Sombor.info

Srpska čitaonica "Laza Kostić" raspisala je konkurs za književnu nagradu "Miroslav Josić Višnjić" za prvu objavljenu knjigu proze /pripovetke ili roman/ autora do 35 godina. Kako se navodi, mogu se prijaviti knjige koje su izašle u toku 2022. godine i napisane na Srpskom jeziku.

Izdavači ili autori po četiri primerka knjige mogu poslati do 20. januara 2023. godine na adresu: Srpska čitaonica "Laza Kostić" Sombor, Čitaonička br 2, 25000 Sombor.

Kako je saopštio Upravni odbor, rezultati konkursa biće objavljeni početkom marta 2023. godine a nagrada će biti uručena na svečanoj godišnjoj Skupštini Čitaonice 24. marta 2023. godine. Nagrada se sastoji od Plakete i novčanog iznosa od 75.000 dinara.

Književnu nagradu "Miroslav Josić Višnjić" je ustanovila Srpska čitaonica „Laza Kostić“ u znak sećanja na istaknutog srpskog knjiiževnika Miroslava Josića Višnjića, jednog od najistaknutijih prozaista u srpskoj književnosti u poslednjih pola veka, rođenog u Staparu 1946. godine, a koji je preminuo u Beogradu 2015. godine.

Legat Miroslava Josića Višnjića deo je Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru, a deo zaostavštine Josić Višnjića nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”.

Izvor: RTV

Jedan od najpoznatijih kompozitora popularne muzike nema dlake na jeziku.

Milutin Popović Zahar jedan je od najvećih hitmejkera u istoriji domaće popularne muzike.

Napisao je brojne hitove za Lepu Brenu, Miroslava Ilića, svoju bivšu suprugu Gocu Lazarević, Merimu Njegomir i brojne druge izvođače, a prema pevačima je uvek bio kritičan.

Tako je izneo i svoje mišljenje o Jeleni Karleuši.

„Ona je režiser skandala. Njeni skandali ne smetaju i ne vređaju. To je njeno sredstvo da bude u žiži. Ona je to usavršila. Jovana Jeremić pokušava to isto, ali je Karleuša mnogo markantnija u tome. Jelenu mrzi da peva, ima druge atribute, ne mislim na ženske, zna da nosi praznu popularnost koja se prima ovde kao ambrozija. Jelena kad peva, ja mislim da se zeza. Ali, za čestitku je to što je veliki borac i ume kao niko drugi da ni iz čega napravi nešto značajno i veliko. Ako je popularnost osobina, ona ju je sama napravila“, rekao je Zahar u intervjuu za „Svet“, u kome je govorio i o drugim pevačima, između ostalih, i o Vesni Zmijanac.

„Izuzetan pevač, ali ja sam je zvao džambas. U njoj je bilo preoštrih stvari za nežniji pol. Nije vređala, nije bila prosta, samo je bila oštra. Svako njeno obraćanje je bilo kao servis Đokovića, neodbranjiv. Ima nejebavajući stav, ne podleže autoritetu, svoja je. Ima lepe ukrase. Što se tiče pevačica ipak smatram niko nije mogao da peva sa ukrasima kao Lepa Lukić“.

Zahar smatra da je Haris Džinović svetska klasa pevača, a visoko mišljenje imao je i o pokojnom Šabanu Šauliću, iako je imao i reči kritike na račun kralja narodne muzike.

„Jedini čovek sa kojim nisam voleo da sedim više od 10 minuta je Šaban, a nije voleo ni on sa mnom. Kad smo se sreli u Čikagu, pozdravili smo se. Rekao mi je da smatra da ne volim ni njega, ni kako peva, a ja sam mu odgovorio da greši. Imao je raskošan glas, boju, ali mislim da je u početku karijere jako jodlovanje i trilere zloupotrebljavao. Uozbiljio se i složio sa mnom da su njegove najlepše pesme one koje su najjednostavnije, poput „Verujem u ljubav“. Šaban je imao neponovljiv glas, rođen u Podrinju gde se govori čist srpski jezik. Zamerio sam mu na pesmi „Utjehu, dajte mi utjehu“, koju je otpevao na ijekavici. Rekao mi je da ga je tako savetovao Buca Jovanović, da bi se prodavao u Bosni. Obojica imamo ljudskih mana. Ja sam bio tašt, smatrao sam da on treba da zatraži pesmu, a njemu je bilo logično da ja ponudim pesmu. On je najbolji pevač po kvalitetu glasa svih vremena“.

