Sombor vesti

Grad Sombor u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom "Sombor" i Udruženjem SECPA i ove godine organizuje veliku akciju prikupljanja pesticidnog ambalažnog otpada na području Grada Sombora, koja će trajati od 2. do 5. juna 2025. godine. 
Ambalaža od sredstava za zaštitu bilja predstavlja ozbiljnu pretnju životnoj sredini, a Sava Kompalić ističe se kao jedan od primera savesnog poljoprivrednika, koji redovno transportuje pesticidnu ambalažu od Deronja u opštini Odžaci, do Sombora, pridržavajući se svih propisa o zbrinjavanju.

"Čim počne sezona, razdvajamo ambalažu. Veoma nam je važno što možemo propisno odložiti pesticidnu ambalažu, nije nam problem da je odnesemo do Sombora", kaže Sava Kompalić iz Deronja.

"Tokom prošle godine, na području Zapadnobačkog okruga prikupilo skoro 10 tona ambalažnog otpada od pesticida. Ove godine akcija traje od 2. do 5 juna", kaže Tatjana Veselinović, stručna saradnica u PŠ Sombor.

Akcija Poljoprivredne stručne službe u Somboru za prikupljanja pesticidnog ambalažnog otpada traje 13 godina i do sada je dala značajne rezultate u podizanju ekološke svesti kod poljoprivrednih proizvođača.

Somborsko Javno komunalno preduzeće uputilo je Somborcima obaveštenje povodom pojave insekata koje podsećaju na stršljena, a u cilju sprečavanja širenja panike kod građana, naglasivši da se ovi insekti pojavljuje u periodu od polovine maja do polovine juna.

Ovi insekti podsećaju na stršljene, a reč je o mamutskoj osi (Megascolia maculata) veoma korisnom insektu, koji nije agresivan i ne napada ljude. Ženke su veće (oko 6cm) i imaju žutu glavu, dok su mužjaci nešto manji i sa crnom glavom, karakterišu ih žute mrlje na leđnoj strani abdomena. Ove ose se uvek nalaze u blizini trulih panjeva, a njihova veća brojnost ukazuje na prenamnoženje neke vrste tvrdokrilaca. Ženke polažu jaja u živu larvu tvrdokrilaca i tako parazitiraju na njima i samim tim se smanjuje brojnost ovih štetnih insekata. Odrasli se hrane nektarom, tako da su i značajni oprašivači.

Sve ovo ukazuje da se radi o korisnom insektu koji ne napada ljude (do sada nema zabeleženih slučajeva), što dalje ukazuje na to da je svaka vrsta straha bezrazložna, stoji u obaveštenju JКP “Zelenilo” iz Sombora.

Izvor: radiodunav.com

Ako se pravilno čuva, zamrznuto voće može da bude od velike pomoći u kuhinji. Dostupno je tokom cele godine, odmah spremno za upotrebu i omogućava pripremu najrazličitijih recepata čak i u mesecima kada sveže kupine, maline, ribizle i borovnice nisu dostupne ili su preskupe.

Osim toga, zamrznuto voće nakon kuvanja zadržava mekšu teksturu i slađi ukus u poređenju sa svežim. Ipak, pri upotrebi treba biti obazriv. Iz bezbednosnih razloga, preporučuje se da se konzumiraju isključivo nakon termičke obrade, piše gastro portal Cookist.

Mnogi ne znaju da zamrznuto bobičasto voće može u sirovom obliku da sadrži mikroorganizme opasne po ljudsko zdravlje, uključujući norovirus i hepatitis A.

Norovirus je veoma zarazan virus koji se širi vazduhom, udisanjem, direktnim kontaktom (posebno rukama), ali i konzumacijom zaražene hrane. Može izazvati glavobolju, povišenu temperaturu, dijareju i povraćanje.

Hepatitis A je bolest koja pogađa jetru, a uzročnici se mogu naći ne samo u zamrznutom već i u sirovom, loše opranom voću i povrću.

Pre konzumacije, zamrznuto voće treba dobro skuvat, bilo da ga koristite za smutije, sosove, deserte ili kao dekoraciju.

Ovo je važno jer bakterije i virusi koje voće eventualno pokupi tokom berbe, prerade ili pakovanja mogu preživeti i na niskim temperaturama, dok se kuvanjem sigurno uništavaju. Da biste bili sigurni, kuvajte voće najmanje 2 minuta na 100°C. Takođe, da biste izbegli dodatnu kontaminaciju, neophodno je temeljno očistiti sve radne površine i pribor koji koristite za pripremu. Kod sveže ubranog i kod kuće zamrznutog bobičastog voća, ovaj rizik je znatno manji.

