Sombor vesti

Žana Gnjatović, bibliotekarka Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" dobitnica je nagrade "Branislav Jovanović".

Vikimedijina nagrada „Branislav Jovanović” je godišnja nagrada koju Vikimedija Srbije, od 2016. godine, dodeljuje urednicima Vikipedije na srpskom jeziku (vikipedistima) za doprinos širenju slobodnog znanja.

Priznanje se odaje u okviru Vikilajva, lokalne konferencije vikipedista i vikimedijanaca koja se održava u prvoj polovini godine. Uvedeno je u znak sećanja na preminulog Branislava Jovanovića, jednog od osnivača i urednika Vikipedije na srpskom jeziku.

Izvor: Vikimedijina nagrada Branislav Jovanović

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ Sombor i UG „Somborski književni festival“, 9. i 10. maj 2025. godine

Deseti Somborski književni festival, koji je ove godine održan pod pokrovitelјstvom Grada Sombora, svečano je otvoren u petak, 9. maja 2025. godine, u Legatu Miroslava Josića Višnjića, u Gradskoj bibliotekci „Karlo Bijelicki“.

U uvodnom delu programa prisutnima su se obratile Nataša Turkić, direktorka Biblioteke i Tamara Babić, direktorka Festivala, koje su pozdravile publiku i istakle značaj festivala i podrške mladim autorima.

Nakon toga, svečano je uručena nagrada na Konkursu za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina. Ovogodišnji dobitnik bio je Danilo Brakočević, te mu je kao nagrada objavlјena zbirka Sitnice drugog vetra.

Program je nastavlјen razgovorom i čitanjem u kojem su učestvovali autori Tanja Stupar Trifunović i Milenko Bodirogić. Razgovor je vodio Dragan Babić, a publika je imala priliku da čuje inspirativnu razmenu misli i izabrane odlomke iz dela ovih istaknutih autora.

Drugog dana festivala, u subotu, 10. maja, publika je imala priliku da uživa u susretu s autorkama Danicom Vukićević i Anom Vučković, koja je i dramaturg, a koje su govorile o svom stvaralaštvu i čitale odlomke iz svojih dela. Razgovor je vodila Tamara Babić.

Somborski književni festival, koji već deset godina obogaćuje kulturni život grada, i ovoga puta pokazao je značaj negovanja savremenog književnog izraza, dijaloga i podrške mladim stvaraocima.

Izvor: biblioso.org

Na oko 400 lokacija širom Srbije juče je, u okviru nacionalne ekološke akcije „Zavrni rukave“, organizovano veliko čišćenje prirode, parkova, šuma, naselja i javnih površina. Među prijavljenim lokacijama našlo se i poluostrvo u blizini Apatina, koje je nakon prvomajskih praznika bilo vidno prekriveno otpadom.

U akciji je učestvovalo više od 40 volontera koji su uklanjali raznovrstan otpad ostavljen u prirodi, uključujući plastiku, staklo, kabasti otpad pa čak i delove starog nameštaja.

Prikupljeni otpad danas će uz podršku Javnog komunalnog preduzeća „Naš dom“ biti transportovan na gradsku deponiju. Iz ovog preduzeća apeluju na građane da otpad odlažu isključivo na za to predviđenim mestima i podsećaju da očuvanje životne sredine zavisi od pojedinačne odgovornosti svih nas.

Izvor: radiodunav.com

U ranom detinjstvu, imuni sistem deteta još uvek nije potpuno razvijen. Zbog toga su bebe i mala deca znatno osetljivija na različite infekcije, posebno bakterijskog porekla. Infekcije se mogu brzo razviti, često bez upozorenja, i lako prerasti u ozbiljnije zdravstvene komplikacije ako se ne prepoznaju na vreme. Upravo zato je važno razumeti kako se infekcije javljaju, kako ih sprečiti i koje svakodnevne navike mogu doprineti očuvanju zdravlja najmlađih.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma, dobra higijena i odgovarajuća nega igraju ključnu ulogu u prevenciji. Iako je gotovo nemoguće potpuno izbeći kontakt sa bakterijama, moguće je smanjiti šanse da one izazovu bolest. Redovno pranje ruku, pravilna ishrana, čisto okruženje i blagovremene kontrole kod pedijatra predstavljaju osnovu svakodnevne zaštite dece od infekcija koje najčešće napadaju njihov još uvek nerazvijen organizam.

