Sombor.info

Jovana Tomić (21) iz Šapca studira Učiteljski fakultet u Beogradu. Uspešno je završila drugu godinu, što bi se reklo - očistila je sve ispite, pa je pomislila kako bi mogla da radi preko leta, da zaradi nešto para, pa da ode na more. Razmišljala je šta da radi - da bude promoter, hostesa, šankerka ili da deli letke, radi u igraonici, a možda i da bere borovnice ili šljive u rodnom mestu. A onda ju je cimerkina sestra pitala da joj čuva dete nedelju dana, na šta je Jovana rado pristala i za to dobila "finu platu". Tako je i došla na ideju da ponudi usluge čuvanja dece, a onda se, blago rečeno, dogodio šok - u jednom danu Jovanu je pozvalo čak četiri porodice s pitanjem kada bi mogla da dođe na razgovor za posao.

„Pozdrav. Ako je nekoj porodici potrebna pomoć oko čuvanja deteta/dece dok su roditelji na poslu, pišite mi. Ja sam studentkinja Učiteljskog fakulteta, imam iskustva sa decom (radila sam u igraonicama, čuvala sestrinu decu). Ne bih da imam obavezu oko spremanja obroka, ali ako je roditeljima lakše, nije problem, dogovorićemo se. Čuvala bih klince starije od godinu dana. Nema fiksne cene, sve se dogovaramo“.

Ovako je glasio oglas studentkinje Učiteljskog fakulteta Jovane Tomić koja je odlučila da na mesec dana radi kao bebisiterka, kako bi zaradila novac i otišla na more.

Iako je isprva mislila da radi kao hostesa ili trgovac u jednom butiku i to preko Omladinske zadruge, Jovana se predomislila u trenutku kada ju je cimerkina sestra pitala da joj čuva decu nedelju dana.

„Sestra moje cimerke je tražila ženu koja bi joj čuvala klince od pet i sedam godina i onda joj je cimerka rekla da sam završila sa fakultetom za ou godinu i da bih verovatno mogla. Pristala sam, naravno, nisam imala predstavu koliko bi to koštalo, ali je žena bila i više nego korektna. Mislim da mi je dala više para nego što je trebalo“, priznaje Jovana.

Jovana je čuvala dečake pet dana, a jedino je trebalo da im pripremi doručak, dok je majka dečaka spremala ručak dan ranije.

„Moja obaveza je bila da nam spremim doručak, dok bih ručak samo podgrejala. Dečaci su zaista dobri, već su veliki, nikakvih problema nije bilo, čak štaviše, baš nam je bilo zanimljivo. I kada mi je njihova mama platila skoro 500 dinara po satu, a bila sam nekad osam , nekad šest, bila sam šokirana. Rekoh, ako nađem posao bebisiterke na jedan mesec, odoh sigurno na more i to ranije nego što sam planirala“, kaže nam ova studentkinja.

I onda je na društvenim mrežama objavila oglas u kom je ponudila usluge čuvanja dece. Tada je, priznaje, usledio šok – već prvog dana imala je četiri poziva za posao.

„Nisam mogla da verujem. Zaista. Ljudi su, bukvalno, bili očajni, hitno im je trebala pomoć oko dece. Prva žena koja me je pozvala odmah je rekla da dođem već danas na razgovor. Delovalo mi je kao da joj je hitno, a da ne može nikog da pronađe. Onda su se javili drugi roditelji, ispitivali su me preko telefona, pa smo se dogovorili da za tri dana dođem na razgovor. Ipak bih volela da obiđem sve porodice, pa da i sama procenim. Naravno da i oni žele mene da upoznaju i da vide ko im ulazi u kuću i čuva decu, ali nije ni meni svejedno. Danas ima raznih prevara, tako da ćemo cimerka i ja zajedno da idemo na te razgovore, pa se nadam da ću odmah odlučiti, a i da ću se dopasti roditeljima“, priča nam Jovana.

Beograd ili rodni kraj

Kada se završio ispitni rok, Jovana je mislila da spakuje kofer i da se vrati u rodni kraj, pa da do septembra tamo nešto radi.

