrđivanje predloga za dodelu povelje i nagrade uputila je javni poziv za prikupljanje predloga za dodelu Oktobarske nagrade grada Sombora.

Konkurs je otvoren do 4. oktobra, 2024. godine, a predloge mogu podneti pojedinci, grupe građana i institucije uz obrazloženje podnetih predloga.

Oktobarska nagrada grada Sombora dodeljuje se povodom obeležavanja oslobođenja Grada od fašističke okupacije 21. oktobra, kao posebno priznanje pojedincima za izuzetne rezultate u višegodišnjem radu, odnosno kao nagrada za trajno životno delo u oblastima: nauke, kulture i umetnosti, planiranja i uređenja prostora i naselja, arhitekture i graditeljstva, unapređenja i zaštite životne sredine, sporta, zdravstva i humanitarnog rada i drugim oblastima od značaja za grad Sombor.

Prijave se podnose u zatvorenoj koverti, lično u Uslužnom centru Gradske uprave grada Sombora, ili putem pošte na adresu: Trg Cara Uroša 1.

Javni poziv dostupan je ovde.

Naši stari su verovali da dan rođenja otkriva osobine deteta. Saznajte koju simboliku nosi svaki dan u sedmici .

Ima "srećnih" i "nesrećnih" dana, “dobrih” i “loših”, onih kada treba izbegavati određene poslove i onih kada ne valja podići ništa “teže od kašike”. Zašto bi se inače i govorilo “crni petak”, “čestita nedelja”, “luda sreda”… Tako su i ljudima rođenim na određene dane počele da se pripisuju određene osobine. Evo šta prema srpskim narodnim verovanjima, dan rođenja govori o vašem životu, piše Šajkača.

Svaki dan u nedelji u srpskom narodu ima mnogobrojna značenja. Ima “dobrih” i “loših” dana, pa i deca rođena na ovaj ili onaj dan dobijaju “srećna” ili “nesrećna” znamenja.
Evo šta dan rođenja, prema narodnim verovanjima, govori o vašem životu:

Ponedeljak

Ponedeljak je prvi dan u nedelji i smatra se ujedno i najsrećnijim. Veruje se da će dete koje se rodi u ponedeljak imati dug i uspešan život.

Kako tada počinje nova nedelja, ovaj dan je idealan za otpočinjanje poslova svih vrsta. Hrišćani veruju da je Bog počeo stvaranje sveta u ponedeljak, pa je zato dobro da i čovek započne kakav značajan poduhvat upravo tog dana.

Utorak

Drugi dan u nedelji smatra se najnesrećnijim danom, pa se veruje i da ljudi rođeni tada neće imati lak život. U utorak, kaže predanje, čak "i vukovi čuvaju krzno". Na ovaj dan ne valja otpočinjati nikakav rad, jer je baksuzan, pa će i posao ići po zlu i neće se dobro završiti.

Jedna narodna izreka kaže: "Od svega me majka sačuvala sem od žice devetog utorka". Ovo upravo oslikava koliko je utorak negativan u srpskom narodnom verovanju. U prilog ovome govore i “posebni” utorci zabeleženi u narodnom kalendaru – Deveti utorak, Pasiji utorak, Crni utorak.

Sreda

Posebno mnogostruko značenje ima sreda. Ovog dana se mogu otpočinjati poslovi i kretati na put. Veruje se da će bebe rođene ovog dana biti napredne i zdrave. Dete koje prohoda u sredu bake kažu da će biti srećno i bogato.

U nekim krajevima Srbije, ovaj dan se zamišlja kao svetica, pa se može čuti da je došla "Sveta Sreda" koja je naročito naklonjena bolesnicima i onima koji pate.

Četvrtak

Za četvrtak se kaže da je srećan dan. U narodu postoji ova izreka: "Svi su dani dobri, a četvrtak ponajbolji." Veoma je dobro, kaže verovanje, da se dete rodi na ovako srećan dan jer će onda ono i u životu biti srećno i uspešno.

