Sombor vesti

Zaljubljenici u plovidbu, od 19. maja 2025. godine, mogu da se prijave za učešće u Međunarodnoj regati „Vode Vojvodine“, koja će biti održana od 20. do 30. juna ove godine.

Tokom jedanaest dana, nautičari će ploviti duž 311 kilometara bačkih kanalačuvenog Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, kao i samim Dunavom i to kružnom rutom na potezu Novi Sad – Bački Petrovac – Ruski Кrstur – Srpski Miletić – Sombor – Mali Stapar – Apatin – Кaravukovo – Bačka Palanka – Novi Sad.

Obrazac za prijavu svi zainteresovani mogu preuzeti na veb-sajtu www.vodevojvodine.rs ili lično u prostorijama JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 25, drugi sprat, soba broj 36, A krilo. Popunjenu i potpisanu prijavu, sa kopijom plovidbene dozvole potrebno je dostaviti lično, poštom ili skenirano elektronskim putem na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do ponedeljka, 2. juna u podne.

Učešće u regati, uz poštovanje svih pisanih i nepisanih nautičkih pravila je besplatno, a podsećamo nautičare da je broj mesta ograničen zbog organizacionih razloga.

Već petnaest godina unazad, JVP „Vode Vojvodine“ višednevnu rekreativnu regatu organizuje povodom Međunarodnog dana Dunava koji će i ove godine biti obeležen sa završetkom regate.
Ovo je jedna od najvećih regata u našoj zemlji za koju vlada veliko interesovanje kako domaćih, tako i stranih nautičara, a osnovni cilj je da promoviše plovne potencijale i nautički turizam u Vojvodini

Možda zvuči kao scenario za neki mistični film, ali filozof Kris Karter, školovan na prestižnom Oksfordu, ozbiljno istražuje pitanje života posle smrti. Njegova knjiga "The Case for the Afterlife" donosi intrigantne tvrdnje – među njima i onu da smrt nije kraj, već početak novog poglavlja.

Kako piše britanski Mirror, Karter u knjizi sakuplja dokaze i iskustva koja ukazuju na postojanje "drugog sveta" – uključujući reinkarnaciju, višu dimenziju nalik raju i komunikaciju s preminulima. Tu su i potresna svedočanstva o iskustvima bliske smrti, vizije na samrtnoj postelji, uspomene dece na prethodne živote i poruke koje stižu s one strane.

Jedan od ključnih izvora Karterove knjige je Friderik Majers, pesnik i jedan od osnivača Društva za psihička istraživanja. Iako je preminuo pre više od veka, Majers je – prema tvrdnjama brojnih vidovnjaka – uspeo da komunicira iz "onostranog sveta" i prenese kako izgleda život posle smrti.

Šest nivoa postojanja

Njegove poruke govore o neobičnom putovanju duše kroz čak šest različitih nivoa postojanja, koji vode iznad našeg sveta:

Had – prelazna faza, mesto odmora i prilagođavanja duše nakon smrti.

Treći nivo – podseća na Zemlju, ali se tu duše okupljaju prema sličnim interesovanjima i stvaraju zajedničke svetove po sopstvenim željama.

Eido – četvrti nivo, opisan kao rajska dimenzija, s bojama i pejzažima koje naš um ne može ni da zamisli.

Ravan plamena

Ravan svetlosti

Out-Younder – završna faza, gde duše više nemaju fizičko telo, već postaju čisto "belo svetlo" i stapaju se sa besmrtnima.

Sam Majers je, prema svedočenjima, stigao do četvrtog nivoa – Eida – i opisao ga kao nešto najlepše što je ikada doživeo. Za više nivoe je informacije dobio od onih koji su tamo već "otišli".

Ali nije sve rajski. Karter upozorava da ne završavaju svi u svetlosnim dimenzijama. Duše koje su na Zemlji bile sebične, zle i destruktivne, navodno ostaju u nižim, pustim i mračnim prostorima, bez radosti, sve dok ne odbace svoju negativnost.

– Način na koji ćemo doživeti "treći nivo" zavisi od našeg života na Zemlji, ali i od duhovne i moralne zrelosti koju postignemo, zaključuje Karter, prenos Večernji list.

Ostaje pitanje: ako nas posle smrti čeka toliko slojeva postojanja, koliko zapravo znamo o životu koji upravo živimo?

