Sombor.info

Kad su Iliji Iliću i njegovoj supruzi lekari u Somboru saopštili da njihova prevremeno rođena beba, osim cerebralne paralize ima i sindrom mačijeg plača, oboje su se zbunjeno pogledali, ne znajući kakvu retku bolest ima njihov sin Stefan.

Ilija je tu celu noć proveo na internetu kako bi istražio sve o toj ne toliko poznatoj bolesti, a onda je odlučio – odustajanje nije opcija, Stefan će živeti. I živi. Iako ne može samostalno da hoda, da jede, ne govori i nosi pelene, njegov otac na sve moguće načine pokušava da mu pomogne da ne uvene. Ovo je jedna velika porodična borba koja će, kako Ilija kaže, trajati sve dok je živ.

Stefan Ilić iz Sombora ima 12 godina. U novembru puni 13 i njegov tata bi voleo da tog dana od svog sina dobije – jedan pokret više ili izgovorenu reč.

Zbog cerebralne paralize, ali i sindroma mačijeg plača, Stefan ne hoda samostalno. On ne govori, ne jede sam, a i dalje nosi pelene. Potpuno je zavistan od svojih roditelja i takav će, prema prognozama lekara, biti zauvek.

Njegov otac Ilija kaže da od momenta kada je saznao da Stefan ima sindrom mačijeg plača, nije odustajao u nameri da istraži više o samoj bolesti i o leku. Nažalost, lek ne postoji, a pomažu samo – rehabilitacije.

– Stefan je oboleo od cerebralne paralize zbog greške lekara. Rodio se pre vremena, lekari nisu odradili porođaj onako kako je trebalo. Sindrom je ‘došao’ pet dana nakon rođenja, kada su nam lekari saopštili da osim paralize ‘ima još nešto’. To ‘nešto’ nama je bilo potpuno nepoznato. Bili smo u šoku. Odmah sam krenuo u edukaciju, nisam želeo da gubim vreme jer sam imao strah od nepoznatog, tako da sam se bacio na istraživanje sindroma, objašnjava on.

Sindrom mačijeg plača je oboljenje koje karakteriše izrazito usporen psiho-fizički razvoj, probleme sa govorom i ishranom, a više od 70 odsto obolelih osoba nikad ne prohoda.

Do tih podataka došao je Ilija, a nažalost, te posledice ima Stefan.

– Reč je o izuzetno retkom oboljenju, otprilike jedna beba od 50.000 u svetu dobije sindrom mačjeg plača. U Srbiji ima sedam ili osam osoba sa tim oboljenjem. Nama se u potpunosti promenio život. Sve je podređeno Stefanu. On je, prema mom mišljenju, učitelj Bogom dan. U mnogim kulturama i religijama, ta deca se doživljavaju kao blagoslov. I jesu. Stefan je uskraćen za mnoge stvari, ali on je talentovan za muziku. Obožava da svira klavir, da ide sa mnom na koncerte, slušao bi muziku non-stop, kaže Ilija.

Rizikuje da hoda

Kada je u kući, Stefan je mahom na podu jer mu je na zemlji najsigurnije. Do pre dve godine, koristio je kolica, međutim njegov tata je odlučio da rizikuje i da svog tinejdžera podigne na noge, iako je samostalno hodanje predstavljalo rizik.

– Stefan hoda zahvaljujući nama. Mi nismo odustajali, iako rizikujemo time što ga puštamo da hoda. Jednom je pao i slomio ruku, drugi put povredio arkadu… Nije mi svejedno, naravno, ali sam bio siguran da on to može i zaključak svih je da Stefan nikada drugačije ne bi prohodao da nismo radili s njim. Rekli su nam da nema terapije za pohodavanje, ali da se očigledno dogodilo čudo. I Stefan i jeste čudo jer, po naučnim knjigama, ako dete sa cerebralnom paralizom ne prohoda do osme godine, nikada neće hodati. A on je prohodao u devetoj-desetoj godini. Šta da kažem…

Kada je Stefan stao na noge, njegov otac je specijalna kolica koja je dečak koristio, poklonio školi koju pohađa. Od tada, više nije seo u bilo koja druga kolica.

– Stefana sam gurao u kolicima do škole i trebalo nam je nekih 15 minuta da stignemo na čas. Bez kolica, naša putanja pretvorila se u tri sata šetnje. I po kiši i po snegu i kada je plus 40, nas dvojica nismo odustajali nego smo hodali i hodali. To je trajalo nekih godinu dana i eto, uspeli smo. Stefan je prihvatio da šeta jer do tada on nije ni bio svestan da treba da šeta s obzirom da ima tešku retardaciju. A da vam ne pričam da je vežbao stajanje dve godine. Dve godine je samo stajao uz šipke koje su nam bile po celom stanu, ističe Ilija.