Ovog dana su u prošlosti počinjali radovi na njivama, a valjalo se ići i u prošnju devojke. Kako se u prehrišćansko doba četvrtak slavio kao dan plodnosti, i danas se veruje da poslovi u polju, ali i sklapanje bračne zajednice treba da se dogodi baš u četvrtak.

Petak

Petak je, prema narodnom verovanju, jedan od nesrećnih dana. Kaže se: "U petak svakom poslu rđav početak." Osim ovoga, u nekim krajevima Srbije, veruje se da je ovaj dan "nečist" i pogodan da se dođe u dodir sa "demonskim silama". Zato se i kaže, kada nekome loše ide u životu, da mu je došao "crni petak".

Zbog ovoga petkom ne treba počinjati nikakav posao jer će ga pratiti maler. Ovog dana mnogi ne smeju da krenu na put jer se boje nesreće. I dete rođeno u petak, veruje se u našem narodu, neće imati sreće u životu.

Subota

Subota je dan, po starom predanju, posvećen mrtvima. Tada se izlazi na groblje, prave daće i pale sveće. Veruje se da na ovaj dan čovek treba da bude oprezan da mu se ne desi kakvo zlo.

Verovanje kaže da će dete rođeno u subotu biti neobično, ali upravo zato i imuno na "zla bića". Kaže se da, rođeni na ovaj dan imaju sposobnost da nauče nemušti jezik i da tako razgovaraju sa životinjama. Biće to maštoviti i interesantni ljudi kojima će se priviđati svakakve "karakondžule", kažu stara verovanja. Za ovakvo dete se veruje da je vidovito i da može da vidi i što drugi ne mogu.

U Pomoravlju se dete rođeno u subotu naziva "subotan", a u drugim krajevima "subotnjak". Takvom detetu “nikakva ala ne može naškoditi” jer ga štiti dan rođenja. U mnogim verovanjima se pominje da upravo deca rođena u subotu imaju sposobnost da otkriju zakopana blaga i postanu bogati i uspešni ljudi.

Nedelja

Nedelja je dan odmora. Bog je, prema hrišćanskom verovanju, šest dana stvarao svet i onda je sedmog – u nedelju, seo da se odmori i uživa u plodovima svog rada. Zbog toga i u narodu postoje mnoga verovanja vezana za ovaj dan, a koja se odnose na odmor i provođenje vremena sa porodicom.

Nedelju su stari zamišljali kao žensko biće – Svetu nedelju. Čovek rođen u nedelju biće izuzetno srećno, veruje se, i živeće "gospodski" tj. često će se i mnogo odmarati (svaki dan će mu biti kao nedelja). Za srećnog čoveka se kaže: "Majka ga rodila u belu nedelju."

Da li je vaša beba rođena za vikend ili je svet ugledala na početku nedelje? Naš narod veruje da od dana rođenja zavisi kakve osobine će imati i kakav će mu biti životni put! Pa tako često čujemo kako naše bake govore o "crnom petku", "ludoj sredi", "čestitoj nedelji", piše Šajkača.

Jedno od najaktivnijih društava u somborskoj opštini, Dobrovoljno vatrogasno društvo iz Svetozara Miletića, uputilo je molbu za donaciju radi prikupljanja novčanih sredstava za kupovinu novijeg vatrogasnog vozila. audio icon
„Sada trebamo mi vašu pomoć“ je akcija Dobrovoljnog vatrogasnog društvo iz Svetozara Miletića za kupovinu mlađeg, bržeg, navalnog vozila kapaciteta oko 4000 litara.

„Očekujem da ćemo uspeti stići do cilja kom težimo, da se nabavi mnogo mlađe vozilo. Možda je mogao biti odaziv građanstva veći, optimista sam i verujem da ćemo prikupiti sredstva. Grad Sombor će učestvovati u ovoj akciji ali najviše očekujemo od naših sugrađana i koga god ko želi da nam pomogne. Potrebe su jednostavno takve da težimo da novo vozilo bude što brže, opremljenije kako bi i mi bili efikasniji u radu“, objasnio je Borislav Černuš, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Svetozara Miletića.