Izvor: zena.blic.rs

Perut je čest problem koji pogađa mnoge ljude širom sveta. Pojava belih ili žućkastih ljuspica na vlasištu izaziva neprijatnost i nelagodu i destruktivno utiče na samopouzdanje. Iako danas na tržištu postoji širok spektar šampona za eliminisanje peruti, naše bake su koristile tečnost na bazi jedne biljke koja raste svuda po Srbiji, a koja daje sjajne rezultate.

Ako ste ikada u životu imali problem zbog pojave peruti, onda znate koliko ona može da izazove neprijatnost i stres. Bele ljuspice na kosi i garderobi deluju neuredno, a uz to perut je često praćena intenzivnim svrabom na vlasištu, crvenilom, suvoćom kože i osećajem nelagode. Šamponi protiv peruti mogu da budu delotvorni, ali ih je neophodno često menjati. Naše bake su na veoma jednostavan način eliminisale perut upotrebom preparata napravljenog od lista biljke koja raste svuda po Srbiji.

Reč je o bršljanu.

Da biste napravili preparat za eliminisanje peruti, četiri sveža lista bršljana prelijte litrom hladne vode, pa šerpu stavite na športet i zagrevajte do ključanja. Pre nego što tečnost provri (dok još voda "zuji") skinite šerpu sa vatre, odmah procedite i sipajte u staklenu flašu ili teglu. Ovom tečnošću ispirajte kosu najmanje tri puta nedeljno.

Pored toga što bršljan može da eliminiše perut, on povoljno utiče na izgled kose, jer joj obezbeđuje blistavost i sjaj.

Bilo da koristite medicinske ili prirodne preparate, važno je da budete strpljivi i dosledni u tretmanu.

Izvor: zena.blic.rs

Ako ste u potrazi za mestom gde se priroda i tradicija spajaju u lekovitom skladu, Visočka banja je mesto koje bi moglo da vas iznenadi. Ova mala, ali čudesna banja već vekovima privlači posetioce koji traže prirodno izlečenje, relaksaciju i autentičan doživljaj juga Srbije.

Visočku banju zovu „srpski Tajland“ zbog fenomenalne prirode prvenstveno i tirkizne, providne vode. Nalazi se u klisuri Velikog Rzava, jedne od naših najčistijih reka, ispod sela Visoka kod Arilja, a ljudi dolaze da se kupaju u dva bazena lekovite vode, piše Nova.rs.

Naime, Visočka banja je poznata po svojim termalnim izvorima bogatim sumporom, koji se vekovima koriste za lečenje reumatskih i kožnih oboljenja, problema sa kostima i mišićima, kao i za postoperativni oporavak. Postoje legende o tome kako su otkriveni izvori Visočke banje, ali i kako su se na ovom mestu lečili junaci vraćajući se sa Kosovskog boja, kako piše Vikipedija.

Lekovita voda ove banje temperature je oko 27 C – ističući iz kolektora, prethodno zagrejana u dubljim slojevima i izbijajući na površinu, meša se sa ledenom rečnom vodom i hladi se. Posebno su retke „viseće terme“, izvori u stenama, iznad korita reke, dok i u samom vodotoku voda izbija iz dubina na više mesta u vidu mehurića.

Iako je banja manja i intimnija od poznatijih turističkih centara, u njenoj blizini možete pronaći privatni smeštaj, etno kuće i manje pansione sa domaćinskom atmosferom. Za ljubitelje šetnje i prirode, tu su lagane planinske staze, kao i mogućnost obilaska obližnjih kulturno-istorijskih lokaliteta, uključujući manastire i arheološka nalazišta.

Okružena zelenim brežuljcima i netaknutom prirodom, Visočka banja pruža osećaj mira i tišine. Nema velikih gužvi niti urbanog stresa – savršeno mesto za one koji žele da pobegnu od svakodnevice i priušte sebi vikend odmor.

Ljubav može biti nežna, brižna i razumevajuća, ali za neke znake horoskopa ona uključuje i dozu kontrole, strah od gubitka i želju da partner „pripada samo njima“.

Ne radi se o zloj nameri, već o dubokoj emotivnoj vezanosti i potrebi za sigurnošću. I dok većina zna da povuče granicu, ova dva znaka često teško podnose ljubavnu nesigurnost, i tada se rađa posesivnost, piše Index.hr.

Škorpija

Ako postoji znak koji intenzivno voli i još intenzivnije štiti ono što voli, to je Škorpija. Njihova ljubav dolazi u najdubljem i najstrastvenijem obliku, ali uz nju dolazi i potreba za kontrolom.