Ilija kaže da je Stefanu neophodna rehabilitacija. Nažalost, država daje samo 21 dan rehabilitacije u banji, a njemu je to malo.

„Iskoristio“ je pomoć države – vaučere za osobe s retkim bolestima, ali nije ni to dovoljno.

– Vaučeri su pomogli, ali su skromni. To je neka trenutna pomoć koju smo iskoristili. Pelene, kreme, sve neophodne potrepštine koje svakodnevno koristi za bolji život. Takođe, kupili smo i pelene koje nikada nemamo dovoljno. Što se tiče rehabilitacije, bili smo u banji, iako smo dobijali odgovor da je odlazak u banju rekreativno. U redu je planinski vazduh, ali Stefanu je potrebna rehabilitacija svaki dan, a ona je jako skupa. Fond nam omogućava rehabilitaciju jedanput godišnje u trajanju od 21 dan, a onda smo prepušteni sami sebi. Takođe, ima svakodnevne logopedske i defektološke tretmane, sve to košta, a pomoći nema, objašnjava on.

Ilija je, da bi pomogao sinu i pronašao terapiju koja bi Stefanu iole popravila kvalitet života, osnovao Udruženje za pomoć i podršku obolelima od sindroma mačijeg plača.

Izvor: Nova.rs

Ovih dana, jedna od najaktuelijih tema u Apatinu je porast vodostaja Dunava, naročito zbog činjenice da poplave u Evropi i dalje odnose žrtve, a nivo Dunava u Srbij raste.

Kako danas piše nova.rs, vodostaj Dunava u Budimpešti premašio je sedmi metar, a šetalište pored mađarskog parlamenta je zatvoreno.

„Reka na svakih sat vremena poraste i do 10 centimetara. Kod Bezdana će Dunav sutra preći granicu redovne odbrane od poplava, najavio je RHMZ. U poplavama u centralnoj Evropi najgore su prošle Češka, Austrija, Poljska i Rumunija, poginulo je dvadesettroje ljudi“, prenosi nova.rs.

RHMZ

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je ranije da će ovih dana vodostaji na Dunavu biti u većem porastu.

„Dostizanje i prevazilaženje granica redovne odbrane od poplava očekuje se: kod Bezdana 19. septembra, kod Apatina 20. septembra, a kod Bogojeva, Bačke Palanke i Novog Sada 21. septembra sa tendencijom daljeg porasta“, saopštio je RHMZ.

Prognozu vodostaja reka u Srbiji možete pronaći OVDE.

OBAVEŠTENJE ZA VLASNIKE VIKENDICA NA „VAGONIMA“ U APATINU

Opštinski štab za vanredne situacije Opštine Apatin obavestio je sve vlasnike objekata – vikendica u vikend naselju Vagoni da sav nameštaj, opremu i pokretna materijalna sredstva uklone sa navedene lokacije ili da istu podignu na viši nivo kako bi se smanjila šteta u slučaju prelivanja vode iz korita Dunava.

Elektrodistribucija će na navedenoj lokaciji izvršiti isključenje struje, kada se i očekuje proglašenje redovne odbrane od poplava.

RADNI SASTANAK POVODOM AKTUELNE HIDROLOŠKE SITUACIJE

Juče je, na inicijativu pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladimira Galića i direktora JVP „Vode Vojvodine“ Srđana Kruževića u prostorijama JVP „Vode Vojvodine“ održan radni sastanak sa gradonačelnicima i predsednicima opština AP Vojvodine, na temu aktuelne hidrološke situacije i najavljene odbrane od poplava.

U JVP „Vode Vojvodine“ navode da su sastanku prisustvovali predstavnici opština i gradova čija se mesta naslanjaju na rečni tok Dunava – Novi Sad, Sombor, Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Sremski Karlovci, Titel, Inđija, Zrenjanin, Stara Pazova, Pančevo i Kovin, te da je održan u cilju zajedničkog utvrđivanja svih okolnosti koje mogu da se sprovedu u narednim danima i sistemski reši eventualni nalet visokih vodostaja na slabim mestima.

„Predočen je operativni plan za naselja koja se nalaze u nebranjenom delu u okviru teritorijalnih jedinica lokalnih samouprava AP Vojvodine za evetualno delovanje u slučaju opasnosti od poplava. Takođe, sagledana je opšta situacija u gradovima i opštinama i ponuđena pomoć u vidu struke, tehnike i opreme ukoliko to situacija bude zahtevala. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, JVP „Vode Vojvodine“ i lokalne samouprave preduzimaju sve preventivne mere kako bi pravovremeno odreagovali i bili spremni za najavljene vodostaje u narednim danima“, istakli su u JVP „Vode Vojvodine“.

Izvor: Radio Apatin

U utorak, 24. septembra od 18 časova u Gradskom muzeju Sombor biće otvorena izložba Olimpijskog komiteta Srbije koja ima za cilj da upozna širu javnost sa istorijatom i kontinuitetom olimpijskog pokreta, kao i njegovim značajem u našoj sredini od Kraljevine Srbije do danas, sa osvrtom na društveni kontekst i prilike u zemlji.

