Sombor.info

Čašu vode treba popiti na svakih 20 minuta bez obzira na odsustvo žeđi

Srbija je u toplotnom talasu koji bi trebalo da se završi krajem dana, ali pre toga suočićemo se sa visokim temperaturama do 36, 37 stepeni, koje će biti opasne po zdravlje, a pogotovo u 5 mesta i gradova u Srbiji.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je biometorološku prognozu, zbog toplotnog talasa u Srbiji, i u njoj se može videti da će danas vreme biti opasno u Bečeju, na Paliću, Somboru, Novom Sadu i u Loznici, dok je u Beogradu, Kikindi, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Valjevu i Vršcu potencijalno opasno.

- Prоgnоzirаnе vrеdnоsti mаksimаlnе dnеvnе tеmpеrаturе vаzduhа su u kаtеgоriјi оpаsnе pојаvе 23. јunа nа pоdručјu sеvеrnоbаčкоg, zаpаdnоbаčкоg, јužnоbаčкоg i mаčvаnsкоg оkrugа, dоk su u kаtеgоriјi pоtеnciјаlnо оpаsnе pојаvе nа sеvеru, dеlu zаpаdnе i cеntrаlnе Srbiје - navodi "Batut".

Svoju tabelu upozorenja "Batut" je podelio u 4 boje - zelenu, žutu, narandžastu i crvenu. Sve dok se tabela zeleni, vreme je bezbedno po zdravlje.

- Zоnа tеrmаlnоg kоmfоrа bеzbеdnа pо zdrаvljе. Ovај pеriоd bi trеbаlо iskоristiti zа оbеzbеđivаnjе tеhničkih uslоvа i kоmunikаciјskih kаnаlа - navodi "Batut".

Ako su polja na tabeli žuta, znači da je u pitanju potencijalno opasna pojava.

- Slаbi izglеdi zа pојаvu еkstrеmnih pојаvа, koje bi mogle znаčајniје dа pоrеmеtе bаzičnu fiziоlоšku rаvnоtеžu оrgаnizmа. U оvој zоni tеrmаlnоg kоmfоrа nеоphоdnо је prеduzimаnjе mеrа prеvеnciје, u slučајu nаmеnskоg izlаgаnjа spоljаšnjim mikrоklimаtsкim uslоvimа, pоput pоvišеnе tеmpеrаturе vаzduhа, visоkоg prоcеntа rеlаtivnе vlаžnоsti vаzduhа, smаnjеnе brzinе struјаnjа vаzduhа као i pоvеćаnоg indеksа UV zrаčеnjа.

- Pоstојi pоtеnciјаlnа оpаsnоst оd sunčаnicе i tоplоtnе iscrpljеnоsti. Neophodno je održаvаnjе tеrmоrеgulаciје unоsоm dоvоljnе kоličinе tеčnоsti, kаkо prе, tаkо i u tоku trајаnjа izlоžеnоsti pоvišеnој аmbiјеntаlnој tеmpеrаturi, nе оsvrćući sе nа subјеktivni оsеćај žеđi, uz izbеgаvаnjе аlkоhоlа i prеvišе kаfе i šеćеrа. Treba uzimаti mаnjе, а čеšćе оbrоkе, i izbegavati hrаnu sа visоkim sаdržајеm prоtеinа, a оdеćа bi trеbаlо dа је оd prirоdnih tkаninа vеlikе pоrоznоsti zа vаzduh, zbоg оlаkšаnоg ispаrаvаnjа znоја i uticаја ubrzаnоg vаzdušnоg struјаnjа u intimnој zоni - navodi "Batut".

Narandžasta boja - opasni vremenski uslovi

- Vrеmеnsкi uslоvi prоprаćеni izrаžеniјim klimаtsкim pојаvаmа, kоје bi mоglе dа prеdstаvljајu rizik pо zdrаvljе. Pоvеćаnа je vеrоvаtnоćа zа nаstupаnjе rаzličitih mаnifеstаciја tоplоtnоg strеsа, nаrоčitо kоd оsеtljivih pоpulаciоnih grupа - mаle dеcа, trudnica, stаrih, hrоničnih pacijenata. Pоd pоsеbnim rizikоm su оsоbе sа nаrušеnim intеgritеtоm svih slојеvа kоžnоg tkivа, odnosno pоrеmеćајеm mеhаnizmа еvаpоrаciје nаgоmilаnе tоplоtе (оpекоtinе).

Svаki pојеdinаc, trebalo bi u tom periodu da održava mere lične zaštite kako bi оdržаvаo fiziоlоški mеhаnizаm tеrmоrеgulаciје:

- Оdеćа bi trеbаlо dа је nаprаvljеnа оd lаgаnih lеtnjih mаtеriјаlа svеtlе bоје, а čiја strukturа dоpuštа prоpustljivоst vаzduhа i оmоgućаvа uspеšniје оdаvаnjе tоplоtе.

- Rеdоvnа rеhidrаciја u tоku cеlоg dаnа, nеvеzаnо zа stеpеn fizičkе аktivnоsti ili оsеćај žеđi.

- Ukоlikо sе rаdi о stаriјој pоpulаciјi ili nеzаpоslеnimа, svе tеžе kućnе pоslоvе (prаnjе rubljа, tеpihа, zаvеsа...) trеbаlо bi оbаvljаti u hlаdniјој pоlоvini dаnа (јutrо, vеčе).

- Bеz prеkе pоtrеbе, nе bi trеbаlо nаpuštаti dоbrо klimаtizоvаn zаtvоrеni prоstоr zа svе vrеmе trајаnjа pоvišеnе spоljnе tеmpеrаturе. Ukоliко је tо nеizbеžnо, оbеzbеditi rеdоvnu rеhidrаciјu u tоku bоrаvkа nа tоplоm.

- Pоsеbnu pаžnju trеbа оbrаtiti nа оdržаvаnjе ličnе higiјеnе, zаtim nа higiјеnsке uslоvе u tоku prаnjа vоćа i pоvrćа kао i nа sаmu priprеmu hrаnе, јеr u uslоvimа kаdа је оrgаnizmu nеоphоdnо bеsprеkоrnо funkciоnisаnjе sistеmа tеrmоrеgulаciје, svаkа dеhidrаciја, nаstаlа kао pоslеdicа аlimеntаrnе intоksikаciје prаćеnе diјаrејоm, dоdаtnо bi kоmplikоvаlо zdrаvstvеnо stаnjе оsоbе kоја је prеtrpеlа bilо kоје оd nаvеdеnih kliničкih mаnifеstаciја tоplоtnоg strеsа.

Crveno upozorenje - veoma оpаsni vrеmеnski uslоvi

- A to znači оzbiljnо оdstupаnjе mikrоklimаtsкih i аmbiјеntаlnih uslоvа оd оnih u zоni tеrmаlnоg kоmfоrа, štо prеdstаvljа pоvеćаnu vеrоvаtnоću zа nаstupаnjе tеžih mаnifеstаciја tоplоtnоg strеsа, pоput tоplоtnоg оsipа, tоplоtnоg еdеmа, tоplоtnе sinkоpе, tоplоtnih grčеvа, iscrpljеnjа i tоplоtnоg udаrа.

Mеrе prеvеnciје su:
- Čеstо mеnjаnjе čistе i suvе оdеćе, trеbаlо bi primеnjivаti, kаkо kао prеvеntivnu mеru, tаkо i u slučајu vеć diјаgnоstikоvаnоg tоplоtnоg оsipа.

