Svet je usred krize otpornosti na antibiotike koja doprinosi smrti skoro 5 miliona ljudi godišnje. Ali bakterije nisu jedini mutirajući patogeni o kojima treba da brinemo. Gljivične infekcije se takođe prilagođavaju i izmiču dometima medicine, izazivajući "tihu pandemiju" koju treba hitno rešavati, smatraju neki naučnici.
O opasnosti od gljivičnih patogena, iako je globalno sve veći problem, ne priča se - ističe molekularni biolog Norman van Rijn sa Univerziteta u Mančesteru u Velikoj Britaniji.
Ovog septembra, Ujedinjene nacije su domaćini sastanka u Njujorku o otpornosti na antimikrobne lekove, koji uključuje razgovore o otpornim bakterijama, gljivama, virusima ili parazitima. Uoči ovog događaja, Van Rajn i međunarodni tim naučnika pozivaju vlade, istraživačku zajednicu i farmaceutsku industriju da "gledaju dalje od bakterija".
Bez hitne pažnje i akcije, neke posebno gadne gljivične infekcije, koje već zaraze 6,5 miliona godišnje i odnesu 3,8 miliona života godišnje, mogle bi postati još opasnije, piše Science Alert.
- Nesrazmerno veliki fokus na bakterijama je zabrinjavajući jer su mnogi problemi sa rezistencijom na lekove tokom proteklih decenija bili rezultat invazivnih gljivičnih bolesti, koje su u velikoj meri nedovoljno prepoznate od strane zajednice i vlada - pišu Van Rajn i njegove kolege, iz institucija u Kini, Holandiji, Austriji, Australiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Brazilu, SAD, Indiji, Turskoj i Ugandi.
Najopasnije gljivice za ljude
Svetska zdravstvena organizacija je 2022. objavila listu prioritetnih patogena gljivica - prvi globalni napor da se sistematski daju prioriteti gljivičnim patogenima.
Patogeni koji se smatraju najopasnijim po ljudsko zdravlje uključuju Aspergillus fumigatus, koji potiče od buđi i inficira respiratorni sistem; Candida, koja može izazvati gljivičnu infekciju; Nakaseomices glabratus, koji može inficirati urogenitalni trakt ili krvotok; i Trichophiton indotineae, koji mogu zaraziti kožu, kosu i nokte.
Najviše su ugroženi stariji ljudi ili oni sa oslabljenim imunitetom.
U poređenju sa bakterijama ili virusima, gljive su složeniji organizmi, po svojoj građi najsličniji životinjama. Ovo otežava naučnicima da razviju lek koji ubija ćelije gljivica bez oštećenja drugih važnih ćelija u telu.
- Za lečenje dubokih ili invazivnih gljivičnih infekcija, dostupne su samo četiri sistemske antigljivične klase i rezistencija je sada pravilo, a ne izuzetak za one trenutno dostupne klase - pišu autori.
Uticaj agrohemijske industrije
U poslednjih nekoliko decenija, pojavilo se nekoliko obećavajućih novih antimikotika, ali na konačnu situaciju dosta utiče i agrohemijska industrija.
- Čak i pre nego što ovi lekovi stignu na tržište nakon godina razvoja i kliničkih ispitivanja, agrohemijska industrija je razvila fungicide sa sličnim načinima delovanja, što je rezultiralo unakrsnom rezistencijom za kritične prioritetne patogene - objašnjavaju istraživači.
- Protivgljivična zaštita je neophodna za sigurnost hrane. Pitanje je, kako da uravnotežimo sigurnost hrane sa mogućnošću lečenja sadašnjih i budućih otpornih gljivičnih patogena?
To je zagonetka o kojoj se dugo raspravljalo za antibiotike, ali ne toliko za antimikotike. Van Rijn i njegov tim preporučuju globalni sporazum za ograničavanje određenih antifungalnih lekova na specifične svrhe, kao i propise o saradnji kako bi se uravnotežila bezbednost hrane i zdravlje.
Sastanak UN u septembru "mora poslužiti kao polazna tačka" za orkestriran i raznolik pristup otpornosti na antimikrobne lekove, zaključuju istraživači, čija studija je objavljena u The Lancetu.
Izvor: direktno.rs
