Sombor.info

Vlada Srbije je i za 2023. godinu opredelila sredstva za novih 100.000 vaučera za odmor u Srbiji. Udruženje "Moja Srbija" poziva sve ugostitelje da se uključe u ovu akciju i građanima omoguće što veći izbor objekata i destinacija. Oko 200.000 građana imaće pravo na ove vaučere. Procedura za prijavljivanje je jednostavna, a evo koji su uslovi.

- Pravo na ovu pomoć imaju svi nezaposleni, svi penzioneri, korisnici različitih naknada od države i radnici čija primanja ne prelaze 70.000 dinara. Samo bogati i relativno bogati nemaju pravo na korišćenje ovog vaučera, rekao je predsednik Aleksqandar Vučić juče, najavljujući novu, veću podršku države.

Akcija pomoći domaćem turizmu na ovaj način je počela 2015. godine i država je do sada podelila oko 700.000 vaučera. Vaučer sada pokriva isključivo smeštaj u vrednosti 5.000 dinara po osobi. Sve preko toga finansira se lično.

Nove, vaučere za odmor moguće je iskoristiti do oktobra meseca ove godine.

Kako dobiti vaučer?

Prijava se podnosi na šalterima pošte Srbije. Uslov je da prijava bude podneta najkasnije 30 dana pre početka aranžmana, kao i da se potrebna dokumentacija predaje lično.

Vrlo je važno da na licu mesta, svaki prijavljeni korisnik proveri tačnost navedenih podataka, budući da se naknadne reklamacije ne uvažavaju.

Kada je reč o penzionerima, prilikom prijave penzioneri na uvid dostavljaju dokaze o ostvarenom pravu na penziju koji izdaje banka sa teritorije Srbije.

Zaposleni prilikom prijave dostavljaju original potvrde o zaposlenju, kao i o ostvarenoj zaradi ispalćenoj u mesecu pre podnošenja prijave.

Studenti prilažu uz prijavu i potvrdu viokoškolske ustanove o statusu prvog drugog ili trećeg stepena za tekuću školsku godinu.

Osim osnovnih podataka o korisniku, na preuzetom vaučeru će biti naveden i naziv ugostiteljskog objekta, u kome on može i jedino da koristi vaučer.

Ono što je ključno jeste da se vaučer koristi isključivo u ugostiteljskim objektima, izvan mesta prebivališta ili mesta studiranja. Takođe, njime se mogu platiti usluge smeštaja, u šta ne spadaju i usluge hrane, pića zdravstvene i druge usluge.

Pravo na vaučere za letovanje u Srbiji imaju:

penzioneri
nezaposlena lica, odnosno korisnici posebnih novčanih naknada
zaposleni građani, čija primanja ne prelaze 70.000 dinara
ratni vojni invalidi i civilni invalidi
poljoprivrednici
studenti

Izvor: blic.rs

Nekontrolisano skakanje cena iz dana u dan dovešće, po svemu sudeći, građane Srbije do teškog odabira: hrana ili lekovi. Cene pojedinih medikamenata skočile su za čak 100 odsto, pa lekovi koji su do pre samo nekoliko meseci koštali 300 sada su 700, a oni koji su bili 2.500, sada su i do 4.000 dinara. Lekari upozoravaju da pacijenti preskaču terapije koje moraju da kupuju jer nisu na pozitivnoj listi, ne pokriva ih zdravstveno osiguranje, pa oboleli dele kutiju lekova sa članovima porodice i umesto svaki dan, terapiju uzimaju svaki drugi, a mnogi nemaju ni za jednu kutiju i neretko se zbog pogoršanja bolesti vraćaju u bolnice.

U apotekama kažu da su poskupljenja svakodnevna i da ne mogu da isprate koliko je koji lek „skočio“.

„Sve je poskupelo. Cene su veće od 10 do 100 odsto. Iako ima dosta lekova koji se izdaju na recept, ima mnogo hroničnih bolesnika koji moraju bar neko vreme da piju terapiju koja nije na pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pa ne mogu za sve bolesti da dobiju alternativni lek koji je paralela propisanom, a koji je besplatan. Pacijenti se žale na poskupljenje leka buskopan, koji se pije za probleme sa organima za varenje, i vrlo često ga kupuju, a on je sa 300 skočio na 700 dinara. Ima i skupljih lekova koji su koštali nešto više od 1.000, a sada su preko 2.000 dinara”, priča za Nova.rs Nataša M, farmaceutkinja u jednoj beogradskoj apoteci.

Osim lekova, poskupele su i gaze, komprese, ali i suplementi, naročito oni koje piju žene u trudnoći, a koji su neophodni.

“Svi suplementi poskupeli su za minimum 100 do 200 dinara. Minerali i vitamini koje piju trudnice su takođe sada dosta skuplji, a ima žena koje nemaju dovoljno velika primanja dok su na trudničkom i njima svako poskupljenje izaziva glavobolju”, kaže Nataša.

U periodu postkovida najviše se kupuju lekovi protiv tromboze.

“Ljudi i dalje leče posledice korone, pije se dosta lek ksalerto za probleme sa krvnim sudovima, a najskuplji je 4.760, dok postoji i onaj u domaćoj proizvodnji koji je manje od 3.000 dinara, pa pacijenti mogu da odaberu. Lekari propisuju pacijentima terapije koje su za njihovu bolest najbolje, ali oni ne znaju kolike su cene lekova i suplemenata. Ako čovek nema da plati, trudimo se da nađemo povoljniju varijantu, odnosno paralelu za dobijenu terapiju, koja je jeftinija”, kaže farmaceutkinja.

Ako se ovako nastavi, građani će birati između hrane i lekova.

“Veliki deo naših sugrađana jedva preživljava i bez poskupljenja lekova. Ljudi koji su hronični bolesnici, moraju da kupuju lekove, nemaju izbora, a poskupljenja su sve veća. Ima naravno dosta lekova koji bi trebalo da budu na pozitivnoj listi, da ih pokriva osiguranje, ali nažalost nisu, pa moramo da ih plaćamo kolika god da im je cena”, kaže za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.

