Sombor vesti

Prelistavali ste telefonski imenik? Premotavali VHS kasete? To je bio život pre pametnih telefona. Danas je to teško čak i zamisliti. Ali 80-ih i 90-ih, to su bili svakodnevne navike koje smo uzimali zdravo za gotovo.

I dok se može činiti kao vreme koje bi mnogi radije zaboravili, postoji nešto nesumnjivo nostalgično u svemu tome.

Hajde da krenemo na put niz stazu sećanja, hoćemo li? Obećavamo, isplatiće se. Kako je izgledao život pre nego što su zavladali pametni telefoni.

1) Umetnost čitanja mapa

Čitanje mapa je veština, čak i umetnička forma. Sećate se gigantskih, sklopivih mapa koje su bile vaš jedini vodič na putovanjima?

Ili onih pozamašnih atlase koji su zauzimali pola prostora u rancu? To je bio vaš GPS.

Ima nešto u navigaciji kroz ukrštene linije i sitne fontove na prevelikom komadu papira koji sada izgleda tako strano.

Ali tada, to je bila samo norma.

Izgubili biste se, pogrešno skrenuli i završili na putevima koji nisu bili ni na mapi. Ali sve je to bio deo avanture.

I nemojmo zaboraviti zadovoljstvo da konačno pronađete svoje odredište nakon sati žmirkanja na detalje na mapi.

Pametni telefoni su možda napravili navigaciju, ali su takođe oduzeli uzbuđenje i šarm starog školskog čitanja mapa.

To vam nedostaje, zar ne? Možda i jugoplastika sandale, vožnja zastavom do morac letovanja u Jugoslaviji koja danas bude nostalgiju”?

2) Čekajući da se fotografije razviju

Živo se sećamo iščekivanja i uzbuđenja koje smo osećali dok smo čekalo da se fotografije razviju. Snimanje slike tada nije bio samo klik na ekranu. Bio je to čitav proces.

Uzbuđenje učitavanja filma u kameru, pažljivo biranje snimaka jer ste imali samo ograničen broj, i neizvesnost da ne znate kako su vaše fotografije ispale dok nisu razvijene.

Jedan poseban primer sa 16. rođendana. Slikanje sa svojim prijateljima, smejanje i poziranje ispred kamere. Uzbuđenje da se vide te fotografije.

Ali to je bilo nedelju dana čekanja. Nedelja ispunjena iščekivanjem i nestrpljivošću.

Kada konačno držite te sjajne otiske u rukama, osećate se kao da otvarate poklon. Svaka fotografija je bila iznenađenje, sećanje zauvek zarobljeno.

U svetu instant selfija i digitalnih albuma, magija čekanja da se vaše fotografije razviju je nešto što današnja generacija nikada neće razumeti.

3) Snimanje muzike na kasete

Pre Spotifaja i Apple Music, bile su kasete i snimanje svojih omiljenih pesama.

Stvaranje savršenog “mikstejpa” bio je čin ljubavi. To je uključivalo sate slušanja radija, spremnosti da se pritisne dugme "snimanje" (REC) kada je vaša omiljena pesma na redu.

A ako ste imali sreće, uspeli biste da ga snimite bez glasa DJ-a na početku ili na kraju.

Ali evo nešto što možda ne znate: ove domaće kompilacije nisu bile samo slušanje omiljenih melodija.

One su bili oblik samoizražavanja i način komunikacije. Dobro nasnimljena kaseta mogla bi reći više o vašim osećanjima nego što bi bilo koje pismo ili razgovor ikada mogao.

U eri u kojoj možemo da kreiramo plejliste sa nekoliko dodira na ekranu, umetnost i strpljenje su nešto što smo ostavili iza sebe u prošlosti.

4) Dial-up Internet iskustvo

Internet je bio drugačija zver 80-ih i 90-ih. A pod drugačijim, mislimo sporije. Mnogo sporije.

Sećate se škripavog zvuka dial-up veze? To je bio soundtrack za vaše strpljenje dok ste čekali da se vaša omiljena veb stranica učita.

