Sombor.info

Iz broda „Jumbo 2“ koji je plovio pod bugarskom zastavom izlilo se juče kod Čelareva u Dunav od 25.000 do 35.000 nafte, koja je zaustavljena kod Batajnice, gde se reka trenutno pročišćava.

Rukovodilac Službe za zaštitu voda JVP „Vode Vojvodine“ Jovan Vignjević kaže da ne očekuje veće ekološke posledice jer je šteta uočena i sanirana na vreme, zajedno sa stručnjacima vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“.

Radnici „Srbijavoda“ sinoć su razvukli mrežu kod Batajnice i ostavili je tokom noći kako bi ta mrlja došla Dunavom do tog mesta i bila prikupljena sa površine Dunava.

„Sinoć smo uspeli da identifikujemo mrlju negde oko 19 časova između Sremskih Karlovaca i Beške dužine oko deset kilometara. U saradnji sa policijom i vojskom kolege su raširile plutajuću mrežu koja je prikupila dobar deo te nafte. Kod Beograda mrlje više nema“, rekao je Vignjević.

Uzeti su uzorci sa dva lokaliteta kod samog broda i u Sremskoj Kamenici, kod Novog Sada i predati su Agenciji za zaštitu životne sredine. Nakon toga će biti identifikovana količina zagađenja. Za to vreme brod kome je iscurilo ovo pogonsko gorivo usidren je u Bačkoj Palanci.

„Izlio se dizel iz rezervoara broda. Inače, brod prema izjavi kapetana plovio je prema Budimpešti, ali je usput u Smederevu pokupio neke kablove. Nije tanker u pitanju nego brod koji je prenosi čvrst materijal. Uginuća ribe nije bilo i dobro je što se nije ništa zadržalo uz obalu. Nafta je lakša od vode pa nema bojazni da su zagađene podzemne vode. Sprečena je veća ekološka katastrofa u odnosu na ono što je moglo da bude“, izjavio je Vignjević.

Kako je nastavio, na terenu su bile angažovane stručne službe vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“, vodna inspekcija, inspekcija za bezbednost plovidbe, pripadnici policijske uprave za borbu protiv privrednog kriminala u Beogradu.

Pregledali su brod po prijavi pokrajinske vodne inspekcije, napravili zapisnike i obavestili tužioca koji će dalje postupati po tim informacijama.

Profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, dr Ivana Teodorović sa Katedre za ekologiju i zaštitu životne sredine, laboratorije za ekotoksikologiju, kaže da je sreća što je voda hlada, velika i brza, pa će doći do lakšeg razblaženja.

U ovakvim incidentima problem je je što se formira film na površini, tanak sloj koji sprečava kiseonik i svetlo da prodru dublje u vodu.

„Nije baš sasvim naivna situacija. U ovakvim slučajevima ima fizičkih i toksikoloških poslednica. Planktonski organizmi, poput fitoplanktona i zooplanktona mogu da se upletu u te naftne mrlje, to su masti. Fizički organizmi mogi biti imobilisani zato što se umaste i ulepe. Sa druge strane, svi vodeni organizmi neselektivno filtriraju ogromne količine vode i gutaju ove naftne mrlje, ali i organizme koji sada mogu imati naftne naslage. To su sve jedinjenja koja su sklona akumulaciji i mogu da završe u lancu ishrane“, rekla je Teodorović.

Sada će doći i do pojačane potrošnje kiseonika u vodi, no u ovom slučaju, ne bi ga trebalo biti u deficitu.

Nada se da će nafta kod Batajnice biti što pre uklonjena, da ne bi na tom delu reke došlo do ubrazane biodegradacije.

„Ugljokovodonici u nafti su dominantni, ali je tu veliki broj različitih jedinjenja. Struktura nafte jako je raznolika, desetine jedinjenja sa razlicitim brojem ugljenika. Zavisi od nafte do nafte kakav im je sastav, neke imaju više teških jedinjenja, neke manje. Tako zavisi i koliko će se brzo razgrađivati, jer se teža jedinjena sporije razgrađuju“, izjavila je Teodorović.

Povoljna okolnost je kako nastavlja i što mrlja nije išla uz obalu gde bi se zadržale naslage nafte. Svakako, ova profesorka narednih par dana ne bi jela ribu iz Dunava upecanu u okolini Novog Sada.

„Ne bih ni preporučila ribolovcima da trenutno bacaju mrežu, ali ne verujem da bi oni to i radili, znaju da je naftu teško isprati i čuvaju svoju opremu i zdravlje. Svakako ne bih pecala ni amaterski narednih nekoliko dana“, istakla je profesorka.

WWF Adria: Posledice izlivanja ove nafte osećaćemo dugo vremena

Ljubiša Mijačić iz „WWF Adria“ kaže da odnos kontaminacije i količine vode u reci Dunav svakako predstavlja značajan faktor u analizi stepena zagađenja, ipak, samo takva analiza nikako nije potpuna i treba je posmatrati sa rezervom.

„Tačno je da Dunav beleži visok vodostaj usled obilnih padavina u predhodnom mesecu ali je takođe tačno da su močvare na priobalju reke Dunav nakon dugo vremena poplavljene i pune vode i da bujaju kao staništa divljih životinja i ptica. Visok vodostaj Dunava će kontaminaciju ovog izlivanja nafte raširiti na dalako veće područje što predstavlja veći problem u kontroli i čišćenju kontaminiranog područja. Prva ugrožena područja su svakako Park prirode Begečka jama i Specijalni rezervat prirode Koviljsko-Petrovaradinski rit“, rekao je Mijačić.

Nafta je kako dodaje, toksična i kancerogena materija za vodene organizme čak i u malim koncentracijama, naročito za ribe. Naftna mrlja sprečava aeraciju voda pa se tako smanjuje procenat kiseonika u vodi što ugrožava vodne ekosisteme i mrežu života sve od mikroorganizama do krupnih riba i sisara.