Najčešće bakterijske infekcije kod dece do dve godine

Kod dece do dve godine, bakterijske infekcije su česte i često prolaze neopaženo u početnim fazama. Njihovo telo se još uvek upoznaje sa svetom oko sebe, a imuni sistem se tek razvija. Zbog toga čak i uobičajene bakterije mogu izazvati ozbiljne probleme ako se ne prepoznaju na vreme.

Najčešće infekcije u ovom uzrastu uključuju upale uha, infekcije urinarnog trakta, respiratorne infekcije i infekcije očiju, uključujući i zapaljenje suznih kanala. Upala srednjeg uha je jedna od najčešćih i često se javlja kao posledica prehlade. Simptomi poput razdražljivosti, povišene temperature i problema sa spavanjem mogu biti prvi znak.

Infekcije urinarnog trakta takođe su česte kod beba, posebno kod devojčica. One se često prepoznaju kroz povišenu temperaturu bez jasnog uzroka, promene u mirisu ili boji urina, kao i kroz smanjen apetit i letargiju. Respiratorne bakterijske infekcije, poput bakterijske upale pluća, zahtevaju hitnu medicinsku pažnju jer mogu brzo napredovati.

Bakterije koje izazivaju ove infekcije lako se prenose kapljičnim putem, naročito u zatvorenim prostorijama ili kada je dete u kontaktu sa drugom decom. Prepoznavanje i blagovremena reakcija su ključni faktori za sprečavanje komplikacija.

Kako higijena može sprečiti komplikacije suznog kanala?

Kod novorođenčadi i beba suzni kanal često nije u potpunosti razvijen, što može dovesti do njegovog zapušenja. Kada se u tom delu zadrži suvišna tečnost, stvara se idealno okruženje za razmnožavanje bakterija. Samim tim, kada kažemo suzni kanal upala to znači da oko može biti praćena crvenilom, otokom, suzenjem i žućkastim sekretom.

Redovno održavanje higijene očiju jedan je od osnovnih koraka u prevenciji komplikacija. Čišćenje oka sterilnom gazom i fiziološkim rastvorom, od spolja ka unutrašnjem uglu oka, može pomoći u uklanjanju nečistoća i sprečavanju širenja bakterija. Važno je koristiti čistu gazu za svako oko i izbegavati trljanje, kako se bakterije ne bi dodatno raznele.

Pored osnovne nege, roditelji treba da obrate pažnju na sve promene koje ukazuju na upalu – poput učestalog suzenja ili pojave gnoja. Ako simptomi ne prolaze nekoliko dana, pedijatar može preporučiti masažu suznog kanala, koja pomaže njegovom otvaranju i drenaži. U nekim slučajevima, kada se stanje ne poboljša, potrebna je dodatna medicinska intervencija, ali dobra higijena u velikom broju slučajeva može sprečiti komplikacije i olakšati oporavak.

Zašto pravilna higijena smanjuje rizik od ozbiljnijih stanja?

U ranom detinjstvu, mikroorganizmi lako ulaze u organizam preko očiju, nosa, usta i kože. Slab imuni sistem ne može da se izbori sa svim izazovima, zbog čega čak i blaga infekcija može prerasti u ozbiljno stanje. Pravilna higijena ne samo da smanjuje prisustvo štetnih mikroorganizama, već i jača barijere koje štite organizam od infekcija.

Pranje ruku sapunom pre dodirivanja bebe, posle menjanja pelena ili dolaska iz spoljnog okruženja, jedna je od najefikasnijih preventivnih mera. Čiste ruke sprečavaju unos bakterija koje mogu izazvati infekcije disajnih puteva, probavnog sistema, kože i očiju. Redovno pranje igračaka, dezinfekcija površina i prozračivanje prostorija dodatno smanjuju rizik.

