Sombor vesti

Ne samo da mozak mora da drži pod kontrolom ogromnu arhivu postojećih sećanja, već mora da prati i skladišti nove stvari svakog dana. Taj proces obuhvata i pripremu za suočavanje sa novim uspomenama pre nego što se dese i to dok obrađujemo stare.

Dobro je poznato da je san važan za pamćenje i učenje, između ostalog, ali naučnici još uvek otkrivaju precizne mehanizme koji su uključeni u te procese,, prenosi rts.rs.

Tradicionalno, na to se gleda kao na obrnut proces: mi doživimo nešto, sećanje na to se zatim tokom nekoliko narednih noći, tokom sna, obrađuje i skladišti u zavisnosti od značaja, te se možemo kasnije po želji prisetiti tog dešavanja.

Međutim, kako sugerišu rezultati nove studije, čini se da nam san pomaže da obradimo ne samo prošla sećanja, već i buduća. Osim konsolidacije i očuvanja sećanja dok spavamo, kako naučnici navode, mozak nas takođe aktivno priprema za „snimanje“ predstojećih događaja.

Nije magija, pamćenje se „popravlja i priprema“ preko noći

Pamćenje je složen fenomen koji nam pomaže da postanemo ono što jesmo, a iz naše subjektivne perspektive može ono može delovati gotovo magično.

Ali nije u pitanju nikakva magija. Na ćelijskom nivou, grupe specijalizovanih neurona poznatih kao engramske ćelije fizički kodiraju naša životna iskustva u formatu koji kasnije možemo da „izvadimo iz foldera uspomena“.

Prethodna istraživanja su jasno pokazala da je san ključan za pravilno funkcionisanje ovog procesa, ali mnogi fiziološki detalji i dalje su nepoznanica. Pored pukog skladištenja uspomena, naš mozak takođe obavlja neverovatne podvige prilikom obrade i organizacije, od kojih se većina dešava tokom „mentalnog mirovanja“.

Za potrebe nove studije, japanski istraživači pokušali su da saznaju više o ulozi spavanja u obradi zapamćenih materijala, uključujući pripremu za nezaboravna iskustva koja se još nisu dogodila.

Autori su koristili sistem za snimanje miševa koji se slobodno kreću. Sistem je omogućio da se otkriju i engramske i neengramske ćelije u fazama obrade memorije, a naučnici su pratili aktivnost neurona pre, tokom i posle događaja vrednih pamćenja koje su miševi doživeli.

Ovim je otkriveno drugačije ponašanje specifičnih grupa neurona u različitim kognitivnim uslovima, uključujući i dok su miševi spavali i pre i posle učenja.

Rezultati su razotkrili dva paralelna procesa koji se odvijaju u snu nakon učenja. Prvo, engramske ćelije koje su prvobitno kodirale sećanja pokazale su predvidljive obrasce reaktivacije, deo dobro dokumentovane procedure mozga za konsolidaciju pamćenja tokom spavanja.

Studija je takođe otkrila još jednu zanimljivu grupu neurona, koji još nisu bili dovedeni u vezu sa specifičnim sećanjima.

Ove „ćelije koje će postati engramske“, kako ih nazivaju istraživači, postajale su sve sinhronizovanije dok su miševi spavali nakon učenja. Kasnije su iste grupe neurona kodirale nova, drugačija sećanja.

„Ćelije koje će postati engramske pokazale su povećanu zajedničku aktivnost sa postojećim engramskim ćelijama tokom spavanja, što sugeriše da ova interakcija pomaže u oblikovanju novih memorijskih mreža“, kaže koautor studije Kaoru Inokuči, profesor biohemije na Univerzitetu Tojama u Japanu.

Istraživači su takođe razvili model neuronske mreže za simulaciju aktivnosti u hipokampusu, nadajući se da će dodatno razjasniti mehanizme rada mozga.

