Sombor vesti

Zamenik gradonačelnika Milan Stakić, član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, upriličili su prijem za trenere i članove Džudo kluba „Sensei – in“, koji su na turniru u adaptivnom džudou „EJU Get together“, održanom u Hrvatskoj, osvojili čak sedam medalja.

U nivou dva do 60 kilograma, Stipan Saulić je osvojio srebro, dok je Luis Pavoković osvojio bronzu. U nivou četiri i pet, srebrne medalje su uzeli Vinko Lemić, Dimitrije Savić i Mia Petreš, dok su bronzu osvojili Đorđe Jovanović i Filip Nastasić.

Tokom prijema i razgovora sa mladim sportistima, zamenik gradonačelnika Milan Stakić čestitao je na ostvarenom uspehu, dodavši da je rukovodstvo kluba još jednom pokazalo da poseduje kvalitet i znanje kojim ovi mladi sportisti postižu zapažene rezultate kako na domaćim, tako i na međunarodnim takmičenjima.

Domaćin međunarodnog turnira bio je Džudo klub osoba s invaliditetom „Fuji“ iz Velike Gorice u Hrvatskoj, a učešće je uzelo 146 džudista iz 12 država. Ovo je bio prvi od četiri planirana turnira u okviru „EJU Get together“ serije, sa narednim događajima planiranim u Velikoj Britaniji, Poljskoj i Holandiji.

U Srbiji je tokom prva četiri meseca 2025. godine zabeležen blagi rast prodaje polovnih automobila iz uvoza od 6,5%. Ipak, povećano interesovanje kupaca prati i rast cena, a sudeći prema informacijama koje stižu iz Evrope, isti trend prisutan je gotovo na svim najvećim tržištima. Zbog čega dolazi do poskupljenja polovnjaka u Evropskoj uniji, koji su modeli najinteresantniji kupcima i kakva su očekivanja za naredni period, istraživao je sajt Polovni automobili.

Najnoviji podaci iz relevantnih evropskih izveštaja ukazuju na to da je tržište polovnjaka u EU, kad je reč o prodajnim rezultatima, na gotovo istom nivou kao i 2024. godine. Konkretno, prema podacima poznatog sajta Autovista24 u prvom kvartalu 2025. godine broj prodatih polovnjaka porastao je za 0,6% u odnosu na prvo tromesečje prošle godine, što je oko 1,64 miliona jedinica. Kupci se i dalje većinski opredeljuju za modele sa benzinskim ili dizelmotorima, dok električni polovnjaci beleže osetan pad vrednosti i prodaju se znatno sporije.

Polovnjaci sve traženiji – rast cena širom Evrope

Istovremeno, prema podacima AUTO1 Group i njihovom indeksu cena, u aprilu ove godine prosečna vrednost polovnih vozila porasla je za 2,8% u poređenju sa istim mesecom prošle godine, što predstavlja najviši mesečni skok još od juna 2023. godine. Od početka godine, prema njihovim podacimacene polovnjaka u Evropi su porasle u proseku za oko 5%.

Kako se dodaje u analizi Auto1 Grupe, rast cena polovnjaka posledica je nekoliko faktora. Pre svega, kao jedan od glavnih razloga navodi se poskupljenje novih vozila, ali i kontinuirana tražnjaza polovnim automobilima.Najveći rast cena zabeležen je kod ekonomičnih modela kompaktne klase, dok je kod SUV modela situacija nešto stabilnija. Električna vozila, sa druge strane, iako sve brojnija u ponudi, i dalje beleže blaži rast cena zbog slabije potražnje i sumnji kupaca u njihovu dugoročnu vrednost.

Pad vrednosti vozila u aprilu

Važno je napomenuti da prema izveštaju portala Autovista24 za april 2025. rezidualne vrednosti polovnih vozila – odnosno,vrednost automobilaposle tri godine upotrebe – nastavljaju da opadaju širom Evrope. U Austriji je, primera radi pala na 47,7%, u Nemačkoj na 47,6%, dok je u Švajcarskoj iznosila samo 43,7%.Posebno su interesantni podaci oelektričnim polovnjacima: u Švajcarskoj su polovni automobilina struju do tri godine starosti zadržali svega 38,2% početne vrednosti, a u Nemačkoj 37,3%. Nasuprot tome, hibridna vozila pokazuju veću otpornost, sa vrednostima oko 49% u obe navedenedržave.

