Iz broda „Jumbo 2“ koji je plovio pod bugarskom zastavom izlilo se juče kod Čelareva u Dunav od 25.000 do 35.000 nafte, koja je zaustavljena kod Batajnice, gde se reka trenutno pročišćava.
Rukovodilac Službe za zaštitu voda JVP „Vode Vojvodine“ Jovan Vignjević kaže da ne očekuje veće ekološke posledice jer je šteta uočena i sanirana na vreme, zajedno sa stručnjacima vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“.
Radnici „Srbijavoda“ sinoć su razvukli mrežu kod Batajnice i ostavili je tokom noći kako bi ta mrlja došla Dunavom do tog mesta i bila prikupljena sa površine Dunava.
„Sinoć smo uspeli da identifikujemo mrlju negde oko 19 časova između Sremskih Karlovaca i Beške dužine oko deset kilometara. U saradnji sa policijom i vojskom kolege su raširile plutajuću mrežu koja je prikupila dobar deo te nafte. Kod Beograda mrlje više nema“, rekao je Vignjević.
Uzeti su uzorci sa dva lokaliteta kod samog broda i u Sremskoj Kamenici, kod Novog Sada i predati su Agenciji za zaštitu životne sredine. Nakon toga će biti identifikovana količina zagađenja. Za to vreme brod kome je iscurilo ovo pogonsko gorivo usidren je u Bačkoj Palanci.
„Izlio se dizel iz rezervoara broda. Inače, brod prema izjavi kapetana plovio je prema Budimpešti, ali je usput u Smederevu pokupio neke kablove. Nije tanker u pitanju nego brod koji je prenosi čvrst materijal. Uginuća ribe nije bilo i dobro je što se nije ništa zadržalo uz obalu. Nafta je lakša od vode pa nema bojazni da su zagađene podzemne vode. Sprečena je veća ekološka katastrofa u odnosu na ono što je moglo da bude“, izjavio je Vignjević.
Kako je nastavio, na terenu su bile angažovane stručne službe vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“, vodna inspekcija, inspekcija za bezbednost plovidbe, pripadnici policijske uprave za borbu protiv privrednog kriminala u Beogradu.
Pregledali su brod po prijavi pokrajinske vodne inspekcije, napravili zapisnike i obavestili tužioca koji će dalje postupati po tim informacijama.
Profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, dr Ivana Teodorović sa Katedre za ekologiju i zaštitu životne sredine, laboratorije za ekotoksikologiju, kaže da je sreća što je voda hlada, velika i brza, pa će doći do lakšeg razblaženja.
U ovakvim incidentima problem je je što se formira film na površini, tanak sloj koji sprečava kiseonik i svetlo da prodru dublje u vodu.
„Nije baš sasvim naivna situacija. U ovakvim slučajevima ima fizičkih i toksikoloških poslednica. Planktonski organizmi, poput fitoplanktona i zooplanktona mogu da se upletu u te naftne mrlje, to su masti. Fizički organizmi mogi biti imobilisani zato što se umaste i ulepe. Sa druge strane, svi vodeni organizmi neselektivno filtriraju ogromne količine vode i gutaju ove naftne mrlje, ali i organizme koji sada mogu imati naftne naslage. To su sve jedinjenja koja su sklona akumulaciji i mogu da završe u lancu ishrane“, rekla je Teodorović.
Sada će doći i do pojačane potrošnje kiseonika u vodi, no u ovom slučaju, ne bi ga trebalo biti u deficitu.
Nada se da će nafta kod Batajnice biti što pre uklonjena, da ne bi na tom delu reke došlo do ubrazane biodegradacije.
„Ugljokovodonici u nafti su dominantni, ali je tu veliki broj različitih jedinjenja. Struktura nafte jako je raznolika, desetine jedinjenja sa razlicitim brojem ugljenika. Zavisi od nafte do nafte kakav im je sastav, neke imaju više teških jedinjenja, neke manje. Tako zavisi i koliko će se brzo razgrađivati, jer se teža jedinjena sporije razgrađuju“, izjavila je Teodorović.
Povoljna okolnost je kako nastavlja i što mrlja nije išla uz obalu gde bi se zadržale naslage nafte. Svakako, ova profesorka narednih par dana ne bi jela ribu iz Dunava upecanu u okolini Novog Sada.
„Ne bih ni preporučila ribolovcima da trenutno bacaju mrežu, ali ne verujem da bi oni to i radili, znaju da je naftu teško isprati i čuvaju svoju opremu i zdravlje. Svakako ne bih pecala ni amaterski narednih nekoliko dana“, istakla je profesorka.