- Smаnjеnjе intеnzitеtа fizičkе аktivnоsti ili skrаćеnjе vrеmеnа izlоžеnоsti dејstvu pоvišеnе аmbiјеntаlnе tеmpеrаturе

- Rеdоvni unоs tеčnоsti, 1 čаšа vоdе na 20 minuta, u ustаljеnоm ritmu, bеz оbzirа nа еvеntuаlnо оdsustvо оsеćаја žеđi

- Pојаvа tоplоtnih еdеmа gоrnjih i dоnjih еkstrеmitеtа prеvеnirа sе rеgulаrnо оbаvljеnоm аklimаtizаciјоm nа uslоvе pоvišеnе spоljnе tеmpеrаturе vаzduhа (prоmеnа klimаtskih zоnа)

- Dо оpоrаvkа dоlаzi nаkоn bоrаvkа u hlаdniјеm оkružеnju u trајаnju оd 1 - 2 dаnа.

- Nа svаku pојаvu kоnfuznоsti, nеsvеsticе, izrаzitо tоplе i suvе kоžе pоtrаžiti hitnu lеkаrsku pоmоć.

telegraf.rs

Gradsko veće Sombora odobrilo je da se đacima generacije osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Sombora dodele jednokratne novčane nagrade.

U školskoj 2022/2023. godini nagrađuje se sedamnaest učenika generacije osnovnih škola i osam učenika generacije srednjih škola.

Nagrada za svakog đaka generacije osnovne škole sa teritorije grada Sombora u školskoj 2022/2023. godini iznosi 30.000 dinara, dok je iznos jednokratne novčane nagrade za svakog učenika srednje škole 40.000 dinara. Grad Sombor je ove godine obezbedio veće novčane nagrade za đake generacije u cilju podrške i podsticanja još boljih rezultata u daljem školovanju. Zbog toga su nagrade deset hiljada dinara veće nego lane.

Takođe, Gradsko veće je odobrilo predlog za finansiranje troškova kotizacije, u iznosu od 36.000 dinara, za učešće učenika Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor na Evropskoj geografskoj olimpijadi. Pomenuto takmičenje održaće se u Beogradu i trajaće od 24. do 30. juna 2023. godine.

novosti.rs

Ksantelazma ili masne naslage oko očiju su benigne kožne izrasline koje se javljaju u obliku žućkastih ili beličastih naslaga na koži oko očiju.

One nastaju usled nagomilavanja masti, posebno holesterola, ispod površinskog sloja kože.

Obično su mekani na dodir, a mogu se pojaviti na gornjim ili donjim kapcima ili na unutrašnjem uglu oka. Veličina ksantelazme može varirati od malih i jedva primetnih do većih izraslina.

One obično nisu bolne i ne svrbe, a najveći problem je zapravo njihova estetika.

Zašto nastaju ksantelazme?

Uzroci masnih naslaga oko očiju ili ksantelazme nisu u potpunosti shvaćeni, ali se veruje da je genetika jedan od faktora koji doprinose njihovom nastanku, prenosi N1 Zagreb.

Mogu se pojaviti pojedinačno ili u grupama. Njihov izgled može varirati u zavisnosti od individualnih karakteristika i faze razvoja.

Ovo su neke od osnovnih karakteristika za prepoznavanje ksantelazme oko očiju:

– mogu biti različitih veličina, od malih i teško uočljivih do većih izraslina koje su vidljive na prvi pogled

– obično imaju ravnu površinu i jasno definisane ivice

– mogu biti okruglog, ovalnog ili nepravilnog oblika

– često su simetrično postavljeni

– može se povećati u dužinu i širinu

– karakteristična boja ksantelazme je žućkasta ili beličasta, ponekad sa nijansom jarko narandžaste, ali boja može varirati u zavisnosti od koncentracije masti i pigmenta u naslagama

– najčešće se pojavljuju na gornjim ili donjim kapcima, ali se mogu pojaviti i na unutrašnjem uglu oka

– obično su mekani na dodir, slični masnom tkivu

– retko bole ili svrbe

Ksantelazma se može pojaviti u bilo kom uzrastu, ali se češće javlja kod ljudi starijih od 40 godina. Mogu se postepeno razvijati tokom vremena ili se pojaviti iznenada.

U većini slučajeva, ksantelazma se razvija sporo i postepeno raste tokom dužeg vremenskog perioda. Takođe, povezuju se sa povišenim nivoom holesterola i triglicerida u krvi, što ih čini češćim kod osoba sa hiperlipidemijom i bolestima poput ateroskleroze i dijabetesa.

Ksantelazma može ukazivati na razne bolesti

Iako uzrok ksantelazme nije potpuno jasan, oni mogu ukazivati na povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti zbog njihove povezanosti sa metaboličkim poremećajima i poremećajima metabolizma masti.

Ksantelazma se često javlja kod ljudi sa visokim nivoom holesterola i triglicerida u krvi. Visok nivo LDL ili lošeg holesterola i nizak nivo HDL ili dobrog holesterola povećavaju rizik od razvoja ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti kao što su srčani udar i moždani udar.

Ksantelazme su često povezane sa prisustvom ateroskleroze, stanja u kojem se plakovi sačinjeni od masti, holesterola i drugih supstanci akumuliraju na unutrašnjem zidu arterija.

Ateroskleroza otežava protok krvi i može dovesti do sužavanja ili začepljenja arterija, što povećava rizik od srčanih i moždanih problema.

Ksantelazma može biti simptom ili indikator metaboličkog sindroma. U pitanju je grupa metaboličkih poremećaja koja uključuje povišene nivoe glukoze u krvi, povišen krvni pritisak, abdominalnu gojaznost, dislipidemiju i insulinsku rezistenciju.

Ovaj sindrom takođe povećava rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Genetika može da utiče i na pojavu masnih naslaga oko očiju, pa se ksantelazma može povezati sa naslednim poremećajima metabolizma masti, poput genetske hiperholesterolemije.

Osobe sa ovim genetskim poremećajem od malih nogu imaju visok nivo holesterola u krvi, što značajno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Važno je napomenuti da prisustvo ksantelazme ne znači uvek da će osoba sigurno oboleti od kardiovaskularnih bolesti, ali može biti upozorenje na povećan rizik.

Ako primetite ksantelazmu ili imate druge faktore rizika za srčana oboljenja, preporučuje se da se konsultujete sa svojim lekarom za dalju procenu i upravljanje zdravljem srca.

Ksantelazma kod dece može biti povezana sa genetskim poremećajima ili naslednim stanjima. U ovim slučajevima, ksantelazme se javljaju u ranijem dobu.

Zbog toga, iako su estetski neprijatne, ksantelazme same po sebi ne predstavljaju pretnju po zdravlje, ali mogu ukazivati na druge zdravstvene probleme ili rizike.

Masne naslage oko očiju češće su kod žena

Iako se masne naslage oko očiju iz estetskih razloga mogu predstaviti kao „ženski” fenomen, ne postoji značajna razlika u učestalosti ksantelazme između žena i muškaraca.

Ksantelazma se može pojaviti kod oba pola podjednako, bez obzira na pol. U manjem broju češće se javljaju kod žena nego kod muškaraca.

Pojava masnih naslaga oko očiju više je povezana sa drugim faktorima kao na primer u genetici, naslednim faktorima, metaboličkim poremećajima i nivou masti u krvi, a ne u odnosu na pol osobe.

Kako se osloboditi masnih naslaga oko očiju?
Kada se pojave masne žućkaste naslage oko očiju, preporučuje se hitna poseta lekaru ili dermatologu.