U utorak, 24. septembra od 18 časova u Gradskom muzeju Sombor biće otvorena izložba Olimpijskog komiteta Srbije pod nazivom Put pravih vrednosti. Na otvaranju izložbe prisutnima će se obratiti Aleksandra Perišić, srpska reprezentativka u tekvondou koja sa Letnjih olimpijskih igara u Parizu vratila sa srebrom.

Izložba Put pravih vrednosti ima za cilj da upozna širu javnost sa istorijatom i kontinuitetom olimpijskog pokreta, kao i njegovim značajem u našoj sredini od Kraljevine Srbije do danas, sa osvrtom na društveni kontekst i prilike u zemlji.
Izložba je premijerno postavljena 2021. godine u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti pred Olimpijske igre u Tokiju. Nakon toga izložba je krenula da putuje kroz Srbiju i gostovala je u Narodnom muzeju u Zrenjaninu, Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu, Univerzitetskoj galeriji u Kragujevcu, na Univerzitetu Novog Sada, Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci, Narodnom muzeju u Kruševcu, Narodnom muzeju/Feliks Romulijani u Zaječaru, Srpskom kulturnom centru u Parizu, a od 24. septembra 2024. godine gostovaće u Gradskom muzeju u Somboru.

Koncept izložbe podrazumeva dve usklađene celine od kojih svaku čine tekstualni, ilustrativni i digitalni elementi.

Prva celina izložbe posvećena je idejama olimpizma, koje datiraju iz vremena Pjera de Kubertena, ličnosti koja je oživela duh Antičkih igara. Kratka priča o njihovom nastanku biće uvod u izložbu, koja se nastavlja kroz zanimljive priče o počecima Modernih Olimpijskih igara 1896. godine i olimpijskim simbolima.

Sadržaj druge celine predstavlja hronologiju učešća naših olimpijaca na Letnjim Olimpijskim igrama, od 1912. do 2016. godine, sa podacima o samim Igrama, društvenim okolnostima koje su ih pratile, i članovima naših delegacija, kao i manje poznate zanimljivosti u vezi s Igrama. Posetiocima je omogućeno da vide najznačajnije eksponate iz fundusa Olimpijskog muzeja, od osnivanja Srpskog olimpijskog kluba 1910. godine, koje je inicirao kapetan Svetomir Đukić, preko prvog učešća Srbije na V Olimpijskim igrama u Stokholmu, prve osvojene medalje u Parizu 1924. godine, do poslednjih uspeha naših sportista na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Pristup bogatoj multimedijalnoj kolekciji, koja je deo virtuelnog muzeja, omogućuje posetiocima da pogledaju kratke filmove i priče o istoriji olimpizma u Srbiji, olimpijskim herojima i nezaboravnim olimpijskim momentima.

Poseban segment u okviru ove postavke biće posvećen somborskim olimpijcima.

Statistike pokazuju da dečaci tri puta češće mucaju od devojčice. Kada dete muca to znači da je pod stresom, pomozite mu!

Važno je da znate da svako skretanje pažnje na sam način dečjeg govora ometa spontane misaono - jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja može početi zaista da muca.

Zašto dete muca?

Iako mucanje pogađa osobe svih uzrasta, deca najčešće mucaju u periodu između druge i šeste godine, kad razvijaju govor. Na sreću, većina njih preraste taj problem, a statistika pokazuje da dečaci tri puta češće mucaju od devojčica. Međutim, malo je poznato da gotovo svako dete prođe kroz fazu fiziološkog mucanja.

– To je normalan razvojni put, koji traje od 20 do 40 dana. U periodu između druge i četvrte godine života dete usvaja oko 2.500 reči i mnoštvo gramatičkih oblika. Potpuno je prirodno da tokom procesa učenja svih tih pravila i reči mališan greši i „sapliće se“ u govoru. Svako skretanje pažnje na sam način dečjeg govora ometa spontane misaono-jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja može početi zaista da muca – upozorava Tanja Lukovac, master logoped i direktor logopedskog centra „Higia Logos“.

Šta su uzroci mucanja kod deteta?

Ona ističe da su uzroci mucanja višestruki, ali da je pre svega potrebno da postoji genetska predispozicija, to jest biološka sklonost ka mucanju. Takođe, ovaj problem može da bude prouzrokovan i nekim neprijatnim činiocima, kao što je, na primer, određena traumatska situacija za dete, a promucaće i onaj mališan koji pored ova dva uzroka ima i niži emocionalni sklop ličnosti.

– Da bi do mucanja uopšte došlo, potrebno je da se istovremeno ispolje ova tri uzroka. Svako dete ima svoj osobeni set faktora koji doprinose pojavi i održavanju ovog poremećaja u govoru. Zato se i procena i pomoć određuju prema svakom detetu ponaosob – kaže naša sagovornica.