Poskupljenje lekova

Lek – stara cena – nova cena

Paracetamol – 180 – 249
Panadol – 119 – 170
Buskopan – 300 – 700
Prospan sirup – 600 – 709
Probiotici – 499 – 589
Suplementi za trudnice – 1.839 – 1.989
Forksiga (za dijabetes) 2.630 (30 tableta) – 2.727 (28 tableta)
Lekovi za srce i krvne sudove od 4.000 do 6.000
Napomena: Cene su izražene u dinarima

Najugroženiji su hronični bolesnici, ljudi sa niskim primanjima i penzioneri

“Pola penzije ostavim u apoteci svakog meseca. Penzija mi je 30.000, deo lekova uzimam na recept, ali neke, koji su za srce, moram da platim, a skupi su, pa su tu i kreme za vene, vitamini, zavoji, sve je to potrošno i potraje taman mesec dana. Ono što ostane je za hranu, a trudim se da minimalno trošim struje, grejem se na drva, kako bi bili manji računi. Ako lekovi još poskupe, a priča se da hoće, ne znam šta ćemo mi koji smo osuđeni na doživotne terapije”, kaže za Nova.rs Jelica Videnović (69), penzionerka iz Beograda.

Pacijenti se sve češće žale na poskupljenja koja ne mogu da priušte, svedoče lekari.

„Posebno je teško ljudima koji su u penziji i čija su mesečna primanja manja od 30.000, a kutiju jednog leka treba da plate recimo 2.000 ili 3.000 dinara, a to nije jedina terapija koju uzimaju. Koliko god da piju lekova koje pokriva osiguranje, uvek se nađe i nekoliko onih koje moraju da plate. Sada nije toliko dramatično, ali biće. Plašim se da su poskupljenja u farmaciji tek krenula. Oboleli strahuju od tog daljeg poskupljenja, jer ima ljudi kojima život zavisi od terapije koju moraju da plate. Lekovi koje pokriva osiguranje nisu uvek oni najnoviji i najdelotvorniji, ali vrše funkciju. Ako propišemo jedan lek, pacijent u apoteci traži zamenu za onaj koji je besplatan ili jeftiniji, ali to niije uvek moguće. Nekad je neophodno da određeno vreme pije baš taj propisani lek, a najnoviji se, ili kupuju, ili doplaćuju“, priča za Nova.rs prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS).

Ako članovi porodice imaju istu dijagnozu i terapiju, dešava se da dele jednu kutiju leka, pa drastično smanjuju doziranje, koje potom nema nikakvog efekta.

„Imamo situaciju u kojoj majka i sin piju isti lek. On radi za malu platu, a ona žena ima nisku penziju. Imali su jako tešku dijagnozu i moraju minimum šest meseci da piju lek, koji nije na pozitivnoj listi. Tek posle određenog vremena mogu da pređu na slabije terapije koje se dobijaju na recept. S obzirom da ima je preskupo da dve kutije plaćaju mesečno, došlo je do toga da dele jednu. Jedan dan uzima majka lek, a drugi dan sin. Tako da umesto da oboje svakodnevno piju terapiju, oni menjaju doziranje i uzimaju je svaki drugi dan, što je veoma opasno. U pitanju je lek koji košta oko 4.000 dinara, što znači da je njima potrebno mesečno 8.000. Imamo pacijente koji mesečno za lek daju i do 10.000 dinara, a kod penzionera je to polovina ili trećina penzije“, naglašava prof. dr Mitrović.

Zbog niskih primanja, a sve većeg poskupljenja, mnogi pacijenti odustaju od terapija.

„Ljudi jednostavno nemaju od čega da plate lek. Kada daju novac za hranu, račune, pa ako imaju i decu, moraju i njima nešto dati, to su im prioriteti, a svoje zdravlje ostavljaju za kraj. I tako često ne bude novca za skup lek, koji im spašava život. Nažalost, ti ljudi se sve češće vraćaju u bolnicu u katastrofalnom stanju. Kada ih hospitalizujemo, shvatimo iz razgovora sa njima da nisu pili lekove, jer nisu imali čime da ih plate. Moramo da shvatimo da su lekovi, pre svega za srce, jako važni, jer kardiovaskularne bolesti su i dalje najmasovniji ubica u Srbiji. Ako ne piju redovno terapiju za srce, tu je smrtni ishod vrlo verovatan u kratkom roku“, upozorava doktor Mitrović.

Izvor: nova.rs

Turistička Organizacija Grada Sombora organizuje 13. Međunarodni festival vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“, koji će biti održan 03. decembra 2022. godine u Sokolskom domu (Venac vojvode Petra Bojovića 11).

Organizatori očekuju da će na ovogodišnjem festivalu učestvovati stotinak izlagača vina, rakije, hrane, ugostitelјskih objekata i turističkih organizacija iz Srbije i zemalјa okruženja.

Posetioci će od 12 do 20 časova imati priliku da uživaju u kvalitetnim vinima i ukusnoj hrani, a moći da prisustvuju i pratećem kulturnoumetničkom programu, stručnim predavanjima, promocijama i prezentacijama renomiranih vinskih kuća.

Cena ulaznice je 400 dinara, a svaki posetilac će uz kuplјenu kartu dobiti vinsku čašu i katalog izlagača.

Pripadnici Radne grupe za suzbijanje krijumčarenja i iregularnih migracija tokom noći i dana zatekli su 200 iregularnih migranata na lokaciji "Stara uljara" kod Sombora, koja se trenutno ne koristi.

Migranti su pronađeni u improvizovanom kampu. Nakon pretresa, svi si prevezeni u prihvatne centre.

Radna grupa je osnovana po naređenju ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, sa osnovnim ciljem povećanja bezbednosti građana Srbije, prvenstveno u pograničom području. Akcije Radne grupe sprovode se svakodnevno.

Izvor: blic.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 129. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 13 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće odobrilo je predlog za raspisivanje Javnog poziva za izbor korisnika pomoći za pobolјšanje uslova stanovanja pripadnika romske nacionalne manjine na teritoriji Grada Sombora u vidu građevinskog materijala za sanaciju, adaptaciju/rekonstrukciju stambenog objekta, za šta su u gradskom budžetu obezbeđena sredstva u ukupnom iznosu od 700.000 dinara.