Nepravilna higijena može dovesti do komplikacija poput širenja infekcije, produženog oporavka ili potrebe za antibioticima. Posebno kod beba, čiji je organizam izuzetno osetljiv, prevencija putem higijene u velikoj meri umanjuje rizik od hroničnih stanja i nepotrebnih medicinskih intervencija. Dobre higijenske navike od najranijeg uzrasta postavljaju osnovu za zdrav životni stil u budućnosti.

Infekcije kod beba i male dece ne mogu se u potpunosti izbeći, ali se njihov rizik može značajno smanjiti uz doslednu i pravilnu negu. Prevencija počinje kod kuće — svakodnevne rutine, poput pranja ruku, održavanja čistoće prostora i pravilne nege očiju, imaju direktan uticaj na zdravlje deteta. Kada se usvoje kao navika, ove jednostavne mere postaju najvažniji štit od ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija.

Upala suznog kanala je dobar primer problema koji se lako može pogoršati ako se zanemari higijena. U ranim fazama simptomi mogu delovati bezazleno, ali ako se ne reaguje na vreme, dolazi do širenja infekcije i potrebe za medicinskom intervencijom. Redovna higijena očiju, kao i pažljivo praćenje promena u izgledu i ponašanju deteta, presudni su za brzu reakciju.

Ulaganje u higijenu i preventivne mere ne zahteva mnogo resursa, ali donosi veliku korist za celokupno zdravlje deteta. Roditelji koji prepoznaju značaj ovih navika ne samo da štite svoje dete u sadašnjem trenutku, već postavljaju temelje za snažniji imuni sistem i zdrav odnos prema ličnoj higijeni u budućnosti.

Izvor: bitiroditelj.com

Hemijske supstance u plastici koju koristimo svakodnevno mogu poremetiti prirodni 24-časovni ciklus spavanja i buđenja, kao i cirkadijalni ritam na način na koji to radi kafa. To povećava rizik od poremećaja sna, razvoja dijabetesa, problema sa imunitetom i raka, pokazuju nova laboratorijska istraživanja.

Najnovija istraživanja pokazuju da hemijske supstance iz plastičnih predmeta koje koristimo kod kuće, u bašti i na poslu pomeraju naš unutrašnji sat i do 17 minuta, prenosi rts.rs.

Studija je proučavala hemijske supstance uzete iz medicinske cevčice za hranjenje od polivinil hlorida i poliuretanskih vrećica za tečnost, poput onih koje koriste trkači na duge staze.

Polivinil hlorid (PVC) i poliuretani se koriste u bezmalo svemu – od dečijih igračaka i ambalaže za hranu pa do nameštaja.

Analize su prvi put pokazale kako materije iz plastičnih predmeta verovatno izazivaju haos u protoku signala na ćelijskom nivou, koji regulišu unutrašnji sat tela, pomerajući ga i do 17 minuta.

Unutrašnji sat je „neverovatno važan za fiziologiju i opšte zdravlje“, iako je potrebno više istraživanja da bi se znale precizne posledice izlaganja hemijskim supstancama iz plastike, rekao je Martin Vagner, koautor studije i istraživač specijalizovan za oblast hemijskih supstanci iz plastike, zaposlen na Norveškom institutu za nauku i tehnologiju.

„Ova studija pruža još jedan dokaz da plastika sadrži jedinjenja koja izazivaju širok spektar toksičnih efekata. Neophodne su krupne promene u dizajnu i proizvodnji plastike bi se osigurala njihova bezbednost“, naveli su autori u studiji objavljenoj u naučnom časopisu Environmental International.

Cirkadijalni ritam je časovnik koji na molekularnom nivou reguliše budnost i umor u odnosu na dnevnu svetlost i mrak. Promena ritma dovodi se u vezu sa povećanjem rizika od gojaznosti, demencije i kardiovaskularnih bolesti, između ostalog.

Ćelijska kontrola unutrašnjeg časovnika na udaru jedinjenja iz plastike?