Kad postanu svesna mucanja, takva deca se preznojavaju tokom govora, posebno pred nepoznatim osobama, imaju ubrzan rad srca i često su nervozna. Ukoliko je mucanje težeg stepena, stvaraju i lošu sliku o sebi, umanjuju svoje vrednosti i imaju potisnutu ljutnju prema sagovorniku koji pokazuje nestrpljenje, nerazumevanje ili sažaljenje u komunikaciji s njima.

– Zato je potrebno što pre pomoći detetu da prevaziđe ovaj problem. Do pravilnog govora dolazi se pomoću logopedskih tretmana koji podrazumevaju izvesnu opštu metodu, kao i neke specifične koje se prilagođavaju individualnom profilu pojedinca koji ima ovaj govorni problem – objašnjava Tanja Lukovac i dodaje da ako zamuckivanje traje duže od 40 dana, roditelji treba da se jave logopedu.

Kako roditelji mogu da pomognu

bodrite svoje dete da govori i oseća radost i zadovoljstvo u tome
ne govorite umesto njega
Usmeravajte njegovu pažnju na aktivnosti u kojima je uspešno
Pokažite mu da je voljeno i da je centar vašeg sveta
Ne okrivljujte sebe ni dete zbog njegovog mucanja

Izvor: bitiroditelj.com

To ne znači da su loši, već su samo vrlo razgovorljivi i neoprezni, pa će vaše tajne u rekordnom roku saznati svi.

Svako ima nekog prijatelja koji nije najmisterioznija osoba na svetu. Kako vreme prolazi, postajemo sve pažljiviji u vezi s tim šta im poveravamo. Ako pripadate jednom od ovih znakova, možda ste prijatelji iz priče baš vi. Zato što ili ne razmišljaju dovoljno pre nego što progovore ili uživaju da dele lične podatke, ne samo svoje, već i tuđe, nisu poznati po svojoj sposobnosti ili želji da čuvaju tajne.

Lav

Sve dok ima publiku koja ga sluša, Lav priča najluđe priče i najneverovatnije informacije koje su mu na raspolaganju. Uživa u tome što je u centru pažnje i učiniće sve da to dobije, čak i ako to znači da deli sve o svom ličnom životu – ili, što je još gore, o životima drugih. Čini se da nema filtera između njegovih misli i reči.

Vaga

Istina je da se sukobljava s Blizancima u svojoj sklonosti da deli više informacija nego što bi trebalo, ali na kraju pobeđuje, jer to nikada ne prestaje da radi. Ni na sastancima s prijateljima, ni u grupnim ćaskanjima gde, danju i noću, nijednu temu ne smatra previše ličnom ili nametljivom. Ako ništa drugo, ako ste fascinirani mračnim ili sočnim porodičnim i prijateljskim pričama, ne tražite dalje od Vage, koja kao da ih uvek ima u džepu.

Strelac

To je znak toliko ekstrovertan da zaboravlja da bude diskretan ili tajnovit. Takođe zaljubljenik u iskrenost, često će popustiti u želji da kaže više nego što ima pravo. Dakle, ako mu je nešto na pameti, nije važno da li ste vas dvoje ili stoji na podijumu: podeliće to sa celim svetom, čak i ne razmišljajući o tome kakve bi posledice mogle biti.

Izvor: b92.net

Obaveza služenja vojnog roka ukinuta je 2011. godine, ali tokom godina se u više navrata pominjala mogućnost vraćanja. Posle posebne sednice Vlade Srbije 14. septembra pokrenuta je procedura za vraćanje obaveznog vojnog roka koji će trajati 75 dana.

- Želim da verujem da će Vlada Srbije da usvoji tu odluku. Želim da verujem da svi razumete koliko nam je potrebna jaka vojska, koliko ćemo još morati da kupujemo naoružanja, da pravimo, da stvaramo. Jer nije naša želja da bilo koga napadnemo. Niti ćemo to da činimo - rekao je predsedniik Srbije Aleksandar Vučić na promociji najmlađih oficira Vojske Srbije.

Ubrzo je premijer Miloš Vučević izjavio da je Vlada usvojila zaključak kojim se nalaže Ministarstvu odbrane da pokrene proceduru vraćanja obaveznog vojnog roka.

I dok se tema oko vojnog rasplamsava, često se može čuti pitanje - šta ako neko odbije obavezni vojni rok?

Kolika je kazna ako odbiješ da ideš u vojsku?

Kazna za odbijanje vojnog roka po Krivičnom zakoniku je definisana na sledeći način.

Za neodazivanje na služenje vojnog roka predviđene su i sankcije. Kako piše u Krivičnom zakoniku „onaj ko se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu za izvršenje obaveze služenja vojnog roka ili izbegava prijem poziva za izvršenje te obaveze, biće kažnjen novčano ili do jedne godine u zatvoru“.