Stari automobili i dalje dominiraju

Detaljno istraživanje o tržištu polovnjaka u EU sproveo je nedavno i Zajednički istraživački centar Evropske komisije (JRC). Dobijeni podaci ukazuju na to da je većina polovnih vozila koja menjaju vlasnika u EU stara između 8 i 15 godina. I ovo istraživanje potvrdilo je da su starija dizel vozila i dalje najzastupljenija u prometu, naročito u zemljama Centralne i Istočne Evrope.

Zapad izvozi – istok kupuje

Takođe, jedan od ključnih trendova u 2025. godini, prema istraživanju Evropske komisije jeste snažno prisustvo prekogranične trgovine polovnim vozilima. Naime, veliki broj automobila i dalje se izvozi iz Zapadne Evrope, pre svega Nemačke, Francuske i Belgije, ka zemljama kao što su Rumunija, Poljska, Bugarska i Mađarska, ali i dalje ka tržištima Balkana, među kojima je naravno i naša zemlja.U tom lancu, automobili koji više ne zadovoljavaju ekološke ili tehničke standarde u zemljama izvoznicama nalaze „drugi život“ na tržištima gde je kupovna moć stanovništva manja.Podsetimo, svake godine u Srbiju se uveze preko 130.000 polovnih automobila.

Očekivanja za naredni period

Tržište polovnih automobila u EU ostaje ključno za milione građana. I dok nove tehnologije, stroži propisi i napori da se smanji emisija štetnih gasova od saobraćaja oblikuju budućnost automobilizma, stari dobri polovnjaci još dugo neće sići sa evropskih drumova.

Za domaće tržište, ovi trendovi znače i nove izazove – jer realno je očekivati da ako se u Evropi nastavi trend rasta cena i naši kupci osete te negativne efekte, pogotovu ako se u obzir uzmu i ostali troškovi prilikom uvoza polovnjaka, poput troškova transporta, špediterskih usluga i „unutrašnjih“ dažbina (ekološka taksa, ispitivanje vozila…).Ipak, jedno ostaje sigurno: potražnja za pouzdanim polovnim vozilima ne jenjava.

Apatinski Crveni krst u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine u utorak 27. maja 2025. godine u vremenu od 9 do 12 sati u odeljenju za odrasle Narodne biblioteke “Miodrag Borisavljević” će organizovati akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Podsećamo, svi dobrovoljni davaoci krvi koji su stariji od 18, a mlađi od 65 godina, a da nemaju neku hronično oboljenje, mogu da daju krv, te svako ko se oseća dobro i smatra da je zdrav je potencijalni kandidat.

Iz Crvenog krsta pozivaju sugrađane da se odazovu i ovoj humanoj akciji.

Izvor: radiodunav.com

Sušeno voće često se smatra zdravom i praktičnom užinom bogatom vlaknima i antioksidansima. Ipak, iako sadrži mnoge korisne materije, može biti i izvor previše šećera i kalorija ako se konzumira u velikim količinama.

Evo šta bi trebalo da znate pre nego što ga uvrstite u svakodnevnu ishranu, prenosi Index.

Šta je zapravo sušeno voće?

Sušeno voće nastaje uklanjanjem većine vode iz svežeg voća, čime se smanjuje zapremina, ali raste energetska gustina. Najčešće vrste su grožđice, urme, suve šljive, smokve i kajsije. Postoje i zaslađene varijante, poput kandiranog ananasa, banana i brusnica.

Zahvaljujući dužem roku trajanja, odličan je izbor za užinu tokom puta ili kada ste u pokretu.

Nutritivna vrednost

Jedan komad suvog voća sadrži otprilike istu količinu vitamina i minerala kao i sveže voće, ali u koncentrisanijem obliku. Sušeno voće bogato je vlaknima i antioksidansima, posebno polifenolima, koji mogu poboljšati varenje, zdravlje krvnih sudova i smanjiti oksidativni stres, piše Healthline.

Potencijalne zdravstvene prednosti

Neka istraživanja pokazuju da osobe koje redovno jedu sušeno voće unose više nutrijenata i imaju nižu telesnu masu. Na primer:

• Grožđice mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska i holesterola, kao i u boljoj kontroli šećera u krvi.
• Suve šljive deluju kao prirodni laksativ i mogu efikasnije ublažiti zatvor nego popularni dodaci vlakana.
• Urme su bogate gvožđem i kalijumom, a neka istraživanja ukazuju da mogu olakšati porođaj ako se konzumiraju u poslednjim nedeljama trudnoće.

