Sombor.info

Studentima su na raspolaganju 3.004 mesta. U osam domova u Novom Sadu 2.653, 208 u Zrenjaninu i 143 mesta u Somboru. Do 10 odsto od raspisanog broja, namenski je opredeljeno za smeštaj studenata iz osetljivih društvenih grupa.

Pravo na smeštaj u domovima imaju studenti koji imaju državljanstvo Republike Srbije i čije prebivalište nije u sedištu visokoškolske ustanove na kojoj studiraju, čije se školovanje finansira iz budžeta Republike, kao i studenti koji imaju državljanstvo države u regionu, koji ispunjavaju uslove konkursa. Studenti iz osetljivih društvenih grupa ostvaruju pravo na smeštaj pod uslovima iz stava 1. ove tačke, i primenom blažih kriterijuma.

Apatin će 29. juna, u četvrtak, obeležiti Međunarodni dan Dunava, a o programu je govorila direktorica JP "Dunavska obala" Apatin Ljiljana Krec.

Na privezištu Apatinske Marine od 18:00 č biće upriličen karneval brodova. U sklopu karnevala biće održana zajednička vožnja dekorisanih plovila određenom trasom. Brodić "Apatinka" takođe učestvuje u karnevalu, a na njemu će svirati tamburaši. Prijave se vrše putem telefona 025 515 00 68, a vožnja je besplatna.

U maloj sali kulturnog centra od 18:30 biće organizovan kviz za decu pod nazivom "Dunavska pitalica", a roditelji svoju decu za kviz mogu da prijave do srede 28.06. do 18 časova Vlasti Milenković na telefon 060 6600 252, a za najbolje mališane pripremljene su i nagrade.

U velikoj sali kulturnog centra od 20:30 č će početi projekcija dokumentarnog filma "Reka života" autora Olivera Fojkara, biologa i filmskog stvaraoca.

Ljiljana Krec je pozvala sve koji su u prilici da pogledaju ovaj zanimljiv film u kojem su prikazane sve lepote i skrivena blaga Dunava u našoj zemlji, kao i da svojim prisustvom od 18h na privezištu "Marine" uveličaju događaj.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru i Odeljenja za vanredne situacije apeluju na građane da ne spaljuju suvu travu, nisko rastinje i ostatke strnih useva na otvorenom prostoru, jer na taj način mogu ugroziti svoju i bezbednost ljudi oko njih, a širenjem požara može se pričiniti velika materijalna šteta na okolnim objektima.

Takođe, podsećamo da je zabranjeno loženje otvorene vatre u šumi i na udaljenosti 200 metara od ruba šume, izuzev na određenim vidno obeleženim mestima.

Ukoliko dođe do požara potrebno je što pre obavestiti vatrogasnu službu na broj 193, a ukoliko je požar manjeg intenziteta građani mogu sami da pokušaju da ga ugase, ali nikako po cenu svoje bezbednosti.
Ovlašćena službena lica intenziviraće kontrolisanje sprovođenje mera zaštite od požara na otvorenom prostoru i protiv osoba koje ne poštuju zabrane biće podnete prekršajne prijave.

Sve zgrade preko 10.000 kvadrata, bilo privatne bilo državne, uskoro će morati da poseduju sertifikate zelene gradnje, tj. energetski pasoš. Zakon o planiranju i izgradnji, kojim se propisuje ova obaveza, uveliko se nalazi u skupštinskoj proceduri, u pitanju su novi propisi za kupovinu i prodaju stanova i pitanje je trenutka kada će oni i stupiti na snagu.

Novi zakon koji se već nalazi u skupštini, a tiče se pitanja zelenih pasoša u sistemu stambenih objekata u Srbiji, uskoro bi mogao da ima značajan uticaj prilikom kupovine nekretnina. Krajem meseca maja Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, izjavio da stanovi neće moći ni da se prodaju , a ni kupuju bez energetskog pasoša.