Svaki sledeći stav vuče sa sobom ozbiljnije kazne. Izbegavanje obaveze sakrivanjem može da odvede nekoga na izdržavanje trogodišnje zatvorske kazne, a napuštanje zemlje da bi se izbegla vojna obaveza bi po povratku donela do osam godina u zatvoru.

Najzad, podsticanje više ljudi da izbegnu obavezu, može da bude sankcionisano sa 12 godina iza rešetaka. Olakšavajuća je okolnost da svako ko je izbegavao obavezu, a naknadno se prijavi nadležnim organima, može i da izbegne kaznu.

Izvor: direktno.rs

Ono što se u prodavnicama prodaje kao ulje od tartufa, uglavnom nema mnogo veze s ovim vrstama gljiva. Štaviše, neretko se takva ulja pravi u laboratorijima, a to nije jedina vrsta hrane koja se lažira.

Kad je reč o ukusima koji definišu svetsku kuhinju, nije baš sve onako kako se čini. Od vanile u omiljenom desertu do vasabija na sušiju – pravi sastojci su često previše retki ili preskupi da bi zadovoljili globalnu potražnju. Baš zato su kompanije smislile način kako zaraditi nudeći jeftinije alternative hrane dok ste vi uvereni da kupujete pravu stvar.

Business Insider popisao je 11 vrsta hrane i namirnica koja se najviše lažira na svetskom tržištu.

Tartufi

Ono što se u radnjama prodaje kao ulje od tartufa, uglavnom nema puno veze s ovim vrstama gljiva. Štaviše, neretko se takva ulja prave u laboratorijima. Pravi tartufi su retki i veoma skupi, pa ne čudi što su često na meti plagijatora.

Ulje tartufa obično podrazumeva mešavinu suncokretovog i maslinovog ulja koje je aromatizovano sintetičkim jedinjenjem dobijenim iz nafte pod imenom 2,4 ditiapentan. Jedini način da budete sigurni da jedete tartufe, jeste da vidite kako vam neko renda aromatični grumen pravo na tanjir.

Javorov sirup

Čak polovina javorovog sirupa na svetskom tržištu je lažnjak. Izrada pravog javorovog sirupa nije jednostavna – potrebno je oko 45 litara javorovog soka da bi se proizveo jedan litar sirupa. Ono što izgleda kao javorov sirup, ali se prodaje kao sirup za palačinke zapravo je mešavina kukuruznog sirupa, karamele i aroma.

Pravi javorov sirup prepoznaje se po boji i teksturi – ima ređu konzistenciju i mutniji izgled od veštačkih mešavina. Pročitajte i deklaraciju – pravi javorov sirup uglavnom dolazi iz Kanade.

Vasabi

Većina vasabija koji se prodaje van Japana je lažnjak – obično je reč o mešavini od rena, kukuruznog skroba i zaslađivača. Pravi vasabi je 30 puta skuplji od onoga što se prodaje u supermarketima i specijalovanim radnjama. On nema tako ljuti ukus kao što mislite. Ako vam grlo gori od ljutine, verovatnije je da jedete proizvod na bazinrena.

Vasabi je veoma redak u Japanu, a raste uz planinske izvore. Ova korenasta biljka voli blage temperature, senku i šljunak što su uslovi koje je teško kopirati u drugim delovima sveta.

Parmezan

Da bi sir bio parmezan, mora dolaziti iz Parme u Italiji, odnosno iz regije Emilia-Romanja. Samo 300 mlekara je na tom području sertifikovano da proizvodi autentični Parmigiano-Reggiano. U mleko se dodaju posebne bakterije koje siru daju prepoznatljiv ukus, a isti mora da odleži najmanje godinu dana.

Koluti autentičnog parmezana označeni su žigom Denominazione di Origine Protetta koji garantuje da je sir došao s pravog mesta. U novije vreme neki proizvođači počeli su da stavljaju jestive mikročipove kako bi zaštitili svoje proizvode od lažiranja.

Vanila

Vanila je sveprisutan začin bez kojeg je nemoguće zamisliti slatke proizvode na svetskom tržištu – od sladoleda do raznih industrijskih keksa, kolača i drugih deserata. Reč je o mirisnom sušenom voću jestive orhideje koja se uzgaja u tropskim krajevima, a koju karakteriše tanka mahuna tamno-smeđe boje.

Da bi se uzgojila, skupila i preradila ne koriste se hemikalije niti posebni uređaji – samo ručno. Upravo zato je veoma skupa – samo jedan posto proizvoda na svetskom tržištu napravljen je s autentičnom vanilom. Ostatak sadrži sintetičku zamenu za vanilu – vanilin – koja je stvorena kako bi se smanjila cena proizvoda.

