Sombor.info

Kada su u aprilu 2021. godine postavlјena bela plastična „zvona“ namenjena prikuplјanju staklene ambalaže, ovdašnji stanovnici, tradicionalno skeptični, nisu bili previše ushićeni realizacijom ovog regionalnog projekta pod nazivom „Upravlјanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu”.

Ipak, dve godine kasnije za najveći broj Somboraca je postala gotovo rutina da staklenu ambalažu odlažu upravo u te kontejnere, pa su se i napori organizatora ove akcije pokazali kao opravdani. Za Sombor su lokalna samouprava, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), NALED i kompanija „Sekopak“ uz finansijsku podršku „Apatinske pivare“ obezbedili 150 „zvona” za odlaganje stakla.
Mada su se sami Somborci i na ovaj način pokazali kao privrženici reciklaže, pošto uvek može i bolјe kada je u pitanju zaštita životne sredine, „Sekopak“ koji je operater za upravlјanje ambalažnim otpadom, u saradnji sa Gradom Somborom i Javnim komunalnim preduzećem „Čistoća“ organizovao je još jednu akciju prikuplјanja staklene ambalaže. Tako je u glavnoj gradskoj Ulici Kralјa Petra Prvog, ispred lokala „Buda bar“, pod sloganom: „Donesi staklenu ambalažu i osvoji poklon“, uspešno završena akcija prikuplјanja staklene ambalaže na koju su se građani u većem broju odazvali, a u zamenu za ambalažni stakleni otpad su im uručeni prigodni pokloni. U okviru ove ekološke akcije, održana je i interaktivna radionica za najmlađe koja je imala edukativno-zabavni karakter.

- Firma „Sekopak“ je na konkursu dodelila gradu Somboru 150 zvona-kontejnera za odlaganje staklene ambalaže i ovom uspešno sprovedenom akcijom naš grad nastavlјa saradnju sa njima. Tokom proteklih godina, Sombor je mnogo toga uradio po pitanju uklanjanja divlјih deponija, pošto smo do danas uspeli da očistimo oko 80 odsto ovakvih nerezonskih i nelegalnih odlagališta otpada, pa sad imamo sliku novih zelenih površina na mestima gde su bile deponije - naglasio je Slobodan Stanić, gradski većnik zadužen za zaštitu životne sredine, vidno zadovolјan odzivom pre svega mladih ovoj eko-akciji čiji je cilј da poveća stepen zaštite životne sredine kao i podstakne društveni aktivizam i edukaciju Somboraca.

Ovo je bila samo jedna u nizu ekoloških aktivnosti koje uvek podržava grad Sombor, pa je tako tokom prošlog meseca u saradnji sa ovdašnjom Polјoprivrednom stručnom službom „Sombor“ i Udruženjem SECPA koje okuplјa najveće proizvođače i distributere pesticida, uspešno obavlјena akcija prikuplјanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilјa, utrošenih u polјoprivrednoj proizvodnji. Tokom te akcije prikuplјeno je 10.772 kilograma plastične ambalaže koja je, umesto na njivama ili otvorenom plamenu, završila na reciklaži, što je za čak dve tone više u odnosu na prošlu godinu, a najveće količine otpada prikuplјene su u jednom od najmanjih sela somborskog atara, Doroslovu

Izvor: dnevnik.rs

I posle 27 godina od uspešnog kloniranja poznate ovce Doli javljaju se brojne kontroverze koje se tiču moralne prihvatljivosti, kao i da li je moguće sprovesti ga nad ljudima.

Naučnici na Roslin institutu u Edinburgu u Škotskoj implantirali su ćelijsko jezgro ovce u jaje koje je naknadno oplođeno da bi se stvorio klon. Ovca Doli rođena je 5. jula 1996. godine i živela je šest godina do 14. februara 2003. godine. Imala je šifrovan naziv „6LL3“, međutim ime su joj dali farmeri koji su pomogli njenom porođaju.

Dolin život nije bio nimalo lak. Prerano je ostarila, bolovala od artritisa i bolesti pluća i eutanazovana je 2003, a njeni preparirani ostaci čuvaju se u Škotskom nacionalnom muzeju.

Dolin debi iako je bio jedan od najvećih otkrića u nauci, izazvao je buru oko praktične vrednosti i etike kloniranja, uključujući mogućnost kloniranja ljudi. Trenutno više od 40 zemalja – uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Japan – zvanično zabranjuje kloniranje ljudi. U drugim zemljama, uključujući Ameriku i Kinu, ne postoji zakonska zabrana.