Veze između engramskih ćelija i onih koje će to tek postati

Model je ukazao na sinaptičku depresiju i skaliranje, fenomene za koje se zna da modifikuju neuronske veze tokom spavanja, kao verovatno važne za organizovanje ovih engramskih ćelija – proces koji je nestao u modelu kada su ti mehanizmi bili onemogućeni.

Engramske ćelije i one koje tek treba da postanu takve pokazale su intrigantnu zajedničku aktivaciju u snu nakon učenja, pokazala je studija, nagoveštavajući neku koordinaciju ili čak prenos podataka između neuronskih mreža za prošla i buduća sećanja.

Ovo sugeriše da kvalitet sna između učenja može uticati, ne samo na naše pamćenje onoga što smo do sada naučili, već i na to koliko ćemo dobro zadržati nove informacije u memoriji u bliskoj budućnosti.

Iako su neophodna dodatna istraživanja, ovo bi mogao da bude dragocen uvid za oblast obrazovanja i lečenje poremećaja pamćenja, i moglo bi pomoći i u otkrivanju novih načina da se pomogne ljudima da svoje kognitivne sposobnosti podignu na maksimum.

„Uvereni smo da manipulacija moždanom aktivnošću tokom spavanja ili obrascima spavanja može otkriti metode za poboljšanje pamćenja otključavanjem latentnog potencijala mozga“, naglasio je profesor Inokuči.

Iznad svega, međutim, ova otkrića pridružuju se mnoštvu postojećih dokaza da svi treba da shvatimo san ozbiljno.

„Želimo da ljudi shvate da san nije samo puki odmor – on igra ključnu ulogu u tome kako mozak obrađuje informacije. Imajući to na umu, nadamo se da će svi početi više da cene san i da ga koriste kao način da poboljšaju svoj opšti kvalitet života“, poručio je profesor Inokuči.

Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.

Krepitacije ili auskultatorni šumovi su znaci plućnih bolesti kao što su bronhitis, plućni edem, upala pluća...

Skoro svaki put kada odete kod lekara, zamoliće vas da duboko dišete dok vam slušaju pluća stetoskopom.

Ali da li znate šta lekari traže u ovim situacijama? Naše telo proizvodi sve vrste zvukova, neke poželjne, a neke malo manje poželjne, piše Net.hr.

Jedan takav zvuk je krepitacija pluća. Šta taj zvuk zapravo znači.

Šta su krepitacije u plućima?

Krepitacije pluća ili auskultatorni šumovi su zvučne pojave pluća koje se čuju u određenim slučajevima prilikom slušanja pluća stetoskopom.

Najmanja strukturna jedinica pluća naziva se alveola, a razmena gasova i oksigenacija krvi se odvijaju u kapilarnoj mreži alveola. Ako su alveole začepljene (sluzi ili tečnošću), one proizvode karakterističan zvuk ili pucketanje tokom dubokog disanja.

Zvuk krepitacije podseća na zvuk hodanja po snegu ili šuštanje tkanine ili kose između prstiju.

Uzroci krepitacije pluća

Krepitacije ukazuju na patološke događaje u plućima koji zahtevaju dalje ispitivanje i medicinsku intervenciju.

Najčešće bolesti koje ukazuju su:

Upala pluća

Virusna pneumonija često pogađa mlađe ljude, često su „hodajuće“ što kasnije može izazvati fibrozne ožiljke na plućnom tkivu.

Bakterijska pneumonija, za razliku od virusne pneumonije, manifestuje se dramatičnom kliničkom slikom. Ljudi imaju visoku temperaturu, otežano disanje, kašalj, a ponekad i cijanotičnu boju kože.

Gljivična pneumonija je retka i pogađa imunokompromitovane osobe (osobe na hemoterapiji, HIV-pozitivne osobe, pacijente sa stečenim imunodeficijencijama itd.).

Bronhitis

Ukratko, to je zapaljenje bronhijalne sluzokože. Pacijenti sa bronhitisom kašlju i iskašljavaju sadržaj koji može biti bistar, ali i gust, žućkast.

Bronhitis se deli na akutni i hronični, a akutni bronhitis je najčešće virusnog porekla. Hronični bronhitis može prerasti u HOBP, pa je važno lečiti ga na vreme.