Oni će prvo vizuelnim pregledom utvrditi o čemu se radi i koje tretmane će preporučiti. U većini slučajeva nisu potrebni posebni ili skupi tretmani.

Uklanjanje masnih naslaga oko očiju ili ksantelazme može se uraditi različitim metodama, a najčešće su krioterapija (zamrzavanje), elektrokauterizacija (električno spaljivanje) ili hirurško uklanjanje.

Za navedene metode nisu potrebne dodatne analize, a zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji dok je pacijent budan.

Uobičajeni tretmani:

Krioterapija

Metoda koja koristi tečni azot za zamrzavanje i uništavanje ksantelazme. Postupak je relativno brz i jednostavan, ali može biti potrebno nekoliko sesija da bi se postigao željeni rezultat.

Elektrokauterizacija

Postupak koji koristi električnu struju za spaljivanje i uklanjanje ksantelazme. Ova metoda može biti efikasna, ali može ostaviti ožiljke ili pigmentaciju na koži.

Laserska terapija

Ksantelazma se može ciljati i lečiti laserskom terapijom u nekoliko sesija, ali daje dobre rezultate.

Hirurško uklanjanje

U nekim slučajevima, posebno ako je ksantelazma velika ili ne reaguje na druge tretmane, hirurško uklanjanje je opcija.

Nemojte ih sami uklanjati
Ni u kom slučaju se ne preporučuje da pokušate da uklonite ksantelazmu kod kuće.

Takođe je važno znati da uklanjanje ksantelazme rešava samo estetski problem, a osnovne uzroke, kao što su povišen nivo holesterola ili metabolički poremećaji, treba lečiti u saradnji sa lekarom.

Oporavak nakon uklanjanja masnih naslaga oko očiju traje nekoliko nedelja. U prvim danima potrebno je podmazati područje antibiotskom mastom. Nekoliko nedelja nakon zahvata vidljivi su crvenkasti rezovi, koji polako blede i na kraju nestaju.

Ksantelazma se može ponovo pojaviti, pa je važno rešiti uzrok problema.

Izvor: n1info.rs

Hotela za kućne ljubimce, pre svega pse i mačke, sve je više u velikim gradovima, pre svih Beogradu i Novom Sadu, pogotovo nakon pandemije korone.

Novi Sad: Hoteli za kućne ljubimce na svakom ćošku

Kako nam kažu vlasnici ovih pansiona u Novom Sadu, poslednjih 10 godina ovaj posao je u porastu, a pravi bum doživeo je tokom i netom posle pandemije, kada su ljudi tragajući pažnjom zbog smanjenjih kontakata, posegnuli za kupovinom i udomljavanjem kućnih ljubimaca.

Pre je ovaj posao obično bio vezan uz privatne veterinarske stanice, gde bi se odvojio jedan deo prostora i za čuvanje životinja. Danas već postoje specijalizovani hoteli, pa čak i oni samo za mačke ili za male pse. Otvaraju se i igraone za životinje, a postoje i pekare za pse.

„Osam godina imamo hotel za pse. Ali za male rase pasa i izbegavamo agresivne pse, jer je sam koncept da oni budu zajedno, da se igraju i da ih odvajamo samo kada je spavanje. Nema kaveza, niti boksova. Pas mora biti čipovan, uredno vakcinisan i zaštićen protiv muva i krpelja. Pasoš ostaje kod nas kao i u hotelu za ljude“ kaže nam Zorica Stojkov.

Kako dodaje, vlasnici donose hranu, jer kod malih rasa kratak je digestivni trakt, pa svaka promena ishrane može da ih poremeti.

„Imamo odgajivačnicu pudli i spontano smo krenuli sa hotelom. Prvo su prijatelji pitali da li mogu da ostave ljubimce, pa ljudi koji su kupovali pse i prosto ukazala se potreba za tako nešto, zbog čega smo krenuli u ozbiljniju priču. Nakon pandemije počela je ekspanzija uzimanja kućnih ljubimaca, pogotovo malih pasa. Ljudi su bili željni ljubavi“, nastavila je ona.

Posla se ima. Više od 80 odsto su kako kaže Stojkov stari klijenti. Psi ovde dolaze tokom čitave godine, ali postoje i udarni periodi, kao što je ovo doba godine.

Užice: Čuvanje po satu 300, a dnevni smeštaj 1.200 dinara

Iako se u Užicu poslednjih godina nude usluge čuvanja i šetanja vlasničkih pasa, čiji broj se značajno povećao, tek pre nekoliko dana je u tom gradu otvoren prvi i pravi pansion za pse.

Pansion se nalazi na oko dva kilometra od centra grada, na Zabučju, i u njemu mogu da se smeste samo male rase pasa.

„Čuvanje po satu košta 300, za jedan dan je potrebno izdvojiti 1.200, a ako pas ostaje deset dana cena se može korigovati na 1.000 dinara dnevno“, objašnjava za Danas vlasnica pansiona.

U cenu, dodaje, nisu uračunati troškovi ishrane pasa.

„Mnogi psi reaguju stomačnim problemima na izmene u ishrani i zbog toga je potrebno da njihovi vlasnici donesu hranu“, objašnjava naša sagovornica.

Za pse je uređen prostor, koji nije klasičan boks, kako bi imali svoj mir. Panison ima dvorište od desetak ari i terasu površine četrdesetak kvadratnih metara, a planirano je da psi budu pod nadzorom od 24 sata dnevno.

Angažovan je, kaže, i veterinar u slučaju da bude potrebna njegova intervencija, a uskoro će biti postavljen i video-nadzor.

Potrebno je, naglašava, da vlasnici pasa popune uputnik o zdravstvenom stanju, navikama i osobinama svojih kućnih ljubimaca.

„Ljudi nas pozivaju i informišu o uslovima i cenama, jer je sve to novo u gradu, a imamo zakazanih razgovora sa vlasnicima koji žele na vreme da obezbede smeštaj za svoje ljubimce, kada krenu na godišnji odmor“, kaže vlasnica tog pansiona.

Kragujevac: Pansioni i hoteli za kuce i mace

Leto i godišnji odmori podrazumevaju i pojačanu aktivnost u pansionima i hotelima za kućne ljubimce u Kragujevcu i okolini. U piku sezone mesta u pansionima moraju da se na vreme rezervišu zbog popunjenosti kapaciteta.

Dan smeštaja za pse u kragujevačkim pansionima kreće se najčešće od 1.200 do 1.800 dinara po danu.

Cena zaivisi od toga da li je u pitanju „manja” ili „veća” rasa psa. Ako su u pitanju one „srednje” (poput labradora ili retrivera) vlasnici kragujevačkih pansiona ih računaju u „manje”.

Takođe, cenu pansiona po danu, za 200 dinara smanjuje i ako vlasnici pasa tokom njihovog odsustva donesu svoju hranu za kućne ljubimce.
„Naravno, da ima mnogo više posla u sezoni godišnjih odmora“, kaže jedna vlasnica jednog od kragujevačkih pansiona za pse.

Prema njenim rečima, vlasnici svoje ljubimce ostavljaju najčešće dok su na letovanju od 10 do 15 dana. Ali, ima i stalnih mušterija, koje, na primer odlaze da obiđu rođake u inostranstvu, pa onda svoje pse ostavljaju na čuvanje i po mesec dana.

U hotelu za mace dan pasniona košta od 600 do 800 dinara. Cena zavisi od broja dana, do 15 je 800 po danu a preko tog 600 dinara.