Ispitivanje toksičnosti jedinjenja iz plastike najčešće se fokusira na to kako hemijske supstance poput ftalata i bisfenola utiču na endokrini sistem i hormone, pri čemu mogu proći godine pre manifestacije posledica.

Novi rad je tražio uticaj kroz druge biološke parametre: ćelije. Proveravaju se štetni efekti na adenozinski receptor, koji je ključna komponenta u ćelijskoj kontroli unutrašnjeg časovnika koji učestvuje u prenošenju signala koji regulišu cirkadijalni ritam.

Biološki proces uticaja jedinjenja iz plastike na telo sličan je efektima kofeina na cirkadijalni ritam i adenozinski receptor. Kofein deaktivira adenozinski receptor, povećavajući tako cirkadijalni ritam i održavajući nas budnima. Jedinjenja iz plastike aktiviraju receptor adenozina, ali takođe imaju sličan efekat u održavanju budnosti.

„Receptor se nalazi u mozgu i šalje signale telu koji govore 'Sunce izlazi – hajde da započnemo dan‘“, objašnjava Vagner.

Međutim, kada jedinjenja iz plastike aktiviraju receptor adenozina, on možda neće preneti poruku, odlažući prirodne fiziološke procese u telu.

Iako hemijske supstance iz plastike nisu tako moćne kao kofein, njihov uticaj na ćelijske procese dešava se mnogo brže od uticaja plastike na hormone, upozorio je Vagner.

„Šta to znači za telo nije potpuno jasno, ali verovatno nije dobro za nas. Ne znamo značaj svega toga i mogli biste reći: 'To je samo 15 minuta tako da to i nije tako strašno', ali to je veoma strogo kontrolisan časovnik da je taj pomak znatan“, naglasio je Vagner.

Studija je sprovedena In vitro, što znači na ljudskim ćelijama u laboratoriji, a Vagner je naveo da je sledeći korak da se pogleda kako jedinjenja iz plastike utiču na ribe zebrice (Danio rerio), čiji su neki fiziološki procesi u mozgu slični onim kod ljudi.

Istraživanja koja će uslediti takođe će biti usmerena na utvrđivanje koje hemijske supstance u plastici i PVC materijalima utiču na ciklus spavanja i buđenja.

PVC može da sadrži bilo koje od 8.000 jedinjenja, od kojih neka nisu namerno dodata već su nusproizvodi proizvodnog procesa, što materijal čini neverovatno složenim i teškim za upravljanje.

Nalazi svake nove studije biće korišćeni za pritisak na zakonodavce da donesu propise i da pokušaju da ubede nadležne u industriji da ukloni određenja hemijska jedinjenja iz plastike, poručio je Vagner.

Satelitski snimci koje je objavila NASA prikazuju neobičan fluorescentni sjaj koji se pojavljuje negde u Velikom australijskom zalivu i Tasmanijskom moru – i to tako intenzivno da je vidljiv čak iz svemira.

Prema izveštaju EcoNews-a, ovo živopisno, svetleće morsko biće primećeno je pomoću satelita iz orbite.

NASA-ina posmatranja iz svemira, putem opservatorije Earth Observatory, već dugo prate uslove u morima širom sveta, šaljući slike visoke rezolucije planeta i okeana u realnom vremenu. Njihovi sateliti razvili su senzore koji mere emisije svetlosti, a naučnici su potvrdili da je svetlucanje zapravo rezultat algi koje „cvetaju“.

Na Facebook stranici NASA Ocean, ranije ove godine objavljeno je sledeće:

„Fitoplankton cveta u vodama između jugoistočne obale Australije i Tasmanije, u oblasti poznatoj kao Basov moreuz. Region je poznat po nemirnim vodama i brojnim olupinama brodova. Basov moreuz je najdirektniji morski put između Velikog australijskog zaliva i Tasmanijskog mora, i jedini pristup ekonomski važnoj luci Port Filip.“

Snimak svetlucavih tirkiznih i zelenih nijansi cvetajućih algi napravio je OCI senzor na PACE svemirskoj letelici u novembru prošle godine. Međutim, to nije prvi put da su ove biljkama slične niti primećene iz svemira.