Plućni edem

Plućni edem je nakupljanje tečnosti u plućnim alveolama i intersticijalnom prostoru pluća, što otežava disanje i smanjuje efikasnost prenosa kiseonika u krv.

To je ozbiljno medicinsko stanje koje može biti opasno po život ako se ne leči na vreme.

Prateći simptomi krepitusa pluća

Ljudi koji pate od krepitusa često nisu svesni toga. Krepitacije se otkrivaju slučajno prilikom slušanja pluća. Simptomi krepitacija su takođe simptomi plućnih bolesti.

Oni su:

Cijanoza (plavkasta koža)

Dispneja pri naporu (teškoće sa disanjem)

Kratak dah

Bol u grudima

Kašalj

Povišena telesna temperatura

Osećaj nedostatka daha

Kada posetiti lekara?

Ako imate otežano disanje, osećate nedostatak vazduha, stalno kašljete ili primetite krvavi ili žuti sputum, onda bi trebalo da posetite lekara.

Takođe treba da se obratite lekaru ako imate visoku temperaturu pored ovih simptoma.

Vaš lekar će sprovesti detaljan pregled o tome kada je bolest počela, koje simptome imate i da li patite od drugih bolesti kao što su dijabetes ili visok krvni pritisak.

Ako dijagnoza nije jasna nakon kliničkog pregleda, vaš lekar vas može uputiti na dodatne testove kao što su:

Rendgenski snimci pluća

EKG

Mikrobiološki pregled sputuma

Krvna slika

Spirometrija.

Kako žene ulaze u srednje godine, njihova tela se suočavaju sa hormonskim promenama.

Ove promene mogu uticati na gustinu kostiju, mišićnu masu, zdravlje srca, raspoloženje i nivo energije

Dijetetičarka Kejtlin Komo ističe da tokom ove faze telo postaje manje efikasno u apsorpciji određenih hranljivih materija poput vitamina B12, kalcijuma i magnezijuma, prenosi Index.hr.

„Čak i uz uravnoteženu ishranu, nutritivni suplementi mogu pomoći u popunjavanju nutritivnih praznina, podržati zdravo starenje i ublažiti uobičajene izazove srednjih godina“, objašnjava Komo za "SheFinds".

Ona je istakla nekoliko suplemenata koje bi trebalo da uzimamo nakon 50. godine.

Kalcijum i vitamin D

Komo ovu kombinaciju naziva „moćnim duetom“ koji bi svakako trebalo uključiti u vašu svakodnevnu rutinu.

„Kako nivo estrogena opada, gubitak koštane mase se dešava brže, tako da su ovi hranljivi sastojci ključni za očuvanje gustine kostiju i sprečavanje preloma“, kaže ona.

Pored toga, „vitamin D je takođe važan za imunološko zdravlje i raspoloženje“, dodaje on. Ovi hranljivi sastojci se mogu dobiti i putem ishrane, ali suplementacija može biti korisna ako ishrana nije dovoljna.

Kolagen i proteini

Gubitak mišićne mase nakon 50. godine je čest, ali uz fizičku aktivnost, ishrana može značajno pomoći.

„Proteinski prahovi ili kolagenski peptidi mogu pomoći u održavanju snage, podržati metabolizam i održati zdravlje zglobova i kože“, preporučuje Komo.

Takođe naglašava važnost redovnog konzumiranja nemasnih izvora proteina kroz obroke.

Omega-3 masne kiseline

Zdrave masti su neophodne za opšte zdravlje, a omega-3 kiseline su posebno korisne u srednjim godinama.

„Omega-3 masne kiseline su posebno korisne za žene tokom ovog perioda jer podržavaju zdravlje srca i mozga, a takođe pomažu kod promena raspoloženja povezanih sa hormonima“, ističe Komo.

Ako ih ne unosimo dovoljno kroz ishranu, dijetetski suplement može biti veoma koristan.