Naravno, postoje i posebni dogovori sa vlasnicima ako zahtevaju određene specifične uslove, a pansioni i hoteli za mace organizuju i prevoz za smeštaj kućnih ljubimaca od kuće tokom čitave godine.

Subotica: Usluga pansiona za pse 1.000 dinara po danu

Subotica ima nekoliko pansiona za pse koji vlasnicima omogućavaju da ovde ostave svoje ljubimce kada iz bilo kog razloga putuju.

Kako za Danas kažu iz jednog subotičkog pet salona i hotela, najveću gužvu očekuju od jula, kada tradicionalno počinje sezona godišnjih odmora i traje sve do kraja septembra, ali napominju da je pansion popunjen i za vreme božićnih i novogodišnjih praznika, kao i za oba Uskrsa.

“Imamo stalne mušterije i goste koji dolaze iz inostranstva, koji su iz Austrije i putuju dole u svoja mesta po Srbiji, pa ostavljaju pse kod nas i kada se vraćaju, onda ih uzimaju ili putuju za Grčku na more”, kažu iz ovog pansiona za pse u Subotici.

Cena usluge pansiona iznosi 1.000 dinara po danu, a ljubimci su pod stalnim nadzorom, imaju hranu, vodu, spavaonice, kao i unutrašnju i spoljašnju igraonicu.

Objekat u kojem borave je klimatizovan, te se greje, odnosno hladi u zavisnosti od vremenskih prilika, a takođe imaju i veliko dvorište za šetnju, istrčavanje i igranje.

“Imamo dugogodišnje iskustvo, oko deset godina se bavimo ovim poslom i naši uslovi su da psi moraju biti vakcinisani i čipovani, da imaju zaštitu protiv buva i krpelja, to je zbog njihove sigurnosti, kao i da ženke nisu u teranju”, poručuju iz ovog pansiona za pse.

Zrenjanin: Čuvanje pasa od 700 do 800 dinara dnevno

Porast broja kućnih ljubimaca u Zrenjaninu, pre svega pasa i mačaka, povećao je ponudu usluga koje su dostupne njihovim vlasnicima, od prodavnica opreme i hrane do salona za šišanje i higijenu, veterinarskih odrinacija i na kraju pansiona za pse i mačke.

Kako navode vlasnici pasa i mačaka, na prvom mestu njihovih potreba su hrana i oprema, na drugom higijena, onda slede usluge veterinara i na kraju smeštaj, ukoliko zatreba.

„Naš salon za pse radi tri godine, kućnih ljubimaca je sve više, tu su psi, mačke a ima i zečeva, kojima skraćujemo kandže. Mi radimo kupanje, šišanje, sečenje noktiju, čišćenje ušiju, izbrijavanje. Ljudi se sve više zaljubljuju u pse a mi kad radimo, pse ne vezujemo, već se trudimo da ostvarimo dobar kontakt sa kućnim ljubimcima, kako bi uživali“, priča Katarina Kirćanski.

Vlasnica jednog malog, belog psa Simona Frange kaže da svoju kucu vodi u salon na šišanje i kupanje, dok kada putuju gledaju da se ne razdvajaju.

„Ja svog psa vodim kod obučenih ljudi za sve što treba, a kada putujemo gledamo da se ne razdvajamo ili da bude kod poznatih“, kaže Katarina.
Usluge smeštaja kućnog ljubimca u pansionima za pse i mačke u Zrenjaninu košta dnevno od 700 do 800 dinara, u zavisnosti od pansiona.

Uslužno čuvanje pasa, kažu u jednom od pansiona za patuljaste pse, podrazumeva smeštaj u boksove kućice, ili u dvorištu, u zavisnosti od navika pasa.

Psi se tokom dana puštaju da se igraju u dvrištu, na usluzi im je veterinar, a čuvanje do 15 dana košta 800 dinara dnevno, dok čuvanje do mesec dana kođšta 700 dinara dnevno.

U drugom pansionu za pse i mačke, kažu da je njihova cena dnevnog čuvanja ljubimaca 700 dinara i da tu ne ulaze troškovi hrane, koju vlasnici moraju sami da obezbede.

Zrenjanin je u opredelio i jedan javni prostor gde je ograđeni parkić za pse, u naselju Bagljaš. Za pse lutalice Zoohigijenska služba JKP „Čistoća i zelenilo“ postavila je i nekoliko kućica, kako se psi ne bi smrzavali zimi.

Sem toga, sve se češće ispred prodavnica mogu videti mesta za vezivanje pasa, a i u oglasima za smeštaj turista navodi se da je u nekim objektima moguć boravak ljubimaca.

Niš: „Kao da smo kažnjeni što volimo životinje“: Vlasnici o cenama pansiona za pse i mačke

Pansioni za pse u Nišu naplaćuju smeštaj od 600 do 1.600 dinara po danu, odnosno od 7.000 do više od 15.000 dinara mesečno, ukoliko se oni zbrinjavaju na duže od mesec dana.

Na ove cene bi najčešće trebalo dodati izdatak za hranu, koju vlasnici pasa sami obezbeđuju, ili je dodatno plaćaju pansionima, mada su „dogovori“ o tome „uvek mogući“ i umeju da budu povoljni.

Vlasnici pasa, inače, uobičajeno i mimo pansiona za hranu izdvajaju od 3.000 do oko 15.000 dinara mesečno, u zavisnosti od veličine i načina ishrane njihovih ljubimaca.

 Smeštaj mačaka u pansionima je nešto jeftiniji, i staje od 700 dinara dnevno do 11.000 dinara, ukoliko se smeštaju na duže od mesec dana.
Hrana za mačke je, takođe, najčešće obaveza vlasnika, mada su povoljni dogovori sa držaocima pansiona mogući. Ali, posip za mačke je besplatan, naglašavaju ovakvu „prednost“ u nekim pansionima.

Jedan od vlasnika pansiona na periferiji Niša, koji ima i sobe za pse i boksove na otvorenom, kaže da dnevni boravak košta od 800 do 1.000 dinara dnevno, a da se cena smanjuje za 50 odsto ukoliko se ljubimac smešta na duže od mesec dana.

„Hrana je obaveza vlasnika“, kažu u pansionu.

Drugi, takođe na periferiji grada, kaže da je cena smeštaja na dan 800 dinara, a da boravak koji je duži od mesec dana košta 80 evra.

„Dnevni boravak za psa male rase košta 1.000 dinara, srednje- 1.200, a velike rase – 1.500 dinara. Ukoliko pas ostaje duže od mesec dana, vlasnici plaćaju 350, 400 i 500 dinara po danu, u zavisnosti od veličine psa“, kaže vlasnik trećeg pansiona, takođe sa periferije.

Dnevni boravak mačaka u tom pansionu košta 700 dinara, odnosno 350 dinara ukoliko mačka ostaje duže od mesec dana.

Pansionska hrana se plaća dodatno i iznosi 150 dinara dnevno- za male i srednje pse, 200 dinara – za velike pse, te stotinu dinara za mačke.

„Ukoliko dovedete dva psa, cene će biti duplo niže“, kažu u ovom pansionu, koji je zatvorenog tipa.

U „etno“ pansionu u jednom selu kod Niša dnevni boravak košta 600 dinara, uz obavezu vlasnika psa da donese hranu, a u selu kod Aleksinca mesečni smeštaj staje 7.000 dinara, u koje je uračunata i pansionska hrana. Pansion u aleksinačkom selu je otvorenog tipa, psi su napolju i imaju svoje kućice.