Senzor VIIRS (Visible Infrared Imaging Radiometer Suite) na satelitu Suomi NPP registrovao je ovaj fenomen u januaru prošle godine, dok su NASA-ini sateliti Terra i Aqua zabeležili prve pojave svetlucanja krajem decembra 2023.

„Zeleni trag koji vidimo je sigurno fitoplankton u cvatu koji se pruža duž ivice kontinentalne ploče, na dubini od oko 150 metara“, rekao je Jochen Kaempf, okeanograf sa Univerziteta Flinders, koji je već objavljivao studije o fitoplanktonu u toj oblasti. „Plavi trag može biti sedimenti u plitkim vodama ili neka druga vrsta fitoplanktona.“

Fitoplankton se hrani hranljivim materijama iz dubokog okeana, kao što su azot i fosfor, koji potiču od raspadnutih ostataka morskih organizama. Kada se ova bogata voda uzdigne ka površini, svetlost iz tzv. foticke zone stimuliše rast populacije fitoplanktona. Ova pojava dovodi do visokih koncentracija hlorofila – zelenog pigmenta koji učestvuje u fotosintezi, zbog čega i svetli.

Morski ekosistemi zavise od fitoplanktona, jer proizvodi kiseonik i predstavlja osnovu ishrane za mnoge morske vrste.

Na obali Bonney, morski biolozi procenjuju da cvetanje algi godišnje privuče i do 80 plavih kitova koji dolaze na ispašu, dok se u tim vodama razmnožavaju i krabe, sardine, inćuni, tune i druge vrste riba.

Izvor: repoter-info.com

U svakodnevnim odnosima mnogi ljudi očekuju toplinu, razumevanje i emotivnu otvorenost.

Ipak, neki jednostavno drugačije izražavaju emocije – suzdržano, racionalno ili potpuno zatvoreno. Iako to ne mora nužno biti negativno, često ostavljaju utisak da su distancirani i teško dostupni. Emocionalna hladnoća može biti rezultat ličnih osobina, životnih iskustava ili mehanizama samoodbrane, a u astrologiji se dva znaka posebno izdvajaju po tome što se teško povezuju na dubljem emotivnom nivou, prenosi Index.

Jarac

Jarčevi su poznati po svojoj ozbiljnosti, disciplini i racionalnom pristupu, ali upravo zbog tih osobina često deluju hladno i emotivno distancirano. U njihovom svetu, emocije su privatna stvar, a pokazivanje slabosti nešto što se izbegava. Umesto da otvoreno izraze kako se osećaju, Jarčevi će radije preuzeti odgovornost i pomoći na praktičan način. Njihova rezervisanost nije znak bezosećajnosti, već način da ostanu fokusirani i stabilni.

U emotivnim odnosima često su suzdržani i potrebno im je mnogo vremena da se otvore. Ne vole razgovore o emocijama i osećaju se neprijatno kada moraju verbalno da izraze svoja unutrašnja stanja. Ipak, njihova spoljašnja hladnoća skriva duboku odanost i snažan osećaj odgovornosti prema onima koje vole. Kada nekoga puste blizu, njihova privrženost postaje tiha, ali izuzetno postojana.

Vodolija

Vodolije su nezavisne, originalne i intelektualno usmerene, ali im se često prebacuje da u emotivnim odnosima nedostaje dubine. Njima je mentalna povezanost važnija od emotivne razmene, što ih može učiniti hladnim u očima onih koji teže toplini i nežnosti. Vodolija retko sledi srce – pre će pokušati da emocionalne situacije reši logikom, što često ostavlja utisak ravnodušnosti.

Njihova emocionalna distanca često proizilazi iz snažne potrebe za slobodom i ličnim prostorom. Ne podnose pritisak, ne vole zavisnost i ne reaguju dobro na stalne zahteve za dokazivanjem osećanja. Iako mogu biti iskreni prijatelji i stabilna podrška, njihove reakcije su ponekad nepredvidive i teško ih je „pročitati“. Bliskost im nije strana, ali tragaju za odnosima koji poštuju njihov mentalni svet, pa emocije često ostanu u drugom planu.