Pravo učešća imaće lica romske nacionalne pripadnosti koja nemaju adekvatne uslove stanovanja, a koja su državlјani Republike Srbije; imaju prebivalište na teritoriji Grada Sombora u trajanju od najmanje pet godina neposredno pre podnošenja prijave na Javni poziv; čija visina prihoda ne prelazi visinu propisanu u uslovima Javnog poziva, koji imaju objekat na teritoriji Grada Sombora upisan u katastru nepokretnosti koji je u njihovoj svojini ili zajedničkoj imovini sa nekim od članova porodičnog domaćinstva i koji nemaju u svojini drugi stan ili porodičnu kuću koja ispunjava osnovne uslove stanovanja. Javni poziv za izbor korisnika pomoći za pobolјšanje uslova stanovanja pripadnika romske nacionalne manjine na teritoriji Grada Sombora u vidu građevinskog materijala biće objavlјen na zvaničnom sajtu Grada Sombora www.sombor.rs.

Gradsko veće na 129. sednici dalo je pozitivno mišlјenje na predlog Odluke o utvrđivanju dvorca Redl u Rastini za spomenik kulture. Predlog da se dvorac Redl uvrsti u spomenike kulture podneo je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin, a ova odluka staviće pod zaštitu sam objekat.

Članovi Gradskog veća dali su i saglasnost na organizacioni i finansijski deo manifestacije XIII Međunarodni festival vina i hrane „Ravangrad Wine fest“ 2022. Festival se organizuje u subotu, 3. decembra od 12 do 20 časova u Sokolskom domu. Ove godine se očekuje oko 100 izlagača vina, rakije, hrane, ugostitelјskih objekata, turističkih organizacija iz Srbije i zemalјa okruženja, a tokom trajanja festivala, posetioci će moći da uživaju kako u kvalitetnim vinima i ukusnoj hrani, tako i u pratećim programima koji će uklјučivati kulturno-umetničke sadržaje, stručna predavanja i promocije i prezentacije ponude renomiranih vinskih kuća. Uz ulaznicu koja iznosi 400,00 dinara svaki posetilac će dobiti vinsku čašu i katalog izlagača.

Na današnjoj sednici članovi Gradskog veća dali su saglasnost Istorijskom arhivu Sombor za sanaciju i restauraciju fasade, a prihvaćen je i predlog Odluke o izradi izmena i dopuna Plana generalne regulacije na prostoru Industrijske zone u Somboru za blokove 102, 103, 114, 115 i 127, kao i predlozi odluka za izradu planova detalјne regulacije u blokovima 52 i 53 u Somboru.

U susret Međunarodnom danu osoba sa invaliditetom, koji se obeležava 03. decembra, danas je u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora održan sastanak sa predstavnicima pružaoca usluge Personalnog asistenta, Udruženja slepih Sombor i Pokreta malih lјudi Srbije.

Tokom sastanka udruženja su predstavila plan aktivnosti za narednu godinu, sa namerom da podršku za svoje buduće projekte potraže konkurisanjem na gradske konkurse. Takođe, oni su ovom prilikom dali i sugestije za unapređenje postojećih usluga, kao i rešavanje pitanja barijera u javnim ustanovama.

Udruženja su ovom prilikom pohvalila nedavno postavlјanje prilaznih rampi na ulaze u pet javnih objekata, a član Gradskog veća Darko Smilјanić istakao je nameru da se i u narednoj godini nastavi sa realizacijom projekata koji će omogućiti bolјu pristupačnost javnih ustanova svim sugrađanima.

Sportski savez opštine Apatin 8. i 9. decembra sa početkom u 13 časova u skupštinskoj sali organizuje seminar i predavanja za sve sportske organizacije.

8.12. seminar iz oblasti finansija i to:
a) predavanje završnog izveštaja o realizaciji programa i pojašnjenje obavezne dokumentacije koja se predaje uz izveštaj
b) učestvovanje sportskih organizacija na javnom konkursu za sufinansiranje programa u oblasti sporta za 2023. godinu, uz obrazloženje aplikacionog formulara i potrebne dokumentacije uz formular

9.12. seminar iz oblasti sporta i to:
a) sport u mlađim uzrastima, početak i put ka stvaranju uspeha
b) ženski sport

Prvi dan seminara obavezno je prisustvo zakonskih zastupnika, a drugi dan zastupnika i trenera.

Jedan termin, nastao na društvenim mrežama, ušao je u korporativan, ili možda pre privatni život ljudi, a to je tiho odustajanje ili tiho davanje otkaza. Ipak, "Quiet Quitting" ne znači da zaposleni zaista želi da napusti posao, već podrazumeva odbijanje bilo kakvog prekovremenog, dodatnog i neplaćenog rada. O čemu se zapravo radi? Direktorka ljudskih resursa Žaklina Teofilović kaže za N1 je taj trend vrlo prisutan i u Srbiji i da poslodavci treba da budu toga svesni i da pokušaju da motivišu radnike.

„Mislim da postoji i u Srbiji, to tiho napuštanje znači da su zaposleni i dalje tu, odrađuju neki minimum, ali nisu spremni da ulože dodatni napor da se poslovni ciljevi ostvare. Taj trend je vrlo prisutan i štetan je, jer kad imate jednog takvog člana u timu, to je nešto što se širi i na ostale i dovodi do narušene atmosfere i pada produktivnosti“, naglasila je Teofilović u emisiji Dan uživo.

Kako je rekla, pandemija koronavira jeste možda bila „impuls da se inicira taj trend“.

„Ljudi sada stavljaju svoje potrebe u fokus, nisu spremni da rade prekovremeno, da budu dostupni poslodavcima i posle radnog vremena. Ljudi su zainteresovani da rade za poslodavce koji razumeju njihove potrebe, i to je jedna promena na koju poslodavci moraju da odgovore“, kaže.

Rad od kuće je izbrisao granicu između privatnog i poslovnog života, a mlađe generacije su, smatra se, pokretači tog „tihog otkaza“. O tome da li je ovaj pojam generacijski vezan ili su i zreliji ljudi shvatili da „život nema cenu“, Teofilović je rekla da takvih ima među svim dobima.

„Jesu te nove generacije, iskustveno vidim, da su njihova očekivanja drugačija, ali mislim da nije prisutno samo u mlađim generacijama, nego u opštoj populaciji“, ocenila je.