Zaboravite na streaming video zapise ili preuzimanje muzike, samo otvaranje e-pošte bilo je dostignuće.

A onda je bila tu i delikatna ravnoteža vremena na internetu i telefonskog vremena. Niste mogli da koristite telefon i internet u isto vreme. Izbor između ćaskanja sa prijateljima ili surfovanje internetom bilo je prava dilema.

Uprkos ovim izazovima, bilo je nešto neobično zadovoljavajuće u celom tom procesu.

To je učinilo da se pristup informacijama oseća kao velika potraga, putovanje vredno truda.

U našem sadašnjem dobu brzog interneta i trenutnog zadovoljenja, lako je zaboraviti koliko je truda nekada bilo potrebno da se povežemo sa digitalnim svetom.

5) Uzbuđenje televizije uživo

U eri Netfliksa teško je zapamtiti vreme kada niste mogli samo pauzirati, premotati ili preskočiti emisiju.

Morali ste da budete ispred televizora u pravo vreme ili biste rizikovali da propustite svoj omiljeni program.

Sećate se da smo žurili kući iz škole samo da bismo gledali crtani, “Dinastiju” ili “Bolji život”?

Ako propustimo, morali smo da sačekamo reprizu ili da nam neko prepriča epizodu sledećeg dana.

Zatim je bilo onih trenutaka koji zaustavljaju srce tokom finala sezone ili sportskih utakmica.

Morali ste da gledate uživo da biste iskusili neizvesnost sa svima ostalima. Nema spojlera, nema sneak peeks. Samo čisto nepatvoreno uzbuđenje.

Dok današnje streaming platforme nude praktičnost i kontrolu, oni ne mogu baš ponoviti zajedničko uzbuđenje koje je išlo sa gledanjem televizije uživo.

6) Radost nedostupnosti

U današnjem hiper-povezanom svetu, to može zvučati čudno, ali bilo je vreme kada je biti nedostupan bilo normalno, čak i oslobađajuće.

Pre nego što su mobilni telefoni postali naši stalni pratioci, napuštanje kuće značilo je ostavljanje sveta iza sebe.

Nije bilo e-pošte za proveru, nema obaveštenja na društvenim mrežama na koje treba odgovoriti i nema poziva koji bi vam prekinuli dan. Zaista ste mogli da se isključite i uronite u trenutak.

Bilo da je to mirna šetnja parkom, duga vožnja ili čak samo mirno veče kod kuće sa knjigom.

To je ironično, zar ne? Tehnologija je učinila komunikaciju tako lakom, ali luksuz isključivanja je nešto za čime sada žudimo.

To je povratak u jednostavnija vremena kada biti nedostupan nije bio razlog za zabrinutost, već dobrodošao predah od sveta.

7) Rukom pisana pisma i kartice

Postoji nešto neverovatno lično i iskreno u rukom pisanim pismima i karticama koje digitalna komunikacija ne može sasvim ponoviti.

Pre nego što su e-mailovi i tekstualne poruke postali naši načini korespondencije, ljudi su odvojili vreme da stave olovku na papir. Svako slovo je bilo pažljivo napisano, svaka reč izabrana sa mišlju i namerom.

Rođendani i praznici obeležavanj su prilivom šarenih čestitki u poštanskom sandučetu, od kojih je svaka nosila ličnu poruku od voljene osobe.

Radost otvaranja ovih kartica i čitanja beleški bila je nemerljiva.

U doba u kojem emotikoni i skraćenice dominiraju našim razgovorima, elegancija i intima rukom pisanih pisama čine ih negovanim reliktom ere pre pametnih telefona.

8) Vrednost strpljenja

Pre ere trenutnog zadovoljstva koje su doneli pametni telefoni i internet, život je zahtevao malo više strpljenja. Morali ste da sačekate svoju omiljenu pesmu na radiju, da se fotografije razviju, da stignu pisma, da se emisije emituju.