Vitamin B12

Iako je poznat po svojim estetskim prednostima, vitamin B12 ima dalekosežniji efekat. „Vitamin B12 postaje teže apsorbovati sa godinama, što može izazvati umor ili mentalnu maglu“, upozorava Komo.

Dodaci vitamina B12 mogu pomoći u održavanju energije, raspoloženja i mentalne jasnoće, što ga čini važnim delom nutritivne rutine nakon 50. godine.

Dodavanje ovih ključnih suplemenata može podržati zdravije starenje i poboljšati svakodnevno funkcionisanje tokom srednjih godina.

Studija ukazuje na negativan uticaj konzumiranja brze hrane na učenje i pamćenje povezano sa prostornim okruženjima.

Konzumiranje prekomernih količina masne i slatke hrane ne samo da povećava obim struka i stomaka, već negativno utiče i na kognitivne sposobnosti i veštine prostorne navigacije, koje su, kako su istraživanja pokazala, smanjene unosom nezdrave hrane.

Naučnici sa Univerziteta u Sidneju sproveli su „prvu takvu studiju“ zasnovanu na testovima u kojima su učestvovali studenti i otkrili da hrana bogata mastima i šećerom ima „štetan efekat na neke aspekte kognitivnih funkcija“, posebno na prostornu svest i veštine prostorne navigacije.

„Mladi odrasli koji su često konzumirali hranu bogatu mastima i šećerom imali su lošije pamćenje lokacije kovčega sa blagom u virtuelnom lavirintu“, rezultati su istraživanja koje su naučnici objavili u stručnom časopisu „The International Journal of Obesity“.

Oni ukazuju na „negativan uticaj“ konzumiranja brze hrane na „učenje i pamćenje povezano sa prostornim okruženjima“, a istovremeno potvrđuju ono što već znamo – „važnost donošenja zdravih prehrambenih izbora kada je u pitanju kognitivno zdravlje“.

Prethodna istraživanja su pokazala da konzumiranje previše masti i šećera ne samo da doprinosi razvoju dijabetesa, gojaznosti i srčanih bolesti, već je i „povezano sa bržim stopama kognitivnog opadanja povezanog sa starenjem kod osoba srednje i starije životne dobi“, objavio je tim u svom radu.

Iako su australijski istraživači otkrili da mladi ljudi nisu izuzeti od negativnih efekata konzumiranja prerađene i nezdrave hrane, dobra vest je da je verovatno da njihov mozak u celini nije pogođen, već samo hipokampus - deo mozga koji kontroliše pamćenje i pomaže u prostornoj navigaciji.

Jedan od naučnika koji je radio na studiji, Dominik Tran, ističe da je dobra vest da „promene u ishrani mogu poboljšati zdravlje hipokampusa, a samim tim i našu sposobnost da se krećemo kroz okolinu, kao kada istražujemo novi grad ili pokušavamo da se setimo novog puta kući“.

Izvor: n1info.rs

Gabrijel Moris, svetski putnik i autor popularnog YouTube kanala "Gabriel Traveler" sa više od 600.000 pratilaca, tvrdi da je Grčka najbolja destinacija na planeti. U nedavnom videu, Moris je podelio svojih top 10 omiljenih zemalja, a konkurencija je bila ozbiljna – u uži izbor ušle su Indija, Nepal, Tajland i Turska.

Ipak, Grčka je osvojila prvo mesto zahvaljujući "neverovatnim ostrvima, kristalno čistom moru i nekim od najlepših plaža na svetu". Moris je objasnio da voli Grčku jer je spoj svega – osećaja, atmosfere, mediteranskih ostrva sa nadrealnim pejzažima. Dodao je i da, iako mnogi više vole tropska ostrva, njega je Grčka osvojila iz više razloga:

"Vreme je savršeno – gotovo da nema kiše, pa možete računati na idealan dan za plažu. A kada stignete, dočekuju vas plaže sa najprozirnijom vodom koju ste ikad videli. Kao da gledate kroz staklo", istakao je ovaj svetki putnik.