A kako onda poslodavci treba da se ponašaju?

„Signal za poslodavce treba da bude da se zapitaju šta ti ljudi žele, koje su njihove potrebe, kako da na njih odgovore, kako da ih zadrže. Motivacija je vrlo važna, jer uspeh kompanije zavisi od ljudi… Ta želja da se naprave taj ekstra korak je vrlo povezana s motivacijom. Tu poslodavci mogu mnogo da urade, da ljudi ne odu u ‘kviting'“, naglasila je Teofilović.

Da li je novac glavni motivator?
„Novac jeste važan, ali važno je da ja kao zaposlena osećam da sam fer plaćena i da je moja zarada fer u odnosu na ostale. Kada je taj uslov zadovoljen, ta tema se sklanja sa stola, a onda sve ostalo dolazi u fokus: da li je to okruženje u kome mogu da se razvijam, da unapređujem znanje i veštine, ljudima je važno da kompanija im omogućava da se razvijaju, ‘tim bilding’ nam je važan, kako smo povezani s timom, da li je taj odnos dobar… Jako je puno aspekata koji utiču na motivaciju, a važno je da poslodavci to prepoznaju“, predočila je.

Napuštanje posla je vezano i za prilike na tržištu rada, dodala je.

„Svakako da sve te prilike dovode do toga da ljudi nisu spremni da ostaju u kompanijama koji nisu fer prema njima. Ako me pitate da li je poštenije otići ili ostati u lošem okruženju, mislim da je fer otići, ali ljudi nekad ne naprave taj korak jer nemaju priliku gde da odu“, rekla je gošća N1.

Prema njenim rečima, regulatorni okvir je važan.

„Ali, negde će to samo doći, ljudi neće pristajati da odgovaraju na mejlove tokom noći ili posle radnog vremena“, kazala je.

Izvor: n1info.rs

Oliveru Radosavljević, nastavnicu matematike iz Rače kod Smederevske Palanke, učenica osmog razreda ubola je nožem u lice 1. februara 2021.

Dan koji, kako kaže, nikad neće zaboraviti.

„Nož uperen u moju glavu i njen pogled koji nikada do sada nisam videla“, priseća se Radosavljević prizora.

Pored fizičkog nasilja, nastavnici trpe i vređanje, pretnje, ponižavanje, krađe i digitalno zlostavljanje.

Zbog toga je više stotina nastavnika i učitelja izašlo na ulice 47 gradova širom Srbije zahtevajući da im se izmenama zakona obezbedi bolja zaštita, kao i da nasilnici krivično odgovaraju.

„Prema trenutnim propisima, učenici koji su počinili neki akt nasilja, mogu da dobiju dva ili jedan iz vladanja, ukor i da ipak završe godinu, dok se ta mera ne izrekne mogu da napuste školu i upišu drugu.

„A da je nastavnik, ne daj Bože slučajno očešao učenika bio bi suspendovan i vodio bi se disciplinski postupak – to je neprihvatljivo, pa ako vas zakon ne poštuje neće ni društvo“, priča Milan Trbović, predsednik Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.

Prosvetne radnike na ulice je izveo slučaj profesorke iz Trstenika koja je pala na pod kada ju je učenik treće godine srednje škole u učionici zbacio sa stolice, dok su drugi snimali i glasno se smejali, a kasnije video podelili sa drugim učenicima škole.

Jedan od učesnika u incidentu je napustio školu, dvojica su izbačena, a Ministarstvo prosvete je oformilo radni grupu koja bi trebalo 19. decembra da objavi predlog mera za prevenciju nasilja.

„Snimak je osmelio prosvetne radnike da kažu šta se dešava dugi niz godina, to je kap koja je prelila čašu.

„Profesorka je simbol žrtve prosvetnih radnika čije se profesija godinama unižava“, kaže Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije za BBC na srpskom.

Nasilje nad prosvetnim radnicima posledica je urušavanja vrednosti i odsustva komunikacije, kaže sociološkinja Danijela Vidojević-Prodanović koja je pre tri godine istraživala nasilje prema prosvetnim radnicima.

Nasilje se ne odražava samo na život žrtve, već i na celokupni obrazovni sistem – nastavnici ne mogu da drže kvalitetna predavanja, a đaci ih sve manje poštuju, smatra Trbović.

Iz Ministarstva prosvete poručuju da se problemi ne rešavaju štrajkom i da treba raditi na prevenciji i smisliti modele da se sistem, kako kažu, ‘utegne’.

„Nije poenta samo izbaciti dete iz škole“, izjavio je Branko Ružić, ministar prosvete.

Nasilje nad nastavnicima – kakva je zakonska procedura

Olivera Radosavljević devet godina putuje 50 kilometara u jednom smeru do Osnovne škole Selevac, u opštini Smederevska Palanka.

Pošto ju je učenica ubola uspela je nekako da dođe do nastavničke kancelarije – krv se slivala niz odeću.

Kolege su je odvele do Urgentnog centra gde je primila lek za smirenje, ušili su joj ranu, a u medicinskom izveštaju zapisano je – lakša telesna povreda.

Dala je izjavu u policijskoj stanici i otišla na dvomesečno bolovanje.

Protiv učenice koja je napala Oliveru pokrenut je vaspitno-disciplinski postupak, u skladu sa Zakonom u upravnom postupku jer je reč o maloletniku.

Slično se postupalo i u drugim slučajevima jer su počinioci nasilja bili mlađi od 14 godina.

Deca tog uzrasta ne mogu krivični da se gone, njih zastupa roditelj, kog takođe može da predstavlja advokat, što se desilo u ovom slučaju.

Mere koje se preduzimaju kada dođe do nasilja u školama. određene su Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje koji je donelo Ministarstvo prosvete.

Vaspitno-disciplinske mere se izriču u okviru škole, objašnjava Ivana Dimitrijević, advokatica koja se bavi krivičnim pravom.

Ukoliko se utvrdi odgovornost učenika, odeljensko veće predlaže mere – ukor direktora ili ukor nastavničkog veća – na kraju školske godine„dvojka“ ili „jedinica“ iz vladanja.