Kavijar

Kavijar se pravi od usoljenih ribljih jaja ili ikre beluga jesetre. Reč je o veoma retkom, delikatnom i skupom proizvodu koji može da dosegne cenu od 20-ak hiljada evra po kilogramu, zbog čega je česta meta plagijatora. Umesto ribljih jajašaca beluge, često koriste ikru ribe lošijeg kvaliteta. Razliku između pravog proizvoda i lažnjaka znaju da prepoznaju samo najiskusniji znalci.

Med

Trećina meda na svetskom tržištu je – lažnjak. Potreba za ovom namirnicom je znatno veća od onoga što pčele mogu da proizvedu, pa se nalazi na meti plagijatora.

Da bi se povećao volumen, pravi med se često meša s kukuruznim sirupom, šećerom od riže i trske i sličnim proizvodima. Na taj način uništavaju se prehrambeni i zdravstveni kvaliteti pravog meda i pretvaraju ga u jeftin šećer. Ako želite da jedete pravi med, kupujte ga iz proverenih izvora i od lokalnih proizvođača.

Ekstra devičansko maslinovo ulje

Ekstra devičansko maslinovo ulje je meta prevara s hranom još od vremena starog Rima. Kriminalci su prodavali lošije maslinovo ulje ili mešavine ulja pod oznakom ekstra devičanskog maslinovog ulja, a to se događa sve do današnjih dana.

Wagyu govedina

Wagyu je reč koja označava japansko govedo, a odnosi se na četiri pasmine: Kuroge, Akage, Mukaku i Nihon Tankaku. U Japanu postoje strogi propisi koji regulišu uzgoj i preradu ovih životinja, a sve kako bi se postiglo meso izuzetne mekoće i slasnosti. Izvoze se tek manje količine.

 U drugim državama propisi nisu tako rigorozni. U SAD-u na primer, wagyu se može ukrštati s drugim manje skupim vrstama goveda te tako prodaju meso pod oznakom wagyu iako je reč o mešavinama dveju ili više različitih vrsta.

Šafran

Šafran je najskuplji začin na svetu koje se dobija od niti njegovog cveta. Poljoprivrednicima treba dve godine za uzgoj cveća i berbu, a rezanje i sortiranje se obavlja ručno. Da bi dobili jedan kilogram šafrana potrebno je oko 150.000 cvetova, pa ne čudi što ovaj začin dolazi s vrtoglavom cenom, niti što često pokušavaju da ga plagiraju. Prevaranti nastoje da oponašaju proizvod s crveno obojenim senom, konjskom dlakom, kokosovim nitima i korenjem raznih biljaka.

Kafa

Čak ni kafa koja se pije na svetskom tržištu nije uvek napravljena od 100 posto kafe. Mlevena kafa se meša s usitnjenim žirom, ječmom i pšenicom. U prošlosti, znali su da je mešaju sa svime što je smeđe – od piljevine do spaljenog kukuruza, a sve kako bi se povećao volumen proizvoda koji inače može biti dosta skup.

Izvor: danas.rs

Iako Izrael nije priznao da stoji iza napada u Libanu u kojem je živote izgubilo najmanje 12 osoba, a više hiljada povređeno u eksplozijama pejdžera, svi prsti su uprti u Tel Aviv. Naime, Izrael je stajao iza mnogih napada na pripadnike Hezbolaha i druge saveznike iranskog režima, iako, po pravilu, to neće zvanično priznati.

Čini se da je zavera trajala mesecima, reklo je za Rojters nekoliko izvora. Visoki libanski bezbednosni izvor rekao je da je grupa naručila 5000 pejdžera koje je proizvela tajvanska firma Gold Apolo. Međutim, iz te firme su rekli da su pejdžeri napravljeni u Mađarskoj ali da imaju njihovu licencu.

Nekoliko izvora reklo je da su u zemlju dopremljeni ranije ove godine. Jedan je izvor identifikovao fotografiju modela pejdžera, AP924, koji poput drugih dojavljivača bežično prima i prikazuje tekstualne poruke, ali ne može da telefonira.

Veruje se da iza napada stoji izraelska obaveštajna služba Mosad koja je negde presrela pošiljke ili u toku proizvodnje pejdžera u njih postavila eksploziv.

„Mosad je ubacio pločicu sa eksplozivnim materijalom koji prima šifru unutar uređaja. Veoma je teško otkriti ih na bilo koji način. Čak i sa bilo kojim uređajem ili skenerom“, rekao je libanski bezbednosni izvor.

Ilajdža Magnije viši analitičar političkog rizika iz Brisela, kasnije je rekao da je razgovarao sa članovima Hezbolaha koji su pregledali pejdžere koji nisu eksplodirali.
Činilo se da su pejdžeri primili šifrovanu poruku o grešci poslatu svim uređajima zbog kojih su vibrirali i pištali nekih 10 sekundi.
Kada bi korisnik pritisnuo dugme pejdžera da poništi upozorenje, eksploziv je detoniran – napad je osmišljen tako da bi korisnik držao pejdžer u trenutku eksplozije kako bi se nanela maksimalna šteta.