„U toku je sezona branja borovnica, uskoro će i rane šljive, tako da sam mislila da nešto od toga radim. Bila bih kući, ne bih imala nikakvih troškova i ostao bi mi čisto zarađen novac. S druge strane, u Beogradu mi je teže, iako živim u studentskom domu, ipak preko leta ne radi menza. U sobi nemamo frižider, što znači da bih morala da kupujem gotovu hranu, tako da bi mi sva zarada otišla upravo na hranu. Međutim, kad se neplanirano desio posao bebisiterke gde, između ostalog, i ja doručkujem i ručam sa klincima, shvatila sam da mi je definitivno ovo najbolja opcija, a pritom se sjajno snalazim sa decom. Obožavam decu, zato sam i upisala Učiteljski fakultet. Tako da, planiram da radim mesec dana, koliko god da zaradim, biće dovoljno jer ne plaćam kiriju od sto i više evra pošto živim u domu, tako da vam se za mesec dana javljam iz Grčke sa plaže“, poručuje Jovana.

Iz beogradskog bebi servisa za Nova.rs potvrđuju da je potražnja za bebisiterkama velika, ali da je tako tokom cele godine.

„Članovi porodice imaju specifično radno vreme, rade prve i druge smene, tako da im je potrebna pomoć oko čuvanja dece. Neki misle da je manja potreba za bebisiterkama od septembra, kada se završe odmori i deca krenu u vrtiće i škole, međutim iskustva pokazuju da to nije tako jer su deca često bolesna, a roditelji ne mogu da otvaraju bolovanja, pa im je potrebna podrška i pomoć“, objašnjavaju iz bebi servisa.

Dodaju da se porodice često vežu za bebisiterke, pa ih angažuju i kada dete ide u vrtić, „za svaki slučaj“.

„Bebisiterka je član porodice i onda je ne puštaju tako lako. Tako da je potražnja tokom cele godine, zaista. S druge strane, imam utisak da je preko leta možda malo zatišje u pogledu potražnje jer mnogi ljudi su na odmorima, pa se kombinuju sa bakama i dekama, kako gde može, u skladu sa svojim mogućnostima“, kažu iz servisa.

Izvor: nova.rs

Na obali Dunava, kod Šumske uprave Apatin, danas je pronađena neeksplodirana ručna bomba.

Mesto gde se bomba nalazi obezbeđuju pripadnici Policijske stanice Apatin sve dok ne dođu stručne ekipe iz Beograda zadužene za njeno uništavanje.

Pretpostavlja se da je vlasnik mine želeo da je se reši, ali se umesto u policiju, gde je mogao da je preda bez ikakvih posledica u ovih mesec i više dana, odlučio na neodgovoran i opasan potez - da je ostavi na neobezbeđenom mestu, lako pristupačnom svakom prolazniku i time ih dovede u životnu opasnost. Pukom srećom bomba je na vreme uočena i niko nije stradao.

Izvor: apatinskenovine.rs

„Veliko mi zadovoljstvo i čast što imam priliku da najavim početak 5. Somborskog filmskog festivala i prikazivanja filmova u ovom prelepom gradu, jednom od najlepših u Srbiji poznatom po pesnicima, slikarima, umetnicima, pogotovo što se ove godine održava pod sloganom ‘Za one koji dolaze’. Slogan nas podseća da je manifestacija posvećen mladosti, onome što nas nadahnjuje, onome što dolazi, onome što je naša budućnost“, ovim rečima je Ljiljana Stjepanović poznata srpska glumica, u prepunom Atrijumu Gradske kuće u Somboru, otvorila manifestaciju.

Svečanost otvaranja 5. Somborskog festivala su vodili glumci Žarko Stepanov i Nina Grahovac, nakon čega je održana projekcija debitantskog filma Nine Ognjanović „Ovuda će proći put“, a zatim je prikazano poslednje ostvarenje Mladimira Puriše Đorđevića „Usta puna zemlje“..

„Svežina i aktuelnost 5. izdanja Somborskog filmskog festivala ogleda se u njegovom filmskom repertoaru. U sve četiri programske selekcijama uočićete oznaku koju daju oni koji dolaze – mladi, nesputani mudri, hrabri“, izjavila je Vesna Šašić, direktor Somborskog filmskog festivala i dodala: „Pored filmova za publiku smo pripremili i brojne prateće programe. Oni predstavljaju neku vrstu dopune filmova, njihov komentar, zanimljiv dijalog, kao i mogućnost da letnje dane i večeri Somborci i drugi gosti provedu na lep način.“

Svečanosti otvaranja je prethodilo otvaranje izložbe „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979.“, kao i vožnja oldtajmerima, dok je publika tokom večeri mogla da pogleda na drugim lokacijama još neka filmska ostvarenja. U Kabareu Narodnog pozorišta prikazan je film “Usekovanje” reditelja Siniše Cvetića, dok je u Dvorištu Gradskog muzeja održana projekcija filma “Sitne priče” koji potpisuje reditelj Szász Attila.