- Mi već 12 godina imamo pravni okvir i strateška dokumenta koja regulišu energetsku efikasnost zgrada ali za to vreme nije urađeno mnogo iz razloga što nije bilo dovoljno zakonskih rešenja kako bi se to i stimulisalo. Danas sam predstavio izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koje predviđaju veoma mnogo novina kada je u pitanju energetska efikasnost zgrada - prvo predviđaju da sve nove zgrade moraju da imaju zelene pasoše, istakao je ministar Vesić.

Novi propisi, energetski pasoš i uticaj na cenu kvadrata

Milić Đoković, procenitelj za nekretnine kaže za "Blic Biznis" da će ovo imati značajnog uticaja na kupovinu nekretnina.

- Uticaće na kupovinu tako da će doći do normalizacije cena. Tačno će se znati šta se kupuje, a šta prodaje. Lakše će se prodavati stanovi koji manje troše energije, situacija je vrlo slična kao i sa automobilima, lakše se prodaju oni koji manje troše, kaže Đoković.

Šta je zeleni, energetski pasoš?

Zeleni pasoš ili energetski pasoš je sertifikat koji sadrži podatke o energetskim svojstvima zgrade. Sadrži sve podatke o potrebnoj energiji za grejanje, kvalitetu zgrade, kao i preporuke za smanjenje potrošnje energije.

Ove pasoše izdavaće organizacije koje su ovlašćenje od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije. Ovaj dokument biće neophodan prilikom dobijanje dozvole u fazi prijema zgrade.

Kome je potreban zeleni, energetski pasoš?
Energetski pasoš je potreban svima koji žele da rade ili rekonstruišu objekat.
Energetski pasoš je potreban onima koji žele da kupe ili daju u zakup nekretninu
Energetski pasoš je potrreban onima koji uzimaju kredit. Ukoliko kupuju stan ili žele da ga zamene za veći ili pak da adaptirate ili rekostruišete postojeći.

(Izvor: Telegraf Biznis/Blic Biznis)

Na Jadranu nema mnogo razloga za brigu oko ajkula. Iako su ljudi prijavljivali da su viđali ajkule, plaže se smatraju generalno veoma bezbednim.

Posle nemilog događaja u Egiptu, kada je ajkula napala ruskog državljanina, mnogi se pitaju da li su destinacije koje posećujemo na Jadranu – bezbedne.

Iako su mora oko Južnoafričke Republike i Australije najopasnija kada je reč o ajkulama, morski psi zalaze u sva mora, pa i u Jadransko. Istraživanja su pokazala da u Jadranskom moru žive 54 vrste ajkula, a do sada je zabeleženo deset slučajeva napada ajkula na ljude.

Prva tragedija u Jadranu se dogodila u blizini Trsta kada je zbog posledica napada velike bele ajkule žena preminula.

U Hrvatskoj je 1934. godine u mestu Kraljevica nastradala 17-ogodišnja devojka iz Ljubljane. Zatim je 1955. u Opatiji stradala još jedna osoba na samo nekoliko metara od obale, kada je velika bela ajkula ugrizla i odvela u dubine, a telo nikada nije pronađeno. Sledeći napad desio se 1960. godine kod grada Bakra kada je 19-ogodišnji student iz Beograda nastradao.

Pet godina kasnije u Hrvatskoj je zabeležen još jedan napad, ovoga puta na češkog turistu koji je imao 33 godine dok je plivao uz ribarsku mrežu punu tune. Poslednji zabeleženi smrtonosni napad morskog psa u Hrvatskoj se desio 1973. godine a žrtva je bio 21-ogodišnji Nemac. U skorije vreme su se desila samo dva napada na ovom području, 2008. godine kod ostrva Visa. Žrtve su imale sreće i prošle sa manjim povredama.

Kada je u pitanju crnogorsko primorje, situacija je nešto drugačija. Ajkule uglavnom izbegavaju ovo područje i u poslednjih 30 godina nije zabeležen nijedan napad. U vodama oko Boke Kotorske često se mogu videti delfini što navodno ukazuje da na tom mestu nema ajkula.