Sa druge strane, Zahar nije uveren da je Darko Lazić Šaulićev naslednik.

„Da ima uredniji život mogao bi duže da traje. Ovako, vrlo često imam utisak da želi da bude neki novi Šaban, što je nemoguće. Dva pevača mi se izdvajaju, jedan je Nenad Manojlović, a drugi Miloš Radovanović. Oni mi se sviđaju. Napisao sam knjigu koja se zove Kako postati pevač. U rukopisu je, ali verujem da će jednog dana biti objavljena i da će mnogima da pomogne.“

Popović je otkrio i kakvo iskustvo je imao sarađujući sa pokojnim Mikijem Jevremovićem.

„Miki Jevremović je iz Valjeva, a proslavio se pesmom „Grkinja“, koju sam mu ja radio. On se iz mrtvih vratio. Na Jadranskoj obali se orila pesma, pevao je na svim krstarećim brodovima, od severa do juga. Kad je došlo vreme za koncerte, svi su bili pozvani osim mene. Tek kad je došlo vreme za drugi hit, Sonja njegova žena ga pita da li ima obraza da ide kod čoveka koji ga je iz mrtvih podigao, a kog nije zvao. Onda me je zvao na naredni koncert uz neki izgovor, da sam bio na spisku i za prethodne, ali se nešto iskomplikovalo kao. Govorio sam mu da mi se sviđa njegova žena, pa je bio ljubomoran kao pas na mene. Da vam kažem, estrada, politika, advokatura, te sitne trgovine, to je to. Naš narod je sklon nezahvalnosti i primitivizmu. U Italiji sam osvojio treće mesto sa Snežanom Babić. Ni od nje nikad nisam imao nikakvu zahvalnost. Ali, svi su zahvalni kad im prođe vreme, pa hoće da se vrate.“

Izvor: nova.rs

Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić izjavila je danas da će do Nove godine biti ukinuto zakazivanje termina kod lekara od 1. do 5. u mesecu preko IZIS.

„Potpuno je sumanuto da neko ko dođe osmog ne može da dobije adekvatan pregled. I to radimo iz prostog razloga što ne želimo da Urgentni centar ostane ono što je sad – praktično najveći dom zdravlja u Srbiji. Insistiraćemo na tome da dom zdravlja, kao primarna zdravstvena zaštita, završava veći deo posla kako bi se čitav taj posao racionalizovao“, izjavila je ministarka Grujičić u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS), gde je zajedno sa direktorkom RFZO prof. dr Sanjom Radojević Škodrić imala sastanak sa rukovodstvom UKCS i direktorima svih klinika UKCS.

Možda će, navela je prof. Grujičić, biti nekih kadrovskih promena, možda neće, to sad ostaje da se vidi, prenosi Kurir.

„Videćemo kakvi su izveštaji po klinikama, koliko smo ispunili normu. Dobili ste da napravite kategorizaciju operacija. Za procenu uspešnosti rada, posebno hirurške klinike, nije dovoljno samo koliko ste operacija imali, već i kakve su te operacije, kakvi su rezultati, kakav je kvalitet života pacijenata. Nadam se da svi delite isto mišljenje“, rekla je Grujičić i dodala da će se prof. Radojević Škodrić i ona truditi kao jedan tim da plate u zdravstvu budu što veće, onoliko koliko to budžet dozvoljava, te da će verovatno ići na poseban vid nagrađivanja onih grana medicine koje su izuzetno teške.

U vezi sa pričama da će zabraniti rad privatno, prof. Grujičić je rekla kolegama da imaju pravo na dopunski rad.

„Imate pravo na jedno i po radno vreme i to niko ne može da oduzme i preseče preko noći. Nije to toliki problem u UKCS koliki je u unutrašnjosti, gde su manje sredine i gde ljudi zaista moraju da se obraćaju u privatne ustanove zato što doktori koji rade u zdravstvu striktno se drže nekih zakazivanja i slično“, kazala je Grujičić.

Dodala je da idu ka digitalizaciji, a cilj je da se u prvoj fazi optički kabl dovede do svakog doma zdravlja i svake ambulante.

„Na taj način imaćemo odličnu kontrolu i videćemo na osnovu te kontrole da nagradimo one koji među nama najbolje rade“, istakla je Grujičić i dodala da je izašao pravilnik o „of lejbl“ davanju lekova (leka mimo odobrenih indikacija, prim. nov.) samo ćemo morati da sačekamo da prođe etičku sednicu lekarskog komiteta kliničkog centra i moći ćete da date najveći broj tih jeftinih, starih, dobrih citostatika koje do sada nismo mogli da dajemo.