WWF Adria: Posledice izlivanja ove nafte osećaćemo dugo vremena
Ljubiša Mijačić iz „WWF Adria“ kaže da odnos kontaminacije i količine vode u reci Dunav svakako predstavlja značajan faktor u analizi stepena zagađenja, ipak, samo takva analiza nikako nije potpuna i treba je posmatrati sa rezervom.
„Tačno je da Dunav beleži visok vodostaj usled obilnih padavina u predhodnom mesecu ali je takođe tačno da su močvare na priobalju reke Dunav nakon dugo vremena poplavljene i pune vode i da bujaju kao staništa divljih životinja i ptica. Visok vodostaj Dunava će kontaminaciju ovog izlivanja nafte raširiti na dalako veće područje što predstavlja veći problem u kontroli i čišćenju kontaminiranog područja. Prva ugrožena područja su svakako Park prirode Begečka jama i Specijalni rezervat prirode Koviljsko-Petrovaradinski rit“, rekao je Mijačić.
Nafta je kako dodaje, toksična i kancerogena materija za vodene organizme čak i u malim koncentracijama, naročito za ribe. Naftna mrlja sprečava aeraciju voda pa se tako smanjuje procenat kiseonika u vodi što ugrožava vodne ekosisteme i mrežu života sve od mikroorganizama do krupnih riba i sisara.
„Močvarne ptice su direktno ugrožene kako zbog toksičnosti tako i zbog adhezivnih svojstava nafte koja se lepi i ugrožava funkciju perja. Gubitak hidrofobične funkcije perja životno ugrožava ptice pa je globalno najprepoznatljivija slika čišćenja kontaminacije derivatima nafte upravo pranje pernatih životinja. Bez ove funkcije perja, krilati ribari bez adekvatne akcije spašavanja mogu umreti od gladi što nije direktna ali je svakako posledica kontaminacije“, nastavlja naš sagovornik.
Posle dugog vremena suša i niskog vodostaja Dunava, poslednji porast vodostaja i plavljenje močvarnih područja priobalja je ponovo vratilo život u ova područja.
Nažalost, kako ističe, ovaj dugo očekivani „predah od suša“ je ugrozilo ovo izlivanje nafte, a posledice toga i efekte ćemo dugo vremena da osećamo.
Reka Dunav je u pogledu ovog incidenta postala pokretna traka za transport i distribuciju kontaminacije putem vodenog toka, što ćemo dugo vremena pratiti i preko kontaminiranog sedimenta.
„Mi bismo kao organizacija za zaštitu prirode pozvali sve građane, sportske ribolovce, rekreativce, udruženja i sve zajednice nizvodno od mesta kontaminacije da provode više vremena na dunavskim obalama, da izveštavaju i da dele informacije o stanju i zdravlju voda i priobalja. Male akcije mogu da naprave veliki pomak u pogledu zaštite ekoloških staništa i zaštite kvaliteta voda. Ukoliko se i kao pojedinci aktivnije uključimo i budemo više na terenu, možemo imati više kredibilnih informacija da utvrdimo da li su se institucije ponašale odgovorno i da li su pružili svoj maksimum u saniranju štete“, zaključio je Mijačić.
APV: Naftna mrlja bila kod Štranda, a kupači nisu upozoreni
Nažalost, ponovo su naši sugrađani i novinari lokalnih medija bili prvi na licu mesta kad je ogromna naftna mrlja dospela do Novog Sada, inspekcijski organi AP Vojvodine koji su za to nadležni i gradske službe reagovali su tek po podne, saopštavaju iz Akcije progresivne Vojvodine.
„Na fotografijama koje su tom prilikom objavljene jasno se vidi da je naftna mrlja već dospela do novosadske plaže Štrand, a da mnogi posetioci i kupači
toga nisu ni bili svesni. Pitamo se zbog čega su ponovo zakazale inspekcijske službe i službe unutrašnjih poslova zadužene za vanredne situacije? Zbog čega je JKP „Gradsko zelenilo“ u Novom Sadu izdalo upozorenje o zabrani kupanja u Dunavu tek u popodnevnim satima. Život i zdravlje građana ponovo su izloženi riziku zbog neblagovremene reakcije nadležnih“, nastavljaju iz APV.
Podsećaju i da su izlivanja nafte u našu najveću reku nažalost postala već redovna pojava, stoga je bilo neophodno na vreme ustanoviti mehanizme za brzo reagovanje i upozorenje kako bi se umanjio rizik po zdravlje ljudi i nastala ekološka šteta.