„Močvarne ptice su direktno ugrožene kako zbog toksičnosti tako i zbog adhezivnih svojstava nafte koja se lepi i ugrožava funkciju perja. Gubitak hidrofobične funkcije perja životno ugrožava ptice pa je globalno najprepoznatljivija slika čišćenja kontaminacije derivatima nafte upravo pranje pernatih životinja. Bez ove funkcije perja, krilati ribari bez adekvatne akcije spašavanja mogu umreti od gladi što nije direktna ali je svakako posledica kontaminacije“, nastavlja naš sagovornik.

Posle dugog vremena suša i niskog vodostaja Dunava, poslednji porast vodostaja i plavljenje močvarnih područja priobalja je ponovo vratilo život u ova područja.

Nažalost, kako ističe, ovaj dugo očekivani „predah od suša“ je ugrozilo ovo izlivanje nafte, a posledice toga i efekte ćemo dugo vremena da osećamo.

Reka Dunav je u pogledu ovog incidenta postala pokretna traka za transport i distribuciju kontaminacije putem vodenog toka, što ćemo dugo vremena pratiti i preko kontaminiranog sedimenta.

„Mi bismo kao organizacija za zaštitu prirode pozvali sve građane, sportske ribolovce, rekreativce, udruženja i sve zajednice nizvodno od mesta kontaminacije da provode više vremena na dunavskim obalama, da izveštavaju i da dele informacije o stanju i zdravlju voda i priobalja. Male akcije mogu da naprave veliki pomak u pogledu zaštite ekoloških staništa i zaštite kvaliteta voda. Ukoliko se i kao pojedinci aktivnije uključimo i budemo više na terenu, možemo imati više kredibilnih informacija da utvrdimo da li su se institucije ponašale odgovorno i da li su pružili svoj maksimum u saniranju štete“, zaključio je Mijačić.

APV: Naftna mrlja bila kod Štranda, a kupači nisu upozoreni

Nažalost, ponovo su naši sugrađani i novinari lokalnih medija bili prvi na licu mesta kad je ogromna naftna mrlja dospela do Novog Sada, inspekcijski organi AP Vojvodine koji su za to nadležni i gradske službe reagovali su tek po podne, saopštavaju iz Akcije progresivne Vojvodine.

„Na fotografijama koje su tom prilikom objavljene jasno se vidi da je naftna mrlja već dospela do novosadske plaže Štrand, a da mnogi posetioci i kupači
toga nisu ni bili svesni. Pitamo se zbog čega su ponovo zakazale inspekcijske službe i službe unutrašnjih poslova zadužene za vanredne situacije? Zbog čega je JKP „Gradsko zelenilo“ u Novom Sadu izdalo upozorenje o zabrani kupanja u Dunavu tek u popodnevnim satima. Život i zdravlje građana ponovo su izloženi riziku zbog neblagovremene reakcije nadležnih“, nastavljaju iz APV.

Podsećaju i da su izlivanja nafte u našu najveću reku nažalost postala već redovna pojava, stoga je bilo neophodno na vreme ustanoviti mehanizme za brzo reagovanje i upozorenje kako bi se umanjio rizik po zdravlje ljudi i nastala ekološka šteta.

Danas.rs

Kako temperature nastavljaju da raste, važno je upamtiti da one mogu biti i te kako opasne. S obzirom na to da su pred nama i jul i avgust, velike vrućine će biti naša svakodnevica, piše Živim.

Iako ćemo uživati u kupanju i drugim letnjim aktivnostima tokom ovih meseci, treba biti oprezan i izbeći zdravstvene probleme vezane za vrućinu, a pre svega toplotni udar.

Toplotni udar je ozbiljno zdravstveno stanje koje je obično izazvano visokim temperaturama vazduha ili vežbanjem. U tom stanju telo više ne može da se ohladi i unutrašnja temperatura doseže opasno visoke nivoe.

Stariji od 75 godina, bebe, ljudi koji imaju ozbiljnu ili dugotrajnu bolest izloženi su najvećem riziku od toplotnog udara.

Jedan tihi simptom ovog stanja je osećaj velike vrućine, ali bez znojenja. Ako neko pokazuje znakove toplotne iscrpljenosti, treba ga ohladiti i dati mu tečnost.

Koji su drugi simptomi toplotnog udara?

Ako predugo sedite na suncu, mogli biste doživeti nešto što se zove toplotna iscrpljenost. To je prirodna reakcija tela na pregrejavanje, prekomerni gubitak vode i soli, obično zbog preteranog znojenja. Kada se to dogodi, možda ćete osetiti glavobolju, vrtoglavicu i zbunjenost, mučninu i grčeve. Međutim, za toplotnu iscrpljenost, vaši simptomi trebalo bi da nestanu za manje od 30 minuta nakon hlađenja.

Toplotni udar, s druge strane, opasniji je i traje duže, ali je puno ređi. Postoji razlog za zabrinutost kada počnete pokazivati ovih pet ekstremnih simptoma:

Osećate se zbunjeno;
Gubite svest;
Imate napad;
Temperatura tela vam je iznad 40 ºC;
Ubrzano ili nepravilno dišete.
Odmah pozovite hitnu pomoć ako budete imali ove simptome.

Kako izbeći ova opasna stanja?

Stručnjaci kažu da može biti potrebno samo deset minuta da izgorite na suncu i 15 minuta da dobijete toplotni udar, u najgorem slučaju.

Evo nekoliko načina koji vam mogu pomoći da ostanete osveženi tokom vrućine:

Držite se podalje od vrućine ako možete;
Ako morate izaći napolje, budite u hladu, naročito između 11 i 15 časova, nosite kremu za sunčanje, šešir i laganu odeću;
Izbegavajte vežbanje i druge aktivnosti koje vam zagrejavaju telo;
Jedite hladnu hranu i piće, izbegavajte alkohol, kofein i tople napitke;
Istuširajte se hladnom vodom ili stavite hladnu vodu na kožu ili odeću;
Zatvorite prozore danju i otvorite ih noću kada napolju temperatura padne;
Koristite klimu i ventilatore.