Napad morskog psa na čoveka koji se nažalost završio smrtnim ishodom, desio se u Crnoj Gori samo jednom. Kod plaže Mogren u Budvi 13. jula 1955. godine ajkula je napala 21-ogodišnjeg studenta elektrotehnike iz Čačka. Izvori ovog događaja su nažalost samo priče lokalnih ribara i meštana prema kojima je velika bela ajkula duga 6,5 metara usmrtila momka.

Napadi ajkule na Jadranu jesu retki, ali evo šta eksperti savetuju da se radi u slučaju da se susretnete sa morskom nemani.

Ne paničite

Zamislite da oko vas kruži ajkula. To nije najbolja stvar koja vam se ikada dogodila, ali najgora stvar koju možete učiniti je panika. „Nemojte da prskate okolo – samo ćete uzbuditi i podstaći interesovanje ajkule“, kaže stručnjak za ajkule Ričard Pirs za CNN.

„Ajkula nema šape ili ruke, pa ako želi nešto da istraži, jedino što može da uradi je da to stavi u usta. Zbog toga često dobijamo istraživačke ujede koji ne dovode do smrti, a ponekad čak ni do ozbiljnih povreda. Ako plivate i prskate, skoro da pozivate ajkulu da dođe da vas istraži ili napadne“, dodaje.

Održavajte kontakt očima

Dok ajkula pliva oko vas, pokušajte da održite kontakt očima.

„Ajkule su predatori iz zasede“, objašnjava Pirs.

„Ako se okrećete i gledate prema njoj sve vreme dok kruži oko vas, neće joj biti ni upola lako, kao kad može da se prišunja otpozadi“, dodaje.

Budite što veći – ili što manji

Ovde se situacija komplikuje. Ako je ajkula očigledno u napadu, morate da delujete što veće u vodi, prema Pirsu.

„Što ste veći u vodi, to ćete više poštovanja dobiti“, kaže. Međutim, ako se čini da ajkula jednostavno prolazi pored vas, Pirsov savet je da se sklupčate u loptu.

„Ako vas ajkula vidi kao konkurenta za svoj izvor hrane, to može biti jedan od razloga da vas napadne. Ako ne želim da me velika bela ajkula vidi kao konkurenciju – i da pokazuje veliko interesovanje za mene – zapravo bih se sklupčao da bih joj bio što manje interesantan“, kaže Pirs.

Ne pravite se mrtvi

To nije medved, već ajkula. Ako se nađete u agresivnom susretu, udarajte, šutirajte i ubadajte osetljiva mesta – ali pazite gde ciljate.

„Postoji priča o udaranju ajkule u nos. To je u redu, ali zapamtite da su odmah ispod nosa usta“, kaže Pirs.

„Ona je pokretni objekat u vodi i ni vi ne ostajete mirni, tako da ono što ne želite da uradite je da na kraju efikasno udarate u usta ili bilo gde u blizini.“

Dobar udarac u škrge može obaviti posao. Ako nosite nešto sa sobom, pretvorite to u oružje.

„Ako ste ronilac sa podvodnom kamerom, upotrebite je, ili otkinite svoju disalicu i koristite je da probodete ajkulu“, kaže Pirs.

Polako se odmaknite

Istiskujući najmanju moguću količinu vode – tj. bez mlaćenja i prskanja – postepeno plivajte unazad od ajkule ka obali.

„Morate pokušati da držite životinju na vidiku i veoma polako i nežno pokušajte da plivate unazad i uđete u plitku vodu. Opet, morate biti oprezni – velike ajkule mogu napasti u veoma malim dubinama“, kaže Pirs.

Ako uradite sve gore navedeno možete se donekle spasiti, ali Pirs kaže da je verovatnoća da se izbegne napad velike ajkule bez povreda mala.

„Ako je bela ajkula u režimu punog napada, u tom trenutku nećete moći mnogo da uradite“, zaključuje on.

Izvor: nova.rs

Letnji raspust i vreme bez nastave na fakultetima otvaraju prostor mladima da zarade novac za letovanje, garderobu, nove uređaje ili izlaske. Kako bi im vreme bilo fleksibilno, odlučuju se za rad po satu, bez obaveze svakodnevnog odlaska na posao. Ipak, struktura traženih poslova se ove godine promenila, te mnogi poslodavci u jeku sezone nemaju dovoljan broj radnika.