Širok spektar znakova, uključujući povećanje ili gubitak težine, može ukazivati hormonski disbalans. Uprkos jakom uticaju koji hormoni imaju na naš organizam i opšte zdravlje, mnoga stanja koja su u vezi sa hormonskim disbalansom, mogu se lečiti.

„Hormoni su hemijski glasnici tela“, kažu stručnjaci. Proizvode se u endokrinim žlezdama, putuju kroz vaš krvotok, „govoreći“ tkivima i organima šta da rade. Oni pomažu u kontroli mnogih glavnih procesa tela, uključujući metabolizam i reprodukciju. Kada je u pitanju hormonski disbalans, to znači da imate previše ili premalo određenog hormona. Čak i male promene mogu uzrokovati ozbiljne posledice u funkcionisanju čitavog organizma, prenosi rts.rs.

Nivoi nekih hormona variraju tokom života, i mogu biti jednostavno rezultat prirodnog starenja. Ali druge promene se javljaju kada endokrine žlezde pogrešno funkcionišu.

Simptomi hormonskog disbalansa

Simptomi neravnoteže hormona će zavisiti od toga koji hormoni ili žlezde ne rade ispravno. Uobičajena hormonska stanja koja pogađaju ljude oba pola mogu izazvati bilo koji od sledećih znakova ili simptoma: dobijanje na težini, neobjašnjiv i ponekad nagli gubitak težine, umor, slabost mišića, bolovi u mišićima, osetljivost i ukočenost, osećaj bola, ukočenost ili otok u zglobovima.

U simptome na koje treba obratiti pažnju su i ubrzan ili usporen rad srca, znojenje, povećana osetljivost na hladnoću ili toplotu, zatvor ili pak češća stolica, često mokrenje, povećana žeđ, povećana glad,smanjen seksualni nagon, depresija, nervoza, anksioznost ili razdražljivost, zamagljen vid, neplodnost, proređivanje kose ili tanka, krta kosa, suva koža, natečeno lice, ljubičaste ili ružičaste strije...

Imajte na umu da su simptomi nespecifični. Imati jedan ili nekoliko njih ne znači nužno da imate hormonski disbalans, dok neki od navedenih simptoma mogu takođe ukazivati na druga hronična stanja. Dakle, ako primetite bilo kakve značajne promene na telu ili nivou energije, dobra je ideja da razgovarate sa svojim lekarom.

Kod žena, najčešća posledica hormonskog disbalansa je sindrom policističnih jajnika. Hormonski ciklus se inače prirodno menja tokom puberteta, perioda dojenja, trudnoće, menopauze.

Simptomi hormonskog disbalansa kod žena mogu biti: obilne ili neredovne menstruacije, uključujući izostanak menstruacije, prekid menstruacije ili česte menstruacije, hirutizam ili prekomerna dlakavost na licu, bradi ili drugim delovima tela, akne na licu, grudima ili gornjem delu leđa, gubitak kose, hiperpigmentacija, posebno duž nabora vrata, u preponama i ispod grudi, fleke na koži, vaginalna suvoća, vaginalna atrofija, bol tokom seksualnih odnosa, noćno znojenje, glavobolje.

Važno je napomenuti da mnogi od ovih problema, uključujući hirzutizam, mogu uticati i na osobe drugog pola.

Kod muškaraca, testosteron igra važnu ulogu u razvoju i funkcionisanju organizma. Ako se ne proizvodi dovoljno testosterona, to može izazvati razne probleme.

Simptomi hormonskog disbalansa kod muškaraca uključuju: ginekomastiju, ili razvoj tkiva dojki, osetljivost dojki, erektilnu disfunkciju, smanjenje rasta brade i rasta dlaka na telu, gubitak mišićne mase, gubitak koštane mase, inače poznat kao osteoporoza, teškoće sa koncentracijom, valunge...