Izvor: Živim

Da li se vaša maca češe, liže ili grize kao luda? Kožne bolesti mačaka su česte i mogu izazvati svrab, ogrebotine, lizanje ili gubitak dlake.

Važno je rano prepoznati znakove kožnih bolesti kod maca poput grinja, buva i dermatitisa kako biste mogli brzo da rešite problem. Evo kako da uočite neke od najčešćih kožnih bolesti kod mačaka.

Koža je najveći organ na telu mačke i čini do ¼ njene telesne težine. Ovaj neverovatni organ, pored ostalih važnih funkcija, pruža zaštitnu barijeru između tela i spoljašnje sredine i reguliše telesnu temperaturu.

Kožne bolesti ili dermatopatije su relativno česte kod mačaka. Studije pokazuju da između 6 i 15 procenata mačaka ima najmanje jednu dermatopatiju, a mnoge mačke pate od više njih.

Prekomerno češanje, gubitak dlake i lizanje su znaci da su kod vaše mace možda prisutni problemi sa kožom, a da je vašem mačjem prijatelju potrebna veterinarska pomoć.

Način života, pol i rasa mačaka takođe mogu uticati na rizik od pojave različitih kožnih bolesti.

U poređenju sa mačkama koje žive u zatvorenom prostoru, mačke kojima je dozvoljeno da borave na otvorenom imaju veće šanse da se zaraze spoljnim parazitima, kao što su buve i veći je rizik od povreda i apscesa zbog tuče sa drugim mačkama ili životinjama.

Pored toga, mužjaci imaju veću verovatnoću da ispolje agresivno ponašanje koje može rezultirati apscesom izazvanim ranom. Konačno, određene rase, poput himalajskih mačaka, mogu biti sklonije kožnim bolestima od drugih rasa mačaka.

Zato je važno da svake nedelje izdvojite deo vremena za četkanje vaše mačke i da obratite pažnju na njenu kožu i dlaku tokom negovanja i maženja.

To će vam omogućiti da rano uvidite sve potencijalne probleme sa mačjom kožom i da se obratite veterinaru za pomoć.

Klinički znaci kožnih bolesti kod mačaka

Pa kako prepoznati kožne bolesti kod mačaka? Evo nekoliko ključnih znakova:

Da li ste primetili neke ćelave mrlje? Da li se vaša mačka osipa više nego što je normalno? Gubitak dlake je čest znak problema sa mačjom kožom;
Prekomerna nega mace takođe može ukazivati da su prisutna kožna oboljenja. Ako vaša maca prilikom nege reaguje burno ili je manje opuštena nego obično, to je možda zato što vaša maca ima neku kožnu bolest i oseća se nelagodno;
Dok četkate macu, ako primetite bilo koja crvena, ljuskava, nepravilna ili šugava područja na koži, odmah zakažite pregled kod veterinarom;
Buve i krpelji su uobičajeni paraziti koji se mogu naći na koži;
Ako vaša maca preterano odmahuje glavom, to može ukazivati na to da ima problem sa kožom ili ušima.

Pored toga, uobičajeni znaci kožne bolesti kod mačaka uključuju:

prekomerno grebanje, lizanje ili žvakanje krzna,
crvenilo i otok kože,
gubitak dlake,
šugavu, ljuskavu ili kožu koja se peruta i
otoke ili kvrge na koži.

Najčešće kožne bolesti mačaka

Pred vama se nalaze uobičajeni problemi sa mačjom kožom kojih bi trebalo da budete svesni.

1.Alergijski dermatitis (mačje alergije)
Alergije kod mačaka su čest uzrok svraba. Alergije kod mačaka su obično povezane sa hranom, buvama ili supstancama u vazduhu poput polena, prašine i plesni. Mačke s vremenom mogu postati osetljive na određene sastojke u hrani.

Alergije na hranu se obično manifestuju gubitkom dlake, lezijama i pojavom krasta na telu mačke. U terapiji se koristi eliminaciona dijeta kako bi se ustanovio alergen namirnice koja pravi problem.

Pored toga, alergije se mogu pojaviti i kao reakcija na ujed buva zbog alergijske reakcije na pljuvačku buve. Kao posledica preterane osetljivosti na ujed buve može se pojaviti i alergijski dermatitis.

Ako maca ima alergijski dermatitis doći će do gubitka dlake i pojave crvenila i krasta. Za alergijski dermatitis je karakteristično izrazito češanje kod mačke.

Sastojci pljuvačke koju ispušta buva prilikom sisanja krvi izazivaju alergijsku reakciju koja opet, izaziva svrab.

Iako se smatra da se mačka češe zbog prisustva buva, tačnije bi trebalo reći da se češe zbog alergije na ujed buve.

Zbog nekontrolisanog češanja kandzatma na kojima se često nalaze različite bakterije ovo oboljenje se dodatno komplikuje bakterijskim infekcijama.

Tretmani kod ovog oboljenja se kreću od lekova poput antihistaminika i steroida koji mogu pomoći u kontroli simptoma, do lekova protiv buva, pa čak i upotrebe vazdušnog filtera za uklanjanje alergena.

2.Infekcija kvascima i bakterijske infekcije
Infekcija kvascima i bakterijske infekcije kod mačaka uzrokuju drugi zdravstveni problemi. Kvasac je vrsta gljivice koja živi na koži svih mačaka, ali njeno prisustvo može postati problematično kod onih maca koje imaju zdravstvenih problema poput dijabetesa ili alergijskog dermatitisa.

Neke rase, poput devon reksa i himalajske mačke, takođe su sklone infekcijama kvascima.

Uši su jedno od glavnih mesta za pojavu infekcije kvascima kod mačaka, dok se bakterijske infekcije često dešavaju oko začepljenih folikula dlake.