Na Infostudu kao i na sajtovima omladinskih zadruga, najveći broj otvorenih pozicija tiče se ugostiteljskih i trgovinskih poslova. Konkretno, poslodavcima su potrebni konobari, kuvari, šankeri, ali i asistenti prodaje kao i osobe za deklarisanje i slaganje robe.

Sa druge strane, mladi se najviše interesuju za pozicije koje ne iziskuju fizički rad, uglavnom administrativnog tipa.

S tim u vezi, kako za Danas kaže Branka Trivešković iz Omladinske zadruge „Bulevar“, oglasi za rad u kol centrima i buticima su uvek aktuelni.

„Bilo da je sezona ili ne, uvek ima mesta na poslovima kao što su kol centri, kako za studente, tako i za nezaposlena lica. Tu je plata od 60.000 do 120.000 dinara. Trenutno su najpotrebniji momci i devojke za otvaranje butika u Knjaževcu i Bačkoj Palanci, a zarada je 320 dinara po satu. U buticima tokom cele godine postoji potreba za radnicima. Rad u njima podrazumeva slaganje robe, kačenje zujalica, ispomoć u radnji i pomoć kupcima. Takođe, ove pozicije otvorene su kako u Beogradu tako i u većini gradova u Srbiji. Satnica se svuda kreće od 260 do 350 dinara, u zavisnosti od lokala“, pojašnjava Trivešković.

Naša sagovornica kaže da najplaćeniji poslovi nisu uvek i najtraženiji, te da, iako se dnevnice za fizički rad kreću od 2.500 do 3.600 dinara, najmanje omladinaca želi to da radi. Sa druge strane, administrativni poslovi garantuju satnicu oko 350 dinara, i za njih se javlja najveći broj mladih.

Trivešković dodaje i da je u porastu broj učenika zainteresovanih za rad preko zadruge, te da ih u zadruzi „Bulevar“ ima preko 1.000. Takođe, da posao najčešće traže studenti do 26 godina, kao i učenici završnih razreda srednje škole.

„Nezaposlenih lica koji preko zadruge žele da dođu do posla je drastično manje. Prema mojoj proceni, to se događa jer su im plate male pa radije odlaze u inostranstvo“, zaključuje ona.

Da su kancelarijski poslovi najtraženiji potvrdila nam je i Teodora Gajić, direktorka omladinske zadruge SBU. Prema njenim rečima, neretko se događa da su za poslove tog tipa zainteresovani omladinci koji nemaju neophodne kvalifikacije da ih obavljaju.

„Svi bi da rade u kancelarijama, bez obzira da li su kompetentni za to. Nekada i roditelji precenjuju znanje i mogućnosti srednoškolaca, pa imamo upit roditelja „Da li dete od 15 godina može da radi u banci i zašto ne?“. Jedno su njihove kompetencije, a drugo šta su zaista sposobni da rade“, kaže Gajić.

Ona napominje da poslodavci preko leta u velikoj meri traže radnike u ugostiteljstvu, a objašnjenje za to vidi u odlasku iskusnijih konobara i kuvara na primorje.

„Ipak, to ne daje posebnog rezultata, jer naši omladinci su ili srednjoškolci ili studenti na školovanju do 24, 25 godina, tako da ih pomenuti poslovi uglavnom ne interesuju“, predočava Gajić.

Direktorka SBU dodaje i da je došlo do čudne situacije kada se radi o izboru posla. Naime, iako poslodavci ne dele poslove na muške i ženske, desila se obrnuta potražnja u odnosu na ranije godine.

„Odvijaju se smešne situacije – devojke traže poslove u magacinima dok muškarci žele da rade „ženske“ poslove. Sada se za lakše fizičke poslove više prijavljuju devojke, a muškarci bi radije da sede u kancelarijama“, kaže naša sagovornica.