Niko nikada nije klonirao ljudsko biće, međutim posle ovce Doli naučnici nisu stali, klonirani su psi, mačke, svinje, krave, konji. Deo razloga je to što kloniranje može dovesti do dubokih genetskih grešaka, koje mogu dovesti do rane i bolne smrti. U isto vreme, laboratorije u raznim zemljama uspešno su klonirale ljudske embrione u svrhu proizvodnje matičnih ćelija koje se mogu koristiti u medicinskim terapijama.

Brojna istraživanja su i nakon toliko godina pokazala da većina ljudi smatra da je kloniranje životinja moralno neprihvatljivo, samim tim odbijaju da se taka vrsta eksperimnta izvrši i na ljudima.

Međutim, stručni izveštaj za Evropsku komisiju dopušta „mogućnost“ da se hrana potekla od potomaka kloniranih životinja nađe na tanjiru evropskih potrošača. Razlog tome je uvoz mesa i mlečnih prerađevina iz trećih zemalja, kao i uvoz živih životinja i genetskog materijala za životinjsku reprodukciju u Evropskoj uniji.

Kloniranje je proces koji u najširem smislu označava stvaranje identične kopije nečega. U biologiji se odnosi na procese kojima se stvaraju kopije fragmenata DNK (molekularno kloniranje), stanica (stanično kloniranje) ili organizama.

Od Dolinog rođenja, naučnici su klonirali više od 20 vrsta, uključujući konje i kućne ljubimce. Ali, oni su ustuknuli od kloniranja ljudskog bića.

„Mislim da je ono gde povlačimo crtu ako ćemo koristiti genetske manipulacije, moramo da budemo izuzetno oprezni i moramo da tražimo teške posledice bolesti koje bismo kontrolisali. Zato što, sa mnogo ovih stvari, nije samo osoba na kojoj radite genetsku manipulaciju, već to potencijalno utiče na sve generacije koje su pred nama“, rekao je ranije za Al Džaziru Keri Braun iz Centra za bioetiku Univerziteta u Torontu.

Ali naučnici se i dalje nadaju da će koristiti tehnologiju kloniranja koja je dovela do Dolinog rođenja kako bi izlečili razorna stanja, kao što su Parkinsonova bolest ili povrede kičmene moždine.

Rad na medicini matičnih ćelija u prošlosti je bio otežan tehničkim izazovima, kao i etičkim pitanjima, ali je dobio podsticaj pre tri godine kada su biolozi konačno stvorili ljudske matične ćelije koristeći isti proces koji je proizveo Doli.

Do tada, najprirodniji izvor ljudskih matičnih ćelija bili su ljudski embrioni preostali nakon IVF tretmana, čija je upotreba u istraživanjima kontroverzna.

Izvor: n1info.rs

Nikoli J., muškarcu koji je uhapšen nakon što je na internetu osvanuo snimak kako seksualno zlostavlja životinju kod Obrenovca, preti do dve godine zatvora!

Podsetimo, na Tviteru je osvanuo uznemirujući snimak na kojem se vidi kako muškarac maltretira životinju i seksualno je napastvuje.

Muškarcu prete dve godine zatvora

Kako saznajemo, jezivi snimak je nastao, kako se sumnja, 25. juna ove godine. Nakon prijave 2. jula, policija je izašla na lice mesta ali nisu zatekli osumnjičenog.

Za njim je raspisana policijska potraga, a on je uhapšen posle tri dana potrage.

Osumnjičenom se na teret stavlja krivično delo zlostavljanje i mučenje životinja.

Maksimalna kazna predviđena za ovo krivično delo je dve godine zatvora!

- Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine - navodi se u Krivičnom zakonu.

Kako saznajemo, Nikola J. je rodom iz Hrvatske, a u Srbiju se doselio devedesetih godina. Osumnjičeni nema krivični dosije.

- Ispitano je nekoliko osoba, u pitanju su sva posredna saznanja. Svi ispitivani su saslušani u svojstvu građana. Očekuje se da se ispita i čovek koji je snimao događaj, zbog čega je sve to usnimio, šta se dogodilo - navodi izvor "Blica".

Nakon što je uhapšen, Osnovno javno tužilaštvo u Obrenovcu je odredilo zadržavanje do 48 časova osumnjičenom, a očekuje se da u tom roku bude i saslušan kod tužioca.