Dobrovoljno vatrogasno društvo iz Svetozara Miletića baštini tradiciju od više od 120 godina, beležeći učešća u brojnim akcijama u kojima ravnopravno učestvuju i žene.

„Ja izlazim pretežno na sve intervencije. Ravnopravne smo u akcijama kao i naše kolege, jednako učestvujemo u gašenju požara. Ja sam član društva već 13 godina i to je jedna ljubav koju gajimo prema spašavanju ljudskih života i imovine“, objasnila je Milena Iliktarević, sekretar Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Svetozara Miletića.

„Uzeli smo učešće, na apel Sektora za vanredene situacije u gašenju šumskih požara, raspoređeni smo bili u Kučevo. Takvih akcija smo imali više u poslednjih par godina gde je obim požara velik pa imamo združene akcije i saradnju sa ostalim spasilačkim jedinicama. Bilo je požara gde je sedam, osam DVD društava dejstvovalo zajedno poput gašenja požara u banji Bazdan, somborskoj uljari, deponiji Rančevo“, istakao je Černuš.

Osim Fapovog vozila iz 1974., vatrogasci iz Svetozara Miletića raspolažu i pravim raritetom iz 1908.godine, vučnom pumpom koja je i danas u funkciji, ali potrebe, očekivanja i nadanja ovog vatrogasnog društva jesu da će prikupiti finansijska sredstva putem donacija i svoj vozni park opremiti novim, funkcionalnijim vozilom.

Izvor: RTV

Ako postoji jedan nutrijent koji vam treba više u ishrani, to su najverovatnije vlakna.

Vlakna su neophodna za regulisanje šećera u krvi, održavanje zdravog sistema za varenje, a takođe mogu pomoći u prevenciji raka debelog creva.

Prednost vlakana je u tome što vam mogu pomoći da ostanete siti nakon jela i tako vam pomognu da smršate.

Registrovani dijetetičar Maggie Michalczik ističe da ishrana bogata vlaknima može pomoći u smanjenju rizika od bolesti, sprečiti bezobzirno grickanje i unaprediti opšte zdravlje.

Vlakna su možda najpoznatija po tome što olakšavaju eliminaciju čvrstog otpada iz tela i održavaju rad vašeg digestivnog sistema. Ponekad je samo ova osobina dovoljna da nas motiviše da budemo sigurni da unosimo pravu količinu vlakana dnevno.

Michalczik objašnjava da postoje dve vrste vlakana koja su telu potrebna: rastvorljiva vlakna i nerastvorljiva vlakna.

"Obe vrste su važne za naše zdravlje. Rastvorljiva vlakna mogu pomoći u smanjenju holesterola i regulaciji nivoa šećera u krvi. Nerastvorljiva vlakna mogu sprečiti zatvor i poboljšati pravilnost našeg digestivnog sistema", kaže on.

Konzumiranje raznovrsnog povrća, voća, integralnih žitarica, orašastih plodova i semenki osigurava da dobijate dovoljno obe vrste vlakana svakog dana.

Smernice o ishrani navode da žene starije od 14 godina treba da unose najmanje 25 do 28 grama vlakana dnevno, dok muškarci treba da ciljaju na 31 do 34 grama. Nažalost, vrlo malo ljudi dobija dovoljno vlakana.

Da biste dobili najmanje 25 grama vlakana dnevno, najlakše rešenje je da zamenite uobičajenu hranu koju jedete hranom bogatom vlaknima. Na primer, ako volite da jedete sendvič, potražite bagel od celog zrna koji ima veći sadržaj vlakana.

Još jedan jednostavan način da dobijete 25 grama vlakana dnevno je da dodate hranu bogatu vlaknima u obroke koje već jedete. Ako volite da započnete dan grčkim jogurtom, zašto ne biste dodali maline, čia semenke i bademe. Ovsena kaša je takođe odličan doručak bogat vlaknima, kao i avokado.