S druge strane – visok sadržaj šećera i kalorija

Zbog uklanjanja vode, koncentracija šećera u suvom voću znatno raste. Na primer, grožđice sadrže oko 59% šećera, a urme i do 66%. Prevelik unos može dovesti do povećanja kalorija i šećera u ishrani, što dugoročno povećava rizik od gojaznosti i metaboličkih poremećaja.

Takođe, deo sušenog voća na tržištu sadrži dodatni šećer, često označen kao „kandirano voće“. Takve varijante je najbolje izbegavati, a uvek proveravajte deklaraciju proizvoda.

Sulfiti i moguće kontaminacije

Neki proizvođači dodaju konzervanse poput sulfita kako bi sačuvali boju i produžili rok trajanja voća. Iako su sulfiti bezbedni za većinu ljudi, kod osetljivih osoba mogu izazvati reakcije poput osipa, bolova u stomaku ili astmatičnih napada. Birajte prirodnije, manje sjajne varijante – one koje izgledaju smeđe ili sivo.

Nepravilno skladištenje može dovesti do razvoja plesni i toksina, zato sušeno voće uvek čuvajte na suvom i tamnom mestu.

U svetu u kojem se često ceni poslušnost, prilagodljivost i poštovanje hijerarhije, buntovnici se izdvajaju kao osobe koje slede sopstvene principe bez obzira na očekivanja okoline.

Takvi pojedinci ne podnose autoritet, traže smisao u svakoj naredbi, preispituju motive iza pravila i ponekad se namerno suprotstavljaju ustaljenim normama kako bi istakli svoj stav, prenosi Index.

U astrologiji postoje horoskopski znakovi koji se češće povezuju s ovakvim buntovnim ponašanjem. Dok neki ne podnose autoritet, drugi su jednostavno tvrdoglavi. Evo koji su to znakovi.

Ovan

Ovnovi su poznati po svom impulsivnom duhu i snažnoj potrebi za samostalnošću. Ne podnose da im se govori šta da rade, naročito ako naređenje dolazi bez logičnog objašnjenja. Kada osete da ih neko pokušava kontrolisati, njihova prirodna reakcija je otpor. Umesto da slede tuđe instrukcije, Ovnovi će radije sami rizikovati i pogrešiti, jer poštuju autoritet samo ako ga smatraju vrednim poštovanja – a to se mora zaslužiti.

Vodolija

Vodolije su rođeni individualci koji se opiru tradicionalnim okvirima. Često preispituju pravila društva i odbijaju da ih slede ako im deluju zastarelo, besmisleno ili nepravedno. Za njih autoritet nije svetinja, već nešto što treba analizirati. Vodolije će se povući u tišini, uraditi sve po svom, i na kraju dokazati da drugačiji pristup ne mora da znači lošiji.

Strelac

Strelčevi ne vole da se osećaju ograničeno i loše reaguju na naređenja koja u njima izazivaju osećaj zatvorenosti. Sloboda je njihova osnovna vrednost, a svaki pokušaj kontrole doživljavaju kao napad na ličnu nezavisnost. Iako nisu buntovni iz inata, skloni su da ignorišu naređenja koja ih sputavaju – ne zato što žele da izazovu sukob, već zato što žele da ostanu verni sebi.

Škorpija

Škorpije ne podnose naređenja, naročito od ljudi koje ne poštuju. Njihov otpor prema autoritetu proizlazi iz duboke potrebe za kontrolom – ne nad drugima, već nad sopstvenim životom. Ako osete da ih neko gura u određenom pravcu, razvijaju unutrašnji otpor koji često nije odmah vidljiv, ali je snažan. Njihov bunt je tih, ali odlučan, i retko kada odustaju od borbe za ono što smatraju ispravnim.

Lav

Iako deluje da Lavovi vole strukturu i priznanje, teško prihvataju autoritet koji ih ne poštuje. Ako im se nešto naređuje bez uvažavanja, Lavovi će odgovoriti buntom. Vole da budu vođe, a ne sledbenici, i teško im je da se pokore zapovestima koje nisu u skladu s njihovim ličnim uverenjima.

