"Hrana u Srbiji je poskupela prema podacima RZS-a preko 24 posto mereno tim međugodišnjim procentima. Dakle, maj u odnosu na maj prošle godine i to je mnogo, tim pre što u strukturi potrošačke korpe oko 34 posto participira upravo hrana, što konsekventno ugrožava najugroženiji deo stanovništva", ističe agro-ekonomski analitičar Žarko Galetin.
Prema rečima agro-ekonomskog analitičara, do poskupljenja cena hrane dovela su tri faktora.
„Prvi je struktura tržišta, koja je prilično nepovoljna, pogotovo na strane ponude. Mi imamo jedno oligopolno tržište“, ističe Galetin.
Kao drugi faktor poskupljenja cena hrane, Galetin navodi da smo „mi u velikoj meri uvozno zavisni“.
Treći faktor vidi u tome što su produžene neke mere u koje je država preterano ušla, navodi Galetin i dodaje da se država „upletala u tržište što je izazvalo oštru reakciju tržišta, a to se videlo sa ovim preteranim poskupljenjem, naglim poskupljenjem.“
„Naši trgovci nešto mnogo ne mare za to i prerađivački sektor ne reaguje na to. Mi sad imamo nesrazmeru, jedno prilično loše tržište koje ne korespondira sa nekim realnim ekonomskim tržišnim faktorima koji bi trebalo da budu naši orijentiri šta ćemo imati u prodavnicama“, ističe agro-ekonomski analitičar.
Možemo imati sasvim solidnu ekonomsku godinu
Žarko Galetin smatra da kiše i poplave koje su bile neće uticati mnogo na ekonomsku godinu.
“Imamo dva lepa sunčana dana i ona su značajno promenila raspoloženje naših ratara i opšte utisak o tome kakvu ćemo ekonomsku godinu imati. Jesenje kulture kao što su kukuruz, soja, suncokret izgledaju veoma dobro. Pšenica ima problem sa nekim bolestima kao što je žuta rđa, ali možemo očekivati jedan relativno prosečan priliv pšenice što upućuje na to da možemo imati sasvim solidnu ekonomsku godinu što se prinosa tiče“, objašnjava sagovornik N1.
Ono što brine poljoprivredne proizvođače jesu cene, ističe Galetin.
„Naravno, u kontekstu velikih vremenskih nepogoda mi ćemo na lokalu imati stoprocentne štete na terenima gde se voda dugo zatržavala na njivama. To su ipak lokalne pojave. Tu će biti velikih šteta“, smatra on.
Za prognoze je rano, dok se usevi ne skinu – ne požanje pšenica, kukuruz, soja, objašnjava Galetin i dodaje: „Kako sada stoji nema mesta preteranoj brizi da ćemo imati neke pobačaje ali ni poskupljenja“.
Na tržištu mesa moguć pad cena
„Po logici stvari ja bih najpre taj pad mogao da očekujem na tržištu mesa, pogotovo svinjskog mesa koje je preterano mnogo poraslo u odnosu na ostale cene primarnih sirovina kao što su kukuruz, soja, pšenica, pa i suncokret. Neverovatno je da imamo takvu eskalaciju cena na tržištu svinjskog i goveđeg mesa, tu bi mogli očekivati blagi pad cena u tom sektoru“, ističe analitičar.
Meso, prodavnica, market, supermarket, pakovanje, poskupljenje mesa, mesni proizvodi, hladna vitrina
Slično smatra i za cene šećera i ulja.
„Kod šećera, tu ne vidim veću cenu. Pre tim što naši proizvođači šećerne repe imaju dobre podsticaje ove godine što će imati dovoljne površine pod sećernom repom. Kod ulja takođe“, smatra Galetin.
Analitičar ističe da ne vidi prostor za dalji rast cena.
„Mene najviše brine što naši trgovci ležerno i lagodno posmatraju ovu situaciju i ne spuštaju cene bez obzira što kompletna ekonomska logika govori da bi neke cene koje se nalaze na rafovima naših prodavnica jednostavno trebale da idu dole“, zaključuje on.
Izvor: n1info.rs
