Sombor vesti

Kada je reč o ljubavi, mnogi veruju da se suprotnosti privlače, ali astrologija ima svoje favorite – parove čiji se znaci prirodno slažu i rezoniraju jedan s drugim.

Njihova energija se nadopunjuje, komunikacija teče glatko, a razlike nisu prepreka već prednost. U nastavku su parovi koji, prema astrologiji, imaju najveće šanse za harmoničnu, dugotrajnu i duboku vezu, prenosi Index.

Rak i Ribe

Ovo je spoj dve nežne i intuitivne duše. Rak pruža toplinu doma i osećaj sigurnosti, dok Ribe unose maštovitost i empatiju. Zajedno grade odnos pun razumevanja i nežnosti, gde su emocije uvek na prvom mestu.

Bik i Devica

Ova dva zemljana znaka dele praktičan pristup životu, potrebu za stabilnošću i duboko poštovanje prema partneru. Njihova veza se zasniva na strpljenju, predanosti i uzajamnoj podršci. Zajedno grade život korak po korak.

Lav i Strelac

Kada se spoje ova dva vatrena znaka, hemija je neosporna. Oboje su strastveni, otvoreni i obožavaju da uživaju u životu. Lav voli da bude u centru pažnje, a Strelac ga u tome rado prati – sve dok oboje imaju prostora za nezavisnost i lični rast.

Blizanci i Vaga

Vazdušni znaci koji uživaju u razgovorima, društvenim dešavanjima i mentalnim izazovima. Njihova veza je lepršava, dinamična i ispunjena radoznalošću. Oboje cene slobodu, ali i nežnost koju pronalaze jedno u drugom.

Škorpija i Jarac

Iako deluju kao suprotnosti, Škorpijina emocionalna dubina i Jarčeva ambicioznost čine ih savršenim spojem. Njihov odnos je ozbiljan, snažan i zasnovan na poverenju. Oni su tim koji ništa ne može uzdrmati.

Vodolija i Ovan

Vodolija donosi ideje, Ovan donosi akciju. Zajedno su vizionarski, nepredvidivi i zabavni. Njihova veza pršti od uzbuđenja jer jedno drugo inspirišu da pomeraju granice – bilo u ljubavi, poslu ili životu uopšte.

Danska prestonica Kopenhagen je ovogodišnji nosilac titule "najsrećnijeg grada na svetu".

Godišnja rang lista po indeksu sreće, razmatra nekoliko ključnih faktora kako bi se utvrdilo koliko je grad „srećan“. Gradovi se ocenjuju na osnovu upravljanja i građanskog angažovanja, ekonomije, zdravlja, životne sredine i mobilnosti, prenosi Nova.rs.

Ovogodišnji pobednik je Kopenhagen, „koji besprekorno spaja istoriju, modernost i održivost“, kako je objašnjeno na stranici Happy City Index. Ukupno je osvojio 1.039 poena sreće.

Glavni aduti Kopenhagena za sreću njegovih stanovnika

Kopenhagen je poznat po svojoj posvećenosti obrazovanju i inovacijama. Visoko obrazovano stanovništvo definiše grad, gde 20% građana ima master diplomu, 86% tečno govori barem jedan strani jezik, a impresivnih 98% poseduje digitalne veštine.

Transparentnost i građanski angažman su sastavni deo upravljanja Kopenhagenom. Grad održava aktivnu i participativnu demokratiju, sa izlaznošću od 60% birača na poslednjim lokalnim izborima.

Zdravlje i blagostanje su temelji života u Kopenhagenu. Grad se može pohvaliti univerzalnim zdravstvenim osiguranjem, sa svakim osiguranim stanovnikom i sa 4,4 lekara na 1.000 stanovnika. Očekivani životni vek je 79,9 godina, uz podršku uravnoteženog načina života koji uključuje prosečnu radnu nedelju od 37 sati.

Grad je „duboko posvećen ekološkoj održivosti“, a 69% njegovog prevoza je „ekološki prihvatljivo“.

Ekonomija Kopenhagena napreduje zahvaljujući dinamičnom poslovnom okruženju. Grad ima 230,2 preduzeća na 1.000 stanovnika, što podstiče preduzetništvo i ekonomski rast. Niska stopa nezaposlenosti od 4% govori o zdravom tržištu rada, a zarade u gradu su znatno veće od nacionalnog proseka, sa odstupanjem i do 60%.