Bakterijske infekcije mogu izazvati i mačke koje grizu ili grebu kožu noktima prilikom češanja.

Sa infekcijom kvascima ili bakterijskom infekcijom, koža vaše mačke može postati crvena i nadražena ili razviti smeđkast i ljuskav izgled. Takođe se može zapaziti i loš miris kože.

Važno je razgovarati sa veterinarom o tome kako pravilno dijagnostikovati i lečiti infekciju kvascima i/ili bakterijsku infekciju. Veterinar može da prepiše anti-gljivične lekove ili antibiotike koji pomažu u uklanjanju infekcije.

Ali takođe je moguće da je infekciju izazvala osnovna bolest, poput mačje leukemije, dijabetes melitusa ili neoplazije. Ako je to slučaj, vaš veterinar će pored kože pokušati da leči i osnovnu bolest.

3.Mačje akne
Možda zvuči čudno, ali moguće je da mačke pate od akni baš kao i ljudi. Bubuljice i miteseri imaju tendenciju da iskaču na bradi i oko usana mačke. Tačan uzrok mačjih akni je nepoznat, alli dijagnostikovanje je relativno lako nakon što se isključe grinje i lišajevi.

Obično će posebno formulisana mast, maramice ili šampon za mačke izlečiti akne mace i sprečiti pojavu novih.

Dodatak masnih kiselina (omega 3 masne kiseline) može pomoći mačkama kod akni, ali pre nego što promenite ishranu mačke, treba da se posavetujete sa veterinarom.

Veterinar takođe može preporučiti zamenu plastičnih posuda za hranu i vodu za mačke sa posudama od nerđajućeg čelika ili keramike.

4.Šuga (grinje)
Ako vaša mačka neprestano odmahuje glavom ili češe uši, možda su krive grinje. Grinje su mikroskopski paraziti koji stvaraju pustoš na koži vaše mačke, uzrokujući oticanje i iritaciju.

Lako se šire među životinjama, a mogu se preneti i na ljude, dok mačke koje borave na otvorenom češće obolevaju od grinja nego mačke koje žive u kući ili stanu.

Postoje razne vrste grinja, ali najčešća vrsta koja pogađa mačke su grinje u uhu. Grinje koje se javljaju u ušnom kanalu mogu dovesti do pojave infekcije kvascima i bakterijskih infekcija.

Ako vaša mačka ima grinje u ušima možete primetiti pojavu crne voštane supstance ili neprijatan miris koji dolazi iz ušiju vaše mačke.

Jedna vrsta grinje koja se naziva sarcoptes scabiei (“šugarac”) izaziva parazitsko oboljenje kože kod mačaka koje se naziva šuga.

Šuga kod mačaka se često prvo pojavljuje oko ušiju, jer ovaj parazit voli delove tela sa manje dlake. Intezivan svrab prati šugu pa je konstantno češanje često i uzrok dodatnog oštećenja kože koje može prouzrokovati dodatne infekcije i oticanje limfnih čvorova.

Iako je primamljivo isprobati kućne lekove za brzo rešavanje kožnih bolesti kod mačke, važno je pravilno postaviti dijagnozu i lečiti macu kod veterinara.

5.Dermatofitoza
Dermatofitoza se odnosi na gljivice koje izazivaju infekcije. Ove gljivice inficiraju kožu, folikule dlake i kandže kod mačaka.

Ovo kožno oboljenje se obično karakteriše opadanjem dlake i pojavom tipičnih ljuskica na koži, a zahvaćeno područje je obično crveno.

Ako sumnjate na dermatofitozu, važno je da što pre odete kod veterinara, jer se ova gljivična infekcija lako prenosi na druge životinje i ljude.

Jednom kada se dijagnostikuje, dermafitoza se leči antimikotičnim lekovima koji se nanose na kožu ili se daju oralno.

6.Atopijski dermatitis
Atopijski dermatitis znači da se kod mačke razvija reakcija na neke od alergena iz njene okoline ili koji se nalaze u prirodi kao što su buđ, polen i trava.

Simptomi atopijskog dermatitisa se manifestuju kao crvenilo kože, svrab koji dovodi do češanja i/ili lizanja šapa, grebanja lica i ušiju i češanja stomaka.

Posetite veterinara da biste saznali šta uzrokuje atopijski dermatitis kako biste ga mogli lečiti odgovarajućim lekovima.

7.Sporotrihoza
Sporotrihoza je retka gljivična infekcija koja najčešće zahvata kožu i kojom se mogu zaraziti i ljudi i životinje, uključujući mačke.

Ova bolest počinje ulaskom gljivice u otvorenu ranu ili posekotinu, a zatim se pojavljuju male tvrde kvržice ili otvoreni čirevi na nosu mačke, vrhovima ušiju i glavi.

Lečenje oralnim antimikotičnim lekovima traje mesecima, a ponekad i ne deluje.

Sporotrihoza može biti smrtonosna. Takođe se lako prenosi drugim kućnim ljubimcima ili ljudima. Držite svoju macu izolovanu i operite ruke nakon kontakta sa macom dok ne posetite veterinara.

8.Vaške
Vaške se najčešće javljaju kod starijih i dugodlakih mačaka. Ali ne brinite: vrsta vašiju koja živi na mačkama ne širi se na ljude.

Da biste utvrdili da li se vaša mačka grebe zbog najezde vaški, počnite tako što ćete razdvojiti krzno svoje mace da biste potražili vaške.

Ako vaša mačka ima vaške, potreban vam je šampon dizajniran da ubije ovog parazita. Pitajte veterinara za preporuku, jer su neki tretmani protiv vaški toksični za mačke. Obavezno očistite i posteljinu, ogrlicu, četke i češljeve svoje mačke kako biste uklonili jajašca vaški.