Uznemirujući snimak osvanuo na internetu
Na snimku se vidi kako muškarac drži kozu za rogove i siluje dok ga drugi, koji snima, bodri, navija i smeje se dok nemoćna životinja pokušava da se odbrani.

Na Tviteru je objavljen navodni identitet muškarca, kao i da se radi o osobi sa Umke.

Kako se navodi, odmah je pozvana policija, koja je izašla na lice mesta, ali nisu zatekli osumnjičenog muškarca.

Izvor: blic.rs

Od 1. novembra građane Srbije očekuje novo poskupljenje struje za osam odsto i gasa za 10 odsto, a u maju 2024. godine uslediće nova poskupljenja sa istim procentima, navodi se u novom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju.

Uprkos najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „ako situacija sa energentima ostane ovakva, neće biti potrebno poskupljenje struje“, prema izveštaju MMF tog uvećanja će biti kao što je prvobitno bilo planirano.

„Potrebno je dalje povećanje cena struje i gasa u novembru ove i tokom 2024. godine da bi se eliminisale sve budžetske subvencije državnim energetskim preduzećima do kraja aranžmana sa MMF i da bi se finansirala preko potrebna investiciona potrošnja u narednim godinama“, navodi se u izveštaju MMF.

Navedeno je da cene gasa i električne energije koje nisu za domaćinstva „ostaju niske u poređenju sa konkurentima, pa dalja poskupljenja ne bi trebalo materijalno da utiču na konkurentnost preduzeća“.

U izveštaju je navedeno da se Vlada Srbije saglasila da je potrebno dalje povećanje cena struje i gasa.

„Vlasti su veoma svesne izazova sa kojima se suočava energetski sektor i posvećene su sveobuhvatnim reformama kako bi se obezbedilo stabilno i pouzdano snabdevanje energijom, poboljšala energetska efikasnost i, na srednji i dugi rok, značajno smanjile emisije ugljenika, a saglasne su da je za postizanje tih ciljeva potrebno dalje povećanje cena struje i gasa“, naveo je MMF.

Izvor: danas.rs

majka Ljubica J. (37) iz Jagodine doživela je veliku neprijatnost prošle nedelje kada je letovala na grčkoj plaži Nea Flogita, koje se nalazi na poluostrvu Halkidi. Nju je vlasnik pansiona u kom je boravila sa dvoje maloletne dece isterao iz objekta samo zato što je na plaži koja je u okviru ovog smeštaja, jela kolače koje nije kupila na licu mesta. Svoje nezadovoljstvo podelila je u jednoj od Fejsbuk grupa u kom turisti iz Srbije razmenjuju iskustva u vezi sa letovanjem u Grčkoj, a za Nova.rs Ljubica kaže da još uvek ne može da veruje šta ju je snašlo. Nakon njenog ispričanog iskustva, na društvenim mrežama počela su da se otkrivaju neka "nova pravila" grčkih ugostitelja zbog kojih se turistima diže kosa na glavi.

Ljubica je samohrana majka dvoje dece – desetogodišnjeg Marka i petogodišnje Dunje. Njih troje su prošle nedelje otišli na odmor u Nea Flogitu, živopisno letovalište koje se nalazi u centralnom delu poluostrva Halkidiki.

Boravili su u jednom lokalnom pansionu sve dok im vlasnik nije rekao da napuste plažu i pansion jer su nekulturni. Ljubica za Nova.rs prepričava kako joj je jedan „bezosećajan Grk“ pokvario odmor sa decom.

„Svake godine letujemo i ovako nešto nam se nikada nije desilo. Boravili smo u jednom pansionu, imali smo doručak i večeru, dok smo se za ručak snalazili – ili smo jeli na plaži ili smo išli do grada, kako god. Nekada bismo kupili nešto u gradu, a onda jeli u pansionu. I onda nas je jednog dana dočekala scena kao iz horor filma“, priseća se Ljubica.

Četvrtog dana odmora, Ljubica i deca su se na plaži „sladili“ slatkišima koje su kupili na putu do plaže.