Na kraju, Kopenhagen čak ima i svoj Muzej sreće.

„Mali muzej o velikim stvarima u životu“ pomaže posetiocima da shvate zašto je Danska toliko srećna, piše Daily Mail.

Još jedan danski grad u top 5

Drugi na listi je Cirih sa ukupno 993 poena sreće. Najveći grad u Švajcarskoj je „poznat po ekonomskoj snazi, visokom kvalitetu života i posvećenosti održivosti“.

Grad takođe ima mnoštvo „ekološki prihvatljivih“ opcija prevoza, „snažne inicijative za obnovljive izvore energije“ i solidnu zdravstvenu službu.

Singapur je grad sa najviše poena van Evrope, sa ukupno 979 poena i zauzima treće mesto na indeksu. Visoke rezultate dobija za svoje „svetski poznate univerzitete“, visok nivo „građanskog angažovanja“ i izuzetno nisku stopu nezaposlenosti.

Još jedan danski grad, Orhus, zauzima četvrto mesto na listi sa 958 poena, a Antverpen u Belgiji zaokružuje prvih pet sa rezultatom od 956 poena.

Pogledajte listu najsrećnijih gradova u 2025:

1. Kopenhagen, Danska
2. Cirih, Švajcarska
3. Singapur, Singapur
4. Orhus, Danska
5. Antverpen, Belgija
6. Seul, Južna Koreja
7. Stokholm, Švedska
8. Tajpej, Tajvan
9. Minhen, Nemačka
10. Roterdam, Holandija
11. Vankuver, Kanada
12. Beč, Austrija
13. Pariz, Francuska
14. Helsinki, Finska
15. Olborg, Danska
16. Berlin, Nemačka
17. Njujork, SAD
18. Drezden, Nemačka
19. Brisel, Belgija
20. Ženeva, Švajcarska
21. Porto, Portugal
22. Barselona, Španija
23. Oslo, Norveška
24. Dablin, Irska
25. Milano, Italija
26. Roskilde, Danska
27. Rejkjavik, Island
28. Okland, Novi Zeland
29. Adelejd, Australija
30. Mineapolis, SAD
31. London, Velika Britanija

Proteini su neophodni za izgradnju mišića, održavanje energije i regeneraciju tela. Međutim, u eri proteinskih šejkova, čokoladnih pločica i žitarica, lako je izgubiti iz vida pravu meru.

Koliko nam proteina zaista treba i kada preterivanje sa njima postaje štetno? Preporučeni dnevni unos je 0,8 grama po kilogramu telesne težine, ali mnogi stručnjaci savetuju veći unos za aktivne ljude, trudnice i one u fazi oporavka ili mršavljenja.

Nutricionistkinje Erin Dejvis i Don Džekson Blatner napominju da bi proteini trebalo da čine približno 10 do 35 odsto vašeg ukupnog dnevnog unosa kalorija kako bi ostalo mesta za zdrave ugljene hidrate i masti, piše Index.hr.

Previše proteina i zdravstveni rizici

Ako ste u poslednje vreme preterivali sa proteinskim grickalicama, evo nekoliko razloga zašto bi trebalo da budete oprezni:

Zanemarujete druge važne hranljive materije

Dijete sa visokim sadržajem proteina često istiskuju namirnice poput voća, povrća i integralnih žitarica.

To može dovesti do nedostatka vlakana, vitamina i antioksidanata i na kraju oslabiti imunitet i varenje, objašnjava Blatner.

Šteti zdravlje creva

Životinjski proteini poput mesa, ribe i jaja ne sadrže vlakna.

Previše ove hrane može poremetiti ravnotežu crevne flore. Iz tog razloga, uključite u ishranu biljne izvore proteina – sočivo, pasulj, orašaste plodove i semenke, piše EatingWell.

Povećava opterećenje bubrega

Nutricionistkinja Kajla Farel objašnjava kako visok unos životinjskih proteina može povećati rizik od kamena u bubregu: „Životinjski proteini povećavaju količinu kiseline u urinu, što može dovesti do stvaranja kamena u bubregu, koji nastaje od soli, otpadnih proizvoda proteina i kalijuma".

“ Ako imate problema sa bubrezima ili ste u rizičnoj grupi, obavezno se konsultujte sa nutricionistom".