Da li ste čuli za grad Prospera u Hondurasu? Ako niste, ne brinite – za njega ne znaju ni mnogi Hondurašani koji žive u njegovoj neposrednoj blizini. Reč je o privatnom gradu koji funkcioniše kao Zona za zapošljavanje i ekonomski razvoj (ZEDE) na ostrvu Roatan.

Osnovao ga je kolumbijski preduzetnik Erik A. Brimen s ciljem stvaranja inovativnog gradskog modela koji kombinuje tehnološke inovacije, luksuz i poslovne slobode – brzo registrovanje firmi, infrastrukturu prilagođenu preduzetnicima i digitalnim nomadima, niske poreze na dohodak i zarade, kao i brojne slične pogodnosti u cilju privlačenja stranih investicija, prenosi Punkufer.hr.

Prospera je osnovana 2017. godine uz podršku tadašnjeg predsednika Huana Orlanda Hernandeza, u okviru Zakona o ZED zonama (Zonas de Empleo y Desarrollo Económico), koji je dozvoljavao stvaranje autonomnih zona na teritoriji Hondurasa sa sopstvenim zakonima, poreskim sistemima i upravom.

Kada je 2022. godine došlo do promene vlasti, Zakon o ZEDE zonama proglašen je neustavnim, jer je kršio osnovne odredbe honduraškog Ustava, posebno u pogledu suvereniteta, teritorijalnog integriteta i demokratskih principa.

Ipak, Prospera je tužila vladu Hondurasa – i nastavila da prosperira.

Ovaj grad nema klasičnog gradonačelnika, ali slične funkcije obavlja tehnički sekretar Horhe Kolindres. Gradom upravlja i kompanija Honduras Prospera Inc., koju podržavaju investitori rizičnog kapitala iz Silicijumske doline, poput Pitera Tila, Marka Andreseena i Sama Altmana.

U njemu živi nešto manje od 2.000 ljudi, s tim što su većina njih e-rezidenti. Na području grada koji pokriva oko 2,5 kvadratna kilometra, trajno živi oko 200 osoba, a još toliko ih svakodnevno dolazi na posao.

Ako želite da uđete u Prosperu, morate najpre da prođete kontrolni punkt sa naoružanim stražarima koji izdaju privremenu turističku dozvolu za ulazak, ali i garantuju „bezbednost svih osoba u gradu“.

Postoje imena koja ne zastarevaju – ona koja nas svojim zvukom odmah vrate u neko prošlo vreme, u dvorišta ispunjena dečjom grajom, crtaće na malim televizorima i školske klupe s imenima urezanim u drvo.

Devedesete godine u Jugoslaviji donele su generaciju imena koja su postala simbol jednog vremena, detinjstava obojenih toplinom i jednostavnošću, piše Citymagazin.

U to vreme roditelji su često birali imena sa snažnim korenima, kratka, zvučna i lako prepoznatljiva. Mnoge devojčice nosile su imena svojih baka, a dečaci imena deda ili popularnih sportista, glumaca i muzičara tog perioda.

Devojčice su se zvale…

Marija, Ana, Jelena i Ivana bile su gotovo nezaobilazne.

Marija – bezvremeno ime koje krasi mnoge generacije, ostalo je simbol nežnosti i dostojanstva. Jelena i Ivana bile su među najčešćim u školskim dnevnicima, dok su imena poput Milica, Dragana i Kristina nosila posebnu draž — snažne, a istovremeno ženstvene figure.

Tamara i Tijana donele su tadašnju dozu elegancije i modernosti, dok su Sandra, Sanja i Biljana bile popularan izbor kod roditelja koji su voleli meka i melodiozna imena.

Dečaci – mali heroji devedesetih

Kod dečaka su dominirala imena kao što su Marko, Nikola i Milan. To su imena koja zvuče čvrsto, muževno, a opet jednostavno.

Dejan, Nenad i Goran takođe su bili vrlo zastupljeni — često inspirisani sportskim uzorima ili glumcima sa malih ekrana.

Imena kao što su Zoran, Ivan, Saša i Vladimir bila su omiljeni izbor u mnogim krajevima tadašnje Jugoslavije, dok su Bojan, Dragan i Branko nosili duh porodične tradicije.

Imena s dušom

Ono što ova imena čini posebnim jeste njihova emocionalna vrednost. Svako od njih budi asocijaciju na prijateljicu iz detinjstva, simpatiju iz škole, sestru, brata ili nekog iz ulice. Ona su deo kolektivnog sećanja i kulturnog identiteta generacije rođene u vremenu promena, izazova, ali i jedne duboke povezanosti.