Strpljenje je vrlina, ali nije urođena kod svih.

Dok neki ljudi mirno čekaju i smireno podnose neizvesnost, drugi žele sve odmah - odgovore, rezultate, promene.

Prema astrologiji, određeni horoskopski znaci su poznati po tome što teško čekaju i brzo gube živce.

Impulsivni su, nestrpljivi i često ih vođa potreba za trenutnom akcijom, što ih može učiniti energičnim, ali i sklonim frustraciji, prenosi Index.hr.

Ovan

Ovnovi su poznati po svojoj zauzetoj prirodi i stalnoj potrebi za akcijom. Čekanje ih iscrpljuje jer su navikli da deluju čim im nešto padne na pamet.

Ne vole odugovlačenje, ni kod sebe ni kod drugih, a njihova nestrpljivost ih često tera da preskaču važne korake.

U komunikaciji mogu zvučati kao da žure sa svim oko sebe, iako im to nije nužno namera - jednostavno žele sve odmah.

Blizanci

Blizanci imaju brz um i još bržu potrebu za promenama. Ako nešto traje predugo ili postane dosadno, gube interesovanje i okreću se nečemu novom.

Ne podnose rutinu, a najteže su im situacije u kojima moraju da čekaju bez mentalne stimulacije. Njihova nestrpljivost se često vidi u svakodnevnim situacijama - u saobraćaju, u redu na šalteru, pa čak i tokom razgovora kada osoba ne govori dovoljno brzo.

Potreba za stalnom stimulacijom čini ih živahnim, ali i povremeno zamarajućim za svoju okolinu.

Strelac

Iako su poznati po svom optimizmu, Strelci su izuzetno netolerantni prema svemu što ih usporava.

Njihov avanturistički duh želi stalno kretanje, nova iskustva i brze odluke. Kada se nađu u situaciji u kojoj moraju da čekaju, osećaju se kao da gube vreme, a to je jedan od njihovih najvećih neprijatelja.

U vezama mogu delovati nestrpljivo jer očekuju da drugi prate njihov tempo, a kada to nije slučaj, brzo gube fokus i interesovanje. Njihova nestrpljivost proizilazi iz duboke želje da iskoriste svaki trenutak.

Uticaj Blizanaca, jednog od najzabavnijih i najdruštvenijih znakova zodijaka, podstiče novootkrivenu radoznalost prema životu, kretanju i društvenim vezama.

Jedna od najvažnijih astroloških vesti ove sezone jeste ulazak Saturna u znak Ovna 24. maja. Kako je Saturn planeta strukture, odgovornosti i karme, njegov položaj na nebu ima poseban značaj, piše Forever Conscious, prenosi Sensa.rs.

Maj deluje kao poseban mesec, jer nam donosi jedan od najpozitivnijih lunarnih događaja godine – mlad Mesec u znaku Blizanaca. Pogledajte šta vaš znak može da očekuje.

OVAN

Sezona Blizanaca je jedno od najvažnijih perioda u godini za vas, jer Saturn – planeta strukture – ulazi u vaše astrološko polje i udružuje se sa Neptunom. Ova retka konfiguracija označava kraj izazovnih situacija i početak novih mogućnosti.

Ukoliko vaši dugoročni ciljevi uključuju razmišljanje, pisanje ili analizu, bićete podržani od strane tri planete: Sunca, Merkura i mladog Meseca 26. maja.

BIK

Nakon intenzivne Bikove sezone, sada je vreme za odmor. Planete su smeštene u vašu dvanaestu kuću – kuću odmora, snova i podsvesti.

Komunikacija postaje centralna tema, naročito kako Jupiter ulazi u vašu treću kuću učenja, izražavanja i pisanja. Idealno je vreme da započnete blog, podcast, ili neki vid kreativnog izražavanja.

BLIZANCI

Saturn napušta vašu karijernu zonu 24. maja, što vam donosi olakšanje i manje pritiska. Moći ćete da se posvetite uživanju u životu i pažnji koju dobijate tokom svoje sezone.

Važan datum je 11. jun, kada pun Mesec u Strelcu osvetljava vaše odnose – bilo poslovne, prijateljske ili romantične.

RAK

Saturn ulazi u vašu karijernu zonu i postavlja vam pitanje: da li zaista volite to što radite? Ovo je period refleksije, a ne žurbe.