Druga teorija o napadu – hakerski napad i litijumska baterija

Prema rečima stručnjaka za bezbednost i tehnologiju koji su anonimno razgovarali za Haarec, postoje dve glavne teorije koje objašnjavaju eksplozije.

Prva mogućnost je da su se, slično kao u ubistvu višeg operativca Hamasa Jahja Ajaša u januaru 1996. godine, oni koji stoje iza napada infiltrirali u lanac snabdevanja telekomunikacione kompanije koja je Hezbolahu snabdevala radio aparate i postavila male eksplozivne naprave u hiljade jedinica. Drugo objašnjenje koje nude stručnjaci sugeriše da je sajber napad doveo do pregrevanja i eksplozije baterija uređaja.

„Bio je to čisto sajber napad“, ocenio je jedan od stručnjaka koji je razgovarao sa Haarecom, objašnjavajući, „sve što treba je da uvedete ažuriranje zlonamernog softvera, a zatim samo pritisnete „enter“.“ Ekspert je dalje precizirao da potpuno napunjena litijumska baterija od 50 grama proizvodi toplotu koja je ekvivalentna eksploziji sedam grama TNT-a. „Ako izazovete kratak spoj litijumske baterije, ona se zagreva izuzetno brzo, u roku od nekoliko sekundi“, objasnio je on.

Višemesečna operacija Mosada i IDF-a predstavlja kršenje bezbednosti bez presedana naveli su iz Hezbolaha, koji je obećao da će se osvetiti Izraelu i nastaviti da pruža podršku savezniku Hamasu usred rata u Gazi koji je u toku.

„Otpor će se nastaviti danas, kao i svaki drugi dan, sa svojim operacijama podrške Gazi, njenom narodu i njenom otporu, što je odvojen put od oštre kazne koju zločinački neprijatelj (Izrael) treba da čeka kao odgovor na masakr u utorak“, navodi se u saopštenju.

Izraelci planirali kasnije da izvrše napad?

Jedan američki bezbednosni zvaničnik rekao je danas da je napad planiran za kasniji datum kao deo „potpune ofanzive“ protiv Hezbolaha, ali je Izrael odlučio da detonira te uređaje ranije zbog zabrinutosti da je libanska grupa postala svesna plana.

“Bio je to trenutak – sad ili nikad”, rekao je američki izvor za Axios pod uslovom da ostane anoniman.

Niz detonacija, koji je počeo u utorak oko 15.30 po lokalnom vremenu i trajao otprilike sat vremena, ustupio je mesto rasprostranjenoj panici i haosu širom južnih predgrađa Bejruta, južnog Libana, pa čak i u susednoj Siriji.
Šokantni video snimci pokazuju kako su mete ništa ne sluteći posegnule za svojim pejdžerima, da bi ih neočekivana i nasilna eksplozija oborila s nogu.

Izvor: nova.rs

Kamatne stope na dozvoljene minuse trenutno se, prema podacima banaka, kreću od 11,17 odsto, pa do čak 33,45 odsto na godišnjem nivou. One na nedozvoljene minuse - kada nam banka "skine" novac zbog dospelog duga, a nemamo odobreno dozvoljeno prekoračenje po računu - idu i do neverovatnih 50,57 odsto. Izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čiji nacrt je do petka u javnoj raspravi, predviđeno je ograničavanje i ovih kamatnih stopa, ali i još neke novine kada je reč o otplati ove najskuplje pozajmice.

Podaci Kreditnog biroa pokazuju da građani Srbije trenutno imaju odobrene dozvoljene minuse u vrednosti od 44,6 milijardi dinara. Od toga je oko tri milijarde dinara iznos koji je u docnji – dakle, reč je o dugu sa čijim namirivanjem se kasni duže od 60 dana.

Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, odomaćenog naziva „dozvoljeni minus„, oduvek je bila najskuplja vrsta pozajmice, o čemu svedoče i kamatne stope koje banke trenutno zaračunavaju.

Kada počne primena novih kamatnih stopa, čija visina je ograničena izmenama pomenutog zakona – što se očekuje da bude od 1. januara 2025. godine – dozvoljeni minusi i dalje će biti najskuplja vrsta pozajmice, ali će kamatne stope sa trenutnog proseka iznad 28 odsto biti spuštene na oko 19,75 odsto.

Naime, izmene zakona predviđaju da efektivna kamatna stopa kod ugovora o dozvoljenom prekoračenju („dozvoljenom minusu„) u trenutku njegovog zaključenja, ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate uvećane za osam procentnih poena.