9.Rak kože
Rak kože kod mačaka povezan je sa izlaganjem suncu. Posebno su podložne mačke sa belom ili svetlom dlakom. Ako se sumnja na rak kože, veterinar će prvo isključiti druge zdravstvene probleme i utvrditi da li je vašoj maci potrebna biopsija.

Ako se dijagnozom potvrdi rak kože i ako se rak nije proširio, vašoj maci će biti potrebna hirurška intervencija. Tretmani raka kože za mačke takođe uključuju hemoterapiju i terapiju zračenjem.

10.Buve
Infestacija buvama je jedan od najčešćih uzroka problema s kožom mačaka zbog kojih se vlasnici javljaju veterinaru.

Mačje buve su jako sitne i teško ih je uočiti, ali ono što vam nikako neće promaći jesu znakovi njihovog prisustva, odnosno primetićete izmet od buva koji je nalik mlevenom crnom biberu.

Prisustvo buva na vašoj maci može da izazove gubitak dlake, pojavu rana ili upaljenih mesta manjeg ili većeg obima koja nastaju kao posledica češanja, lizanja i grickanja.

Postoje razne ogrlice, sprejevi, ampulice i lekovi koje veterinar može da prepiše vašoj maci za ubijanje i sprečavanje pojave buva. Neki su lokalni lekovi protiv buva koji se primenjuju na kožu vaše mačke, poput ampule, dok se drugi daju oralno.

11. Perut i gubitak dlake
Suva koža (perut) i opadanje dlake (alopecija) ponekad su znaci da mačka može imati zdravstvenih problema. Ali i ova stanja kože mogu biti bezopasna.

Možda ćete videti perut na donjem delu leđa svoje starije mačke, jer više ne može da dođe do tog mesta da se doteraju. Ako ste zabrinuti zbog suve kože ili gubitka dlake kod vaše mace, najbolje je da veterinar pregleda macu.

Stanje kože kod mačaka kreće se od dosadnih, ali izlečivih stanja, do smrtonosnih bolesti.

Zakažite pregled kod veterinara ako vidite znake da se vaša mačka ne oseća prijatno u svojoj koži. Ponekad je potrebno neko vreme da se dijagnostikuje problem, pa što pre posetite veterinara, to bolje.

Dijagnostikovanje kožnih bolesti mačaka

Veterinar ima na raspolaganju mnogo vrsta testova kada je reč o dermatološkim problemima mačaka.

Vaš veterinar može uzeti uzorak sa mesta na koži gde se javila promena i pogledati ga pod mikroskopom. On će tražiti grinje, bakterije ili određene vrste ćelija kako bi utvrdio uzrok problema.

Važno je pažljivo razmatranje istorije bolesti, fizički pregled, rezultati dijagnostičkih testova i u nekim slučajevima, odgovor na lečenje ili modifikovanje dijete ili načina života.

Istorija bolesti mace može pružiti informacije o potencijalnoj izloženosti stvarima koje mogu prouzrokovati kožne bolesti (uključujući buve), o ponašanju koje može sugerisati uzrok (poput svraba) i o odgovoru na terapiju.

Neophodan je pažljiv fizički pregled kako bi se procenila priroda i obrazac kožnih abnormalnosti (uključujući gubitak dlake, crvenilo i prisustvo parazita), što može sugerisati na uzrok kožne bolesti.

U zavisnosti od istorije i fizičkog pregleda, mogu se preporučiti dijagnostički testovi kako bi se isključili određeni uzroci kožnih bolesti.

Lečenje kožnih bolesti mačaka

Dobijanje dijagnoze od strane veterinara je prvi korak u lečenju. Lečenje kožnih bolesti kod mačaka se zasniva na sledećem:

Ako imate posla sa buvama, veterinar će vašu macu lečiti tretmanima za suzbijanja buva, poput sprejeva, ampulica i lekova;
Ako su u pitanju alergije na hranu, vaš veterinar će možda morati da zameni hranu vaše mačke. Alergije na hranu obično se leče uspostavljanjem dijete koja ne sadrži komponente na koje je mačka alergična. Vaš veterinar će morati da koristi lekove koji menjaju imunitet da bi suzbio alergijski odgovor kod vaše mačke;
Lekovi protiv svraba mogu se koristiti da bi se vaša maca osećala ugodnije;
Ako je kod mace prisutan lišaj, biće propisani antimikotični lekovi.
Važno je da sarađujete sa svojim veterinarom kako biste tačno opisali simptome stanja kože kod mace. Tada će vaš veterinar obaviti temeljni pregled i preporučiti odgovarajući tretman.

Apscesi se leče isušivanjem zaraženog mesta i davanjem antibiotika za borbu protiv bakterijske infekcije, a gljivična bolest se obično leči anti-gljivičnim lekovima.

U mnogim slučajevima uzrok bolesti kože kod mačaka može biti prenosiv na druge mačke, a u nekim slučajevima i na ljude, pa je sprečavanje prenosa na druge životinje ili ljude često važna komponenta plana lečenja.

Pažljive konsultacije sa veterinarom mogu vam pomoći da dođete do najbolje strategije koja će sprečiti vašu mačku da izađe iz začaranog kruga svraba, povreda i upale.

Prognoza za kožne bolesti mačaka

U zavisnosti od uzroka i težine kožne bolesti mačke, prognoza za mačke sa ovim stanjima je često povoljna.

Iako postoje retki izuzeci u kojima kožne bolesti mačaka mogu biti pokazatelj ozbiljnije bolesti koja može imati manje povoljnu prognozu, pažljivo poštovanje preporuka vašeg veterinara često će rezultirati rešavanjem problema kod pogođenih mačaka.

Ako znate na koje znakove upozorenja treba paziti kada su u pitanju kožne bolesti mačaka, možete im pomoći da se leče čim primetite nešto što vam se ne čini sasvim u redu.