Znaci ili simptomi problema sa ravnotežom hormona kod dece

Deca počinju da proizvode polne hormone tokom puberteta. Ipak, kod neke dece će se javiti stanje kao što je hipogonadizam.Osobe sa hipogonadizmom mogu iskusiti: nedostatak razvoja mišićne mase, glas koji se ne produbljuje, dlake na telu koje retko rastu, oštećen rast penisa i testisa, prekomerni rast ruku i nogu u odnosu na trup, ginekomastiju, izostanak menstrualnog ciklusa, nerazvijanje tkivadojke, izostanak rasta.

Hormonski disbalans kod dece ima mnogo mogućih uzroka. Mogu se razlikovati u zavisnosti od toga koji su hormoni ili žlezde pogođeni.

Uobičajeni uzroci hormonskog disbalansa uključuju: uzimanje hormonske terapije odnosno lekova, lečenje raka koje uključuje hemoterapiju, tumore, bilo kancerogene ili benigne, tumore hipofize, poremećaje u ishrani, stres, povrede ili traume...

Praćenje simptoma je važno, jer hormonski disbalans nekada može izazvati dijabetes, smanjenu ili pojačanu funkciju tiroidne žlezde, hipogonadizam, Kušingov sindrom, ili visok nivo kortizola, kongenitalnu adrenalnu hiperplaziju, koja uzrokuje nizak nivo kortizola i aldosterona, Adisonovu bolest, osteoporozu, depresiju, anksioznost...

Mnogi uzroci hormonskog disbalansa kod žena povezani su sa menstrualnim mesečnim ciklusom što je uobičajena stvar, ali i sa periodima kao što su a tu trudnoća, dojenje i menopauza. Od znalaja su i hormonske pilule i kontracepcija lekovima.

Ne postoji jedinstveni test koji bi pomogao lekarima da dijagnostikuju hormonski disbalans. U svakom slučaju, ako osetite neki od navedenih simptoma, konsultujte se sa lekarom koji će vas možda uputiti dalje na pregled specijaliste, odnosno endokrinologa.

Za proveru zdravlja u smislu hormona, uobičajene su analize krvi, provere funkcija štitne žlezde i nivoa estrogena, testosterona i kortizola. Tu su i ultrazvučni pregledi, Papanikolau test, urološki pregledi.

Ponekad su potrebni napredniji testovi kao što su rendgen, skener, provera kvaliteta semene tečnosti kod muškaraca, magnetna rezonanaca...

Mogućnosti lečenja hormonskog disbalansa

Lečenje hormonskog disbalansa zavisiće od toga šta ga uzrokuje. Neke uobičajene opcije lečenja su terapija estrogenom, hormonska kontracepcija, hormonski flasteri, injekcije, terapija testosteronom, kao što su suplementi, uzimanje sintetičkih hormona štitne žlezde, gelovi, kreme, prirodni preparati, čajevi, suplementi.

Lekari obično savetuju i promenu načina života, veću fizičku aktivnost, ostavljanje cigareta i alkohola, kvalitetniju ishranu, smanjenje telesne mase i stresa, boravak u prirodi...

Ipak, imajući u vidu da svi lekovi mogu imati neke ozbiljne neželjene efekte, nikako ih ne koristite samoinicijativno i razgovarajte sa svojim lekarom o svim raspoloživim mogućnostima lečenja.

Normalno je da brzo izgubite nekoliko kilograma kada započnete dijetu, ali to često nije dugoročni gubitak masti.

Osnivač klinike za mršavljenje i stručnjak za dijabetes, endokrinologiju i internu medicinu, dr Frenklin Džozef je upozorio da neki ljudi koji se hvale gubitkom velike telesne težine možda zapravo ne gube masnoće, već vodu, prenosi Net.hr.

Iako broj na vagi možda opada, ono što zapravo gubite u prvih nekoliko dana možda nije ono što mislite.