U naredna četiri dana, tokom trajanja ove međunarodne filmske smotre koja je posvećena kinematografiji Dunavsko-panonske regije, publika će imati priliku da pogleda selekciju filmova u više programskih celina – Glavni program, Selekcija filmova mladih autora, Panorama mađarskog filma i prateći program u okviru koga je i selekcija “Kad bi Sombor bio Holivud”, koju potpisuje selektor Dejan Dabić.

Žiri koji će ocenjivati ostvarenja u Glavnom programu su Dušan Milić, reditelj, scenarista i producent, Ana Vučković Denčić, novinarka, dramaturškinja i književnica, i Tamara Aleksić, glumica. Selekciju filmova mladih autora vrednovaće reditelj Goran Nikolić, glumica Danica Radulović i glumac Nikola Šurbanović.

Drugi dan Festivala biće posvećen promociji knjiga Filmskog centra Srbije: „Srpski film: Pedesete“ Saše Radojevića i „Kritički vodič kroz srpski film 2018-2022.“ Đorđa Bajića i Zorana Jankovića. U večernjim časovima održaće se projekcije filmova: „Dobrodošao kući brate“, „Jahači“, „Ni bez tebe“ i „Kajmak“.

Izvor: nedeljnik.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru, u okviru centralne akcije pojačane kontrole saobraćaja, kontrolisali su 1.889 učesnika u saobraćaju, od kojih je 166 sankcionisano zbog nepoštovanja saobraćajnih propisa.

Najviše je otkriveno prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa kako vozača, tako i putnika - 60, dok je iz saobraćaja isključeno 28 vozača koji su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola, a troje vozača je zadržano do istrežnjenja.

Apelujemo na vozače da budu odgovorni prema sebi i drugima, da poštuju ograničenje brzine i koriste sigurnosni pojas na način na koji je to predvideo proizvođač vozila, da ne voze pod dejstvom alkohola i poštuju sve ostale saobraćajne propise, jer na taj način čuvaju svoj i živote drugih učesnika u saobraćaju.

Izvor: RTV

Znate one ljude koji jedu kao provaljeni, a nikad se ne ugoje? Napokon znamo kako je to moguće.

Svedoci smo dosta sukoba oko navika u ishrani mršavih ljudi. Pretpostavljamo da jedu zdravo većinu dana ili da su veoma aktivni. Međutim, to često nije tačno. Mršavi ljudi nisu nužno mršavi zato što manje jedu. Ljudi sa prekomernom težinom imaju višak kilograma ne nužno zato što jedu previše. Ima još nešto. Naši mršavi prijatelji naručuju hranu za poneti, piju slatka pića i ne libe se vina ili piva svaki dan kada se vrate kući s posla. Kao i svi ostali!

Pa kako, zaboga, uspevaju da ostanu mršavi?

Odgovor 1: Naši vitki prijatelji ponekad unose manje kalorija tokom dana. Uzeće picu za ručak, ali će preskočiti večeru, na primer.

Oni bi takođe mogli da budu aktivniji, ne obavezno jer idu svakodnevno u teretanu, već tako što više šetaju, ne drži ih mesto, migolje se, kreću, parkiraju auto dalje od prodavnice… Ali i to važi za mali broj mršavih ljudi.

Odgovor 2: Mršave osobe imaju aktivan enzim koji reguliše metabolizam i često se ne aktivira (iako postoje načini da se ‘zapali’) kod gojaznih ljudi. Taj enzim zove se AMPK i energetski je senzor u našim telima, a opisan je kao neka vrsta „čarobnog metka“ za zdravlje. Aktivira se kao odgovor na niske nivoe energije, a njegova primarna funkcija je da pomogne telu da pretvori uskladištene šećere i masti u energiju. Kada se aktivira, AMPK pomaže u povećanju brzine metabolizma, što može dovesti do gubitka težine i drugih zdravstvenih koristi. Nažalost, kako starimo, naša tela prirodno proizvode manje ovog enzima.