Ovo bi moglo izgledati nezgodno u našem brzom svetu danas, ali nas je naučilo da cenimo stvari koje imamo i trenutke koje doživljavamo. Bio je to podsetnik da je za dobre stvari često potrebno vreme i da čekanje može biti deo radosti.

U našoj žurbi da sve dobijemo sada, važno je zapamtiti da ponekad, čekanje nije samo neophodno, već je korisno.

9) Prihvatanje jednostavne prošlosti

Ako ste došli dovde u našem putovanju niz stazu sećanja, shvatićete da su osamdesete i devedesete ponudile jedinstvenu mešavinu jednostavnosti i avanture koju je danas teško pronaći u našem hiperpovezanom svetu.

Život pre pametnih telefona nije bio samo čekanje da se fotografije razviju ili navigacija sa papirnim mapama. Radilo se o prihvatanju radosti iščekivanja, vrednovanju ličnih veza i uvažavanju jednostavnih zadovoljstava koja život može da ponudi.

Postoji izreka koja kaže: "Prošlost je strana zemlja; oni tamo rade stvari drugačije."

I dok možda ne želimo da se vratimo u potpunosti, nema štete biti u povremenoj poseti.

Odvojite trenutak da razmislite o ovim prošlim "luksuzima".

U našem brzom svetu, oni služe kao nežni podsetnici da usporimo, ponovo se povežemo sa svetom oko nas i cenimo jednostavne radosti koje život može da ponudi.

Izvor: zena.blic.rs

Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Sombor nastavilo je sa akcijama uklanjanja manjih divljih deponija u gradu i naseljenim mestima.

Akcija je sprovedena na nekoliko lokacija duž puta Sombor – Bački Monoštor odakle je uklonjen nesavesno odložen otpad, a tokom petka, 9. maja, ekipa Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ radila je na lokacijama „Baračka“ i “Mrtva Baračka“ u Bezdanu, gde su takođe sanirane manje divlje deponije.

Iz preduzeća još jednom apeluju na građane da savesno odlažu otpad u skladu sa propisima i koristeći usluge koje preduzeće nudi, ne samo zbog ružne estetske slike koju stvaraju gomile smeća ostavljene u kanalima, pokraj puteva i poljoprivrednog zemljišta, već prvenstveno zbog izuzetno nepovoljnog uticaja na životnu sredinu koji nepropisno odloženi otpad ima.

Akcije uklanjanja manjih divljih deponija sprovedene su uz podršku Grada Sombora i Ministarstva zaštite životne sredine.

U nedelju 11. maja udruženje Dečki u plavom organizovali su šesto izdanje sportske manifestacije Sarajevski maraton, na kojoj se nastupilo više od 2.000 učesnika iz 41. države.

Pored glavne trke u maratonu, koja je bilo ujedno i Prvenstvo Bosne i Hercegovine u maratonu, bile su održane još četiti trke. U polumaratonu, memorijalna trka „Osman Junuzović“ u spomen na pobednika prvog Sarajevskog maratona, humanitarna trka 5 km. „Trčimo za dah“, kojom organizatori žele ukazati na problem obolelih od plućne hipertenzije, te dečje trke za decu uzrasta do 14 godina. ARK “Somaraton” je prihvatio poziv organizatora trke koji je obezbedio našim učesnicama pet besplatnih startnina.

Polumaratonsku distancu uspešno su savladale Maja Bodrožić i Biljana Vezmar, dok su trku 5 km istrčale Ana Pešić, Tamara Berleković i Maja Đukić.

Istog dana u Vrbasu je održana je 5. ulična trka na distancama od 5 i 10 kilometara kao i trka pripadnika vojske i policije na hiljadu metara. Na trci 10 km u svojim starosnim kategorijama prva mesta su istrčale Vesna Bjelan i Danica Grujić Firanj, a James Innes bio je 11. u sveukupnom plasmanu. Ovu trku su uspešno trčali i Zoran Nikolić, Branko Nenadić i Đorđe Rackov.