Najrigoroznija mera je ukor nastavničkog veća sa isključenjem, koja može da se primeni samo u srednjim školama, jer je osnovno obrazovanje obavezno, pojašnjava pravnica iz Šapca.

Olivera se sa učenicom koja ju je napala sretala samo na suđenjima.

U novembru 2021. sud je utvrdio da je devojčica odgovorna za počinjeno delo i njena porodica je dužna da Oliveri plati finansijsku oštetu.

„Devojčica se pokajala, izvinula u hodniku suda.

„Njen otac sa kojim radim, me je samo pozvao tog dana da vidi gde sam i posle toga nikad više – a imali smo korektan, profesionalni odnos“, govori nastavnica matematike.

Po okončanju postupka škola je u obavezi da podnese krivičnu prijavu za utvrđivanje odgovornosti roditelja, ali škola u kojoj radi, kako kaže, još to nije učinila, iako je postupak završen pre godinu dana.

Nivoi nasilja – šta škola mora da preduzme i u kom trenutku

Pravilnik razvrstava nasilje po nivoima i propisuje kako škola treba da reaguje u zavisnosti od ozbiljnosti situacije.

Postoje tri nivoa nasilja, od kojih je prvi najlakši.

Prvi nivo nasilja: udaranje čvrga, štipanje, uništavanje stvari, psovanje, imitiranje, prozivanje, podsmevanje, lascivni komentari, slanje uznemirujućih SMS poruka.
Ove probleme pokušava da reši razredni starešina ili učitelj, a ako u tome ne uspe uključuje pedagoško-psihološka služba.

Drugi nivo nasilja: šamaranje, gaženje, ucenjivanje i pretnje, seksualno dodirivanje, svlačenje, slikanje i snimanje, kao i deljenje tog sadržaja.
Razredni starešina reaguje na ove probleme u saradnji sa stručnom službom, uz obavezno uključivanje roditelja.

Ako napori ne daju rezultate, protiv učenika se može se pokrenuti disciplinska mera.

Treći nivo nasilja: tuča, davljenje, napad oružjem, zastrašivanje, iznuđivanje novca, podvođenje, silovanje.
Rad na rešavanju problema preuzima direktor koji mora da uključi roditelje i nadležne službe, kao što su centar za socijalni rad, policija, tužilaštvo ili prekršajni sud.

Pokretanje disciplinskog postupka protiv počinilaca je obavezno.

Ako škola ne može sa sigurnošću da proceni nivo nasilja, može da se obrati drugim institucijama za pomoć – lekarima, Ministarstvu prosvete, socijalnim radnicima.

Izvor: Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje

Šta prosvetari traže?

Postojeći zakonski okvir često se ne sprovodi u delo, niti je dovoljan da pruži adekvatnu zaštitu, ukazuju godinama prosvetni radnici i predstavnici sindikata.

„Tražimo promenu Krivičnog zakona da ta deca odnosno njihovi roditelji odgovaraju krivično za ono što njihova deca urade – ovo je samo prelilo čašu.

„Zakoni se ne menjaju, sva prava se daju deci, a oni ne znaju svoje obaveze, mi imamo propast kompletnog društva i želimo da skrenemo pažnju da se obrazovni sistem decenijama urušava“, govori Aleksandra Stanković, nastavnica Osnovne škole Vasa Pelagić iz Beograda.

Promenom regulative preventivno bi se delovalo i potencijalno sprečilo nasilje, mišljenja je Trbović.

„Kada neko hoće, on reši problem, kada neće pravi radnu grupu, ali ne može se ona sastajati beskonačno“, dodaje.

Forum srednjih stručnih škola je na protestu Kkrajem marta 2022. izneo predlog da se uvede mogućnost suspenzije učenika sa nastave na određeni vremenski period, u zavisnosti od težine prekršaja, odnosno nasilja koje učini nad nastavnikom, kao i da jedna od vaspitnih mera bude slanje u popravni dom.

Važilo bi samo za fizičko nasilje nad nastavnicima, izjavili su tada predstavnici ove organizacije.

Uredbom bi se regulisala i novčana kazna za manje prekršaje koju bi snosili roditelji učenika koji čine nasilje nad nastavnicima.

Drugi predlog koji je Forum gimnazija izneo 2019. godine jeste zabrana prelaska učenika u drugu školu do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.

Koliko je rasprostranjeno nasilje na prosvetnim radnicima?

Procenat učenika koji su svedočili nekom obliku nasilja nad prosvetnim radnicima viši je u starijim razredima, pokazuje istraživanje Nasilje u školama Srbije, objavljeno 2014.

Tako je 25,5 odsto učenika petog razreda videlo verbalno ili fizičko nasilje nad nastavnicima. Taj procenat među decom šestog razreda je 39,1 odsto, sedmog 49,1 odsto, a čak 57,4 osmaka je je svedočilo tome da nastavnik trpi nasilje.

„Samo pristustvo scenama u kojima je nastavnik ponižen, često i bespomoćam, nosi posledice po ukupnu atmosferu u učionici, pa i školi u celini. Jedna od pokurka koju talkva situacija može preneti jeste da su pred nasiljem bespomoćni i odrasli“, navodi se u istraživanju.

U proseku, svaki šesti odrasli kaže da je bar jednom bio ugrožen od učenika, podaci su ove studije. Oko dve trećine kaže da je verbalna agresivnost problem, a trećina smatra da problem postoji i sa fizičkom agresijom.

Uznemiravanje je pretrpelo oko 78 odsto nastavnika. Znatno ređe su bili na meti krađe ili uništavanja lične imovine – manje od 18 odsto, dok je 16.3 odsto pretrpelo fizičko nasilje, navodi se u radu Nasilno ponašanje učenika prema nastavncima u srednjoj školi iz 2018.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da su nastavnici srednjih škola izloženiji verbalnom nasilju, dok je fizičko prisutnije u osnovnim.

Zaposleni u srednjim stručnim školama izloženiji su u odnosu na kolege iz gimnazija.

Učenici u školama sa velikim brojem đaka češće vrše nasilje u odnosu na vršnjake u manjim sredinama.