Ovaj malo poznati protein pomaže metabolizmu aktiviranjem puteva koji razlažu uskladišteni glikogen i masne kiseline. Glikogen je složeni ugljeni hidrat koji se skladišti u jetri i mišićima i može se razgraditi u glukozu da bi se koristio kao energija. Masne kiseline se, s druge strane, skladište u masnom tkivu i mogu se osloboditi po potrebi da bi se koristile kao gorivo. Kada se aktivira AMPK, on promoviše razgradnju zaliha masti u telu. Dakle, ako mislite da biste smršali efikasnijom aktivacijom AMPK u vašim ćelijama, u pravu ste.

Postoji nekoliko načina da se poveća aktivnost AMPK u telu. Jedan od načina je fizička aktivnost, jer vežbanje aktivira AMPK i može pomoći u ubrzavanju metabolizma. Drugi načini za povećanje AMPK uključuju zdravu ishranu koja sadrži malo rafinisanih šećera i ugljenih hidrata, bogatu voćem, povrćem i nemasnim proteinima.

Pored uticaja na metabolizam, AMPK takođe igra ulogu u regulisanju apetita i unosa hrane. Kada se aktivira, AMPK može smanjiti glad i smanjiti unos hrane inhibiranjem proizvodnje određenih hormona koji stimulišu apetit.

Restrikcija kalorija je povezana sa mnogim korisnim efektima na starenje, dijabetes i rak. Neki od ovih efekata su posredovani AMPK. Pokazalo se da restrikcija kalorija aktivira AMPK preko više mehanizama. Prejedanje inhibira AMPK, a aktivnost AMPK je smanjena kod gojaznih osoba, navela je dr Biljana Novković za sajt Selfhacked.

Izvor: nova.rs

Somborska Opšta bolnica "Dr Radivoj Simonović" raspisala je oglas za prijem u radni odnos. Oglas prenosimo u celosti.

Oglas za prijem u radni odnos

Raspisuje se:

O G L A S

I

Za prijem u radni odnos na NEODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom DVOJE (2) DOKTORA MEDICINE za obavljanje poslova:

1. DOKTORA MEDICINEna Internom odeljenju, Sektor za internističke grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku, odnosno
2. DOKTORA MEDICINEna Odeljenju za hirurgiju, Sektor za hirurške grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku.

* * * * * * * * * * * * * * * *

Pored opštih uslova predviđenih zakonom kandidat prilikom prijavljivanja na oglas za obavljanje poslova pod tačkama I.1. i I.2. treba da ispunjava i sledeće uslove:

• završeno visoko obrazovanje, i to:
• • na integrisanim akademskim studijama iz oblasti medicinskih nauka, po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine, odnosno
  • na osnovnim studijama iz oblasti medicinskih nauka u trajanju od najmanje pet godina, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.

Potrebna dodatna znanja/ ispiti/ radno iskustvo za obavljanje poslova pod tačkama I.1. i I.2.:

• položen stručni ispit za zvanje doktora medicine
• posedovanje licence za obavljanje poslova doktora medicine izdate od strane Lekarske komore Srbije
• najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine.

Potreban stepen stručne spreme za obavljanje poslova pod tačkama I.1. i I.2.: VII/1

* * * * * * * * * * * * * * * *

Prilikom prijavljivanja na oglas za obavljanje poslova pod tačkama I.1. i I.2. potrebno je dostaviti:

• molbu u kojoj su precizno navedeni kontakt podaci i naziv poslova za koje se kandidat prijavljuje
• overenu fotokopiju diplome o završenom visokom obrazovanju iz oblasti medicinskih nauka, i to:
• • na integrisanim akademskim studijama iz oblasti medicinskih nauka za zvanje doktora medicine, po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine, odnosno
  • na osnovnim studijama iz oblasti medicinskih nauka u trajanju od najmanje pet godina za zvanje doktora medicine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine
• overenu fotokopiju uverenja o položenom stručnom ispitu za zvanje doktora medicine
• overenu fotokopiju licenceza samostalan rad na poslovima doktora medicine izdate od strane Lekarske komore Srbije – ukoliko kandidatu nije izdata licenca u obzir će se uzimati i rešenje o postojanju uslova za izdavanje licence za samostalan rad na poslovima doktora medicine, s tim da će izabrani kandidat biti u obavezi da dostavi i fotokopiju licence odmah po njenom izdavanju
• potvrduposlodavca/ ustanove o dužini radnog iskustva u zvanju doktora medicine (za kandidate koji nemaju najmanje šest meseci radnog staža u navedenom zvanju u obzir će se uzimati i iskustvo stečeno u toku obavljanja obaveznog pripravničkog staža i samo u tom slučaju kandidati treba da dostave potvrdu ustanove/ zavoda u kojoj su ga obavili)
• uverenje Nacionalne službe za zapošljavanje o kretanju na evidenciji lica koja traže zaposlenje – ne starije od 8 dana od dana raspisivanja oglasa
• dokaz o promeni prezimena u skladu sa priloženom dokumentacijom, ukoliko je došlo do promene– overenu fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih ili izvoda iz matične knjige venčanih
• dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (uverenje nadležnog suda) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• dokaz da kandidat nije osuđivan za krivična dela (uverenje nadležne policijske uprave ili policijske stanice) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• overenu fotokopiju ličnog kartona o izvršenim imunizacijama/ vakcinalnog kartona ili potvrdu o vakcinalnom statusu kao dokaz o izvršenoj imunizaciji na Hepatitis B i Morbile(ukoliko ne postoji dokaz o vakcinaciji ili kandidat nije vakcinisan protiv virusa Hepatitisa B i Morbila, neophodno je da kandidat uradi analizu prisustva antitela na Hepatitis B i Morbile IgG klase i priloži overenu fotokopiju rezultata analize)
• kratku biografiju (Curriculum Vitae– CV)

Kandidati koji se budu javili na oglas mogu biti pozvani na razgovor radi pružanja dodatnih podataka koji mogu biti važni za odluku o prijemu (prethodno iskustvo u radu, prosečna ocena u toku školovanja, dodatno obrazovanje ili osposobljenost, dužina trajanja školovanja, itd.).

Odluka o izboru kandidata biće objavljena na internet prezentaciji Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, www.bolnicasombor.org.rs u roku od od 30 dana od dana zaključenja oglasa.

Odabrani kandidati su dužni da pre zasnivanja radnog odnosa dostave lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova na koje su izabrani, kao i overenu fotokopiju dokumenta iz kojeg se vidi da su kandidati započeli imunizaciju protiv virusa Hepatitisa B odnosno Morbila, ukoliko do sada nisu vakcinisani protiv ovih zaraznih bolesti ili ukoliko su rezultati izvršenih analiza na prisustvo antitela negativni (proces imunizacije izabranih kandidata biće podržan od strane Opšte bolnice, u vezi čega će kandidati biti kontaktirani po objavljivanju odluke o izboru kandidata). Ukoliko izabrani kandidat u ostavljenom roku ne dostavi ili ne može da dostavi uverenje o zdravstvenoj sposobnosti i overenu fotokopiju dokumenta iz kojeg se vidi da je kandidat započeo imunizaciju protiv virusa Hepatitisa B odnosno Morbila, ukoliko do sada nije vakcinisan protiv ovih zaraznih bolesti ili ukoliko su rezultati izvršenih analiza na prisustvo antitela negativni, isti će biti odbijen, a vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice će pod istim uslovima odabrati drugog kandidata koji se prijavio i ispunjava uslove po Oglasu.

Odabranim kandidatima koji budu primljeni u radni odnos za obavljanje poslova opisanih pod tačkama I.1. i I.2. će ugovorom o radu biti određen probni rad koji će trajati do 6 (šest) meseci.

Rok za podnošenje prijava je 8 (osam) dana od dana objavljivanja oglasa na Oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Sombor.

Prijave na oglas sa potrebnom dokumentacijom dostaviti preporučenom pošiljkom ili putem kurirske službe na adresu:

Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor

1. Vojvođanska br. 75

25000 Sombor,

sa naznakom „za oglas za doktora medicine“ ili lično preko Službe protokola u Upravnoj zgradi – soba br.12 u VREMENU OD 08⁰⁰ DO 14⁰⁰ ČASOVA.

Prijavom na oglas kandidat daje svoju saglasnost za obradu podataka o ličnosti u svrhe izbora za prijem u radni odnos.

Neblagovremene, nedozvoljene, nepotpune i nepotpisane prijave, kao i prijave uz koje nije priložena sva potrebna dokumentacija neće se uzimati u razmatranje.

Po okončanju oglasa predata dokumenta se neće vraćati kandidatima.

Tekst oglasa možete preuzeti u odeljku Radni odnosi. Oglas je aktivan u periodu 12.07.2023. – 19.07.2023.