Ako smatrate da vaša mačka ima problema s kožom, odmah se obratite veterinaru – odmah ćete moći započeti lečenje i poštedećete mačku daljnje neprijatnosti.

svetljubimaca.com

Svake godine 20. juna obeležava se Svetski dan izbeglica, a fokus je na pravu svakog čoveka da bude bezbedan. Uključivanje izbeglica u zajednice je najefikasniji način da im se pruži podrška u ponovnom pokretanju života. 

"Ima nade daleko od kuće", ove godine je glavna poruka Svetskog dana izbeglica.

U Prihvatnom centru u Somboru je tim povodom održana akcija uređenja samog Prihvatnog centra i neposredne okoline naseljenog mesta Šikara. Cilj akcije je ujediniti lokalne aktere i poslati poruku koja je u duhu ovogodišnje parole UNHCR "Ima nade daleko od kuće".

"U Srbiji sam godinu dana i 4 meseca, stekao sam ovde i neke prijatelje, nemam nikakvih problema, nadam se da ću dobiti priliku da odem u Holandiju", rekao je Ahmad Akia iz Sirije.

Kapacitet Prihvatnog centra u Somboru je 300 lica, a trenutno je u ovom centru smešteno 271 lice, najčešće iz Sirije.

"Zamislili smo da akcija bude oslikavanje fasada centra, sadnje sadnica, cveća,tuja, uređenje samog centra i neposredne okoline, i na taj način korisnici će da steknu neki domaćinski pristup centru i na taj način će i više da brinu. Istakao bih da Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, dolaskom komesarke Nataše Stanisavljević na mesto komesara, uspostavlja jednu sjajnu saradnju sa gradom Somborom i PU Grada Sombora i nastojaćemo da ovakvih akcija bude što više i da se na taj način zahvalimo gradu i da doprinesemo da Sombor bude još lepši", rekao je Miloš Tintar, regionalni koordinator Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije

"Naša ideja je da pokažemo u koliko delujemo ujedinjeni, kroz volonterizam, jednu zdravu osnovu društva, možemo da doprinesemo da promenimo savest jer se time volonterizam i bavi, na odnosu prema društvu i jednima prema drugima i danas je pre svega cilj da brinemo jedni o drugima", rekla je Vedrana Bjelajac, projektni koordinator u Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji.

Svetski dan izbeglica slavi snagu i hrabrost ljudi koji su bili primorani da napuste svoju domovinu, a Grad Sombor može da se pohvali da već dugi niz godina pruža podršku i utočište svima koji se nađu na ovom putu.

Izvor: RTV

U Kulturnom centru „Laza Kostić” u Somboru pred publikom će od večeras biti radovi Marka Vukše i Tamare Nedelјković Vukša

U Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” u Somboru večeras u 19 sati biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Celina” autora Marka Vukše i Tamare Nedelјković Vukša, životno-umetničkog para. Pred publikom će biti njene slike i njegove skulpture, radovi koji se međuprožimaju već dugo pa je to slučaj i sada, a o čemu piše Slađana Dragičević Trošić, koja našoj pažnji u pratećem katalogu preporučuje njihove stvaralačke energije i zamisli.

U tekstu naslovlјenom sa „Potencijal celine” ona ističe da s obzirom na to da ovo dvoje umetnika često izlaže zajedno (Zaječar, Tokio, Zrenjanin, Pančevo, Apatin, Beograd), uvek se nađe nova ideja koja njihov rad pomeri u nekom od mogućih pravaca.

Anilizirajući medije i pristupe, ona dodaje da „ako je početak celine različitost medija Tamare i Marka, svakako je tačka spajanja podjednako pročišćena površina platna i skulpture. Živost, razigranost i potencijalna kretanja celine upotpunjena su Tamarinim bojenim polјima koja stoje naspram Markovih monohromnih formi. Izvesna strogost Markovih oblika, sa jedne strane, te blagost Tamarinih, sa druge, inicira spoj taktilnih površina koje računaju na panteističke vrednosti, odnosno sposobnost transformacije celine kroz usaglašenost njenih delova. Kao TiM, radovi im se nadopunjuju – Tamarini nežni, pastelni, zamaglјeni, slojeviti, skriveni pasaži, stoje naspram Markovih konkretnih, kubičnih, kompaktnih formi”.

Može se saznati i da im je ovo jedanaesta izložba, a sa njima, svoj rad izlaže i njihova kćerka, Vaja, koja ima 8 godina.

Biografski podaci kažu da je Tamara Nedelјković Vukša diplomirala 2002. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. U statusu je samostalnog umetnika od 2003. godine. Članica je ULUPUDS-a i ULUS-a. Samostalno je izlagala 19 puta i na više od 180 kolektivnih izložbi, bijenala… Dobitnica je 11 nagrada u oblasti vizuelnih umetnosti. Marko Vukša je 2001. diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde od 2016. god. radi kao docent na predmetu Primenjeno vajarstvo. Samostalno je izlagao 21 put, a kolektivno izlagao na 200 izložbi, bijenala… Realizovao je 35 skulptura u javnom prostoru i kolekcijama u Srbiji, Kini, Japanu i Rumuniji. Dobitnik je 16 nagrada i priznanja za skulpturu u Srbiji, Francuskoj i Kini.

O svom radu prvo nam priča umetnica, koja kaže da se već duži niz godina bavi istraživanjem i eksprerimentisanjem u slikarstvu, od ručne izrade papira (reciklažom starih i odbačenih materijala), preko kolaža do slikarstva na različitim podlogama.

„Aktuelna izložba, odnosno Novi ciklus slika (2021/22/23.) obuhvata seriju radova manjih formata, kao i nekoliko radova većih dimenzija. Manjih ima oko stotinu, sklapaju se u poliptih koji čini celinu većih dimenzija. Raspored slika se može menjati u zavisnosti od koncepta izložbe, mogućnosti galerijskog prostora, raspoloženja i sl.