Škorpije se teško nose sa neizvesnošću i dvosmislenim situacijama.

Ako osete da nešto izmiče kontroli, postaju nepoverljivi, ljubomorni i izuzetno zaštitnički nastrojeni. Nije im dovoljno da im veruju; žele da osete potpunu posvećenost. Sve manje od toga je pretnja za njih.

Bik

Bik možda ne deluje dramatično, ali kada voli, to čini iz dubokog uverenja da je veza nešto što treba da traje.

Cene stabilnost i rutinu, a svaka promena u ponašanju partnera može da ih uznemiri.

Bikova posesivnost dolazi iz njihove unutrašnje potrebe za sigurnošću; žele da znaju gde su, sa kim su i šta da očekuju. Iako ne reaguju tako burno kao Škorpije, njihova tvrdoglavost i tiha sumnja mogu stvoriti osećaj da vas stalno posmatraju.

Juniori Srbije u ponedeljak startuju s pripremama za SP

Muška juniorska reprezentacija Srbije počeće završne pripreme za Svetsko prvenstvo koje je na programu ovog leta u Poljskoj.

Ovog puta pripreme će biti održane u Somboru od 2. do 13. juna, a okupljanje igrača Zakazano je za 2. jun u Beogradu.

Selektor Orlića Dalibor Čutura uoči starta priprema je istakao:

– U Somboru ćemo pored trenažnog procesa učestvovati i na sjajnom turniru, gde će se pored nas boriti još reprezentacije Hrvatske i Egipta. Takođe ćemo odigrati i prijateljski meč protiv selekcije Maroka kako bismo dobili još jasniju sliku i isprobali određene varijante. Najvažnije je da su svi pozvani momci zdravi, dolaze sa velikim motivom i ambicijama, siguran sam da ćemo kroz ove pripreme napraviti veliki iskorak ka onome čemu težimo, a to je da spremni i u najboljem mogućem stanju dočekamo šampionat – rekao je Čutura.

Na spisku Čuture nalaze se – golmani: Nikola Zorić (Partizan), Damjan Marjanović (Metaloplastika Eliksir), Marko Draško (Proleter), Kosta Dizdar (Jugović). Leva krila: Đorđe Rančić (Dinamo),Filip Milovanović (Metaloplastika). Desna krila: Milija Papović (Metaloplastika), Luka Lazić (Rudar). Levi bekovi: Vojin Čabrilo (Feniks Tuluz), Aljoša Damjanović (Metaloplastika), Nikola Bekić (Dinamo). Srednji bekovi: Vukašin Antonijević (Celje Pivovarna), Leo Feješ (Dinamo), Simo Šijan (Skjern). Desni bekovi: Strahinja Ilić (Dinamo), Uroš Mitrović (Feniks Tuluz). Pivotmeni: Luka Šević (Izviđač), Luka Panić (Kikinda), Mladenko Draško (Proleter).

Izvor: zurnal.rs

Književna manifestacija Dan Laze Kostića, posvećena najkarakterističnijem pesniku srpskog romantizma i najlepšoj lјubavnoj pesmi Santa Maria della Salute, biće održana u petak ,6. juna, u 12.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića, u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki. Stručni žiri pesničke povelјe Venac Laze Kostića, u sastavu David Kecman Dako, Goran Malbaša i Slobodan Zubanović, doneo je odluku da ove godine Venac Laze Kostića pripadne Simonu Grabovcu.

U programu učestvuju:

Simon Grabovac, laureat,

Nataša Turkić, direktorica biblioteke,

David Kecman Dako, književnik,

Goran Malbaša, komparativista i bibliotekar.

 Manifestaciju Dan Laze Kostića organizuju Gradska biblioteka Karlo Bijelicki i Udruženje građana Ravangradsko proleće pod pokrovitelјstvom Grada Sombora.

Svečano uručenje nagrade - petak. 6. jun, u 12.00 časova, Legat Miroslava Josića Višnjića

Tročlani stručni žiri, u sastavu David Kecman Dako, književnik i kritičar (predsednik), Goran Malbaša, komparativista i bibliotekar, i pesnik Slobodan Zubanović, prošlogodišnji dobitnik ovog priznanja, bio je jednoglasan u odluci da Pesnička povelјa „Venac Laze Kostića” za 2025. godinu pripadne Simonu Grabovcu, srpskom pesniku, esejisti, književnom i pozorišnom kritičaru.