Oko 70 odsto prosvetnih radnika smatra da su se stvari promenile nagore, dok četvrtina kaže da je problem ostao isti, rezultati su jednog od obimnijih istraživanja Nasilje u školama Srbije u kom je učestovalo više od 15.507 nastavnika i profesora iz 237 osnovnih škola Srbije.

U nacionalnom izveštaju UNICEF-a za Srbiju navodi se da nasilje vrši oko 21 odsto dece.

BBC na srpskom je pokušao da sazna koliko je prosvetnih radnika pretrpelo neki vid nasilja, ali do objavljivanja ovog teksta, ministarstvo prosvete nije odgovorilo.

Urušen položaj, pogaženo dostojanstvo, nasilje relativizovano

Iako je nasilja bilo i ranije, zaposleni u obrazovnim ustanovama ukazuju da je problem iz godine u godinu sve veći.

„Naša deca imaju velike probleme i ono što im se dešava u kući i njihovom mini okruženju prenose na nastavnike.

„Mnoga nisu usvojila osnovne društvene vrednosti, jer ih nisu imala u porodici, nisu imala gde da ih usvoje“, priča Vasiljević-Prodanović, profesorka sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Problem je i što se prosvetni radnici često predstavljaju kao ljudi koji ne rade dobro sopstveni posao ili nisu dovoljno kompetentni, smatra Ljiljana Marković, psihološkinja.

„To govore i deca i roditelji, što dodatno srozava položaj i autoritet zaposlenih u školama, a deca su spremnija da pređu određene granice prema tim autoritetima.

„Nisu svesni da postoji granica, da je to odrasla osoba sa kojom ne može i ne treba da se postupa na takav način, nisu svesni u kojoj meri takvo ponašanje nanosi štetu i ostavlja posledice“, pojašnjava.

Nataša Milaković i njen suprug, roditelji dvoje dece od osam i 12 godina, posmatraju učiteljice i nastavnike kao partnere i kažu da roditelji i prosvetni radnici treba da znaju da su na istoj strani.

„Nikada nismo dolazili u školu da se bunimo zbog ocena, da vršimo bilo kakav pritisak, ali smo svesni da roditelji to rade, nekada usmeno u ličnom obraćanju ili preko dece, a nekada pokušavaju kroz viber grupe unesu pometnju i da troluju„, kaže Milaković.

Bitno im je da se deca raduju školi i da su tamo sigurni i bezbedni.

Kada im sinovi prepričaju da su čuli ili videli bilo kakvu vrstu nasilničkog ponašanja, trude se da im pojasne da to nije način rešavanja bilo kakvih problema.

„Decu učimo da je svaka ocena za đaka, da moraju više da se trude ako hoće bolje ocene, i da nije naše da određujemo kriterijume“, kaže ova majka.

Decu uče da poštuju nastavnike i učitelje.

Kaže da je prednost što deca imaju baku profesorku engleskog u penziji.

„Kraj nje, koju su bivši učenici sretali, grlili i pozdravljali, mogli da steknu sliku da je njena profesija i poziv bila nešto dostojanstveno i vredno.

„Smatramo da nastavnicima mora da se vrati dostojanstvo i da zakon štiti njih, a ne nasilnike“, govori za BBC na srpskom.

Neki od primera nasilja u školama u Srbiji poslednjih godina:

Bor, 2020. – Profesor fizičkog vaspitanja zadobio lakše povrede pošto ga je napao učenik na stepeništu škole
Sremska Mitrovica, 2019. – U toku nastave učenik 8. razreda fizički je napao i povredio direktora škole
Užice, 2019. – Učitelja pretukao bivši učenik, koji je pretio i dvema profesorkama jedne srednje škole
Beograd, 2019. – Nastavnica pokušala da rastavi dvojicu učenika, a jedan od njih je udario pesnicom u glavu
Mladenovac, 2017. – Učenik prvog razreda Tehničke škole napao profesora, a kasnije i policajce
Vladičin Han, 2012. – Učenik prvog razreda gimnazije udario profesorku matematike koja je pri padu polomila kuk
Sremska Mitrovica, 2009. – Učenik prve godine Srednje tehničke škole pokušao da ispravi ocenu iz hemije tako što je išamarao profesorku, pljuvao je i vređao
Novi Sad, 2008. – Učenik osmog razreda osnovne škole zbog jedinice iz likovnog pretio profesorki bacanjem Molotovljevog koktela, đaci snimali napad i navijali
Niš, 2007. – Dva svršena maturanta niške gimnazije Deveti maj pretukla profesora informatike dok je držao čas, kao i nekoliko učenika koji su pokušali da ga zaštite
Vrnjačka Banja, 2006. – Učenik trećeg razreda Ugostiteljsko turističke škole nekoliko puta udario profesora bejzbol palicom tokom časa
Sombor, 2006. – Roditelji dva đaka osnovne škole Dositej Obradović pretukli profesora hemije zbog loših ocena njihove dece
Izvor: BBC i Beogradski centar za ljudska prava

Na decu utiče i šira društvena sredina, mediji i internet, dodaje Marković.

„Deca vide da neki ljudi agresivnim ponašanjem postižu ciljeve, da kazne izostaju, dok oni koji su dobri deluju nesposobno.

„Kada ste stalno izloženi informacijama o nasilju, a oni jesu jer provode dosta vremena na društvenim mrežama, takav model ponašanja postaje normalan, jer još nisu izgradili kritički stav prema tome“, objašnjava psihološkinja.

Ističe da je nasilje danas u društvu relativizovano iako stepen nasilja raste iz godine u godinu.

Primećuje i da nasilje poprima oblike ‘zabave’ i uvek se vrši grupno.

„Deli se po društvenim mrežama, komentariše se – oni koji vrše nasilje imaju jedan motiv, dok je onima koji to gledaju zabavno, postaju saučesnici, snimaju, prepričavaju ili se podsmevaju situaciji“, kaže Marković.

Porast nasilja oslikava društvo u kom živimo smatra Svetlana Vajnktner, nastavnica Osnovne škole Stevan Sremac iz Dobanovaca.

„Ono što se pokazuje u osam uveče, scene nasilje, sve to utiče na decu, nema edukativnog sadržaja, plus ugledaju se na ljude koji se same hvale da nemaju obrazovanje – ovo je širi problem“, dodaje.