Osvrćući se na trenutnu ponudu i plaćenost poslova, Gajić ističe da najviše otvorenih radnih mesta ima u buticima, na recepcijama i u kozmetičkim salonima. Ipak, kao i Trivešković, kaže da su najzraženiji poslovi u kol centrima i administraciji.

„Satnice za nekvalifikovane poslove kreću se od 300 do 450 dinara minimalno, a za kvalifikovane u kojima se traži da omladinci poseduju određeno znanje ili veštine, od 450 – 500 pa sve do 1.000 dinara“, predočava Gajić.

Sa druge strane, Miloš Turinski iz Infostuda kaže za Danas da se neretko događa da za određene sezonske poslove budu više zainteresovani stariji i ljudi srednjih godina, nego sami omladinci.

„Imamo prodavce sladoleda koji su stariji, iako zadruge objavljuju oglase za ovaj posao. Tokom sezone najviše ima posla u ugostiteljstvu i građevini. Ugostiteljstvo je deficitarna profesija, posebno tokom leta, jer kvalifikovani kadrovi idu na primorje što povećava potražnju za konobarima i kuvarima. Poslovi sezonskog branja voća namenjeni su svim generacijama, i tu vlada deficit jer domaćinstva ne mogu pronaći radnike koji će raditi za dnevnice koje uopšte nisu niske. Naime, dnevnice ni u jednoj od ovih profesija nisu male, ali je ljudi sve manje i manje“, ističe Turinski.

Naš sagovornik sugeriše i da u mnogim profesijama postoji nedostatak iskusnih i stručnih kadrova, i da određene poslove iz tog razloga ne mogu obavljati studenti, te ne čudi pojačan priliv radnika iz inostranstva.

„Najbolje plaćeni poslovi su na građevini, gde je dnevnica oko 50 evra. Ipak, mladi ljudi se mogu javiti samo da nose džakove, a za složenije je potrebna kvalifikacija. Zbog toga ne čudi zašto se uvoze ljudi iz istočnih zemalja“, zaključuje Turinski.

Izvor. nova.rs

Grad Sombor upriličio je prijem učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Sombora, koji su u prethodnom periodu ostvarili značajne rezultate na Republičkim takmičenjima. Informacija koja je obradovala sve prisutne je da će grad Sombor prvi put obezbediti besplatne udžbenike za sve đake prvake od nove školske godine. video icon
Radno i paradno – ovako bi se mogao nazvati današnji prijem za najbolje učenike osnovnih i srednjih škola sa područja grada Sombra, koji su ostvarili vrhunske rezultate na republičkim takmičenjima. Đaci su na sastanku sa gradonačelnikom Sombora Antonijom Ratkovićem pohvalili ulaganja u opremanje stručnih kabineta i ukazali šta je ono što im u školama nedostaje.

U toku dana nagrađeni su posebno đaci generacije i učenici osnovne i srednje muzičke škole "Petar Konjović“, koji su u prethodnom periodu ostvarili zavidne rezultate.

Izvor: RTV

Crveni krst Sombor, tokom 26. i 27. juna 2023. godine, krenuo je sa isporukom treće tranše prehrambenih paketa za socijalno ugrožena lica u naselјenim mestima i prigradsko – salaškim naselјima na području grada Sombora, a tim povodom prostorije Crvenog krsta posetio je danas član Gradskog veća zadužen za oblast socijalne zaštite, Darko Smilјanić.

Paketi se sastoje od po tri kilograma pirinča i šećera, četiri kilograma pasulјa, tri litre ulјa, testenine, konzerviranog povrća i drugih prehrambenih proizvoda. Korisnici socijalne pomoći prehrambene pakete moći će da preuzmu u svojim mesnim zajednicama.