Ali tu se njegova ljubav prema Grčkoj ne završava – naveo je dalje i fantastičnu hranu, grčku muziku, lakoću putovanja između ostrva i gotovo potpuni izostanak dosadnih insekata.

Zanimljivo je i da je Moris posetio čak 59 grčkih ostrva, a iako pojedina na snimcima deluju slično, u stvarnosti, kaže on, svako ima svoj jedinstveni karakter.

"Mnoge zemlje koje nisu završile na ovoj listi takođe volim. Teško je napraviti listu kada su mesta toliko različita, a svako nosi svoje posebnosti."

Na drugom mestu našla se Indija – uprkos zagađenju, buci i problemima sa otpadom.

"Za mene je prava čarolija Indije izvan velikih gradova. Moja omiljena mesta su Rišikeš, Varanasi i, naravno – Goa, sa svojim čarobnim plažama."

Istakao je i kulturno bogatstvo Indije: "U zemlji postoji 22 zvanična jezika i hiljade dijalekata. Hinduizam, islam, hrišćanstvo, judaizam, budizam... Svaka religija donosi i svoju kulturu. Gde god da krenete – imate osećaj da ulazite u sasvim novi svet."

Za Morisa, Indija je jedno od najintenzivnijih i najraznovrsnijih mesta na planeti – naročito za one koji dolaze sa Zapada ili iz potpuno drugačijih kultura poput Tajlanda, Japana ili Latinske Amerike, prenosi Večernji list.

U nedelju 18.05.2025. godine održava se 45. izdanje Somborskog polumaratona – najstarijeg polumaratona u Srbiji. Somborski polumaraton je od prošle godine nosilac oznake kvaliteta ‘’Najbolje iz Vojvodine’’ kao prva i jedina manifestacija u gradu Somboru sa ovom oznakom.

Ovogodišnje izdanje popularne ‘’Somborice’’ privuklo je rekordan broj prijavljenih učesnika, a svoj dolazak je potvrdilo čak 1.200 trkača iz 12 država što je najveći broj od 1980. godine od kada se trka održava. Najviše trkača dolazi iz Beograda čak 350, a lepa vest jeste da iz našeg grada i okolnih mesta trči rekordnih 230 sugrađana! Svoje učešće na Somborskom polumaratonu po prvi put je potvrdila i grupa trkača iz Kenije te se očekuje obaranje rekorda staze koji su ‘’stari’’ više od 25 godina.

Uvod u glavne trke biće popularna ‘’Via Gusto trka Pužića’’ za sve naše predškolce. Trka je besplatna i počinje u 9 časova sa glavne ulice. Pravo učešća imaju deca predškolskog uzrasta. Startni brojevi za dečije trke se podižu na licu mesta od 8h do 8:45h.

Glavna polumaratonska trka na 21 kilometar, trka na 14 kilometara i ‘’Agricom 7K’’ trka na 7 kilometara startuju u 10 časova. Pozivamo sve naše sugrađane da izađu na ulice i aplauzima daju podršku trkačima iz celog sveta koji dolaze da vide naš lepi grad!

45. Somborski polumaraton se održava pod pokroviteljstvom Grada Sombora uz podršku Pokrajinskog Sekretarijata za sport i omladnu, javnih institucija i preduzeća kao i privatnih kompanija i pojedinaca koji zajedno vide ovu manifestaciju kao doprinos razvoju našeg okruženja i zdravlja ljudi.

Zbog održavanja 45. Somborskog polumaratona u nedelju 18.05.2025. godine od 9:30h do 13h biće obustavljen saobraćaj u sledećim ulicama: Kralja Petra Prvog, Venac Radomira Putnika, Nikole Vukičević, Veljka Petrovića, Venac Živojina Mišića, Vidovdanski trg, Vase Stajića, Radišićeva, Kamenka Gagrčina, Skopljanska, Svetozara Miletića, Konjevićeva, Partizanska, Marka Kraljevića, Hajduk Veljka, Miloša Obilića, Venac Stepe Stepanovića, Sonje Marinković i Trg Cara Uroša. Molimo sve sugrađane da prate postavljenu saobraćajnu signalizaciju i upustva saobraćajne policije.