Na trci upola manje kilometara najzapaženiji rezultat ostvarila je Zorica Kulić, u plasmanu žena zauzela je treće mesto. Istu trku istrčala je i Dragana Bogojević. Dan ranije u subotu u organizaciji West Srbija Trails-a organizovana je veoma zahtevna trail trka Povlen – Ljubovija gde su odvažni učesnici mogli birati između 100 km. i 55 km. Visinske razlike od 2.000 metara. Redovni učesnik na tim brdskim trkama bio je član ARK “Somaraton” Miroslav Liščević koji je uspešno savladao stazu 55 km.

08. maja u Кikindi je održano međuokružno takmičenje u rukometu na kojem su učestvovali i učenici apatinske Gimnazije i stručne škole “Nikola Tesla”.

Selekcija devojaka je osvojila prvo mesto i plasirala se na republičko prvenstvo koje će se održati u Кaratašu od 21. do 23. maja 2025. godine.

Selekcija momaka je na međuokružnom takmičenju u rukometu osvojila drugo mesto.

Izvor: radiodunav.com

Sombor je juče, u znak sećanja na dan kada je 9. maja 1945. godine nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu, odao poštu palim žrtvama i borcima za slobodu.

Na osamdesetu godišnjicu obeležavanja Dana pobede nad fašizmom delegacije Grada Sombora, Vojske Srbije, Ambasade Ruske Federacije, SUBNOR-a Sombor, Asocijacije žena Republike Srbije Okružni-opštinski-gradski odbor Sombor,Savez ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, Кolo srpskih sestara, 549. motorizovana brigada, Udruženje somborskih veterana, Savez ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca Vojvodine, Ratnih vojnih invalida grada Sombora i Udruženje „Svet bez granica“ svečano su položile vence na Spomenik partizanskim borcima, Spomenik borcima Crvene armije i Spomenik žrtvama fašističkog terora.

Odajući počast herojima Drugog svetskog rata koji su se borili za slobodu, predstavnici delegacija upisali su se i u knjigu sećanja.

Pre svečane ceremonije polaganja venaca, gradonačelnik Antonio Ratković, član Gradskog veća dr Radenko Stanić i član Gradskog veća Slobodan Stanić, zajedno sa predstavnicima SUBNOR-a Sombor: predsednikom Petrom Grabežom, članom Predsedništva Zdravkom Subotićem i članom Đorđem Кurtešaninom, upriličili su prijem za predstavnika Ambasade Ruske federacije, drugog sekretara Jurija Butkova i delegaciju Vojske Srbije koju su činili komandant Prvog centra za obuku Vojske Srbije pukovnik Nebojša Spajić, načelnik Odeljenja Ministrastva odbrane Sombor potpukovnik Slavko Đipalo i poručnik Bojan Grujić.

Povodom Nacionalnog dana dobrovoljnih davalaca krvi (11. maj) Crveni krst Vojvodine danas je u Svečanoj sali ove organizacije u Novom Sadu upriličio podelu priznanja za medije, kompanije, ustanove i lokalne samouprave koje su tokom 2024. godine, znatno doprinele obezbeđivanju jedinica krvi na teritoriji Vojvodine.

Jedan od dobitnika priznanja za doprinos u razvoju dobrovoljnog davalaštva krvi u lokalnoj zajednici je i Grad Sombor, a priznanje je primila pomoćnica načelnika Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave Mirela Ivanković.

Ovom prilikom uručena su i priznanja organizacijama Crvenog krsta koje su postigle najbolje rezultate u prikupljanju jedinica krvi.

Uz podršku Evropske unije, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a u saradnji sa Gradom Somborom, Crvenim krstom Sombor, Ministarstvom zdravlja i Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, u ponedeljak, 12. maja sa početkom u 10.45 časova na Trgu Svetog Trojstva u Somboru organizuje se događaj posvećen zdravlju i bezbednosti u vanrednim situacijama.