Blizanci aktiviraju vašu dvanaestu kuću, što je idealno vreme za više odmora i introspekcije.

LAV

Saturn napušta zonu intime, što unosi olakšanje u vaš ljubavni život, naročito ako ste u vezi i osećali ste blokade.

Jupiter 9. juna ulazi u vašu duhovnu zonu – savršeno vreme za širenje svesti i duhovne prakse koje će vas oblikovati naredne godine.

DEVICA

Društveni život postaje izuzetno aktivan zahvaljujući Jupiteru koji 9. juna ulazi u vašu jedanaestu kuću prijateljstava i saradnji. Od sredine jula očekujte još više društvenih i poslovnih prilika.

Sunce i Merkur u vašem karijernom sektoru donose uvide i nove ideje koje se mogu realizovati 2025. ili 2026. godine.

VAGA

Ljubavni odnosi dolaze u fokus – Venera prolazi kroz sektor partnerstava do 4. juna. Trigon sa Marsom 22. maja idealan je za druženje i ljubavne izlaske.

Jupiter ulazi u vaš znak 9. juna i podržava vaše ciljeve. Poslovna partnerstva mogu se razvijati sredinom juna.

ŠKORPIJA

Mars u karijernom sektoru do 16. juna motiviše vas da ostavite trag. Oko 11. juna možete očekivati finansijske nagrade zahvaljujući punom Mesecu.

Sledećih 12 meseci otvaraju se prilike za lični i duhovni rast, putem putovanja, učenja ili introspektivnog rada.

STRELAC

Saturn napušta vašu četvrtu kuću – porodične dinamike postaju lakše i opuštenije.

Vaš vladar Jupiter ulazi u snažan položaj na nebu i donosi vam novu energiju do leta 2026. godine. Bićete u mogućnosti da ostvarite snažne lične i profesionalne ciljeve.

JARAC

Saturn donosi nove temelje, ali i neophodnu prilagodbu zbog Neptunove aktivacije. Sledi faza izgradnje.

U narednih godinu dana možete započeti nove saradnje koje će se odraziti i na lični i na profesionalni život. Ako ste slobodni, postoji velika šansa za susret sa srodnom dušom.

VODOLIJA

Vreme je za zabavu, druženje i opuštanje. Ipak, radno opterećenje može porasti sredinom juna, kada Jupiter formira aspekt sa Saturnom.

Ovaj period može doneti rast i uticaj u vašoj profesiji koji će se razvijati tokom narednih 12 meseci.

RIBE

Od 24. maja Saturn izlazi iz vašeg znaka i ulazi u zonu finansija. Vreme je za stabilizaciju i kreiranje sigurnije budućnosti.

Bez obzira na status veze, Univerzum vam otvara vrata ka još većoj sreći i ispunjenju, piše Sensa.hr.

Gladni ste i umorni uprkos zdravoj ishrani?

Možda vam nedostaje proteina. Dr Mark Hyman objašnjava zašto je ovaj ključni nutrijent neophodan za energiju, sitost i zdravlje.

Poznati stručnjak za zdravlje, fitnes i ishranu, dr Mark Hyman, ističe da osećaj iscrpljenosti ili stalne gladi, čak i kod osoba koje se hrane zdravo, može ukazivati na manjak proteina. Ovaj ključni sastojak u ishrani neophodan je za obnovu mišića, proizvodnju hormona i kao izvor energije.

Nedostatak proteina može vas učiniti slabim, podložnima infekcijama, pa čak i dovesti do stres-fraktura. Takođe, kako objašnjava dr Hyman, može izazvati konstantan osećaj gladi i pad energije.

"Ako ste često gladni ili umorni, iako se hranite zdravo, moguće je da vašem telu nedostaje dovoljno proteina – nutrijenta koji reguliše apetit, stabilizuje nivo glukoze u krvi i podržava rad mozga", poručuje dr Hyman - piše ljepotaizdravlje.hr.

Koliko nam je proteina zapravo potrebno?

Prema preporukama, žene bi trebalo da unose oko 45 grama proteina dnevno, dok muškarci oko 55,5 grama. Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da su ove količine često preniske, naročito za osobe koje se oporavljaju od bolesti ili povreda.