Čista lepota po 45. put! Sombore možeš biti ponosan!

U Somboru je juče na Trgu Svetog Trojstva održana manifestacija posvećena zdravlju i bezbednosti u vanrednim situacijama sa ciljem da građane i građanke, kroz edukaciju i povezivanje sa nadležnim službama, bolje pripremi za reagovanje i postupanje u vanrednim situacijama, kako bi mogli pravovremeno i adekvatno da zaštite svoje živote i zdravlje.

Manifestacija je obuhvatila bazar zdravlja i bezbednosti na otvorenom, kao i radionicu o psihosocijalnoj pomoći i podršci u vanrednim situacijama za starije sugrađane. Na štandovima na trgu predstavili su se Crveni krst Sombor, Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, Dobrovoljno vatrogasno društvo Stapar, Srednja tehnička škola Sombor, Civilna zaštita grada Sombora i članovi Saveta za zdravlje grada Sombora. Na ovim štandovima posetioci su mogli besplatno da provere ključne zdravstvene parametre, poput krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi i da dobiju druge informacije od značaja za očuvanje zdravlja i bezbednosti.

Na samom početku radionice o psihosocijalnoj pomoći i podršci u vanrednim situacijama, prisutne je pozdravio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

„Današnje aktivnosti i radionicu koja će biti organizovana za naše penzionere ,kao jednu od najosetljivijih kategorija naših sugrađana, vidim kao priliku da svi vi, koji na direktan ili indirektan način učestvujete u zdravstvenom sistemu bilo kao pružaoci, a svakako kao korisnici, upotpunite ali i proširite svoja znanja i kompetencije, međusobno se još bolje povežete i razmenite iskustva, ali i upoznate se sa novim mehanizmima koji će omogućiti efikasnije i kvalitetnije očuvanje ukupnog zdravlja u svim situacijama“, poručio je gradonačelnik Ratković tokom svog obraćanja.

Ovom prilikom, Gradu Somboru uručen je i uređaj za hitnu reanimaciju u slučaju iznenadnog zastoja srca – defibrilator.

U okviru manifestacije održana je i pokazna vežba zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, u kojoj su učestvovali pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Civilne zaštite grada Sombora i Crvenog krsta, demonstrirajući protokole evakuacije, pružanje prve pomoći i koordinaciju na terenu.

Događaj je organizovan u okviru projekta „EU za zdravstveni sistem Srbije“.

U Gradskom muzeju u Somboru, u nedelju 18. maja 2025. godine sa početkom u 11 sati u okviru obeležavanja manifestacije “Noć muzeja” biće organizovan i program za najmlađe Somborce.

Program za decu pod nazivom “Potraga za muzejskim blagom” biće održan od 11 do 13 sati, a ulaz na događaj je besplatan.

Iz Gradskog muzeja u Somboru poručuju “Zavirite u tajne muzeja, rešavajte zanimljive zadatke i pronađite skriveno blago! Dovoljno je da ponesete osmeh, znatiželju i želju ta igrom.”

Izvor: radiodunav.com

Tokom protekle sedmice volonteri Crvenog krsta iz Sombora realizovali su niz aktivnosti:

* U osnovnoj školi ,,Branko Radičević” u Staparu radionice iz programa Promocija humanih vrednosti na temu: Prevencija elektronskog nasilja. Radionice su realizovane sa učenicima četvrtih razreda ove škole.

* Sa učenicima osmih razreda OŠ ,,Branko Radičević” Stapar realizovane su radionice iz programa: Prevencija trgovine ljudima

* U Gimanziji ,,Veljko Petrović” Sombor realizovane su radionice iz programa: Prevencija trgovine ljudima

* U OŠ ,,Moša Pijade” Bački Breg realizovane su radionice na temu Difuzije Crvenog krsta i prve pomoći. Radionicama su obuhvaćeni svi učenici od prvog do osmog razreda ove škole.

Izvor: radiodunav.com