Somborska policija podnela je krivičnu prijavu protiv muškarca od 50 godina, zbog sumnje da je sa njiva u okolini grada ukrao više od 3.000 metara električnih kablova za napajanje sistema za zalivanje

Policija je navela da je u jednoj od šest krađa, kako se sumnja, učestvovao i muškarac (26) iz okoline Sombora, protiv koga je takođe podneta krivična prijava.

Sumnja se da su njih dvojica tada isekli kablove koje su, kada je naišao čuvar, ostavili i pobegli.

Kablovi su bili vlasništvo tri firme kojima je pričinjena šteta od oko 8.700.000 dinara, saopštila je Policijska uprava Sombor.

Svojevremeno, dok je postojala velika Jugoslavija, bile su veoma popularne auto-trke u kojima su učestvovala takozvana nacionalna vozila poput popularnih „fića“ i „stojadina“.

Na tim nadmetanjima, bilo da je reč o reli trkama poput čuvene „Sutjeske“ ili vožnje između čunjeva, dominirali su takmičari somborskog Auto-moto kluba „Magnet“. Država se „od to doba” promenila, baš kao i vozni park zaljubljenika u auto- moto sport, pa se i u Srbiji zapatila disciplina auto-trke zvana trke ubrzanja, izuzetno popularna u Americi u kojima učestvuju prerađena vozila, takozvani dragsteri.

Sa ovim tipom trka upoznali su se proteklog vikenda i Somborci. U subotu i nedelju je Sombor prvi put bio domaćin auto- trke ubrzanja na 201 metar u organizaciji Sportskog auto i karting saveza (SAKS) koju su podržali lokalna samouprava i Turistička organizacija grada. Dvodnevne auto- trke su vožene na deonici Čonopljanskog puta, između Sombora i naseljenog mesta Čonoplja. Imajući na umu veliku tradiciju svojih sugrađana u auto-moto sportu, učesnike i ljubitelje ove manifestacije je pozdravio i gradonačelnik Antonio Ratković i simboličnim davanjem znaka za start, proglasio početak prve trke.

Predsednik Sportskog auto i karting saveza Vojvodine Miloš Brkić zahvalio se gradonačelniku Ratkoviću i Gradu Somboru na podršci za organizaciju ove sportske manifestacije na kojoj je prvog dana učestvovalo oko 15 takmičara, dok je drugog dana bilo čak 25 vozila u trci. Rekord staze je postigao Damir Ožegović iz Apatina prvog dana trka, i iznosio je 7,68 sekundi na 201 metar, a ujedno je i osvojio najviše pehara.

U sklopu ove manifestacije, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, upriličena je i edukativna radionica za najmlađe u vidu crtanja, kvizova, „pijanih naočara“ i poklon slikovnica. Proglašenje i dodela pehara šampionima u svim trkama pojedinačno, upriličeni su u centru grada, a zaslužene nagrade pobednicima su uručili predstavnici Grada Sombora. Kroz dvodnevne trke ubrzanja do samog kraja, takmičenju je prisustvovao i naš najtrofejniji automobilista Čedomir Brkić, osvajač 24 šampionske titule i četiri „zlatne kacige“.

Predsednik Saveza Miloš Brkić je, takođe, naglasio da je Sombor prepoznat po svom potencijalu i otud je odlučeno da se prva trka održi baš u ovom gradu i time započne očekivana tradicija održavanja i u Srbiji, te najavio ljubiteljima ovog sporta da očekuju sledeću trku u Somboru već 2. septembra o čijim detaljima će lokalni ljubitelji biti blagovremeno obavešteni.

Izvor: dnevnik.rs

Tokom proteklog vikenda u Višnjićevu je održano 3. kolo mini kajak lige Srbije. Kajak klub Dunav iz Bezdana je po ko zna koji put bio na visini zadatka. Mladi Bezdanci su odličnim nastupima obezbedili svom klubu i sebi pregrš medalja, ukupno 17.

Na najviše pobedničko postolje popeli su se devet puta, dok su po četiri puta bili srebrni odnosno bronzani.