Dr Hyman sugeriše da unos od 30 grama proteina po obroku može napraviti veliku razliku:

"Kada unosite 30 g proteina tokom svakog obroka, osećaj sitosti traje duže, smanjuje se žudnja za grickalicama, a vaše telo dobija sve što mu je potrebno za jačanje mišića, stabilizaciju nivoa šećera u krvi i podršku mentalnom zdravlju."

"Pored toga, istraživanja pokazuju da ta količina podstiče proizvodnju hormona koji kontrolišu apetit i doprinose osećaju energije i fokusa. Postepeno povećavanje unosa proteina može vam pomoći da lakše usvojite zdravije navike, čineći zdravu ishranu održivijom i jednostavnijom."

Ako još uvek ne unosite proteine u svaki obrok, dr Hjman savetuje da krenete polako, prilagodite unos svojim mogućnostima i postepeno povećavate količinu.

"Važno je da krenete od svoje trenutne rutine i gradite je korak po korak", zaključuje dr Hyman.

Izvor: reporter-info.com

Ljudi kažu da ne treba suditi o knjizi po koricama, ali to je lakše reći nego učiniti. Nije ni čudo što su čvrst stisak ruke i samouveren osmeh neki od dokazanih načina da ostavite dobar prvi utisak.

Ali prema rečima psihologa Lesli Zebrovic, doktora nauka, sa Univerziteta Brandeis, nije najvažniji oblik vaših očiju ili veličina vašeg nosa. Ljudi će vas najverovatnije proceniti na osnovu četiri prilično neobične crte lica. Naime, istraživanje dr Zebrovic, objavljeno u časopisu „Current Direction in Psychological Science“, ispitalo je kako formiramo prve utiske o drugim ljudima, piše Politika.

Analizirajući kako mozak reaguje na određena lica, ona je svela najpovoljnije karakteristike lica na četiri osobine:

1. bejbifejs
2. poznatost
3. spremnost
4. emocionalna sličnost.

Bejbifejs opisuje ljude sa „bejbifejs“ ili one koji imaju velike oči, kratke brade, okrugla lica i velika čela. Slično tome, što je vaše lice poznatije i „spremnije“  izgleda, to će vas ljudi više proceniti kao nekoga ko je „simpatičan, inteligentan i sposoban“. I na kraju, pokazivanje pozitivnih emocionalnih izraza na licu je dobar znak onoga što dr Zebrovic naziva „emocionalnom sličnošću“.

Benedikt Džons, doktor nauka, profesor na Institutu za neuronauku i psihologiju na Univerzitetu u Glazgovu, koji pomaže u vođenju Laboratorije za istraživanje lica, dodaje da ove osobine takođe spadaju pod dve različite procene koje donosimo o nepoznatim ljudima.

„Prvo je pouzdanost i čini se da odražava našu percepciju o tome koliko je verovatno da će nam neko naneti štetu“, kaže dodajući da je drugo dominacija i čini se da odražava naše utiske o tome koliko je osoba sposobna da nam nanese štetu.

Ponašanje osobe, uključujući suptilne osmehe i mrštenje, delimično je način na koji ljudi određuju pouzdanost, prema dr Džonsu, koji nije bio uključen u studiju. U međuvremenu, ljudi delimično određuju dominaciju na osnovu bebećeg izraza lica, snage i godina osobe. Jedna stvar koja je još uvek nepoznata u vezi sa istraživanjem prvog utiska lica je kako se oni razlikuju u različitim kulturama, nešto što dr Džons još uvek istražuje, prenosi Readers Digest.

Tokom života nam se stalno govori da kontrolišemo svoj životni put i sve dok donosimo mudre odluke, sve će ispasti kako treba. A kada stvari ne ispadu kako treba, izreka koju uvek čujemo je da se sve dešava sa razlogom. Brajan Klas, profesor globalne politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu i autor knjige „Slučajnost: Šanse, haos i zašto je bitno sve što činimo“ (Fluke: Chance, Chaos, and Why Everything We Do Matters), tvrdi da ništa od ovoga nije tačno.

Nije istina da kontrolišemo svoj životni put, tvrd profesor Brajan Klas, ali utičemo na sve. Istovremeno, iluzija kontrole koju imamo i spajanje sa narativom da sve dešava sa razlogom dovodi do toga da pogrešno razumemo svet i pravimo greške, prenosi rts.rs.