Događaj ima za cilj da građane i građanke, kroz edukaciju i povezivanje sa nadležnim službama, bolje pripremi za reagovanje i postupanje u vanrednim situacijama, kako bi mogli pravovremeno i adekvatno da zašite svoje živote i zdravlje.

U okviru događaja će biti održan bazar zdravlja i bezbednosti na otvorenom, namenjem svim građanima, kao i radionica o psihosocijalnoj pomoći i podršci u vanrednim situacijama za starije sugrađane. Na gradskom trgu će biti postavljeni štandovi svih relevantnih institucija na kojima će posetioci moći besplatno da provere ključne zdravstvene parametre, poput krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, i dobiju druge informacije od značaja za očuvanje zdravlja i bezbednosti.

Takođe, u 12 časova pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Civilne zaštite grada Sombora i Crvenog krsta izvešće pokaznu vežbu zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, demonstrirajući protokole evakuacije, pružanje prve pomoći i koordinaciju na terenu.

Događaj se organizuje u okviru projekta „EU za zdravstveni sistem Srbije“, koji finansira Evropska unija, a sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja.

U četvrtak, 8. maja 2025. godine u Domu kulture „Studentski grad“ održana je prva vanredna izborna sednica Skupštine Bibliotekarskog društva Srbije (BDS) u mandatnom periodu 2023-2027. godine, sa sledećim dnevnim redom:

Izbor članova verifikacione komisije i verifikacija mandata delegatima Skupštine sa plaćenom članarinom u 2025. godini

Usvajanje Zapisnika sa redovne sednice Skupštine BDS, održane 10. marta 2025. godine

Izbor članova komisije za sprovođenje izbora

Potvrđivanje liste predloženih kandidata za pozicije član Upravnog odbora BDS

Podela izbornih listića i glasanje

Saopštavanje rezultata glasanja sa imenovanjem dva člana Upravnog odbora BDS

Za članove za Upravnog odbora BDS izabrani su Anđela Ognjanović iz Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ iz Kragujevca i Vasilije Milnović iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ iz Beograda.

Po završetku radnog dela sednice prisutni su imali priliku da posete Biblioteku Doma kulture „Studentski grad“.

Kao predstavnici podružnice Zapadnobačkog okruga sednici su iz somborske biblioteke prisustvovale Anđelija Pruginić, predsednik podružnice i Nataša Plavšić, delegat.

Izvor: biblioso.org.rs

Ovih dana, Teniski klub „Dunav“ Apatin uveliko radi na sređivanju teniskih terena kod Banje Junaković. S tim u vezi, obaveštavaju sve ljubitelje ovog sporta i buduće polaznike da će klub uskoro početi raditi na dve lokacije.

Podsećamo, ovaj apatinski klub postoji od 2008. godine. Trenutno broji dvadesetoro dece koja treniraju, ali i 50 rekreativaca. Treninzi se održavaju na terenima kod Gimnazije i stručne škole „Nikola Tesla“, a uskoro i na novoj lokaciji.

Upis novih članova uvek je aktuelan i mogu se upisati deca uzrasta od 5 do 15 godina.

Decu trenira Milan Medić, licencirani teniski trener. Za sve dodatne informacije, zainteresovani se mogu javiti putem telefona, na broj 060/077-88-52.

Izvor: radioapatin.com

Dinosaurusi nisu bili blizu izumeranja kada je asteroid udario u Zemlju i izbrisao ih, tvrde naučnici.

Umesto toga, ideja da je raznovrsnost dinosaurusa opadala pre nego što je asteroid udario pre 66 miliona godina verovatno se zasniva na pogrešnim podacima fosila, navodi se u studiji koja je proučavala skoro 18 miliona godina fosilnih dokaza.

Fosilna otkrića su dugo ukazivala na to da su dinosaurusi smanjivali brojnost i raznovrsnost pre nego što je došlo do udara asteroida na kraju perioda krede.

Prethodno su neki istraživači verovali da je to znak da su dinosaurusi već bili na putu ka izumiranju čak i pre kataklizmičkog susreta sa svemirskom stenom.