„Sve ovo je preskupo. Ponekad smo prinuđeni da ostavimo pse u pansionu, na različit period, i iz raznoraznih razloga, a to košta boga oca. Ako idemo na more 14 dana, pansionski smeštaj i hrana za psa koji nije krenuo sa nama košta i više od 25.000 dinara, što je cena jeftinijeg letovanja“, kaže Mirjana, „ponosna vlasnica mešanca“.

Ona dodaje da su i svi drugi troškovi vezani za kućne ljubimce prilično visoki, posebno veterinarske usluge i lekovi.

„Kao da smo kažnjeni zbog toga što volimo životinje, preuzimamo brigu o njima i sklanjamo ih sa ulice“, kaže ova Nišlijka koja je udomila napuštenog psa.

izvor: danas.rs

Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković i načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga, Goran Nonković, obišli su danas početak radova na izgradnji prilaznih rampi i puta ka pontonskom mostu na Velikom bačkom kanalu.

Zbog rekonstrukcije apatinskog mosta, obustavlјen je saobraćaj preko Velikog bačkog kanala, te preusmeren na alternativni pravac, preko naselјenog mesta Prigrevica i prigradsko – salaškog naselјa Čičovi. Povodom toga, Grad Sombor je obezbedio besplatan prevoz za stanovnike prigradsko – salaških naselјa Bukovac i Centrala do grada Sombora, koji će saobraćati u oba pravca sve do postavlјanja pontonskog mosta.

U toku su radovi na iskopima sa obe strane obale Velikog bačkog kanala, pored apatinskog mosta, a u planu je da se do budućeg postavlјenog pontonskog mosta dolazi putem pored objekata nekadašnjeg preduzeća „INPRO“ d.o.o, a sa suprotne strane kod DTD VDP „Severna bačka“. Pontonom će se odvijati putnički saobraćaj, dok će teretna vozila morati da se kreću alternativnim pravcem.

“U tom Somboru, svega na volju, svega ima to istina…”, peva čuveni Zvonko Bogdan, rođeni Somborac. I zaista, u ovom gradu Zapadnobačkog okruga, možete videti brojne atrakcije koje će vas zadiviti. Mi smo za vas izdvojili pet.

U severozapadnom delu pitome Bačke ravnice, na površini od 1.178 kvadratnih kilometara, prostire se Sombor. Međudržavnim graničnim prelazima kod Bezdana i Bogojeva predstavlja sponu sa Republikom Hrvatskom, a Bačkim Bregom sa Republikom Mađarskom.

Ne može se izdvojiti samo jedna stvar po kojoj je ovaj grad bogate kulturne baštine poznat, jer on zaista ima svega na volju. Ljubitelji sporta će Sombor povezati sa širom sveta slavnim Nikolom Jokićem i teniserom Filipom Krajinovićem, ljubitelji nota će navesti gorepomenutog Zvonka Bogdana, a likovnog stvaralaštva slikara i akademika Milana Konjovića.

Pored svojih čuvenih žitelja, Sombor je nadaleko poznat po svom zelenilu i smatra se jednim od najzelenijih gradova u Evropi. Tokom najveće akcije ozelenjavanja grada, Sombor je dobio mladice bođoša (koprivića), koji su doneseni iz doline Misisipija još 1903. godine. Po ulicama i parkovima tek urbanizovanog gradskog jezgra posađeno je više hiljada sadnica ovog, za naše krajeve nesvakidašnjeg i ranije nepoznatog drveta iz porodice brestova, hrapavog i mesnatog lista i prepoznatljivih bobica.

Ne treba zaboraviti ni stari fijaker koji i dan - danas veselo luta ulicama Sombora održavajući tradiciju prošlog vremena.

Sombor se, dakle, sa pravom može nazvati čuvarom tradicije i negovateljem raskošne istorije u kojem su brojni istaknuti umetnici i poetičari našli svoj nadaleko poznat ravničarski mir i u njemu stvarali svoja znamenita dela.

Istorija Sombora seže u dalju prošlost. Preteča današnjeg Sombora, pod imenom Sveti Mihailo ili Sentmihalj, prvi put se pominje krajem 14. veka (1391. godine), kada se ovaj posed nalazio u vlasništvu vlastelinske porodice Cobor, a početkom 15. veka, imenu naselja je dodato njihovo prezime, te se zvao Coborsentmihalj. Porodica Cobor će se tokom 15. veka značajno uzdići i postati jedna od najeminentnijih ugarskih plemićkih porodica.

Grad je doživeo procvat a dokaz i potvrda o njegovom ubrzanom razvoju bila je tvrđava izgrađena 1478. godine u cilju odbrane od agresivnih naleta Osmanlija na južne strane Ugarske. Međutim, ovo zdanje nije moglo da ih spreči - 1541. godine ulazi u sastav Osmanlijskog carstva i pod njihovom vlašću će ostati narednih 146 godina. Upravo se u turskim defterima naseobina prvi put pominje pod imenom Sombor 1543. godine - do promene naziva došlo je kada se Ugari pod naletima Turaka povlače na sever, a srpski pravoslavni narod koji je tu živeo ostaje i prilagođava ugarski naziv Cobor svom jeziku. Tako je nastao naziv Sombor.

Nakon turobnih 146 godina Somborci sa oduševljenjem dočekuju austrijski puk koji ulazi u Sombor 1687. godine i oslobađa ga, čime Sombor ulazi u sastav Austrijske carevine. Godine 1702. proglašen je za vojni šanac, a 15 godina kasnije za vojničku varoš.

Carica Marija Terezija 1749. godine potpisuje povelju kojom se Sombor uzdiže u rang slobodnih i kraljevskih gradova. Elibertacijom Sombor stupa na prag građanskog društva i time počinje njegov ubrzani razvoj.

Međutim, o istoriji lepog Sombora saznaćete više posetom njegovim znamenitostima:

Županija - nova urbanistička vizura evropskog grada

Veliki podsticaj za napredak Sombor dobija 1786. godine kada postaje stalno sedište Bačko- bodroške županije (verska i upravno-administrativna teritorijalna jedinica ugarske vlasti) u čijem sastavu su bili Subotica i Novi Sad. Tada je doneta odluka o izgradnji novog upravno -administrativnog sedišta koje je do tada bilo smešteno u prostorijama franjevačkog samostana.

Nova zgrada Županije izgrađena je početkom 19. veka, u periodu od 1805. - 1808. godine, po projektima koje je izradio gradski arhitekta Jozef Bauer iz 1802. godine. Građevina je imala osnovu u obliku latiničnog slova U, sa glavnim ulaznim i dva bočna krila, izrađenim po uzoru na prostorni raspored koji je bio karakterističan za doba baroka u centralnoj Evropi.

Današnji izgled građevine datira iz 1882. godine kada je izvršena dogradnja i prepravka fasade po projektu budimpeštanskog arhitekte Đule Partoša. Izgradnjom novog krila formirana je zatvorena kvadratna osnova sa centralnim atrijumom. Ovo monumentalno dvospratno zdanje, raskošno oblikovano u duhu eklekticizma, udahnulo je Somboru novu urbanističku vizuru evropskog grada. Vešto komponovan centralni rizalit naglašen je balkonom od kovanog gvožđa na konzolama, pilastrima, polukružnim otvorima, amblemima sa motivom štita i medaljonom sa grbom na atici.