Dr Džozef je za SurreyLive rekao da je uobičajeno brzo izgubiti nekoliko kilograma kada započnete novu dijetu, ali to često nije dugoročni gubitak masti kojem ljudi ciljaju.

„Brz gubitak težine u prvoj nedelji ili dve često je samo voda. Može biti motivišuće, ali je važno razumeti šta se zapravo dešava u telu, inače ćete kasnije ostati zbunjeni ili razočarani“, objasnio je.

Kako navodi, ako izgubite dva do tri kilograma u prvih nekoliko dana, verovatno je u pitanju voda.

"Pravi gubitak masti se dešava postepenije, obično oko pola kilograma do pola kilograma nedeljno, u zavisnosti od vašeg tela“, rekao je stručnjak.

Dr Džozef je objasnio da smanjenje unosa ugljenih hidrata ili kalorija iznenada dovodi do izbacivanja uskladištenog glikogena, koji je vezan za vodu, što dovodi do naglog gubitka težine.

Često mokrenje je klasičan znak dehidracije.

„Gubitak vode ne menja mnogo oblik vašeg tela. Ako se i dalje uvlačite u iste farmerke, ali se vaga pomerila, to je znak da još uvek nije u pitanju gubitak masti“, kaže doktor.

Pravi gubitak masti dovodi do gubitka centimetara, posebno oko struka, kukova i lica.

„Često mokrenje je klasičan znak dehidracije. Ako ste iznenada prešli sa posećivanja toaleta nekoliko puta dnevno na žurbu svakog sata, vaše telo verovatno izbacuje višak tečnosti“, objasnio je.

Kako navodi, mnogi ljudi kažu da se osećaju 'ispumpano', a ne mršavije.

"Taj osećaj praznine je voda koja napušta vaše tkivo, a ne sagorevanje masti. Gubitak masti, nasuprot tome, obično dolazi sa boljim mišićnim tonusom i više energije“, rekao je.

Dr Džozef je otkrio da ako pojedete jedan obrok sa više ugljenih hidrata ili slane hrane i odjednom 'dobijete' kilogram preko noći, to je vraćanje vode.

"Masti se ne vraćaju tako brzo, ali voda se vraća“, dodao je on.

On kaže da su "pravi znaci gubitka masti su postepeniji".

Odeća vam bolje stoji, imate više energije i vidite male, stalne gubitke težine na vagi koji ne skaču previše. Nemojte se obeshrabriti sporim napretkom. To je dobra stvar.

Gubitak masti treba da bude stabilan. Težina vode dolazi i odlazi, ali gubitak masti traje duže, ali vredi čekati“, rekao je stručnjak.

Proleće je pravo vreme da iskoristimo blagodeti prirode, a tri biljke koje su naše bake nekada redovno koristile – kopriva, maslačak i zova – sada su na svom vrhuncu kada je u pitanju lekovitost.

Kopriva – kraljica detoksikacije

Kopriva je bogata gvožđem, kalcijumom, magnezijumom, vitaminima C, A i K, kao i hlorofilom. Podstiče rad jetre i bubrega, izbacuje toksine, pomaže kod anemije i jača imunitet. Može se koristiti kao čaj, čorba ili pesto, piše dnevnik.hr.

Zova – mirisni saveznik imuniteta

Zova cveta u maju i ima snažno protivupalno i antivirusno dejstvo. Pomaže kod prehlada, snižava temperaturu i olakšava varenje. Od nje se pravi sirup, čaj, a cvetovi se mogu i pohovati. Prilikom branja treba izbegavati zagađena mesta, ne prati cvetove vodom i sušiti ih u hladu.

Maslačak – jestiv od korena do cveta

Maslačak pomaže varenju, izlučivanju žuči i detoksikaciji, deluje diuretički bez gubitka kalijuma. Bogat je vitaminima i antioksidansima. Koristi se za salate, med i kao čaj od korena, koji može poslužiti i kao zamena za kafu.

Sada je idealno vreme za branje ovih biljaka, dok su najlekovitije, ali uvek berite promišljeno – samo onoliko koliko vam je potrebno, i daleko od zagađenih područja.