I posle 27 godina od uspešnog kloniranja poznate ovce Doli javljaju se brojne kontroverze koje se tiču moralne prihvatljivosti, kao i da li je moguće sprovesti ga nad ljudima.
Naučnici na Roslin institutu u Edinburgu u Škotskoj implantirali su ćelijsko jezgro ovce u jaje koje je naknadno oplođeno da bi se stvorio klon. Ovca Doli rođena je 5. jula 1996. godine i živela je šest godina do 14. februara 2003. godine. Imala je šifrovan naziv „6LL3“, međutim ime su joj dali farmeri koji su pomogli njenom porođaju.
Dolin život nije bio nimalo lak. Prerano je ostarila, bolovala od artritisa i bolesti pluća i eutanazovana je 2003, a njeni preparirani ostaci čuvaju se u Škotskom nacionalnom muzeju.
Dolin debi iako je bio jedan od najvećih otkrića u nauci, izazvao je buru oko praktične vrednosti i etike kloniranja, uključujući mogućnost kloniranja ljudi. Trenutno više od 40 zemalja – uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Japan – zvanično zabranjuje kloniranje ljudi. U drugim zemljama, uključujući Ameriku i Kinu, ne postoji zakonska zabrana.
Niko nikada nije klonirao ljudsko biće, međutim posle ovce Doli naučnici nisu stali, klonirani su psi, mačke, svinje, krave, konji. Deo razloga je to što kloniranje može dovesti do dubokih genetskih grešaka, koje mogu dovesti do rane i bolne smrti. U isto vreme, laboratorije u raznim zemljama uspešno su klonirale ljudske embrione u svrhu proizvodnje matičnih ćelija koje se mogu koristiti u medicinskim terapijama.
Brojna istraživanja su i nakon toliko godina pokazala da većina ljudi smatra da je kloniranje životinja moralno neprihvatljivo, samim tim odbijaju da se taka vrsta eksperimnta izvrši i na ljudima.
Međutim, stručni izveštaj za Evropsku komisiju dopušta „mogućnost“ da se hrana potekla od potomaka kloniranih životinja nađe na tanjiru evropskih potrošača. Razlog tome je uvoz mesa i mlečnih prerađevina iz trećih zemalja, kao i uvoz živih životinja i genetskog materijala za životinjsku reprodukciju u Evropskoj uniji.
Kloniranje je proces koji u najširem smislu označava stvaranje identične kopije nečega. U biologiji se odnosi na procese kojima se stvaraju kopije fragmenata DNK (molekularno kloniranje), stanica (stanično kloniranje) ili organizama.
Od Dolinog rođenja, naučnici su klonirali više od 20 vrsta, uključujući konje i kućne ljubimce. Ali, oni su ustuknuli od kloniranja ljudskog bića.
„Mislim da je ono gde povlačimo crtu ako ćemo koristiti genetske manipulacije, moramo da budemo izuzetno oprezni i moramo da tražimo teške posledice bolesti koje bismo kontrolisali. Zato što, sa mnogo ovih stvari, nije samo osoba na kojoj radite genetsku manipulaciju, već to potencijalno utiče na sve generacije koje su pred nama“, rekao je ranije za Al Džaziru Keri Braun iz Centra za bioetiku Univerziteta u Torontu.
Ali naučnici se i dalje nadaju da će koristiti tehnologiju kloniranja koja je dovela do Dolinog rođenja kako bi izlečili razorna stanja, kao što su Parkinsonova bolest ili povrede kičmene moždine.
Rad na medicini matičnih ćelija u prošlosti je bio otežan tehničkim izazovima, kao i etičkim pitanjima, ali je dobio podsticaj pre tri godine kada su biolozi konačno stvorili ljudske matične ćelije koristeći isti proces koji je proizveo Doli.
Do tada, najprirodniji izvor ljudskih matičnih ćelija bili su ljudski embrioni preostali nakon IVF tretmana, čija je upotreba u istraživanjima kontroverzna.
Izvor: n1info.rs