„Deca su videla kolače u jednoj poslastičarnici i iako smo za doručak u hotelu imali razne čajne keksiće, ipak su poželeli nešto drugačije. Kupila sam svima po dva kolača, zapakovali su nam, dobili smo i viljuškice i uputili smo se na plažu. Čim smo stigli, otvorili smo plastičnu kutiju i počeli smo da ih jedemo. Baš u tom momentu pojavio se jedan momak rekavši nam da spakujemo kolače u torbu jer je strogo zabranjeno da se jede hrana koja nije kupljena na plaži“, priča dalje ova turistkinja.

I ona i deca su, kako kaže, bili u čudu, ali su ipak razumeli situaciju.

„Pitala sam zbog čega, a on je rekao da je politika hotela takva da je na ovoj plaži na kojoj se, inače, kupaju gosti još jednog hotela, zabranjeno da se jede hrana koja nije iz njihovog bara i taverni. Okej, iako mi je odgovor totalno bezveze, deca su deca, šta fali što nešto grickaju, ali u redu. To vam je kao kada uđete u jedan restoran da popijete piće, a iz torbe izvadite žu žu ili tako nešto. Razumem, zaista“, navodi Ljubica.

Sutradan su, prema njenim rečima, deca spakovala nešto od hrane koja im je ostala od doručka i dali su Ljubici da im ponese na plažu, pa da imaju kad ogladne. Tada je, bukvalno rečeno, nastao pakao.

„Bolje da sam ruku slomila nego što sam uzela te keksiće od dece. Zapravo, bil oje ovako: pošto nisu sve pojeli, deca su spakovala u jednu kesicu ono što im je ostalo na tanjiru, pa smo poneli na plažu. Posle kupanja, uzeli smo da se zasladimo i kao i prošli put, pojavio se onaj momak, ali sada je pored njega bio i vlasnik pansiona. Osuli su drvlje i kamenje na nas, govorili su kakav je to način, kakav smo mi narod, pa kako se to ponašamo, dajemo loš primer drugim gostima tako što raznosimo hranu po plaži, kako nas nije sramota. Pitali su nas je l nam nije bila dovoljna hrana u restoranu, pa smo još i poneli na plažu, kao najbolje da uđemo u vodu i da jedemo. Ma, nećete verovati šta nam je sve izgovorio. I na kraju je rekao da se spakujemo i odjavimo sa njegove plaže i iz njegovog pansiona. Zamislite!“

Iako je pokušala da objasni da nema ništa lošeg u tome što je, umesto da se baci ostatak hrane, ponela sa sobom, „bezosećajn iGrk“ ipak nije želeo da je sasluša..

„Nisam imala kome da se požalim, vratili smo se u smeštaj, na brzinu smo se spakovali i odjavili. Nisu nam vratili novac za onih pet dana koliko je još trebalo da ostanemo tamo. Ja sama sa dvoje male dece, niti znam gde ću, niti šta ću. Srećom, čitavu scenu na plaži posmatrala je jedna žena koja me je odmah zaustavila i uputila me na neki solidan apartman gde smo i proveli naredne dane. Još uvek ne verujem šta se dogodilo. I to sve zbog kolača. Ajde u redu, prvi put hrana nije bila njihova, pa razumem opomenu. Ali da se naljute što smo poneli njihovu hranu…. neću vam više nikada doći, fuj!“, ispričala je Ljubica.

Nova pravila grčkih ugostitelja

Fejsbuk grupa „Grčka info“ preplavljena je različitim upozorenjima naših turista koji su na nekoj od grčkih plaža doživeli neprijatnost i to uglavnom od vlasnika apartmana u kojem borave.

Tako je jedna članica grupe opisala svoje negativno iskustvo i to sa iste ove plaže na kojoj je boravila Ljubica iz Jagodine.

„Želim da upozorim sve koji idu u Nea Flogitu na vlasnicu plaže i poslastičarnice. Ukoliko želite da kupite kuglu sladoleda i da jedete na plaži (u tom slučaju košta 2 evra) vlasnica ne dozvoljava, već insistira da vas usluzi na plaži i ta ista kugla vam u tom slučaju košta 6.5 evra bez prethodnog upozorenja. Kada je pitate zbog čega je ta cena, ona kaže pa zato što jedete na plaži. Inače, od danas važi pravilo da i bebe moraju da poruče pice, koliko osoba i ležaljki toliko pića koja su kod nje skuplja od ostalih (cenjena pomorandža je 6.5 evra, pivo 6 evra itd) i to odmah po dolasku na plažu, ne možete u toku dana da poručite već mora odmah. Izbegavajte“, napisala je ova turistkinja.