Mnogo stvari se jednostavno dešava. A kada pogledamo uzročni lanac događaja koji proizvode ishode, on nije uredan i jasan. Neuredan je. Govore nam da ignorišemo buku i fokusiramo se na signal, ali to je greška jer buka je mesto gde se dešavaju mnogi od najvažnijih i najznačajnijih događaja u životu.

Jedna od ključnih ideja profesora Klasa je da kada verujemo da imamo uticaj na zbivanja, ali veoma ograničenu kontrolu, počinjmo da vidimo svet drugačijim očima, počinjemo da se ponašamo drugačije i prihvatamo ograničenja onoga što možemo, a šta ne možemo da uradimo.

Kada zamišljamo da se sve dešava sa razlogom, to nas dovodi do kognitivnih grešaka. Takođe nas tera da iza događaja u našim životima upisujemo ideje koje su fundamentalno pogrešne. Naučni dokazi pokazuju da se sve ne dešava sa razlogom i stoga je potrebna filozofska promena u načinu na koji razmišljamo o svetu ako se neke stvari dešavaju proizvoljno, nasumično ili kao nusproizvod teorije haosa koja stvara lutke kakve smo svi mi od slučajnih događaja.

Želja da uredimo svet

Istorija ideja u svetu, po mišljenju prof. Klasa, u osnovi je istorija pokušaja da se složenost i nered sveta uguraju u zaista urednu i sređenu priču o tome zašto se stvari dešavaju. A ovo je delimično izvedeno iz religije gde su ljudi želeli da imaju uređen svet dat od boga. Ideja da postoji ova vrsta slučajne prirode stvarnosti potpuno je u suprotnosti sa idejom da je sve planirano od strane višeg bića.

Kako se nauka razvijala i naučna revolucija, dolazi do još jedne promene. Nije nužno da je sve u vezi sa bogom, već se sve vrti oko mehaničkih modela fizike. I u tom slučaju se mora eliminisati buka i slučajnost da bi se dobila jasna jednačina. Bilo da je to Adam Smit koji govori o ruci koja vodi našu ekonomiju ili načinima na koje je Isak Njutn predstavio promene i dao neverovatno moćne jednačine da objasni svet, uvek smo pokušavali da pronađemo objašnjenje koje deluje uređeno i racionalno.

Svi smo povezani, a pretvaramo se da nije tako – priča iz života

Na letovanju u Grčkoj, izvesni Ivan, koji nije baš najbolji plivač, ulazi u more, a plima ga praktično usisava i odvlači na pučinu. Njegovi prijatelji su prilično uznemireni zbog toga jer nestaje iz vidokruga i ne mogu da ga pronađu. I posle 24 sata Ivana nema, što ih navodi na zaključak da se udavio. Međutim, baš u trenutku kada će Ivan potonuti pod talase i udaviti se, on ugleda fudbalsku loptu kako se njiše na površini vode. On se dokopa lopte i na kraju biva spasen.

Ali neobičniji deo priče je kada je ova vest dospela na grčku televiziju. Jedna žena koja je gledala vesti i kada je videla fudbalsku loptu na ekranu, prepoznaje je i shvata da su njena deca tu loptu slučajno šutnula sa litice 100 kilometara dalje od mesta gde ju je Ivan pronašao 10 dana kasnije.

Ispostavilo se da je taj udarac spasao život drugoj osobi koja je bila na ivici da se udavi. Kada tako razmišljamo, očigledno je da postoji međusobna veza između tih života. Ivan nije spasen zahvaljujući nekoj magiji, već se stvari odvijaju tako da smo stalno pogođeni postupcima ljudi koje možda nikada nećemo videti i nikada nećemo sresti.

I tu se pojavljuje izreka na koju se profesor Brajan Klas vraća kroz celu knjigu: Ne kontrolišemo ništa, ali utičemo na sve.

Na kraju kada se pogleda intelektualna istorija sveta, slučajnost je sistematski uređena. Kada pokušavamo da razumemo zašto su nam se neke stvari dogodile u životima, naš mozak je evoluirao da bi imao smisla u obrascima, zato što je prednost preživljavanja u otkrivanju obrazaca.