Rizik od srčanih oboljenja

Crveno i prerađeno meso sadrži mnogo zasićenih masti i soli. Redovna konzumacija može povećati rizik od srčanih oboljenja, ističe Farel. Umesto toga, birajte piletinu, ribu ili proteine biljnog porekla.

Veći rizik od kancera

Prema Američkom institutu za istraživanje kancera, konzumiranje više od 350 do 500 grama crvenog mesa nedeljno može povećati rizik od kancer debelog creva.

Prerađeno meso, poput salama i kobasica, takođe je povezano sa većim rizikom od nekoliko vrsta kancer.

U moru sredstava za čišćenje koja obećavaju čuda, priroda nam je podarila jednostavno, ali moćno rešenje - sok od limuna. Osim što osvežava napitke i obroke, limun ima i zapanjujuće dejstvo u održavanju domaćinstva. Jeftin, efikasan i potpuno prirodan, ovaj citrus ne samo da temeljno čisti, već to čini bezbedno, kako za ljude, tako i za kućne ljubimce.

Naslage kamenca predstavljaju čestu muku, posebno u kupatilu i kuhinji, gde tvrda voda ostavlja bele tragove na površinama. Srećom, tih mrlja se možete lako rešiti pomoću domaćih sredstava, bez skupih hemikalija, a limun može da bude vaš saveznik.

Limun nije samo osvežavajuće voće, on je i moćno prirodno sredstvo za čišćenje. Limunska kiselina koju sadrži prirodno i bezbedno rastvara kamenac, što ga čini odličnim saveznikom u borbi protiv ovih tvrdokornih mrlja. Idealan je za čišćenje slavina, staklenih površina i pločica, ostavljajući ih blistavo čistim i prijatno mirisnim.

Dovoljno je da iscedite svež limunov sok direktno na mrlju od kamenca i ostavite da deluje 10 do 20 minuta. Nakon toga, površinu jednostavno izribajte i isperite.

Ova metoda se pokazala kao posebno efikasna na staklenim površinama, slavinama i ogledalima, ostavljajući ih blistavo čistim i prijatno mirisnim.

Izbegavajte korišćenje kiselih sredstava poput limunskog soka ili sirćeta na mermeru i drugim prirodnim kamenim površinama, jer mogu izazvati oštećenja.

Izvor: zena.blic.rs

Povodom Nacionalnog dana dobrovoljnih davaoca krvi, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike dr Radenko Stanić upriličili su danas prijem za organizatore akcija dobrovoljnog davanja krvi, kao i predstavnike Crvenog krsta Sombor.

Reč je o sugrađanima koji su prepoznali značaj koji dobrovoljno davanje krvi ima za očuvanje ljudskih života i funkcionisanje zdravstvenog sistema, te su se angažovali i svojim primerom podstakli druge i organizovali akcije dobrovoljnog davanja krvi u svojoj sredini, u saradnji sa Crvenim krstom i Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine.

Gradonačelnik je istakao da treba ukazati ljudima koliko je bitno da svako ko je u zdravstvenoj mogućnosti da da krv, jer za tih 5 do 10 minuta koliko traje davanje krvi može nekome da se spasi život.

„Verujem da se svi vi koji ste davaoci krvi posle dobrovoljnog davanja osećate puno bolje, pogotovo zbog saznanja da ste nekom pomogli. Posebno bih se zahvalio Crvenom krstu jer unazad toliko godina već imamo saradnju na jednom vrhunskom nivou i upravo jedna od glavnih akcija je dobrovoljno davalaštvo krvi. Svakako da uvek ima prostora za omasovljenje naših sugrađana koji će postati dobrovoljni davaoci krvi, ali drago mi je što svake godine imamo sve više mladih ljudi koji prvi put daju krv“ istakao je gradonačelnik zahvalivši se prisutnima na doprinosu koji su dali svojim angažovanjem.

Na prijemu su bili Pana Fraj, dobrovoljni davalac krvi i organizatorka akcija u Gakovu; Nemanja Đin, dobrovoljni davalac i organizator akcija u Gakovu; otac Nikola Duvnjak, dobrovoljni davalac krvi i organizator akcija u Staparu; Damir Marković, dobrovoljni davalac i organizator akcija u ARК „Somaraton“; Aleksandar Marković, dobrovoljni davalac i organizator akcija u ARК „Somaraton“; Tanja Marković; organizatorka akcija u kompaniji „Agriser“ u Aleksa Šantiću, kao i Biljana Кlipa, sekretarka Crvenog krsta Sombor i Aleksandra Andrić, stručna saradnica Crvenog krsta Sombor.