„Najlepša poslastičarnica u Flogiti i najskuplja mislim… Lepo za sedenje na tom delu plaže, palmice… A ja se čudim što svako veše prazno“.

„Na Skijatosu, plaza Megali Amos, drugarica prišla da se javi, razmenimo par reči, posle par minuta su prišli da joj traže 5e jer stoji pored mene, iako ne koristi ležaljku, pa vi vidite“.

„Ne radi se o nezasitim Grcima nego ove godine su im papreni zakupi plaže i inspekcije im non stop dolaze i proveravaju radnike tako da oni nisu krivi nego lokalna samouprava“, samo su neki od komentara ispod ove objave.

A onda se pridružila još jedna članica grupe svojom pričom.

„Želim da se pridruzim u kritici ugostitelja u Nea Flogiti. Mi smo bili gosti hotela M…….. i uredno smo ispred hotela naručivali piće uz ležaljke. Međutim, moj suprug je otišao da mi donese voćni kolač iz obližnje poslastičarnice i kupio sebi kuglu sladoleda da pojede na plaži. Momak koji radi kao barmen tu na plaži pomenutog hotela arogantno je došao i izderao se na nas da ne može sladoled i kolač da se jede na plaži?! Šta se to dešava?! Videla sam ljude koji krijući jedu voćku na plaži, bake kriju sendvič koji daju unucima. Pa kao gost hotela imala sam doručak i platila piće na plaži i ne smem slatkiš da uzmem?! Ali zato oni sluđe pomfrit, bruskete, i još neke gluposti. Sramota“, napisala je ova turistkinja.

Izvor: nova.rs

Peti po redu Somborski filmski festival biće održan od 11. do 14. jula 2023. u organizaciji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor.

Prestižno priznanje Somborskog filmskog festivala "Specijalni Ernest" za doprinos dobrim filmovima, na osnovu odluke direkcije festivala, ove godine će posthumno biti dodeljen reditelju Mladomiru Puriši Đorđeviću, velikanu evropske kinematografije. Priznanje će u njegovo ime primiti njegova ćerka Lidija Andrić tokom svečanog zatvaranja festivala 14. jula.

Film "Usta puna zemlje", koji je Puriša Đorđević završio neposredno pred smrt i koji je do sada prikazan na nekoliko prestižnih festivala, biće prikazan 11. jula u 23 časa u okviru sekcije „Kad bi Sombor bio Holivud“ u Atrijumu gradske kuće u Somboru.

Ovo ostvarenje je ekranizacija istoimenog romana Branimira Šćepanovića u kome glavnu ulogu tumači Somborac - Radivoje Raša Bukvić, kao i druga poznata imena poput Sonje Kolačarić, Andrije Kovača, Lazara Jovanova, Aleksandre Rukavine i drugih.

„Puriša Đorđević ostavio je neizbrisiv trag ne samo u srpskom već i u evropskom filmu. Njegov izuzetno bogat i raznovrstan opus svrstava ga u stvaraoca modernog filmskog izraza koji izaziva publiku kako odabirom tema tako i filmskom naracijom“, rekla je Vesna Šašić, direktorka Festivala i dodala: „Ne samo dužinom karijere i brojem filmova koje je ostavio iza sebe već i originalnim autorskim pečatom Puriša Đorđević upisao se u red najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih autora.“

Puriša Đorđević (1924 - 2022) tokom svoje duge karijere snimio je više od 80 filmova, od čega 20 igranih filmova, a ostao je zapamćen po ostvarenjima sa kojima se proslavio i na evropskom planu - „Devojka“, „San“, „Jutro“, „Podne“ i drugim. Njegovi filmovi prikazivani su na najprestižnijim filmskim festivalima poput Venecije i Berlina, a dobitnik je i nekoliko Zlatnih arena u Puli.

Filmovi koji će biti prikazani tokom 5. Sombroskog filmskog festivala su nagrađivana ostvarenja sa značajnim referencama najvećih regionalnih i međuarodnih festivala, izjavio je selektor ove filmske smotre Dejan Dabić.

Debitantski film “Usekovanje” reditelja Siniše Cvetića objedinio je nagradu žirija za režiju i nagradu publike na moskovskom festivalu, a u zgusnutoj dramaturgiji i rediteljski vrlo zrelo, dočarava portret savremene porodice. Radnja filma prati dan kada se obeležava Slave tokom koje se razotkrivaju mnoge porodične tajne i problemi.