Trapezasta krovna konstrukcija je nadvišena kupolom, čija je sredina između postamenta i kubeta otvorena i ukrašena stubovima. Danas se u građevini nalazi Skupština opštine Sombor. U proleće 2021. godine počela je obnova spoljne fasade ove građevine.

Županija je poznata po vrsnim umetničkim delima koji se u njoj nalaze. Slika "Bitka kod Sente" Ferenca Ajzenhuta, dimenzija 7 x 4 metra, predstavlja najveće ulje na platnu u našoj zemlji. Ova realistična, monumentalna slika naručena je 1896. godine za proslavu milenijuma od dolaska Mađara u ove krajeve.

U prvom planu slike su prikazani austrijski vojnici koji prelaze preko grudobrana Turaka. U srednjem delu slike prikazan je austrijski princ Eugen Savojski na belom konju, uz njega je grof Palfin na crnom konju sa isukanom turskom sabljom kojima vojnici privode zarobljenog turskog Kisig Džafer Pašu. U pozadini se nazire silovitost bitke, a kada se posmatra sa različitih strana stiče se utisak da se slika kreće.

Slika "Bitka kod Sente" Ferenca Ajzenhuta postavljena je u Svečanu salu Županije 1898. godine. Na njoj je jasno predstavljen važan istorijski događaj - Bitka kod Sente koja se odigrala 11. septembra 1697. godine. Austijske regimente su silovito potukle tursku vojsku i nakon bitke dolazi do promene odnosa snaga - Turci se povlače sa ovih prosora, a 1699. godine potpisan je Karlovački mir.

Ram slike je, takođe, malo umetničko delo za sebe, veštačke pozlate. Na njegovoj gornjoj strani je prikaz oružja i ratničkih zastava toga vremena uz lik apostola Pavla, zaštitnika Bačko-bodroške županije, i zastavu plavo-crvene boje kao znamenja županije.

Ne sme se zaboraviti ni crtež "Sombor viđen očima ptice" arhitekte Branislava Jovina, koji je
više od godinu dana kontinuiranog rada stvarao svoje umetničko delo, dotad neviđeno. Ono predstavlja sintezu urbanizma, inženjerstva i umetnosti, a umetnik, arhitekta Branislav Jovin, je tom prilikom koristio geodetske karte, avio snimke i preko 600 fotosa značajnih objekata Sombora koje je sam snimio. Nacrtao je čak 15.000 objekata grada Sombora, prethodno je izvršio tačne proračune i grad smestio na pravougaoni hamer dimenzija 2.70 x 1.60 metara.

Na crtežu je prikazano raskošno bogatstvo somborskog zelenila i čuva izgled grada za buduće naraštaje.

Gradska kuća, Magistrat - zdanje na temeljima kaštela grofa Brankovića

Ova građevina, koja predstavlja centralni arhitektonski simbol grada, nastala je na temeljima pređašnjeg kaštela grofa i kapetana Jovana Brankovića. Jovan Branković bio je sinovac i zakoniti naslednik nesuđenog srpskog despota, grofa Đorđa Brankovića.

Grof Jovan Branković imenovan je 1717. za kapetana somborskog vojnog šanca i komandira odreda pogranične milicije. Svoj kaštel ili dvor, kako su ga meštani zvali, izgradio je u samom srcu grada 1718. godine. U svom testamentu napisanom u Somboru 1734. Branković navodi da ga je zidanje kuće „osem varoške pomošti“ stajalo 1.000 talira.

Nakon smrti grofa Jovana Brankovića 1734., njegova udovica je prodala kaštel prvoizabranoj gradskoj upravi tek proglašenog slobodnog i kraljevskog grada Sombora, za sedište magistrata, a grad je zdanje grofa Brankovića platio 500 forinti (1749. godine). Kupovinom kaštela Somborci su rešili pitanje smeštaja gradske uprave.

Na temeljima kaštela grofa Brankovića, jedan vek kasnije, sagrađena je zgrada Gradske kuće, čije je zidanje, na osnovu planova zidarske porodice Gfeler, završeno 1842. godine. Gradska kuća sagrađena je u stilu neoklasicizma.

Gradska kuća, Varoška kuća ili Magistrat, kako su sve Somborci u proteklom periodu nazivali ovu građevinu, jedno je od najreprezentativnijih zdanja u Somboru, koje je svojim centralnim položajem u okviru istorijskog jezgra Venac u značajnoj meri odredilo arhitektonsko urbanističku fizionomiju ovog dela grada.

Nova zgrada Gradske kuće jeste jednospratna građevina pravilne kvadratne osnove sa centralnim atrijumom i osovinskim prolazom, a pročelje je sa istočne premešteno na zapadnu stranu, gde je podignut toranj, pod kojim se nalaze balkon i svečana sala. Toranj je dograđen 1892. godine po projektu inženjera Milana Grgurova. Na tornju su dežurali vatrogasci, u prizemlju zgrade nalazili su se dućani, na spratu gradska uprava i činovništvo, a dvorište je služilo kao spremište vatrogasne opreme i kao štala za varoške konje. Najraskošnije obrađena fasada je ka trgu Sv. Trojstva, sa centralnim isturenim rizalitom raščlanjenim stubovima i trouglastim frontonom na čijem frizu je upisana godina gradnje.

U zgradi je bila smeštena gradska uprava i činovništvo, u Svečanoj sali su održavane sednice gradskog Magistrata, a neko vreme ovde je bio smešten arhiv grada i gradska biblioteka. U Gradskoj kući je novembra 1918. i oktobra 1944. godine izvršena primopredaja grada između okupatorske i oslobodilačke vojske. Sedište lokalne samouprave nalazilo se u Gradskoj kući sve do 1962.

Danas su ovde smeštene prostorije političkih stranaka, nevladinih organizacija i javnih glasila, dok su u prizemlju, kao i kada je nastala, raznorodni dućani i gostionice.

Grašalkovićeva palata - najimpozantnija javna građevina Sombora u 18. veku

Ovu prostranu baroknu jednospratnicu naspram Gradske kuće sagradio je grof Antun Grašalković (1693 - 1771), upravnik komorskih carskih dobara i župan Bačko-bodroške županije 1763. godine. Građevina je izvorno služila kao administrativno - erarska zgrada Bačke komorske uprave a zatim kao imigracioni centar i karantin za doseljeno nemačko stanovništvo, koje je na ovom prostoru kolonizovano tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 18. veka. U periodu kada je sagrađena, odnosno u 18. veku, Grašalkovićeva palata predstavljala je najimpozantniju javnu građevinu u Somboru.

U njoj se od 1863. godine nalazila somborska poštanska telegrafska stanica, između dva svetska rata ovde je radila poreska uprava, a u posleratnom periodu zgrada je neko vreme bila sedište lokalnih civilnih vlasti i policijske službe.

Konačni izgled Grašalkovićeva palata dobila je krajem 19. veka. Tada je dozidan deo zgrade iz nekadašnje Poštanske ulice (danas Zmaj Jovina), koji se po arhitekturi u određenoj meri razlikuje od njenog čeonog dela.

Ugaona jednospratna zgrada na Trgu Sv. Trojstva ima osnovu u obliku slova P sa središnjim rizalitom i dva bočna kraka, po ugledu na barokne administrativne zgrade. Horizontalni venac deli fugovanu fasadu na prizemlje i sprat. Naročit akcenat kompoziciji daje zasveden ulaz i balkon na prvom spratu sa dekorativno obrađenom ogradom od kovanog gvožđa. Otvori su pravougaoni, u prizemlju završeni plitko profilisanim timpanonom, dok su na spratu arhitravnom gredom i potprozornikom na konzolama.