Međutim, ova ideja je dugo bila kontroverzna, jer su drugi istraživači tvrdili da je raznovrsnost dinosaurusa bila sasvim dobra u vreme njihove propasti, prenosi Danas.rs.

„To je bila tema debate više od 30 godina - da li su dinosaurusi bili osuđeni na propast i već na putu ka izumiranju pre nego što je asteroid udario?“, rekao je autor studije Kris Din, paleontolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u saopštenju.

Sada, novo istraživanje objavljeno u časopisu "Current Biology" ukazuju na to da se očigledna retkost dinosaurusa pre njihovog izumiranja možda jednostavno može pripisati lošem fosilnom zapisu, piše Live Science.

Naučnici su proučili zapise oko 8.000 fosila iz Severne Amerike koji potiču iz Kampaijanskog (83,6 miliona do 72,1 miliona godina) i Maastrihštijanskog perioda (72,1 milion do 66 miliona godina), fokusirajući se na četiri porodice: Ankilosauride, Ceratopside, Hadrosauride i Tiranozauride.

Na osnovu njihove analize, dinosaurusi su dostigli vrhunac raznovrsnosti pre oko 76 miliona godina, a zatim su opadali do trenutka kada je asteroid uništio neptičke dinosauruse. Ovaj trend bio je još izraženiji u poslednjih šest miliona godina pre masovnog izumiranja, kada je broj fosila sve četiri porodice opao u geološkom zapisu.

Međutim, istraživači nisu našli nikakve naznake o promenama u životnoj sredini ili drugim faktorima koji bi objasnili ovaj pad.

Sve četiri porodice dinosaurusa bile su raširene i uobičajene, prema modelima koje su razvili istraživači - i zbog toga su bile na niskom riziku od izumiranja, osim u slučaju kataklizmičkog događaja poput udara asteroida.

Umesto toga, Maastrihštijanski period mogao je imati lošije geološke uslove za fosilizaciju, ukazuju istraživači.

Događaji poput povlačenja Zapadnog unutrašnjeg mora, koje je nekada prolazilo od Meksičkog zaliva do Arktika, i podizanje Stenovitih planina počevši od pre oko 75 miliona godina mogli su ometati ili prekidati fosilizaciju, što je dovelo do toga da se činilo da je broj dinosaurusa manji i da je raznovrsnost bila manja u tom periodu.

Tim je takođe otkrio da geološki izlazi iz Maastrichtijastog perioda (posljednji stadijum perioda krede, a samim time i mezozojske ere). Severne Amerike nisu bili otkriveni, ili su bili prekriveni vegetacijom.

Drugim rečima, stena iz ovog perioda koja bi mogla sadržati fosile dinosaurusa nije bila lako dostupna istraživačima koji su tražili ostatke. Pošto je polovina poznatih fosila iz ovog perioda potekla iz Severne Amerike, nalazi ove studije mogli bi imati globalne implikacije.

Među 8.000 proučenih fosilnih zapisa, tim je otkrio da su ceratopsijani - grupa koja uključuje rogate dinosauruse poput Triceratopsa i njegovih rođaka - bili najčešći, verovatno zato što su nastanjivali ravničarske regione koji su bili najpogodniji za očuvanje u Maastrihctijanskom periodu.

Hadrosaurijani - dinosaurusi sa račastim kljunom - bili su najmanje česti, verovatno zbog njihove sklonosti rekama. Smanjenje protoka reka moglo je dovesti do manjeg taloženja sedimenata koji bi mogli očuvati ove dinosauruse, napisali su istraživači u studiji.

„Dinosaurusi verovatno nisu bili neizbežno osuđeni na izumiranje na kraju Mezozoika [252 miliona do 66 miliona godina]“, rekao je koautor studije Alfio Alessandro Kiarenza, paleontolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u saopštenju i dodao „da nije bilo tog asteroida, možda bi još uvek delili ovu planetu sa ovim sisarima, gušterima i njihovim preživelim potomcima - pticama.“