Film će biti prikazan na dan otvaranje festivala 11. jula u 21.30 časova. Uloge u filmu su ostvarili - Pavle Mensur, Bojan Žirović, Aleksandra Balmazović, Marko Grabež, Anita Ognjanović, Zlatan Vidović, Dubravka Kovjanić, Milica Janevski, Aleksandar Đurica, Aleksandra Pleskonjić Ilić, Jovana Gavrilović, Momčilo Pićurić, Vahid Džanković.

Film koji potpisuje rediteljski dvojac Dušan Zorić i Matija Gluščević “Da li ste videli ovu ženu” svetsku premijeru imao je u Veneciji, a nagrađivan je i na festivalima u zemlji i u inostranstvu. Ovo je nesvakidašnji triptih o sredovečnoj ženi, u kome je glavnu ulogu ostvarila proslavljena hrvatska i regionalna glumica Ksenija Marinković, svoj kvalitet bazira na originalnosti autorskog koncepta. U ostalim ulogama pojavljuju se Isidora Simijonović i Boris Isaković. Film će biti prikazan somborskoj publici 13. jula u 21.30 časova.

Slovenački “Jahači” u režiji Dominika Menceja kao svojevrsna balkanska varijanta čuvenog filma “Goli u sedlu”, donosi priču o dva mladića koji, sa preuređenim mopedima u choppere, kreću u svojevrsnu potragu za slobodom. Na svom putu susreću i druge "jahače", ali neočekivani obrt menja njihov plan. Jednu od glavnih uloga je ostvario fantastični Nikola Kojo. Film je prikazivan na regionalnim festivalima poput Sarajeva i Zagreba, a ovog leta stiže i u Somobor. Projekcija je zakazana za 12. jula u 21.30 časova.

Somborski filmski festival održava se u periodu od 8. do 14. jula ove godine, s tim što su prvi dani rezervisani za predfestivalski program (8, 9, 10. jul) nakon čega se nastavlja sa Festivalskim programom koji se sastoji od glavnog programa, selekcije filmova mladih autora, panorame mađarskog filma i pratećeg programa u okviru kojeg je i selekcija "Kad bi Sombor bio Holivud".

Ulaz na sve programe festivala je besplatan, a projekcije i prateći programi održaće se u Atrijumu Gradske kuće na Trgu Koste Trifkovića i dvorištu Gradskog muzeja u Somboru. U slučaju lošeg vremena lokacija glavnog programa premešta se u Narodno pozorošte Sombor, svečanu salu Gradske kuće i veliku salu Kulturnog centra "Laza Kostić".

Izvor: RTV

Pedagoškom asistentu I. O. (26) iz Bogojeva, koji se sumnjiči za seksualno zlostavlјanje mališana iz PU „Poletarac“ u Odžacima, rešenjem sudije za predhodni postupak Višeg suda u Somboru produžen je pritvor zbog 50 krivičnih dela: 12 oblјuba zloupotrebom položaja, 26 nedozvolјene polne radnje i 12 prikazivanje, pribavlјanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, saznaje „Dnevnik”.

Kako je za naš list potvrdila portparol somborskog Višeg suda Manela Operta Podunavac, njemu je pritvor produžen i može trajati najduže do 3. avgusta zbog bojazni da bi uticao na svedoke, u kratkom vremenskom priodu mogao ponoviti krivična dela, zbog postojanja osnovane sumnje da je počinio oblјubu zloupotrebom položaja i zbog uznemirenja javnosti.

- Pritvor je produžen zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da bi okrivlјeni boravkom na slobodi mogao ometati postupak uticajem na svedoke i to zakonske zastupnike oštećene dece, da bi boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo koje mu se stavlјa na teret, a ovo iz razloga što postoji osnovana sumnja da je okrivlјeni izvršio više krivičnih dela uperenih protiv polne slobode, te da je na taj način iskazao visok stepen upornosti, bezobnzirnosti i doslednosti, te zbog postojanja osnovane sumnje da je okrivlјeni predmetne inkriminisane radnje preduzimao u dužem vremenskom periodu u kontinuitetu od 1. septembra 2022. do 4. maja 2023. godine, prema većem broju oštećenih - dece rođene 2017., 2018, 2019. i 2020. godine, zloupotreblјavajući položaj lica kome su deca iz pedagoške ustanove bila povrena na staranje i negu - pojašnjava Operta Podunavac.