Čemu više strah?

Mnoštvo je scena poput ove iz Trstenika, koje prođu ispod radara, jer se nastavnici plaše da progovore.

„Strah od administracije, učenika, poslodavaca – povlačimo se, a nasilje je prisutno na svim nivoima – čemu više strah?

„Moramo više sebe da cenimo da bi nas i društvo uvažavalo“, govori Sandra Radovanović, predsednica Sindikata radnika škole Ivo Andrić iz Beograda.

U njenom okruženju, kaže, nije bilo nasilnog ponašanja, ali u razgovoru sa kolegama uviđa da je sve zastupljenija latentna vrsta nasilja poput pretnji i mobinga.

„Svako odbijanje deteta da posluša nastavnika je već ponižavajuće za njega.

„Đaci koji vrše nasilje, vrše nasilje i nad nastavnicima i drugim đacima, a ključni problem jesu roditelji“, dodaje nastavnica iz Dobanovaca.

I to nije sve.

„Treba održati disciplinu u odeljenju gde su đaci koji su vas javno ponizili, a daju primer drugim učenicima da oni to isto mogu da urade, jer nema nekih većih sankcija- to se širi, a ne zaustavlja se.

„Treba ostati dostojanstven, smiren, ponosan i biti im uzor“, govori.

Povratak na posao nije uvek lak i zavisi od vrste nasilja koju je nastavnik pretrpeo.

A kada se vrati, radi pod pritiskom i u strahu da će se slična situacija ponoviti, navodi Trbović, takođe prosvetni radnik.

„Spremiće čas, ali nema tu sigurnosti, više nema osećaja da je poštovan kao nastavnik, urušen mu je autoritet, veruje da će opet doći do provokacija, koliko god da je posvećen, pitanje je koliko taj čas može da bude kvalitetan ako on radi pod pritiskom – uništava se nastavni proces kompletno.

„Škola je mala, prepričavaju se stvari među učenicima, kad neko napravi incident, a izostane kazna, on time podstiče druge da se ponašaju slično“, govori Trbović.

Olivera iz Smederevske Palanke je prvih sedam dana posle napada bila u šoku.

Jedva je hodala, nije mogla da ustane, imala je utisak da će pasti i onesvestiti se.

Krenula je na terapiju sa psihologom, a reči podrške i posete kolega, pomogle su joj, kako kaže, da se brže oporavi.

„Pregurala sam donekle, ali ostaje ružno sećanje i pitanje – zašto se to dogodilo“, priča drhtavog glasa.

Mesec i po dana posle incidenta, Olivera se vratila u školu, ali ne i predavanjima.

Ugledavši jednog dana u školskom holu ženu slične frizure poput devojčice koja ju je posekla nožem – uplašila se.

Nasilje je, pored loših plata, jedan od razloga zbog čega se sve manje mladih odlučuje za karijeru u obrazovanju.

Primer koji to najbolje ilustruje jeste da se za upis na beogradski Filološki fakultet, gde se, između ostalog, obrazuju nastavnici srpskog jezika i književnosti, prijavilo svega 50 kandidata, na smeru koji prima dvostruko više brucoša.

Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije kaže da ćemo posledično ostati bez kadrova, što se dugoročno može odraziti na kvalitet obrazovanja u celini.

‘Uželela sam se posla, uželela sam se dece’

Posle dvomesečne pauze, Olivera se vratila časovima.

„Uželela sam se posla, uželela sam se dece“, veselo izgovara.

Sa đacima nije imala problema, ali su je pogađale priče u kojim je predstavljena kao krivac iako je odluka suda govorila drugačije.

„Mi smo nastavili kao da se ništa nije desilo i dogovorili smo se da se o tome ne priča“, seća se tih prvih dana posle bolovanja.

Kada čuje za novi slučaj uznemiri se i slike počnu da joj se vraćaju.

Smatra da treba što više pričati sa decom, slušati njihove probleme, koji možda nekada i ne deluju ozbiljno, ali ih treba čuti.

„Tu mislim i na roditelje i na nastavnike.

„Ako se reaguje na vreme, mogu se preduprediti situacije poput moje“, kaže Radosavaljević.

Izvor: BBC na srpskom

Šta jedna mama može da dobije u Švedskoj, a o čemu u Srbiji može samo da sanja?

Anđelka Srdija (32), koja je rodom iz Bačke Palanke, već duže vreme vodi život u Švedskoj sa suprugom i sinčićem. Ona za Zadovoljnu priča kako je to biti mama u zemlji koja važi za jednu od najboljih u svetu što se tiče uslova za roditeljstvo, šta joj je sve omogućeno, kao i kako je poroditi se tamo.

Porođaj u inostranstvu za mnoge žene iz Srbije deluje kao san snova budući da iskustvo govori da su uslovi tamo preko, na Zapadu, mnogo bolji nego ovde. A kako je u Švedskoj, zemlji koja se u svemu posebno izdvaja?

Lekara nisam ni videla na porođaju

„Na porođaju sam prvo primetila veliku čistu sobu koja je odvojena samo za mene, partnera i bebu. Sećam se da je na tabli pisalo – dobro došli, pa naša imena. Takođe, imala sam pristup različitim sredstvima za ublažavanje bola, kao što su takozvani gas smejavac i epidural.“

Anđelka priča i šta su lekari i babice radili tokom porođaja, kakav je bio njihov odnos prema njoj.

„Lekara nisam ni srela jer nije bilo potrebe za tim, odnosno nije bilo komplikacija na porođaju. U tom slučaju porođaj sprovode babice. Sve su bile ljubazne, profesionalne i posvećene svom poslu. U početku su me obilazile povremeno, a pred sam porođaj ih je bilo više u sobi, davale su mi instrukcije i bodrile me. Pomagale su mi oko svega za vreme i nakon porođaja.“

Suprug prošao kurs obuke pred prisustvo porođaju

Naša sagovornica priča i kakva je situacija u Švedskoj što se tiče prisustva oca na porođaju.