Zlatne medalje osvojili su: Leona Kiš (MK1 – 10.god), Lea Rica (MK1, 12. god), Oliver Bezdan (MK1 – 12.god), Mihajlo Dadić (junior), Eleonora Nađ (juniorka) u pojedinačnoj i Mihaela Maria Horvat/Panda Kinga (MK2 – 9.god), Oliver Bezdan/Daniel Kantor (MK2 – 12.god), Lea Rica/Emina Bojić (MK2 – 12.god), Sebastian Štaub/Luka Kolar (pioniri) u konkurenciji dvoseda. Srebrom su se okitili: Andrija Perović (MK1 – 10.god), Vuk Perović (kadeti) u pojedinačnoj odnosno četverci Leona Kiš/Mihaela Maria Horvat/Kinga Panda/Petra Đurić (MK4 – 10.god) i Sebastian Štaub/Luka Kolar/Aleksa Breberina/Ognjen Maksimović (pioniri).

Do bronzanih odličja su stigli: Emina Bojić (MK1 – 12.god), David Bojić (MK1 – 12.god), Anja Loknar (pionirka) u pojedinačnoj, te dvojac pionirki Anja Loknar/Tea Kolar. Bez postolja su ostali: Adrijan Nikolić (MK1 – 9.god), Luka Kolar (4. mesto), Aleksa Breberina/Ognjen Maksimović (13.mesto), Aleksa Breberina i Andrea Fica (14.mesto) u pionirskoj konkurenciji.

Posle trećeg (3) kola KK Dunav iz Bezdana i mini kajaku zauzima treće mesto, olimpijske nade su druge, dok su pioniri na prvom mestu.

Izvor: somborsport.org

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić obišao je danas radove na rekonstrukciju lokalnog puta Kljajićevo Bački Sokolac, kod Sombora, i poručio žiteljima Kljajićeva da će njihovo mesto, uz obnovu lokalnog puta i izgradnju brze saobraćajnice, kao i kanalizacije, posle decenija čekanja doživeti veliki napredak.

Put Kljajićevo Bački Sokolac dug je oko 20 kilometara, a radovi na rekonstrukciji su počeli na prvih 6,5 kilometara, od Kljajićeva do Telečke, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.

To je važan put za žitelje oba mesta, jer će im značajno olakšati život. Još 14 kilometara, sve do Bačkog Sokolca, uradićemo u naredne dve godine. U narednim nedeljama počećemo da obnavljamo još sedam kilometara puta od Bačkog Sokolca do Bačke Topole, rekao je Vesić.

Naveo je da se u tom kraju Vojvodine planira obnova kompletne mreže lokalnih puteva, kako bi zaista svi koji tamo žive imali dobru vezu sa brzim saobraćajnicama i auto-putem i samim tim veći životni komfor.

Vesić je istakao i da u Kljajićevu ove godine počinju radovi na izgradnji kanalizacije, u okviru projekta Čista Srbija, kao deo kanalizacione mreže koja se uvodi u opštini Sombor.

Tako će Kljajićevo, sa više od 4.000 žitelja, konačno dobiti kanalizaciju, koju su dugo priželjkivali, a nisu verovali da će to ikada biti završeno, napomenuo je ministar.

Podsetio je da se Kljajićevo nalazi na trasi buduće brze saobraćajnice, čija izgradnja počinje ove godine, od Bačkog brega, na granici sa Mađarskom, do Nakova i Srpske Crnje na granici Srbije i Rumunije.

Ovde će biti izgrađena petlja Kljajićevo i meštani će zaista dobro povezani sa tim brzim putem. I ne samo Kljajićevo, već će i Telečka i Bačka Topola, i sva okolna mesta, na taj način dobiti najbržu vezi između dva auto-puta. Time pokazujemo da su nam najvažniji ludi i njihov životni komfor, rekao je Vesić.

Dodao je da je politika predsednika Aleksandra Vučića upravo politika ravnomernog razvoja Srbije.

Razvijamo svaki deo Srbije. Gradimo puteve, i to ne samo auto-puteve i brze saobraćajnice, već sve više pažnje usmeravamo na magistralne i regionalne, lokalne puteve, rekao je Vesić.

Podsetio je da je i predsednik Vučić govorio o potrebi da se svi lokalni putevi obnove.

Ovo je dokaz šta znači kada se vodi računa o svkom delu Srbije i, ovde, u razgovoru sa ljudima, vidi se koliko sve to znači za sve njih, rekao je Vesić.

Radove na rekonstrukciji puta Kljajićevo Telečka, sa Vesićem su obišli pomoćnik za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja Miroslav Alempić, pomoćnik direktora Puteva Srbije Ivan Tejić, te gradonačelnik Sombora Antionio Ratković.

Izvor: RTV