Kao podloga, osim klasičnog slikarskog platna, korišćene su dezenirane tekstilne tkanine. Leplјenjem, bojenjem, preklapanjem, dobijeni su svojevrsni palimpsesti, višeslojne slike. Apstraktne forme, obrisi cveća, zamrlјane površine, višeslojnost i preplitanje boja i tkanina, asociraju na žensku prirodu i njenu složenost. Ona je nežna i snažna, krhka i jaka, pitoma i borbena, emotivna i strastvena. Kolorit na slikama varira od nežnih pastelnih tonova, žute, roze, bele, zelene do jakih boja - sive, crne i crvene", kaže Tamara Nedelјković Vukša.

Marko Vukša se nadovezuje i objašnjava da je već na završnim godinama Fakulteta načeo temu u vidu razmišlјanja kako opisati prostor koji je osnova skulpture kao trodimenzionalne umetnosti. Tome su sigurno doprineli njegovi profesori i umetnici Milun Vidić i Kosta Bogdanović koje je slušao na predavanjima na različitim Fakultetima. „Dodao bih tome i da me je veoma inspirisala muzika Borisa Kovača kao i jedno njegovo predavanje koje sam slušao baš u to vreme završetka mojih studija. Razmišlјanje o prostoru i obliku odnosno formi koja se u njemu nalazi jasno je odredio tok mog stvaralastva. Nepresušne ideje samo se nadovezuju jedna na drugu često menjajući materijal u kojima ih realizujem”, kaže on i dodaje o postavci na kojoj sad izlažu:

„Skulpture nastale u različitim periodima povezuje nit istraživanja odnosa forme u prostoru. Površina, ploča, masa prostire se u tri ose prostora obuhvatajući ga. Osvajanje prostora dovodi do zatvorenijih formi čineći skulpture sve kompaktnijim. Pazeći na specifičnosti materijala u pokušaju da se iz njega izvuče ono najbolјe i najkarakterističnije, svaka skulptura ponaosob doprinosi harmoniji celine skulptorskog izraza. Na izložbi su izloženi radovi u metalu, drvetu, betonu i papiru.”

Izvor: politika.rs

Javni beležnici pozivaju građane da blagovremeno obave besplatnu overu dokumenata potrebnih za upis u srednje škole i prvi upis na fakultete, čim ih budu imali na raspolaganju, a kako bi taj posao bio završen bez prevelikih gužvi i čekanja.

Overu fotokopija svedočanstava i diploma neophodnih za upis u srednje škole, kao i za prvi upis na fakultet, javni beležnici obavljaju besplatno u sve 224 kancelarije širom Srbije, tokom radnog vremena.

Što se tiče radnog vremena, javnobeležničke kancelarija rade ili od 9 do 17 sati svakog radnog dana, ili od 7.30 do 15.30 sati, u zavisnosti od potreba lokalne sredine. Radno vreme je istaknuto na svakoj kancelariji, a može se izlistati i na sajtu Javnobeležničke komore Srbije (beleznik.org).

Javni beležnici ne naplaćuju ni overu dokumenata za potrebe konkursa za prijem u ustanove učeničkog i studentskog standarda, kao i za potrebe konkursa za korišćenje učeničkih i studentskih stipendija i kredita.

Pored overe ovih dokumenata, kod javnih beležnika besplatno se obavljaju i overe neophodne za upis u predškolske ustanove, kao i za upis u osnovnu školu.

Za nešto više od 10 dana, od 1. jula, sve pušače u Srbiji očekuje novo poskupljenje cigareta po paklici. Razlog za to je akcizni kalendar, koji je usvojen krajem 2020. godine, po kome na početku svakog januara i jula, cigarete poskupljuju zbog uvećanja specifične akcize od 1,5 dinara i to sve do 2025. godine.

Uz nju se na cenu cigareta zaračunava i propocionalna komponenta ovog nameta od 33 odsto, koja ostaje i u narednom periodu ista, a na sve to se dodaje i PDV. Zbog svih tih nameta proizvođaći povećavaju cenu za 10 dinara što znači da će ljubitelji duvanskog dima nakon julskog poskupljenja, u zavisnosti od marke, izdvajati od 320 do čak 610 dinara po paklici. Od tog novca u budžet bi trebalo umesto sadašnjih 82,75 da se slije 84,25 dinara po paklici.

Takva praksa biće nastavljena i u 2024. godini, što praktično znači da nas čekaju još dve korekcije cene naviše kako bi se Srbija uskladilila sa standardima EU, po kojima bi do 2025. godine država umesto sadašnjih 70, trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1000 komada cigareta, odnosno 1,8 evra po paklici. Praktično cigarete ćemo kroz godinu i po dana plaćati po cenama kao u EU, recimo Nemačkoj.

Poskupljuju i elektronske cigarete

I oni koji su klasične cigarete zamenili elektronskim, neće bolje proći jer i tečnost za njihovo punjenje imaće korekciju i to za dinar po milimetru. I ljubitelji nesagorevajućeg duvana, koji je sve popularniji, imaće udar po džepu jer će i oni zbog korekcije specifične akcize najverovatnije morati da izdvoje bar 10 dinara više po pakli.

Sve u svemu Srbija sve brže, bar što se cene cigareta tiče, se približava standardima EU. Ipak, za naše prilike u nekim državama, poput Irske, gde za paklicu cigareta treba izdvojiti i 9 evra, je izuzetno skupo. Ako je za utehu, postoje i države gde je duvan jeftinijii i u proseku se kreće između 3,5 do 5,5 evra pa je jasno da je akcizni kalendar Srbije uglavnom kreiran po njihovom modelu.

Sve je izvesnije da će u narednih godinu i po dana pušači sve skuplje plaćati svoj užitak, pa je realno očekvati da 2025. godine srpske cene duvanskih proizvoda dostignu evropske.

Inače, “duvandžije” ne uvećavaju svakog januara i jula automatski cene, već Vlada Srbije mora da ih odobri i to na osnovu podnetog zahteva svakog proizvođača.

izvor: blic.rs

Pet filmskih ostvarenja iz zemalјa Dunavsko-panonske regije biće prikazano u okviru Glavnog takmičarskog programa 5. izdanja Somborskog filmskog festivala koji traje od 11-14. jula.