Venac Laze Kostića je priznanje koje se istaknutim i delom već uveliko potvrđenim srpskim pesnicima dodelјuje za celokupan pesnički opus. Laureatu se nagrada dodelјuje početkom juna, kao centralni deo programa jedinstvene književne manifestacije „Dan Laze Kostića”, koju somborsko Uruženje građana „Ravangradsko proleće” i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” u sadejstvu priređuju uz pokrovitelјstvo Grada Sombora.

– Bilo o čemu da je reč, a najpre o motivima kojima je zaokuplјen i time izazvan da se prikloni pisanju lirike, esejističkih dela, književne i pozorišne kritike – ističe se u obrazloženju žirija – Simon Grabovac delom i u stalnom usponu potvrđuje svoju stvaralačku zasebnost, izrazitu individualnost. Na tome se temelјi sva njegova samosvojnost kojom se već prvim pesničkim knjigama objavlјenim krajem minulog veka, izdvojio iz tadašnjeg, dominantnog „avangardizma”, kada je poetska reč – kako i sam kazuje u svojim esejima – bila „zagađena pesničkom melanholijom i ništa se drugo nije moglo videti, čuti...” Za razliku od mnogih svojih savremenika, bilo da je reč o starijim ili o pesnicima iz svoje generacije, nije brzao u objavlјivanju knjiga. Zanimlјivo je da je između prve i druge pesničke zbirke prošlo pet, a do treće je moralo da prođe i dvanaest godina. Znalački, strplјivo, neprestano izgrađujući svoj poetski koncept, tokom minule četiri i po decenije dostigao je književnu zrelost sa veoma naglašenim ličnim pečatom. Takva originalnost i doslednost u građenju moderne poetske izražajnosti od ličnog lirskog znakovlјa „dovela” ga je i do Venca sa imenom Laze Kostića.

 Iz bibliografije Simona Grabovca izdvajamo ono najbitnije.

Rođen je 1955. godine u Podnovlјu (BiH). Studije završava na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je član redakcije časopisa Polјa (1979‒1984) i glavni i odgovorni urednik izdavačke delatnosti Novog zenita (Srpski književni magazin i knjige) od 1992. do 1994. godine. Bavio se i dramaturškim radom. Osnovao je sa Zvonimirom Pavlovićem pozorišnu grupu Interventna trupa „Forgov” (1989‒1990). Bio je urednik i selektor Malog pozorja (1985‒1994) koje je, s kolegama, transformisao u Internacionalni festival alternativnog i novog teatra INFANT, 1995. godine. Bio je njegov umetnički i programski direktor, selektor i izvršni producent. Autor je koncepta i urednik Novosadskog letnjeg festivala (1994, 1995. i 1996), kao i polazišnih tekstova za predstavu Čudna petlјa. Dramaturg je predstava Uroboros, Izlog, Naše mesto, 10 (Desetka) i autor dva libreta za moderan balet: Predsmrtna lјubavna pesma i Najlepše pevaju zablude. Za kulturno-umetnički program RTS ‒ TV Novi Sad napisao je nekoliko scenarija ‒ Četvrt veka Polјa, Vojvođanski pesnici, Danilo Kiš: Detinjstvo, Triptihon... Priredio je sedam zbornika Strategije novog teatra, kao i zbornike radova Ka drugačijem teatru i Dijalog o festivalima. Pored književne bavi se i pozorišnom kritikom, promišlјanjem pozorišta, posebno alterativnim i novim teatrom: Prosijavanje (Monografija povodom 35 godina INFANT-a), 10. INFANT, Magična petlјa, INFANT prototip, Magična petlјa 2, Kritičari o „Bapi”, Jaćin AO 5/1 i Poetika alternativnog teatra.

Objavio je trideset knjiga, od toga petnaest pesničkih:

Krtičnjak (1979), Velikom ovnu (1984), Prasak (1991), Posipanje pepelom (1991), Strašni lik, izabrane pesme (2002), Tok stvari (2006), Isiot (2008) i na nemačkom jeziku 2013. a na makedonskom jeziku 2017, Klјučne reči (2010), Povratne pesme (bibliofilsko izdanje, 2011), Koncentrični krugovi, izabrane i nove pesme, 2015), Loža (2016), Duboka tišina (2021) i Proplanak (2024). Priređivač je pesničke antologije Nenadmašne poeme (2023).

Dobitnik je književne nagrade „Teodor Pavlović” za knjigu pesama Duboka tišina (2021), nagrade Pečat varoši sremskokarlovačke (1980), Zlatne značke KPZ Srbije (1991), nagrade „Gojkov Šešir” (2019) i nagrade „Dušan Vasilјev” za knjigu Proplanak (2025)

Živi i stvara u Novom Sadu.