Istovremeno se predlaže da se zakonska zatezna kamata za korisnike bankarskih usluga obračunava „po formuli“: referentna kamatna stopa NBS (5,75%) plus šest procentnih poena, što sada iznosi 11,75 odsto odsto, dolazimo do toga da bi maksimalne kamatne stope na dozvoljene minuse bile 19,75 odsto (11,75%+8p.p).

Novina je i što se izjednačavaju maksimalne kamatne stope na dozvoljene i nedozvoljene minuse.

Takođe, kroz zakon se „provlači“ i izraz „prećutno prekoračenje“.

„Dozvoljeno prekoračenje je izričito ugovoreni iznos sredstava koji davalac kredita stavlja na raspolaganje korisniku platnog računa, kada na tom računu nema dovoljno sredstava da bi se izvršila platna transakcija koju je korisnik inicirao, odnosno za koju je korisnik dao saglasnost. Nedozvoljeno prekoračenje je iznos sredstava za koji je banka u skladu sa ugovorom ili zakonom zadužila tekući račun korisnika u svoju ili korist trećih lica, kada na tom računu nije bilo dovoljno sredstava za izvršenje transakcije, uključujući sredstva po osnovu dozvoljenog prekoračenja“, navodi se u nacrtu zakona.

Pomenuto „prećutno“ prekoračenje bi bilo upravo ovo nedozvoljeno, na koje banka zaračunava ugovorenu kamatnu stopu.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić za portal N1 objašnjava da građani ne koriste ceo iznos odobrenog prekoračenja po tekućem računu.

„Podaci iz prethodnih perioda pokazivali su da građani koji imaju odobrene minuse po tekućim računima ne koriste ceo iznos – već oko polovine. To pokazuje da ipak imamo neku disciplinu da ne idemo iz meseca u mesec u ‘potpuni minus’. Izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja će biti značajno niža – sa sadašnjeg proseka od oko 28 odsto, pašće na oko 20 procenata“, kaže Vasić.

Nacrtom ovog zakona predviđeno da građani imaju pravo da odustanu od zaključenog ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju, ugovora o kreditnoj kartici i ugovora o lizingu – u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, bez navođenja razloga za odustanak.

Prestanak i smanjenje dozvoljenog i nedozvoljenog minusa

Nacrtom zakona je predviđeno da, ako banka donese odluku o smanjenju iznosa dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja ili odluku o raskidu ugovora o dozvoljenom prekoračenju, odnosno prestanku primene nedozvoljenog prekoračenja, „dužna je da o tome obavesti korisnika na ugovoreni način mesec dana pre datuma primene tog smanjenja ili raskida ugovora, odnosno prestanka primene nedozvoljenog prekoračenja“.

Novina je da će banka u tom slučaju korisniku minusa morati da ponudi da dug otplati – u ratama.

„Davalac dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja je dužan da korisniku pre pokretanja izvršnog postupka i bez dodatnih troškova, ponudi mogućnost otplate iznosa dugovanja u 12 jednakih mesečnih rata, osim ako korisnik ne odluči da ranije otplati dugovani iznos uz primenu nominalne kamatne stope iz ugovora o dozvoljenom prekoračenju, odnosno one koja se primenjuje za prećutno prekoračenje“, navodi se u nacrtu zakona.

Izvor: n1info.rs

Vanredna sednica Štaba za vanredne situacije grada Sombora, kojom je predsedavao komandant Štaba, gradonačelnik Antonio Ratković, održana je danas u zgradi Županije, povodom najave nadolazećeg poplavnog talasa na reci Dunav.

Predstavnici VDP DTD „Severna Bačka“ i JVP „Vode Vojvodine“, izvestili su prisutne o stanju spremnosti u sprovođenju mera u odbrani od poplava na teritoriji grada Sombora, na osnovu čega je konstatovano da je stanje spremnosti svih subjekata koji učestvuju u sprovođenju mera odbrane od poplava zadovoljavajuće i da će se svakako redovno pratiti situacija na terenu.

Tokom sednice, zaključeno je da su nasipi dobro utvrđeni, da se vrši redovan obilazak terena, da postoji permanentna komunikacija i koordinacija rada sa svim subjektima koji učestvuju u zaštiti od poplava i pravovremeno obaveštavanje javnosti.
Aktivirana su i stavljena u pripravnost sva javno komunalna preduzeća grada Sombora sa svojim kadrovskim i materijalnim kapacitetima, jedinica Civilne zaštite grada Sombora, kao i dobrovoljno vatrogasna društva.

Štab za vanredne situacije grada Sombora upućuje apel sugrađanima da prate preporuke i uputstva nadležnih službi, kao i apel vlasnicima vikendica u vikend naseljima „Baračka“, „Daraži fok“ i „Dondo“, da napuste objekte vikendica i da ih ne posećuju zbog sopstvene bezbednosti.

Takođe, obaveštavamo građane da je pristup vodnim objektima (Prevodnica Bezdan, sigurnosna ustava Šebešfok i vodozahvatna ustava Bezdan) zabranjen.