Nakon projekcije filma "Ovuda će proći put" Nine Ognjanović, kojim svečano počinje festivalski program manifestacije, publika Somborskog filmskog festivala imaće priliku da pogleda, u okviru Glavnog programa, sledeće naslove - "Dobro došao kući brate","Kajmak", "Praznik rada" i "Falsifikator".

Nit koja spaja filmove jeste poigravanje sa predrasudama, izjavio je selektor Somborskog filmskog festivala Dejan Dabić i dodao da su "u pitanju su nacionalne, političke, seksualne ili je pak po sredi samo potreba da se predrasude prevaziđu. Svaki autor iz svog ugla pristupa temi, ali ono što je zajedničko jeste podsećanje na to koliko su predrasude prisutne, koliko nas sputavaju, ali i isto tako koliko mogu biti opasne, kaže Dabić.

Film "Dobrodošao kući, brate" nastao je u slovačko-češko-srpskoj koprodukciji i donosi priču o lјubavi Slovakinje i Mađara na vojvođanskim prostorima.
Autor se na duhovit način poigrava sa eksplozivnim balkanskim mentalitetom i predrasudama.

Film je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Lisabonu, a u Srbiji publika je do sada imala priliku da ga pogleda samo u Bačkom Petrovcu gde je snimlјen, Novom Sadu i pet slovačkih sela.
Milčo Mančevski, renomirani autor ovenčan venecijanskim Zlatni lavom i mnogobrojnim međunarodnim priznanjima potpisuje novo ostvarenje "Kajmak".
Po rečima autora film nije moguće žanrovski definisati već ga on karakteriše kao "bezobrazan film".

Film donosi priču o dva lјubavna trougla u jednom komšiluku. Radnja je smeštena u moderno Skoplјe i to na mesto gde se nova staklena zgrada nadvila nad trošnom kućom i na taj način besramno pribli?ila dva različita sveta.

Među likovima nema ničeg što ih povezuje sve dok ih na kraju sudbina ne spoji na veoma bizaran način.

Film "Praznik rada" bosanskog reditelјa i scenariste Pjera Žalice, donosi nam priču o posleratnom Sarajevu u kome nacionalne i političke tenzije izbijaju na videlo tokom pripremanja prvomajskog Praznika rad.
Komšije se spremaju za proslavu kada jednog od njih uhapse pod optu?bom da je ratni zločinac.

Nјegov sin želi da otkrije istinu o ocu, dok komšiluk debatuje da li je primereno slaviti praznik usled novonastalih okolnosti.

Uloge u filmu su ostvarili - Branka Katić, Boris Isaković. Jasna Žalica, Muhamed Hadžović, Dženita Imamović Omerović, Vedran Đekić, Emir Hadžihafizbegović, Ermin Bravo, Branimir Popović, Admir Glamočak i mnogi drugi.

Uzbudlјivi nemački film "Falsifikator" Megi Peren biće takođe prikazan u okviru Glavnog programa Somborskog filmskog festivala.

Film prati život mladića jevrejskog porekla tokom II svetskog rata koji lažirajući dokumenta pokušava da nastavi "normalan" život, ali na samom kraju i da se spasi.

Radnja filma zasnovana je na instinitoj priči i podseća nas na to kako predrasude mogu da dovedu do tragičnih istorijskih događaja.

Somborski filmski festival održava se u periodu od 8. do 14. jula ove godine, s tim što su prvi dani rezervisani za predfestivalski program (8, 9, 10. jul), nakon čega se nastavlјa sa Festivalskim programom koji se sastoji od više celina Glavni program, Selekcija filmova mladih autora, Panorama mađarskog filma i prateći program u okviru koga je Kada bi Sombor bio Holivud i drugo.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima je pet lica zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 13 vozača i dva zbog nasilničke vožnje.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su dva lica zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je sedam vozača i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su tri lica zadobila lake telesne povrede. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola i jedan zbog nasilničke vožnje.

Napisan 101 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i izdat 331 prekršajni nalog.

Bokserski klub Sombor osvojio je prvo mesto u finalu plej-ofa Bokserske lige Srbije na Memorijalu "Vlastimir Laci Stanišić" u Prokuplju, saopštio je BSS.

Pehar namenjen najboljem ženskom klubu pripao je bokserkama Crvene zvezde.

Za najbolji klub u konkurenciji kadeta proglašen je Naisus iz Niša. Bokserski klub Sombor osvojio je trofeje u konkurencijama juniora, omladinaca i seniora, za najbolju mušku ekipu i za najbolji tim u Srbiji.

U saopštenju BSS se navodi da se u proteklih osam meseci kroz Boksersku ligu Srbije takmičilo više od 90 klubova i preko 430 mečeva, a trofej je na kraju pripao ekipi iz Sombora.

Za naslov šampiona u muškoj konkurenciji borilo se osam prvoplasiranih ekipa u svim uzrastima i četiri najbolje ekipe kod žena.

"Finalni okršaji bili su podržani punom halom i sjajnom podrškom publike koje je dokazala da je Prokuplje grad sa velikom boks tradicijom i u kome su ponikli i stasali bokseri svetske klase što potvrđuju i njihove biografije i vrhunski rezultati, osvajanje olimpijskih i međunarodnih medalja i priznanja", navode iz BSS.

U muškoj konkurenciji plej-ofa boksovale su ekipe Crvene zvezde i Partizana iz Beograda, niški Naisus, Vojvodina iz Novog Sada, Sombor, Banat, boks klub iz Novog Pazara i domaćin Topličanin. Za titulu šampiona u ženskoj konkurenciji borili su se: Vitez iz Niša, Sombor, Crvena zvezda i Voždovac.

Izvor. zurnal.rs