Kako je Nikola Jokić gurnuo njen rodni Sombor u orbitu, o uticaju lokalnih medija na demokratske procese u društvu, o NUNS-u, Savetu za štampu, novinarskim podelama i razgovorima sa neistomišljenicima, profesionalnim i etičkim granicama, ženama u novinarstvu i izveštavanju o dva nedavna masakra, u Bermudskom trouglu, govori Tamara Skroza, zamenica glavnog i odgovornog urednika agencije Fonet

Mešajući javni interes sa zainteresovanošću javnosti, mediji su se rukovodili klikovima. Zainteresovanost javnosti je bila velika i ostala u vezi sa tim slučajevima i to je normalno, ali posao novinara je bio da brine o interesu javnosti, dakle svih nas, pa i onih koji su umešani. Imali smo snimak utovara tela u kombi, pa jurnjavu za roditeljima koji ispred škole čekaju da čuju vesti o svojoj deci, pa razgovore sa decom, prenošenje izjava zvaničnika koji su prekršili zakon. Spisak dece nije smeo da se pojavi u medijima bez obzira ko ga je objavio… Deca nisu adekvatni sagovornici u tom trenutku i tom formatu. U tom momentu se ne razgovara ni sa ljudima koji su neposredno umešani u događaj, jer se na taj način zloupotrebljava emotivni i mentalni status sagovornika. I pri tome se javnost dovodi u zabludu, jer ti ne znaš šta će on da kaže. Kodeksom je to propisano da bi se zaštitio sagovornik, ali i celokupna javnost. Jer ako čekam ispred škole da vidim da li mi je dete živo, mogu svašta da uradim. A pre svega, šta pitaš dete kome su ubijeni drugari i šta pitaš čoveka koji čeka da vidi da li će mu dete izneti u kesi ili će mu potrčati u zagrljaj? Kako se oseća?“

S dugogodišnjom članicom Komisije za žalbe Saveta za štampu razgovaramo o statusu ovog tela, primedbama na pristrasnost u njegovom rad, žalbama medija jednih na druge i političkih stranaka na medije.

„Percepcija Saveta za štampu je bolja van nego unutar medijske zajednice…Postoje stvari u vezi sa kojima se i mi u komisiji polarizujemo, ali najvećim delom on se bavi onim za šta je napravljen. Manjim delom je pomerio vrste odluka koje donosi. Zaista nisam zamišljala da ćemo raspravljati, na primer, o međusobnim žalbama medija na medije ili žalbama vladajuće stranke na medije koji ih ne zovu. Uloga Saveta se vremenom menja, ali okvirima u kojima je napravljen. O tome najbolje govori činjenica da su osnivači isti i da je Savet jedina institucija koja u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije redovno beleži isključivo pozitivne ocene. Ima odluka koje bih drugačije donela, ima onih u kojima mislim da smo pogrešili, ali medijska etika nije fizika… Moja nepristrasnost u odlučivanju se vidi i po tome što me napada i jedna i druga strana. Jedna da odlučujem u korist takozvanih nezavisnih medija, a druga strana kaže „ono što ne uništi SNS uništiće Savet za štampu“ i žali se mojim urednicima na moj rad u Savetu. Ako nema zadovoljnih, računam da sam nepristrasna. Ali mi ne možemo da se do kraja decentriramo, da izađemo iz sopstvenog ja. Nekada pogrešiš, nekada budeš pristrasan. I to je u redu, ako nije trend. Priznajem da je moguće da sam pogrešila i da sam u nekim situacijama bila pristrasna, ali ne da idem stranputicom. “

Skroza odgovara na pitanja o svojoj odluci da napusti NUNS, pravu sagovornika na autorizaciju, o posledicama odluka političara da ne govore za određene medije, o obavezi medija da uprkos toj okolnosti dođu do argumentacije druge strane i odsustvu razgovora sa neistomišljenicima.