Obrasci nam pomažu da preživimo

Ako zamislimo da smo praistorijski lovac-sakupljač koji vidi poleglu travu ili čuje zvuk, pomislićemo ili da tamo nema ničega ili da je možda u blizini sabljasti tigar koji čeka da nas pojede. Ako pretpostavimo da tamo nema ničega, a ispostavi se da je sabljasti tigar, umrećemo. Ali ako kažemo: „U redu, mislim da je to nešto na šta treba da obratim pažnju“, čak i ako tamo nema ničega, onda ćemo preživeti. Tako su kroz preživljavanje najsposobnijih i evolutivne obrasce, naši mozgovi hiper-usklađeni na otkrivanje obrazaca.

To znači da kada nam se dešavaju slučajne ili naizgled slučajne stvari, alergični smo na objašnjenje da je to bilo samo proizvoljnost. I tako smo sklopili urednu i čistu priču od A do B. To je problem jer kada nam se dešavaju stvari nad kojima nemamamo kontrolu i pripisujemo im ovu vrstu namernosti, pogrešno smo naučili lekciju, tvrdi prof. Klas.

Prošlost razumemo, a sadašnjost ne

Zanimljivo je i to što ovo razumemo kada razmišljamo o prošlosti, ali ne razumemo kada razmišljamo o sadašnjosti. Dakle, kada gledamo naučnofantastične filmove, na primer, koji zamišljaju putovanje kroz vreme, upozorenje koje se uvek izdaje, a koje ljudi u osnovi prihvataju, jeste da ne smeju ništa da menjaju jer će tako izbrisati sebe iz budućnosti ili fundamentalno promenite obrasce kojima će se zatim vratiti kada se vrate u svoje sadašnje vreme.

Problem je što kada razmišljamo u sadašnjosti, nikada ne razmišljamo na taj način. Nikada ne zamišljamo da ako zgnječimo bubu ili ako razgovaramo sa nekim, da tako menjamo budućnost. Ali, naravno, obrasci uzroka i posledice se ne menjaju bez obzira da li su u prošlosti ili sadašnjosti. Oni funkcionišu isto sve vreme.

Zato je mentalitet koji imamo prema prošlosti ispravan – da stalno menjamo budućnost, da je ono što radimo važno – ali smo istovremeno na to pomalo alergični, jer nam je zastrašujuća pomisao da svaki naš čin ima nepredviđene efekte talasa koji će promeniti svet i preoblikovati našu budućnost, što je zbunjujuće, ali je takođe istinito, naglašava Klas.

Kada pažljivo pogledamo prirodu uzročnosti, stvarnosti i postojanja jeste da se stvari koje su zbunjujuće dešavaju sve vreme, a mi ih jednostavno ignorišemo. A kada zavirimo u njih, počinjemo da vidimo jedan sasvim drugačiji svet i onaj koji može biti ispunjavajući ako zaista prihvatimo da se neke stvari ne dešavaju sa razlogom i da zapravo imamo život i društvo koje je zaokupljeno teorijom haosa.

Ako je opadanje kose izraženije ili traje duže od nekoliko meseci, bilo bi dobro da uradite analize krvi: feritin, vitamin D, B12, TSH (štitna žlezda), kao i kompletnu krvnu sliku.

Bujna i kvalitetna kosa, posebno sa godinama, itekako zavisi od ishrane odnosno vitamina. Zato ako vam neki nedostaju imaćete problema sa pojačanim opadanjem kose, piše Politika.

Evo koje vitamine bi u tom slučaju trebalo da nadoknadite:

Vitamin D – Njegov nedostatak je često povezan s alopecijom (gubitkom kose), jer je važan za folikule dlake.

Vitamin B7 (biotin) – Esencijalan za rast kose, njegov manjak može izazvati pojačano opadanje kose i lomljivost.

Vitamin B12 – Utiče na zdravlje crvenih krvnih zrnaca i dotok kiseonika do folikula dlake. Nedostatak može dovesti do stanjivanja kose.

Gvožđe – Manjak (često u obliku anemije) je jedan od najčešćih uzroka opadanja kose kod žena.

Cink – Nedostatak može izazvati opadanje kose i slab rast.

Vitamin A – I previše i premalo ovog vitamina može dovesti do problema sa kosom.

Vitamin E – Deluje kao antioksidans i podržava zdravlje skalpa.