Učesnici prijema ovom prilikom razmenili su iskustva u organizaciji akcija dobrovoljnog davanja krvi, izrazivši nadu da će se što više naseljenih mesta, sportskih klubova i kompanija odlučiti na ovaj humani korak.

U organizaciji Кulturnog centra „Laza Кostić“ Sombor, sinoć je otvoreno osmo po redu izdanje festivala Multikulturalnosti pod nazivom „Ravangradska MultiКulti promenada“. Ispred lokalne samouprave, prisutne je pozdravio pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić koji je istakao da je ovaj festival jedan od mostova koji spaja ljude koji neguju različitost i zajedno čine Sombor boljim i lepšim mestom za život.

„Dragi domaćini, uvaženi gosti. Sombor je grad bogate istorije, kulture, bođoša, fijakera, grad lepih fasada, ali pre svega sama srž i bit našeg grada su ljudi i oni čine ono najvažnije što Sombor ima. Upravo ta različitost naših ljudi čini Sombor specijalnim i specifičnim i svi mi zajedno moramo da negujemo tu različitost i da zajedno gradimo naš Sombor da bude jedno bolje mesto za sve nas, kako bi mi dalje uživali u njemu. Festival MultiКulti je jedan od mostova koji pomažu upravo sve to i meni je izuzetno drago što po drugi put imam šansu da vam se obratim i otvorim festival, te da se svi zajedno lepo provedemo i vidimo nešto novo i zanimljivo“, rekao je Buzadžić.

Festival je zvanično otvorila direktorica КC „Laza Кostić“ Кsenija Janković, dodavši da je ideja ovogodišnjeg festivala da se spoji savremeno i tradicionalno u svoj svojoj raznovrsnosti koje ovo područje i nudi.

„Osmo po redu izdanje festivala Multikulturanosti koje ove godine nosi naziv Ravangradska MultiКulti promenada, spaja definiciju multikulturalnosti Sombora, kao bogate baštine različitih ljudi, različitih nacija, vera i jezika, sa definicijom same kulture, njene raznovrsnosti i tendencije ka rastu i razvoju u savremenim pravcima, jer osim što kultura ima zadatak da neguje baštinu, da čuva i da nas podseća o osećanjima i o lepom, ona oslikava i doba u kojem mi živimo, te stoga unosi neki korak savremenosti i društva koje zapravo iz veka u vek ona oslikava. Stoga, ideja ovogodišnjeg festivala da prikaže upravo spoj tog savremenog i tradicionalnog u svoj svojoj raznovrsnosti koje ovo područje i nudi. Ne samo kao multikulturalna, nego je važno i da naglasimo sredina koja poziva na zajedništvo i na toleranciju. Želim još jednom sve da vas pozdravim, da kažem živela multikulturalnost, živela kultura i festival je otvoren“, rekla je Janković.

Festival Multikulturalnosti je otvoren mjuziklom pozorišta mladih iz grada Baje pod nazivom „Rođena da bude zvezda“ na mađarskom jeziku, dok će drugog dana festivala biti upriličen bazar rukotvorina, defile i nastup kulturno – umetničkih društava.

Otvaranju 8. festivala Multikulturanosti prisustvovali su i Jasmina Ilić, članica Graskog veća za oblast kulture i obrazovanja, te Marija Jerković i Mirela Ivanković ispred Odeljenja za društvene delatnosti.

Program povodom obeležavanja međunarodnog dana muzeja, 18. maja

Pored tradicionalnih programa „Muzej u mom domu”, „Čajanka sa prijateljima muzeja” i muzejske igre za najmlađe „Potraga za muzejskim blagom”, tema ovogodišnjeg dana muzeja su nosači zvuka.

Nosači zvuka — i gde su otišli?

Ovogodišnja tema Međunarodnog dana muzeja Budućnost muzeja u vremenu brzih promena podstakla nas je da se osvrnemo na nosače zvuka.