„Svi koje mi plaćamo, javni funkcioneri, nemaju pravo da vrše diskriminaciju. A odbijanjem poziva medija oni upravo to rade. Onaj koga građani plaćaju ima obavezu da se odaziva na pozive medija. Ako si javna ličnost, onda pretrpi. Jednom će mediji da ti izvrnu izjavu, pa ti demantuj. I uradi to i drugi i treći put…Ima ljudi s kojima ne mogu da razgovaram, koji su me najcrnje vređali, doprineli gubitku mog zdravlja. To se odnosi na dva medija, na Pink i Informer i to je moja granica. Ali sa svima ostalima bih rado razgovarala. Ima urednika tabloida koje sam nekoliko puta zvala i koji ne odgovaraju na moje pozive, s njima bih pravila intervju, uzela im izjavu. Mi treba da radimo svoj posao, a razgovaramo s ljudima koji donose odluke. Nisam za to da se bilo kome uskraćuje pravo glasa i rada. Više puta sam rekla da se, u tom smislu, ne slažem sa zahtevom protesta da se zabranjuje rad medija. Svi treba da postojimo i da radimo, ali u granicama zakona. Neke naše kolege prelaze tu granicu i trebalo bi ih uvesti u zakonske okvire.“

Odgovarajući na pitanja o položaju žene u novinarstvu i granici između aktivizma i novinarstva Skroza kaže: „Borba za ravnopravnost svakog čoveka u društvu nije aktivizam nego baza novinarstva. Humanost i da primetim problem u odnosu na čoveka, da li će se to zvati pravda poštenje ili borba za ljudska prava, nebitno je. Zašto bih se informisala ili prenosila informacije ako ne zato da bih sprečila nepravdu, nepoštovanje zakona, Ustava. U istraživanju koje sam početkom godine radila došli smo do razlika u zaradama između muškaraca i žena i sličnih podataka, ali najpotresniji deo su bile ispovesti žena. U njima piše da su ostavljale bolesnu decu, da nisu išle da posete svoje roditelje na umoru, propuštale porodične događaja zato što su morale da se bore, a ostajale su zakinute za napredovanje i nagrade zato što su se odlučile da rode dete. Muško okruženje ženu kažnjava zato što je odlučila da rodi dete, jer je nema više u kafani, u redakciji i tako dalje. Mislim da je to nedopustivo u 21.veku. Mlađe žene se u novinarstvu diskriminišu, jer su mlade, pa samim tim neiskusne i glupe, a starije, jer su starije, što podrazumeva niz stvari- izgled, dosadile su bogu i narodu, nadrndane su.“

Sagovornica podkasta o medijima tvrdi da nalazi monitoringa štampanih medija, koji periodično priređuje Savet za štampu, pokazuju da su rijaliti programi dramatično značajno uticali na odnos prema pravilima iz Kodeksa novinara Srbije, profesionalizam i etiku.

„Kad smo počeli da radimo monitoring kršenja Kodeksa novinara najviše kršenja događala su se u vezi sa ubistvom Jelene Marjanović, dakle kršenje pretpostavke nevinosti, prava na privatnost, uznemirenje javnosti…To je bio, uslovno rečeno, maksimum kršenja Kodeksa. Sad je taj maksimum daleko pomeren. Zašto? Zato što štampa svakoga dana do detalja prenosi šta se dešava u rijaliti programima. Što na ekranu zvuči jezivo u štampi je još jezivije, jer možemo da mu se vraćamo. I taj se sadržaj sa određenih strana proširio na ostatak novina. Druga stvar je što se jedino politika broji u štampi, u polarizaciji napadi na političke protivnike su mnogo gori. Pošto su mediji slika društva, taj sadržaj nije ništa gori od onog koji vidimo u Skupštini…Publika ne kažnjava medije, jer oni podilaze najnižim strastima publike, tržištu i pretpostavljenom političkom ukusu. A ne bi trebalo da se povode za željama publike, trebalo bi da budu i edukativna tačka, makar malčice prosvetiteljski i na neki način avangarda ovog društva, a ne samo njegovo ogledalo.“

Izvor: cenzolovka.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova pronašli su na više lokacija u Somboru 91 iregularnog migranta koji borave van prihvatnog centra.

U saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije i lokalnom samoupravom, oni su prevezeni u prihvatni centar gde će im biti obezbeđen adekvatan smeštaj.

Akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, a policija će nastaviti da preduzima mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi očuvala stabilan javni red i mir na teritoriji Zapadnobačkog okruga.

Izvor: RTV