Danas se mnoga od tih imena ponovo vraćaju u modu. U vremenu kada se sve više ljudi okreće jednostavnosti, klasičnim vrednostima i nostalgičnim simbolima, imena iz devedesetih dobijaju novo značenje – kao most između prošlosti i budućnosti.

Zahvaljujući programu koji sprovodi Ministarstvo za brigu o selu, još trinaest porodica će dobiti svoj dom u naseljenim mestima na teritoriji grada Sombora. Tim povodom, članica Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Sanja Bojić, danas je, ispred Grada Sombora, potpisala Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom.

Ugovore o sufinansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom potpisali su: Milena Bućan iz Кljajičeva i Gojko Vračarić iz Stanišića, Sanela Mezei iz Sombora i Daniel Mezei iz Čonoplje, Silvana Prćić iz Subotice, Danijela Mikać i Rajko Đurić iz Sombora, Ranka i Marko Živković iz Sombora, Zorica Pejić iz Sombora, Danijela i Miodrag Napijalo iz Stanišića, Кristina i Srđan Jakovljević iz Bezdana, Aleksandar Bošnjak iz Sombora, Noemi Кontra i Akoš Holpert iz Svetozar Miletića, Nikola Matković iz Aleksa Šantića, Nemanja Novaković iz Stanišića i Goranka Bogdan iz Bačkog Monoštora.

Tom prilikom, gradska većnica Bojić se zahvalila Ministarstvu na izdvojenim sredstvima, naglasivši koliko je značajna podrška koju država pruža mladima i dodala da ovaj vid pomoći predstavlja čvrst oslonac za mlade ljude ka sigurnoj i samostalnoj budućnosti pod sopstvenim krovom nad glavom.

Ministarstvo za brigu o selu dodeljuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak ljudi na selu, sa prednostima i mogućnostima koje ono nudi. Javni konkurs za dodelu sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom traje do utroška opredeljenih sredstava, a najkasnije do 1. novembra, 2025. godine.

U okviru projekta „Turizam pokretan ljudima“, 14 projektnih partnera iz 10 zemalja Dunavskog regiona, od kojih je jedan projektni partner i Grad Sombor, udružuje svoje napore kako bi osnažili lokalne zajednice (uključujući marginalizovane grupe) u manje posećenim naseljima turističkih gradova i udaljenim ruralnim područjima u njihovoj blizini putem društvenih inovacija. Ovaj projekat omogućiće im da procene svoja neiskorišćena kulturna i prirodna dobra i zajednički osmisle održive, na iskustvu zasnovane, transformativne turističke usluge, kako bi uspostavili ili unapredili svoju ekonomiju posetilaca i generisali lokalne društveno-ekonomske koristi. Široko partnerstvo, koje predstavlja različite vrste organizacija, od lokalnih samouprava do civilnih udruženja, a podržava ga i 12 pridruženih partnera od kojih je jedna i Turistički Organizacija Vojvodine.

Partneri na projetku su: Grad Segedin – vodeći partner (Mađarska), Segedin i okolina – neprofitna organizacija za turizam d.o.o. (Mađarska), BURST – neprofitna organizacija d.o.o. (Mađarska), Dubrovnička razvojna agencija DURA (Hrvatska), Institut za turizam (Hrvatska), Grad Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Brašovska metropolitanska agencija za održivi razvoj (Rumunija), Organizacija za upravljanje destinacijama Temišvar (Rumunija), Grad Sombor (Srbija), Privredna komora Vraca (Bugarska), Nevladina organizacija „Grin Houm” (Green Home) (Crna Gora), Regionalna razvojna agencija za Podravje – Maribor (Slovenija), Gradska skupština Кišinjeva (Moldavija), Agencija za održivi razvoj Кarpatskog regiona „Forca“ (Forza) (Ukrajina).

Predviđeno vreme za realizaciju projekta je 01.04.2025 – 31.03.2028. godine, a ukupan budžet EU za projekat iznosi 2.538.365,00 evra.

Cilj projekta je da se odgovori na izazove modernog turizma kroz novi turistički pristup – posetilačka ekonomija, odnosno efikasnim uključivanjem lokalnih zajednica. U srži „novog turizma“ su ljudske veze, susreti, personalizovana iskustva i jedinstvene potrebe koje obogaćuju mogućnosti koje nude turističke destinacije.