Preparandija - prepoznatljiv arhitektonski simbol Sombora

Preparandija ili Učiteljska škola izgrađena je krajem 19. veka, tačnije 1895. godine, kao zadužbina Njegove svetosti Georgija Brankovića, patrijarha srpskog, somborskog prote i nekadašnjeg upravnika Učiteljske škole.

Pretpostavlja se da ju je projektovao Vladimir Nikolić, arhitekta patrijarha Brankovića koji je svojim delima ostavio značajan pečat u arhitekturi i urbanizmu Sremskih Karlovaca. Građevina je podignuta u stilu neorenesanse za potrebe održavanja nastave za muška odeljenja Učiteljske škole koja su ovde bila sve do 1948. godine. Svojim polukružnim ugaonim pročeljem danas je jedan od prepoznatljivih gradskih arhitektonskih simbola.

Preparandija je utemeljena na tradiciji koju je pre više od jednog veka začeo somborski pedagog i spisatelj Avram Mrazović. On je osnovao „Normu“ sa prvim tečajem za obrazovanje učitelja u Srba. Mrazovićeva ”Norma” je 1812. godine preseljena u Sentandreju gde je uzdignuta u Preparandiju i 1816. godine vraćena u Sombor kao prva Srpska učiteljska škola. Srpska učiteljska škola u Somboru, sa svojim upravnicima, profesorima i slavnim đacima, naročito tokom 19. veka predstavljala je stecište važnih predstavnika nacionalne prosvete, književnosti, kuture i duhovnosti, kako u Somboru, tako i u drugim srpskim krajevima sa obe strane Save i Dunava.

Danas se u ovoj građevini nalazi galerijski i muzejski prostor, biblioteka rariteta i službene kancelarije Pedagoškog fakulteta u Somboru.

U pitanju je reprezentativni ugaoni objekat osnove u obliku latiničnog slova L sa prizemljem obrađenim u dekorativnoj rustici sa visokim završecima na prozorima i spratom sa otvorima ukrašenim natprozornicima u obliku timpanona i balustradama. Raskošni ugaoni deo polukružne osnove završen kupolom, oblikovan sa naročitom pažnjom, raščlanjen je jonskim pilastrima između prozora, ukrasnim kartušama, zupčastim vencem i balustradama.

Neorenesansni elementi integrisani u jedinstvenu celinu, čine skladno i reprezentativno zdanje koje s jedne strane predstavlja vredan primer arhitekture 19. veka u Somboru, dok je s druge strane rezultat težnje projektanta ka individualnom tumačenju istorijskih stilova.

Kronić palata - klasična lepota eklektike

Ovo zdanje izgrađeno je početkom 20. veka, tačnije 1906. godine u stilu eklektizma. Podigao ju je dr Stevan Kronić, somborski veleposednik i advokat. Predstavlja jedno od najlepših somborskih zdanja.

Veruje se da je građevinu projektovao gorepomenuti Vladimir Nikolić, dvorski arhitekta patrijarha Georgija Brankovića, a prema zamisli Jelene Kronić. U pitanju je jednospratna građevina, podignuta po uzoru na evropsku aristokratiju. Obiluje dekorativnom plastikom, kako na fasadi, tako i u enterijeru. Ispred Kronić palate se nalazio pravoslavni krst od crvenkastog mermera, podignut davne 1856. godine, koji je u posleratnom periodu premešten u portu Velike pravoslavne crkve.

Građevina klasične lepote smeštena je u užem gradskom jezgru Sombora. Sagrađena je spram nekadašnjeg Solarskog sokaka (današnje Čitaoničke ulice). Kronić palata sa istočne strane i zdanje hotela sa zapadne strane, zatvarali su krug urbane arhitekture centra Sombora, predstavljajući arhitektonsku ravnotežu Gradskoj kući, od koje se prostiru u pravoj liniji.

Kronić palata je tokom međuratnih godina adaptirana u „Stefaneum“ koji je vodio baron Vladimir Rajačić, zet preminulog vlasnika Stevana Kronića. Naslednici bogatog veleposednika i advokata zbog finansijskog kraha zgradu su prodali somborskom apotekaru, kasnije poznatom lokalnom istoričaru mr Đorđu Antiću 1938. godine, a posle Drugog svetskog rata postaje državno vlasništvo.

U njoj je danas sedište Trgovinskog suda u Somboru.

Krenite i vi u šetnju somborskim sokacima i divite se lepoti razgranatih bođoša ali i kulturno - istorijskih spomenika koji pripovedaju priče iz nekih prošlih vremena. Uverićete se i sami da u ovom gradu, koji se smatra najzelenijim u našoj zemlji, ima “svega na volju”.

Izvor: DaiBau trendovi magazin

Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, danas je zajedno sa načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga, Goranom Nonkovićem, članom Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije, Đorđem Zorićem i direktorkom JKP „Prostor“, Snežanom Cico, obišao radove na rekonstrukciji raskrsnice ulica Venac vojvode Petra Bojovića, Venac vojvode Stepe Stepanovića i Arsenija Čarnojevića u Somboru.
Prema rečima gradonačelnika, rekonstrukcijom je predviđena izgradnja kružnog toka na ovoj raskrsnici, kao i parking mesta ispred „Sokolskog doma“ i Osnovnog suda. Novi kružni tok omogućiće bolјu iskorišćenost raspoloživog prostora i veću protočnost saobraćaja.

„Ovom investicijom ćemo znatno smanjiti gužve i zastoje, te obezbediti visok stepen sigurnosti svim učesnicima u saobraćaju“, istakao je gradonačelnik Ratković, te dodao: „Pored izgradnje kružnog toka, u toku je i izgradnja servisne saobraćajnice između kružnog toka, predškolske ustanove i vrtića, kako bi se roditelјima i deci omogućilo bezbedno zaustavlјanje i prilaz ovim objektima“. Takođe, u toku su radovi na rekonstrukciji trotoara, kao i izgradnja biciklističke staze u ulici Venac vojvode Stepe Stepanovića, u delu od Ulice Arsenija Čarnojevića do Ulice Staparski put. „Sombor je biciklistički grad. Na to nasleđe smo posebno ponosni i trudimo se da ga očuvamo“, poručio je gradonačelnik Sombora.

Uporedo sa pomenutim radovima vrši se i izmeštanje eletro i vodovodnih instalacija, kao i prilagođavanje javne rasvete novom kružnom toku, kako bismo tehnički i estetski uskladili celinu koja će predstavlјati bezbedno i prijatno okruženje za vozače, bicikliste i pešake.

Vrednost ove investicije iznosi više od 61 milion dinara, a Grad Sombor će nastaviti sa obnavlјanjem saobraćajne infrastrukture u našem gradu, u cilјu pobolјšanja efikasnosti transporta lјudi, robe i usluga, ali i podizanja nivoa bezbednosti učesnika u saobraćaju.

Internet u Srbiji je mesto neprestane prepirke između paradajz turista i ekipe koja tvrdi da "ako nema para da ide na more ljudski, onda neće ni da ide".

Jedna žena je prošle sezone oštro objasnila šta to znači "ljudski" i verovatno dala najčovečniji odgovor na ovu zahuktalu raspravu. Njen odgovor je uvek aktuelan, te ga prenosimo u celosti:

Da sam čekala da imam para da letujem u Ricu nigde ne bih otišla.
Da sam čekala da imam dovoljno para da jedem u restoranu tokom celog odmora, nigde nikada ne bih otišla.
Da nisam gledala kako da uštedim nigde nikada ne bih otišla.
Da ne pravim kompromise i ne odvajam prioritete nigde nikada ne bih otišla.