Dodavanje salate uz ručak ili večeru je takođe jednostavan način da dodate više vlakana. Jedite povrće kao što su: kupus, zelena salata, spanać, paradajz, šargarepa i krastavac.

Pored toga, važno je napomenuti da uvek treba da pijete adekvatnu količinu vode sa unosom vlakana kako biste pomogli u procesu varenja vlakana. Opšte pravilo za nutricioniste je da treba da popijete jedan litar vode na svakih 10 grama vlakana koje konzumirate.

Voda je takođe neophodna da biste izbegli bilo kakve neprijatne gasove ili nadimanje tokom procesa varenja, što se može dogoditi ako konzumirate previše vlakana odjednom. Ako vaše telo nije naviklo da konzumira toliko vlakana, verovatno ćete osetiti gasove i nadimanje. Umesto toga, budite sigurni da postepeno povećavate unos vlakana tokom nekoliko nedelja, kao da trenirate svoj digestivni trakt da se prilagodi.

Izvor: b92.net

Više masti u predelu stomaka, i oko glavnih organa kao što su jetra i pankreas, povezano je sa bolom u brojnim delovima tela, posebno kod žena, pokazala je nova studija, u okviru koje su prekomernu težinu i viši indeks telesne mase (BMI) naučnici su povezali sa većim rizikom od hroničnih bolova.

S tim u vezi, stručnjaci sugerišu da bi gubitak težine ili rad na tanjem struku, mogao da bude od pomoći u ublažavanju bolova.

Studija UK Biobank, ispitala je podatke prikupljene od 32.409 ljudi koji su popunili upitnike i prošli zdravstvene procene. Oko polovine - 51 odsto su bile žene, prosečne starosti 55 godina.

Bolovi zbog sala veći kod žena

Ispitanicima je skeniran abdomen, kako bi im se izmerila količina masti oko njihovih abdominalnih organa - visceralno masno tkivo. Takođe je posmatrana i količina masti ispod kože koja se može uštinuti - potkožno masno tkivo.

Učesnici su pitani da li su imali bol u vratu ili ramenu, leđima, kuku, kolenu ili po celom telu u proteklom periodu, ne dužem od tri meseca. Dve godine kasnije, sve procene su ponovo sprovedene kod 638 ljudi.

Rezultati su pokazali da su ljudi, koji su imali veće količine masnoće oko struka i na stomaku, mnogo češće prijavljivali da pate od raznih vrsta bolova. U istom riziku su i gojazni ljudi, a posebno žene.

U obrazloženju studije u naučnom časopisu Regional Anesthesia and Pain Medicine, autori su napisali:

- Viši nivoi masnog tkiva su povezani sa većim izgledima za prijavljivanje hroničnog bola kod oba pola. Procene efekata količine masnoće bile su relativno veće kod žena nego kod muškaraca.

Salo oko struka dovodi do upala

Tim naučnika dodaje da se smanjenje telesne masti oko struka "može smatrati metom za lečenje hroničnog bola, posebno kod onih koji često pate od bolova na više lokacija u organizmu i kod onih koji imaju takozvani rasprostranjeni bol.

Napomenuli su i da nagomilavanje telesne masti može biti povezano sa povećanim rizikom od upala, što onda opet može da izazove bolove kod ljudi.

Osim na bolove, upale utiču i na nervni sistem ljudi, dodali su istraživači, piše Independent, a prenosi direktno.rs.

Iako je slatkiš, čokolada nema samo negativne posledice na naš organizam.

Čokolada ima različite oblike. Bela čokolada, mlečna čokolada i crna čokolada imaju različite sastave i, kao rezultat, njihovi nutritivni profili nisu isti. Mnoge navodne zdravstvene prednosti čokolade su povezane sa čvrstim materijama kakaoa, koje se nalaze u tamnim čokoladama. Bela čokolada zapravo ne sadrži ovo, već sadrži samo kakao puter.