Sa pojavom prvih fonografskih cilindra krajem XIX veka, preko gramofonskih ploča 1890–ih, audio kaseta 1963. i kompakt–diskova 1982. godine, muzika je dobijala i menjala svoje fizičko telo. Danas, kada su dovoljni jedan dodir ekrana ili glasovna „naredba” da bismo pustili omiljenu pesmu, pitamo se: gde su otišli nosači zvuka?

U nedelju, 18. maja, kroz raznovrstan program osvežićemo vam sećanje na trenutke kupovine ploča ili kaseta, raspakivanje omota omiljenog albuma, spuštanje igle na vinil.

Deo stalne postavke muzeja nedavno je obogaćen vrednom kolekcijom džez CD–ova, poklonom porodice dr Borislava Zoreca, rođenog Somborca. Ta kolekcija sadrži izdanja najvećih imena džeza: Luja Armstronga, Djuka Elingtona, Majlsa Dejvisa i Džona Кoltrejna, muzičara koji su obeležili istoriju ovog žanra, nastajućeg početkom HH veka u Nju Orleansu (kao spoj afričkih i evropskih muzičkih uticaja).

Posle tradicionalne Čajanke sa prijateljima muzeja, program Muzej u mom domu okupiće građane — kustose, koji će izložiti svoje gramofone, kasetofone, CD plejere i fizičke nosače zvučnih zapisa iz privatnih arhiva. Mlađi posetioci imaće priliku da se upoznaju sa različitim analogno–digitalnim sistemima, uređajima koji su nekada bili „podrazumevani”, dok ćemo nešto starije generacije podsetiti na čarolije specifičnog zvuka vinila, trake i prvih digitalnih diskova.

Veče zaokružujemo programom Muzički vremeplov, u okviru kojeg ćemo govoriti o evoluciji muzičke reprodukcije — od mehaničkog zvuka do digitalnog striminga, kroz zvučne zapise koji su definisali čitave epohe.

Potraga za muzejskim blagom

Draga deco, spremite se za nezaboravnu avanturu!

U nedelju, 18. maja u 11 časova, očekuje vas Gradski muzej Sombor u pravoj maloj avanturi — Potrazi za muzejskim blagom. Zavirite u tajne muzeja, rešite zanimljive zadatke i pronađite skriveno blago!

Ulaz je besplatan — sve što treba da ponesete je osmeh, radoznalost i želja za igrom!

Program:

11.00–13.00: Potraga za muzejskim blagom — stalna postavka (program namenjen najmlađim posetiocima)
17.00: Čajanka sa prijateljima muzeja — dvorište (u slučaju kiše, izložbeni prostor u prizemlju)
19:00: Muzej u mom domu — sugrađani prikazuju uređaje za reprodukciju zvuka i fonografske nosače iz svojih arhiva
20.00–21.00: Muzički vremeplov — slušanje muzike sa gramofona, kasetofona i CD plejera.
Od 17 do 21 čas slobodan ulaz i mogućnost obilaska stalne postavke muzeja uz aktivaciju audio vodiča.

Izvor: gms.rs

Promocija novog albuma grupe The Hat Matters

Petak, 23. maj 2025. godine, u 19.00 časova,

dvorište Gradske biblioteke na Glavnoj ulici.

Izvor: biblioso.org.rs

Na lokaciji između železničkog i drumskog mosta na kanalu DTD, u blizini nekadašnje „Bele Loze“, danas kampa Moto kluba „Panter“, započeti su obimni radovi na uređenju kanalske mreže.

Кako su za Radio Dunav potvrdili predstavnici Moto kluba, radove izvodi preduzeće DTD „Severna Bačka“, a obuhvataju mašinsko uklanjanje vegetacije i uređenje obale.

Iako je na terenu trenutno angažovana jedna mašina, u toku dana se očekuje pristizanje i ostatka teške mehanizacije. Radovi će obuhvatitii uređenje obe strane kanala u dužini od 380 metara, a planirano je uklanjanje rastinja, tarupiranje, izmuljavanje, izgradnja staze i kosina.

Кako kažu iz kluba, nakon uređenja obale, biće postavljeni i molovi sa kojih će posetioci moći da pecaju ili pristaju čamcima, čime će ova lokacija dobiti novu turističko-rekreativnu namenu.

Završetak radova planiran je uoči jubilarnog moto skupa u organizaciji Moto klub „Panter“, a koji će 27. juna okupiti motocikliste iz celog regiona.

Izvor: radiodunav.com