Pedagoškom asistentu iz Odžaka pritvor je produžen i zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivična dela oblјuba zloupotrebom položaja, za šta je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina, odnosno od pet do 12 godina, kao i zbog uznemirenja javnosti, imajući u vidu da su način izvršenja dela, kao i težina posledice doveli do uznemirenja javnosti koje može da ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Vrtić dobija portira i psihologa
Na zahtev roditelјa, od septembra će u PU „Poletarac“ na ulazu biti portir, a stalno zaposlenje će dobiti i psiholog.
Prema rečima jednog od roditelјa, zahtevali su da se dodatno uposli još vaspitača i da se u svim prostorijama vrtića gde borave deca postavi video nadzor, ali im je rečeno da je to kompleksan proces. On je istakao za naš list da su, nakon što je otkriveno šta je I. O. radio deci, u Odžake dolazili stručnjaci iz Novog Sada kako bi mališanima pružili potrebnu psihološku pomoć.

Operta Podunavac napominje da se okrivlјeni I. O. tereti da je izvršio veći broj krivičnih dela uperenih protiv polne slobode i na taj način iskazao visok stepen bezobzirnosti, upornosti i doslednosti, da je inkriminisane radnje preduzimao u dužem vremenskom periodu u kontinuitetu (od 1. septembra 2022. do 4. maja 2023. godine) prema većem broju oštećenih - dece, zloupotreblјavajući položaj lica kome su deca iz predškolske ustanove bila poverena na staranje i negu, te da su o predmetnom događaju izveštavala brojna sredstva javnog informisanja, pa i sa nacionalnom pokrivenošću, što je dovelo do uznemirenja javnosti stanvonika Odžaka koje je u ovom trenutku i dalјe takvog inteziteta i kvaliteta da može da ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postrupka.

Podsetimo, javnost je za nečasne radnje I. O. saznala kada je jedan četvorogodišnjak roditelјima ispričao kako ga je u vrtiću nagog fotografisao nakon čega su oni odlučili da provere detetove navode. Posle razgovora sa psihologom utvrđeno da je detetov iskaz verodostojan, a slučaj je prijavlјen policiji.

Izvor: dnevnik.rs

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, potpisao je danas, sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije, Ugovor o sufinansiranju projekata prevencije nelegalnog odlaganja otpada i uklanjanje u 2023. godini.

Potpisanim Ugovorom, Ministarstvo zaštite životne sredine, dodelilo je Gradu Somboru finansijska sredstva u iznosu od 1.442.807,25 dinara, po Javnom konkursu za sufinansiranje realizacije projekata prevencije nelegalnog odlaganja otpada i uklanjanje u 2023. godini, koji obuhvataju aktivnosti u vezi sa pružanjem podrške jedinicama lokalnih samouprava u sprečavanju nelegalnog deponovanja otpada i prevenciji nastajanja novih divlјih deponija na teritoriji Srbije.

Ova sredstva namenjena su za sufinansiranje projekta tehničke sanacije i biološke rekultivacije divlјe deponije u naselјenom mestu Bezdan, gde je u dužem vremenskom periodu odlagan komunalni i građevinski otpad. Projektom je predviđeno da se na predmetnoj lokaciji zasnuje travna površina, potom zaštitni pojas od visokog rastinja, te se predviđa i postavlјanje nadzorne kamere, kao i tabli sa upozorenjem na zabranu bacanja otpada i time postane izletničko-rekreativni lokalitet.

Državna sekretarka u Ministarstvu polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dušanka Golubović, zajedno sa predstavnicima Republičke veterinarske inspekcije, veterinarskim stanicama i proizvođačima, održala je sastanak regionalnog kriznog centra na temu pojave bolesti afričke kuge svinja u Srbiji.

Sa tim u vezi, Štab za vanredne situacije grada Sombora održao je dana 04.07.2023.god. sednicu o prevenciji bolesti afrička kuga svinja, a kojom je predsedavao gradonačelnik i komandant Štaba za vanredne situacije grada Sombora Antonio Ratković. Na navedenoj sednici predočene su informacije i razmotrena je aktuelna epizootiološka situacija gde je ustanovlјeno da na teritoriji grada nema potvrđenih slučajeva afričke kuge svinja kod domaćih i divlјih svinja.Takođe usvojen je i zaklјučak o formiranju Lokalnog kriznog centra za afričku kugu svinja na teritoriji Grada Sombora gde su definisane mere i zadaci svih članova u cilјu sprečavanja pojave, praćenja kretanja i kontrole zarazne bolesti afričke kuge svinja na teritoriji grada.