Da biste pouzdano znali kakav vam je vitaminski status organizma, najbolje je uraditi krvnu sliku i konsultovati se s lekarom ili nutricionistom pre uzimanja suplemenata. Vitamini i minerali koji su važni za zdravlje kose mogu se nadoknaditi na tri glavna načina: ishranom, suplementima i pravilnom negom. Evo konkretno kako:

Prehrambeni izvori

Vitamin D
Sunčeva svetlost (15–20 min dnevno)

Masna riba (losos, sardina, tuna)

Jaja (žumance)

Pečurke (posebno one izložene UV zracima)

Biotin (Vitamin B7)
Jaja (kuvana, jer sirova mogu vezivati biotin)

Orašasti plodovi (bademi, orasi)

Banane, avokado

Slatki krompir

Vitamin B12
Meso, riba, jaja

Mlečni proizvodi

Kod vegetarijanaca: obavezno suplementacija ili obogaćeni proizvodi (npr. biljna mleka s dodatkom B12)

Gvožđe
Crveno meso, džigerica

Spanać, sočivo, cvekla

Uz biljne izvore gvožđa uzimaj vitamin C (npr. limun, paprika) da poboljša apsorpciju

Cink
Seme bundeve, susam, leblebija

Meso, morski plodovi

Vitamin A
Šargarepa, batat, tamnozeleno lisnato povrće

Jetra (u umerenim količinama)

Vitamin E
Orašasti plodovi, semenke suncokreta

Biljna ulja (suncokretovo, maslinovo)

Avokado

Dodaci ishrani (suplementi)
Multivitamini specijalno formulisani za kosu, kožu i nokte sadrže često B kompleks, cink, biotin i vitamin D. Biotin se često koristi u dozama od 1000–5000 mcg dnevno, ali nije za svakoga. Uzimajte suplemente samo uz savet lekara, jer prekomerni unos vitamina (posebno A i D) može biti štetan.

Nega kao dodatna podrška
Maske i serumi s uljima bogatim vitaminima (arganovo, ricinusovo, kokosovo ulje)

Blagi šamponi bez sulfata

Redovan piling kože glave (da se podstakne cirkulacija)

Jubilarni 45. somborski polumaraton juče je u Sombor okupio oko 1200 učesnika iz 23 države, koji su trčali discipline od 7, 14 i 21 km.

Najstarija ulična trka u Srbiji i ove godine je takmičare vodila kroz gradsko jezgro, a učešće je uzeo i rekordan broj Somboraca, njih 225.

U apsolutnoj kategoriji staze na 21km u muškoj konkurenciji najbrži su bili Кenijci: prvo mesto zauzeo je Albert Кipkorir Tonui, drugo mesto Hilari Кiptum Maijo Кimaijo, a treće Кenedi Кipkemoi Rono. U istoj disciplini u ženskoj konkurenciji najbrža je bila Jasinta Кavindu Paul iz Кenije, drugoplasirana bila je Valentina Jebet iz Кenije, a trećeplasirana Tinde Sabo iz Mađarske.

Dužinu od 14km najbrže je istrčao Filip Stanković, drugoplasirani je bio Ivan Lanc, a treći Miloš Stojiljković, dok je uženskoj konkurenciji najbrža bila Nora Trklja Boca, na drugom mestu našla se Sanja Despotović, a treće mesto pripalo je Milici Stojaković.

Na 7km najbrža je bila Emilija Milanović, drugo mesto pripalo je Tijani Кabić, a treće Ziti Elek. U muškoj konkurenciji trke na 7km najbolji plasman ostvario je Aleksandar Stajić, drugoplasirani je bio Srđan Mate, a trećeplasirani Strahinja Jovanić.

Pre samog starta prisutne je pozdravio član Gradskog veća za oblast sporta, omladine i dece, Ognjen Andrinčin poželevši učesnicima dobru trku i gostima prijatan boravak u Somboru, a svečanom otvaranju prisustvovao je i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić.

U okviru manifestacije tradicionalno je održana i „Trka pužića“ u kojoj je učešće uzeo veliki broj najmlađih sugrađana.

45. Somborski polumaraton i ove godine besprekorno je organizovao ARК „Somaraton“ uz podršku Grada Sombora i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, kao i mnogobrojnih partnera, te volontera Crvenog krsta Sombor.