„Moj suprug je bio sa mnom od početka do kraja porođaja. To je ovde uobičajena stvar. On mi je pomagao na različite načine, za šta je prošao obuku u vidu kursa koji se nudi svim budućim roditeljima. Znao je tačno na koji način da mi olakša porođaj i na šta treba da me podseća u slučaju da ja zaboravim. Za nas oboje je to bilo nezaboravno iskustvo koje nas je još više povezalo.“

Šta sam kao žena dobila u Švedskoj, a što nisam imala u Srbiji

„Ja bih rekla da su uslovi u bolnici odlični. U porodilištu imate apsolutno sve što vam je potrebno za porođaj, odnosno sve stvari bez kojih ne možete na porođaju, od higijenskih stvari, do hrane i pića. Kada se prvi put porađate, oni gledaju da vam daju zasebnu sobu za vreme i posle porođaja. Tako je i sa nama bilo. Imala sam u sklopu sobe svoje kupatilo, sto za presvlačenje bebe, pokretni krevetić za bebu, kao i TV.“

Bebu u porodilištu nijednom nisu odveli od mene

Anđelka otkriva i koliko je beba bila sa njom posle porođaja i da li ju je odmah dojila.

„Beba je bila sa mnom od samog početka do izlaska iz bolnice i nijednom je nisu odveli. Sva merenja i kontrole su radili u našoj sobi. Zajedno smo nastojali da započnemo proces dojenja što je pre moguće i već drugi dan smo uspeli u tome. Osoblje me je često obilazilo i pomagalo oko dojenja.“

Takva slika u Srbiji je po po pravilu češća u privatnim porodilištima. A u Švedskoj?

„Porodila sam se u državnoj bolnici. Platila sam samo jednu simboličnu sumu za boravak u bolnici nakon porođaja. Privatna porodilišta nisu česta ovde. A odranije znam da ne postoji velika razlika između državnih i privatnih zdravstvenih ustanova u smislu cena, usluga i uslova.“

Ali u svemu se izdvaja jedna bitna stvar.

„Procedura nije ista za one sa švedskim pasošem i za druge žene. Ukoliko ste švedski državljanin ili imate boravišnu dozvolu, ne plaćate u principu ništa. Postoji razlika između uslova za žene u odnosu na to da li su državljanke EU države, non-EU države ili neke druge države sa kojom Švedska ima poseban ugovor o tome. U nekim slučajevima troškovi porođaja mogu biti i preko 6.000 evra.“

Dakle, kako kaže Anđelka, da bi žena u Švedskoj osetila sve blagodeti koje sistem nudi, treba da bude ili švedska državljanka ili da ima boravišnu dozvolu (kao i lični broj), a to pravo ostvaruje, kako kaže, putem radnog odnosa ili spajanjem porodice sa nekim ko već ima državljanstvo ili stalnu boravišnu dozvolu.

U tom slučaju, dobrobiti su brojne, od porodiljskog odsustva, do dečjeg dodatka.

„Porodiljski dani se u Švedskoj zovu roditeljski dani i u startu su podjednako podeljeni na oca i na majku, s tim što određen broj dana roditelji mogu da prebace jedno drugom, a određen broj dana moraju sami da iskoriste. Broj tih plaćenih dana je 480 i roditelji imaju pravo da ih iskoriste do 12. godine deteta.“

Osim toga, država i drugim merama podržava majčinstvo u Švedskoj.

„Pre svega, to je briga o vama u toku trudnoće i nakon porođaja – pripremaju vas za majčinstvo u vidu različitih kurseva. Postoje i otvoreni vrtići za mame koje su na roditeljskom odsustvu, odnosno kod kuće sa decom, u kojima mogu da se druže sa drugim mamama sa malom decom. Takođe, postoje i roditeljske grupe za novopečene roditelje gde mogu da razgovaraju, obučavaju se i razmenjuju iskustva.“

Dečji dodatak do 16. godine detetovog života

U svemu se posebno izdvaja dečji dodatak koji Švedska daje.

„Svako dete ima pravo na dečji dodatak koji se isplaćuje do 16. godine detetovog života. On iznosi oko 120 evra mesečno. Takođe, vaše dete ima pravo na vrtić, kao i na produženi boravak posle škole dok vi radite. I svako dete koje je napunilo godinu dana ima zagarantovano mesto u vrtiću u Švedskoj. Roditelji se prijavljuju na sajtu opštine i rangiraju vrtiće na svojoj listi želja. Obično se dodeli jedan od prva tri vrtića sa liste.“

U vrtićima igranje napolju i po kiši i po snegu

I kakvi su vrtići tamo? Šta se potencira, a šta se ne toleriše?

„Vrtići su obično manjeg kapaciteta, podeljeni na više odeljenja. Potencira se kretanje, igra, učenje i razmišljanje kroz igru, kreativnost, kao i svakodnevni višesatni boravak na svežem vazduhu. To je prosto ovde normalno – i po kiši, i po vetru, i po snegu, osim naravno kada su ekstremni vremenski uslovi. Bitno je da deca imaju adekvatnu odeću i obuću za sve vremenske uslove, što spada u odgovornost roditelja. U nekim vrtićima deca čak i spavaju napolju u svojim kolicima.“

A kakva je hrana?

„Sva deca dobijaju doručak, dve užine i ručak koji se pripremaju u samom vrtiću. Slatkiši, grickalice i sokovi se ne praktikuju, osim u posebnim prilikama kada je Božić i slično. Ono što se ne toleriše je bilo koja vrsta agresivnosti, fizičko nasilje i vikanje. Ovde se deci prilazi na jedan miran i suptilan način u svakoj situaciji. Čak i kada deca ne slušaju, pedagozi su ljubazni, ali i odlučni.“

Moje dete ovde ima svetlu budućnost

I kad se sve sagleda, šta je Anđelka kao majka dobila u Švedskoj, a što ne bi imala u Srbiji?

„Dobila sam mnogo dana prvedenih sa detetom, dečji dodatak koji dopunjuje naš budžet, zagarantovano mesto u vrtiću, kao i posle u školi zagarantovan produženi, kvalitetno proveden, boravak posle nastave kad god za tim ima potrebe, odnosno dok mi roditelji radimo. Moje dete ima svetlu budućnost u ovoj organizovanoj, ekonomski stabilnoj državi koja promoviše porodične vrednosti, umerenost, ljubaznost, očuvanje prirode i život u skladu sa njom.“

Izvor: nova.rs