Afrička kuga svinja je virusna bolest koja pogađa domaće i divlјe svinje, nije opasna po zdravlјe lјudi, nema vakcine i jedini način borbe je poštovanje strogih biosigurnosnih mera propisanih za držaoce svinja i korisnike lovišta.

U Srbiji je od početka godine potvrđeno 15 slučajeva afričke kuge kod divlјih svinja i 54 slučaja kod domaćih svinja, zaklјučno sa 03.07.2023. godine. U okruženju je prisustvo iste potvrđeno u Republici Srpskoj i Hrvatskoj.

U cilјu informisanja javnosti o merama prevencije, zaštite i sprečavanja širenja bolesti afričke kuge svinja, u naselјenim mestima grada Sombora, lovačkim društvima, prodavnicama stočne hrane i drugim vidnim mestima biće istaknuti plakati koje možete videti u prilogu ove vesti.

Pedagoški fakultet organizator je i domaćin „Letnje škole istorije i kulture Srba” koja okuplja srednjoškolce iz naše zemlje i Hrvatske

Druženje mladih iz Srbije i Hrvatske nastavlja se i ovog leta. Pedagoški fakultet u Somboru prošle godine po prvi put je organizovao „Letnju školu istorije i kulture Srba” u kojoj je povezao mlade iz Vukovara i Sombora tokom petodnevnog kursa na kome su srednjoškolci slušali o nacionalnoj istoriji, ali i o tome da je poznavanje svojih korena način uspostavljanja veza i saradnje sa narodima u okruženju. Ova saradnja dogovorena je nakon što je dr Saša Marković, dekan Pedagoškog fakulteta, lane posetio Vukovar.

Ove godine saradnja je proširena. Tako su uz mlade iz Vukovara u Sombor stigli i srednjoškolci iz Zagreba. Dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru navodi da je iz Vukovara stigla grupa gimnazijalaca, a sada su prvi put iz Zagreba došli učenici Srpske pravoslavne opšte gimnazije „Kantakuzina Katarina Branković”. Domaćini su im srednjoškolci koji uče na smeru za učenike sa posebnim sposobnostima za istoriju i geografiju u Gimnaziji „Veljko Petrović” u Somboru.

Letnja škola traje od 3. do 7. jula, a predviđeno je da svakodnevno imaju po dva časa predavanja i dva časa vežbi na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Predavaće im i sa njima razgovarati istoričari, dekan dr Marković, prof. dr Mihael Antolović, te profesori srpskog jezika i književnosti dr Sanja Golijanin Elez i dr Marijan Jelić,.

Vreme u Somboru neće proteći samo u nastavi, već je ovo prilika da srednjoškolcima iz Vukovara i Zagreba njihovi vršnjaci pokažu svoj grad i njegova vredna istorijska zdanja, da ih podsete da je ovde započelo školovanje učitelja kod Srba, ali i omoguće im da vide najveću sliku na platnu kod nas „Bitka kod Sente” u većnici Gradske kuće. Poslednjeg dana Letnje škole planiran je izlet u Novi Sad koji se realizuje i uz finansijsku podršku Udruženja Srba iz Vukovara, dok je i grad Sombor pomogao fakultetu da budu dobri domaćini.

„Ovo jeste prilika da se deca, vršnjaci međusobno povezuju i druže, ali istovremeno i da nešto nauče i prošire svoje znanje i razumevanje nacionalne istorije. U ovom vremenu globalizacije kod mladih je povremeno potrebno reafirmisati njihova identitetska uporišta, podsetiti ih na nacionalnu istoriju, jezik i pismenost. Upoznajući ih sa tim vrednostima, učimo ih da je to i način na koji se povezujemo sa drugima i stvaramo jedinstvenu zajednicu naroda po kojoj se prepoznaju evropske vrednosti. Mi možemo da negujemo svoj identitet i da gradimo mostove i naučimo da male razlike među narodima nisu povod za neprihvatanje već, naprotiv, za stvaranje bliskih veza i mostova među nama”, kaže dekan dr Marković.

Na kraju „Letnje škole srpske istorije i kulture” mladim polaznicima biće podeljene i diplome.

Izvor: politika.rs