I sada kada ne moramo - mi spremamo jednostavne obroke na putovanjima. Nosimo sendviče u obilaske. Nosimo hranu na letove. Mesecima pratimo cene karata kako bismo prošli što jeftinije. Uključimo mašinu za veš ako je imamo u smeštaju. Idemo u supermarket. Idemo na pijacu. Vozimo se gradskim prevozom. Jedemo na ulici. Jedemo na klupi ispred prodavnice. Ne plaćamo ležaljke i suncobrane ako imamo peškir i palmu. I to nas ne čini nesrećnima - naprotiv, uživamo u svakom trenutku jer nas baš briga kako nas gleda neki Pera sa Instaća koji nikada neće nigde otići jer mu trebaju specijalni uslovi koje relano ne može da priušti.", poručila je žena u postu na grupi Live from Greece. Svaka joj čast!

blic.rs

Klinički bolnički centar Split je prva bolnica u našem komšiluku, državi Hrvatskoj, koja ima ličnog terapijskog psa. Pas se zove Dora i ona je kraljevska pudlica koja ima godinu i po dana. Dora je postala deo Odeljenja za psihologiju i edukacijsku rehabilitaciju Klinike za dečje bolesti KBC-a Split.

Voditeljka ovog terapijskog psa je radna terapeutkinja Matea Videk. Ona kaže da će dora raditi u sklopu intervencije radnog terapeuta, kao i posete hospitalizovanoj deci u Klinici za dečje bolesti i u sklopu dnevne bolnice kao pripreme za medicinske postupke dece koja će biti na lečenju, rekla je Matea.

Doktorka Irena Mišetić, klinička psihološkinja i Matea su razmišljale kako da poboljšaju kvalitet pružanja usluge deci na bolničkom lečenju i uopšteno deci koja primaju pomoć od terapeuta, psihologa, edukacijskih rehabilitatora i logopeda pri klinici.

U bolnici kažu kako će deca, uz klasične pristupe, imati mogućnost i inovativne metode terapije koja u terapijske postupke ili aktivnosti s decom uključuje posebno obučenog psa, piše Telegram.hr.

- To je metod koji je dostupan u brojnim zemljama Europe i sveta, a Klinički bolnički centar Split je prvi u Hrvatskoj koji pruža takvu vrstu intervencije. Tim povodom je održano predavanje "Reci da terapijskom psu", tokom kog su svi zainteresovani mogli da se upoznaju sa prednostima uvođenja terapijskog psa kao dela intervencije radnog terapeuta na Klinici za dečje bolesti”, ističe se u samopštenju iz KBC-a.

Priprema za medicinske zahvate kroz igru

Instruktorka psa pomagača Lana Glavan je rekla da psi postaju motivatori i saradnici u kreiranju radnoterapijskih intervencija.

Radna terapeutkinja i voditeljkca terapijskog psa Matea Videk naglasila je da su planirane aktivnosti s terapijskim psom individualni radnoterapijski postupci, usmereni na terapijsko hranjenje, senzorna integracija, razvoj socijalnih veština i igre, grupne kognitivno-bihevioralne psihoterapije s decom u školskom uzrastu, u sklopu Dnevne bolnice Klinike za dečje bolesti, kao priprema kroz igru za medicinske postupke.

zena.blic.rs

"Hrana u Srbiji je poskupela prema podacima RZS-a preko 24 posto mereno tim međugodišnjim procentima. Dakle, maj u odnosu na maj prošle godine i to je mnogo, tim pre što u strukturi potrošačke korpe oko 34 posto participira upravo hrana, što konsekventno ugrožava najugroženiji deo stanovništva", ističe agro-ekonomski analitičar Žarko Galetin.

Prema rečima agro-ekonomskog analitičara, do poskupljenja cena hrane dovela su tri faktora.

„Prvi je struktura tržišta, koja je prilično nepovoljna, pogotovo na strane ponude. Mi imamo jedno oligopolno tržište“, ističe Galetin.

Kao drugi faktor poskupljenja cena hrane, Galetin navodi da smo „mi u velikoj meri uvozno zavisni“.

Treći faktor vidi u tome što su produžene neke mere u koje je država preterano ušla, navodi Galetin i dodaje da se država „upletala u tržište što je izazvalo oštru reakciju tržišta, a to se videlo sa ovim preteranim poskupljenjem, naglim poskupljenjem.“

„Naši trgovci nešto mnogo ne mare za to i prerađivački sektor ne reaguje na to. Mi sad imamo nesrazmeru, jedno prilično loše tržište koje ne korespondira sa nekim realnim ekonomskim tržišnim faktorima koji bi trebalo da budu naši orijentiri šta ćemo imati u prodavnicama“, ističe agro-ekonomski analitičar.

Možemo imati sasvim solidnu ekonomsku godinu

Žarko Galetin smatra da kiše i poplave koje su bile neće uticati mnogo na ekonomsku godinu.

“Imamo dva lepa sunčana dana i ona su značajno promenila raspoloženje naših ratara i opšte utisak o tome kakvu ćemo ekonomsku godinu imati. Jesenje kulture kao što su kukuruz, soja, suncokret izgledaju veoma dobro. Pšenica ima problem sa nekim bolestima kao što je žuta rđa, ali možemo očekivati jedan relativno prosečan priliv pšenice što upućuje na to da možemo imati sasvim solidnu ekonomsku godinu što se prinosa tiče“, objašnjava sagovornik N1.

Ono što brine poljoprivredne proizvođače jesu cene, ističe Galetin.

„Naravno, u kontekstu velikih vremenskih nepogoda mi ćemo na lokalu imati stoprocentne štete na terenima gde se voda dugo zatržavala na njivama. To su ipak lokalne pojave. Tu će biti velikih šteta“, smatra on.

Za prognoze je rano, dok se usevi ne skinu – ne požanje pšenica, kukuruz, soja, objašnjava Galetin i dodaje: „Kako sada stoji nema mesta preteranoj brizi da ćemo imati neke pobačaje ali ni poskupljenja“.

Na tržištu mesa moguć pad cena

„Po logici stvari ja bih najpre taj pad mogao da očekujem na tržištu mesa, pogotovo svinjskog mesa koje je preterano mnogo poraslo u odnosu na ostale cene primarnih sirovina kao što su kukuruz, soja, pšenica, pa i suncokret. Neverovatno je da imamo takvu eskalaciju cena na tržištu svinjskog i goveđeg mesa, tu bi mogli očekivati blagi pad cena u tom sektoru“, ističe analitičar.

Meso, prodavnica, market, supermarket, pakovanje, poskupljenje mesa, mesni proizvodi, hladna vitrina

Slično smatra i za cene šećera i ulja.

„Kod šećera, tu ne vidim veću cenu. Pre tim što naši proizvođači šećerne repe imaju dobre podsticaje ove godine što će imati dovoljne površine pod sećernom repom. Kod ulja takođe“, smatra Galetin.

Analitičar ističe da ne vidi prostor za dalji rast cena.

„Mene najviše brine što naši trgovci ležerno i lagodno posmatraju ovu situaciju i ne spuštaju cene bez obzira što kompletna ekonomska logika govori da bi neke cene koje se nalaze na rafovima naših prodavnica jednostavno trebale da idu dole“, zaključuje on.

Izvor: n1info.rs