Postoje li određene zdravstvene koristi od redovnog konzumiranja čokolade? Najnovije istraživanje portala EatingWell kaže sledeće:

Može poboljšati zdravlje srca

Kakao sadrži flavonoide – antioksidante koji se nalaze u određenim namirnicama kao što su čaj, bobičasto voće, lisnato povrće i vino. Flavonoidi imaju različite zdravstvene prednosti, uključujući poboljšanje zdravlja srca.

Pregled iz 2018. godine u časopisu Reviews in Cardiovascular Medicine pokazao je obećanje za poboljšanje lipidnih plakova i krvnog pritiska kada se konzumiraju umerene količine tamne čokolade svakih jedan do dva dana. Međutim, ova i druge studije dale su mešovite rezultate i potrebna su dalja istraživanja kako bi se potvrdile ove potencijalne zdravstvene koristi.

Na primer, randomizovano kontrolno ispitivanje iz 2017. u Journal of the American Heart Association otkrilo je da jedenje badema sa tamnom čokoladom ili kakaom poboljšava profil lipida. Međutim, konzumacija crne čokolade i kakaa bez badema nije poboljšala profil lipida.

Može poboljšati vaše kognitivne funkcije

U randomizovanom kontrolnom ispitivanju hranljivih materija iz 2019, dnevni unos crne čokolade tokom 30 dana poboljšao je kognitivno funkcionisanje učesnika. Istraživači to pripisuju metilksantinima u tamnoj čokoladi, koji uključuju teobromin i kofein. Međutim, potrebno je dodatno istraživanje da bi se potvrdili ovi nalazi i dalje razumeli mehanizmi koji su doveli do kognitivnih poboljšanja.

Može povećati rizik od visokog holesterola

Iako postoje neke potencijalne zdravstvene koristi od jedenja čokolade, postoje i neke moguće negativne posledice. Bela čokolada i mlečna čokolada su bogate zasićenim mastima i dodatkom šećera. Prekomerna potrošnja zasićenih masti i dodatih šećera povezana je sa visokim holesterolom i većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Izvor: danas.rs

Vikend će biti sunčan i topao u celoj Srbiji, a od utorka nas ponovo čekaju pljuskovi.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) je na svom sajtu najavio kakvo nas vreme očekuje za vikend, ali i kad nam se sprema novo pogoršanje.

„Danas (20.09.) u zapadnim, centralnim i južnim delovima Srbije umereno do potpuno oblačno, mestimično s kišom i lokalnim plјuskovima, ponegde uz mogućnost grmlјavine i uz prosečnu količinu padavina od 5 do 20 mm. U ostalim krajevima uglavnom suvo, tokom dana sa sunčanim intervalima uz pojačan istočni vetar u Podunavlјu i Pomoravlјu. Najviša dnevna temperatura od 19 do 24 °C. Od subote do ponedelјka (21 – 23.09.) jutra hladna, u toku dana pretežno sunčano i toplo u svim krajevima. Zatim promenlјivo oblačno, u utorak (24.09.) posle podne i uveče kiša i lokalni plјuskovi s grmlјavinom se očekuju uglavnom na severozapadu, a u sredu (25.09.) i u ostalim krajevima“, stoji u najavi.

Na snazi je hidrološko upozorenje zbog toga što će na Dunavu danas i narednih dana vodostaji biti u porastu.

Dostizanje i prevazilaženje granica redovne odbrane od poplava očekuje se: kod Novog Sada 21. septembra, a kod Bogojeva i Bačke Palanke 22. septembra sa tendencijom dalјeg porasta. Vrh talasa kod Bezdana očekuje se 25. septembra, a kod Novog Sada 27/28. septembra ispod granica vanredne od poplava.

Vreme za vikend

U subotu jutro hladno. U toku dana pretežno sunčano i malo toplije. Vetar slab i umeren, istočni i jugoistočni. Najniža temperatura od 6 do 13 °C, a najviša od 22 do 25 °C.

I u nedelju nakon hladnog jutra, pretežno sunčano i umereno toplo. Vetar slab promenljiv. Najniža temperatura od 4 do 12 °C, a najviša od 23 do 26 °C.