Radojević Škodrić je navela da je jedan od prioriteta smanjenje listi čekanja na kojima intezivno rade.

„Jasno nam je i negde smo navikli da je Fond kriv za sve. Molim vas da kada imate neke druge razloge koji su organizacioni, nedostatak kadra, da ne bude izgovor RFZO jer se sada vidi, recimo na ortopediji, da smo obezbedili sve vrste proteza i kukova i kolena, sav potrošni sanitetski materijal i lekove. Tako da to više neće proći. Sada sav metarijal i lekovi čekaju pacijenta“, navela je Radojević Škodrić i dodala:

„Prioritet će da bude i dopunski rad za koji postoje dva modela na kojima intenzivno radimo, ali pre toga svako mora ispunite normative u obaveznom delu, onom za koje vam dajemo plate. Ostatak vremena imaćete najverovatnije dva modela o čemu ćemo naknadno.“

Da moraju da rešavaju liste čekanja i arhive naveo je prof. dr Milika Ašanin, direktor UKCS.

„Imamo i zahteve za propisivanje lekova van liste lekova. UKCS je to do sada radio sam i to u onolikim sredstvima koja su u jednom momentu mogla da ugroze našu likvidnost“, istakao je prof. Ašanin.

Izvor: nova.rs

Gradski Savet za bezbednost saobraćaja, u okviru redovnih aktivnosti koje Savet sprovodi, nastavio je sa edukacijama o bezbednom i pravilnom učešću u saobraćaju. Ovaj put u fokusu je bila bezbednost najstarijih sugrađana, te su članovi Saveta gradonačelnik Antonio Ratković, član Gradskog veća Đorđe Zorić, Rosana Krstić i ispred Saobraćajne policije PU Sombor kapetan policije Renata Kosanović, u nedelјu, 4. decembra, posetili članove Udruženja građana „Pravi prijatelјi“.

Gradonačelnik je istakao da se lokalna samouprava trudi da izađe u susret potrebama penzionera naročito kada su u pitanju svakodnevne stvari koje olakšavaju različite životne prilike i neprilike.

„Nekada su stari bili živa istorija, pamćenje naroda, pa im se zbog bogatog iskustva i znanja odavalo posebno priznanje i poštovanje. Danas kada živimo u vremenu kulta mladosti, čini se da se na to potpuno zaboravilo. Ne smemo da zaboravimo i važno je da i mladi znaju da pravo na lјubav, poštovanje ne zastareva, baš kao ni pravo na radost i uživanje u svakom dobu. Zbog toga grad Sombor svojim najstarijim sugrađanima pruža podršku kroz besplatne sadržaje za naše penzionere, kroz konkurse koje sprovodimo za udruženja penzionera, sajmove, izlete, a ova edukacija i podela reflektujućih torbi je još jedan mali znak pažnje, da mislimo i da brinemo o bezbednosti naših najstarijih sugrađana“, naglasio je gradonačelnik Ratković.

Ispred Saobraćajne policije PU Sombor kapetan policije Renata Kosanović održala je prezentaciju „Bezbedno za starije u saobraćaju“, a kako je Sombor poznat kao grad biciklista, posebna pažnja tokom prezentacije posvećena je pravilnom učešću biciklista u saobraćaju. Penzioneri su imali priliku da čuju i da se podsete koliko je važno da svako od učesnika u saobraćaju bude lako uočlјiv i koliko za sprečavanje nezgoda tokom vožnje bicikla znači korišćenje svetlosnih setova za bicikl, svetloodbojnog prsluka, vožnja bez alkohola, kao i da je zabranjeno pešački prelaz prelaziti vozeći bicikl. Članovi Saveta za bezbednost saobraćaja ovom prilikom penzionerima su uručili i poklone: torbe sa svetloodbojnim trakama i svetlosne setove za bicikl.

Sve aktivnosti koje Savet za bezbednost saobraćaja sprovodi finansiraju se iz naplate kazni nesavesnim vozačima.

Apatin je proteklog vikenda bio domaćin dvanaestog kola bokserske Lige Vojvodine, a događaj je nosio naziv memorijal “Žarko Lukić”. Učešće na turniru je uzelo osam kluba iz Vojvodine, a Apatinci su u sportskoj hali imali priliku da pogldaju ukupno 17 borbi. Milan Ćopić, predsednik Bkserskog kluba “Apatin” koji je organizovao ovaj turnir, rekao je da su neusklađeni kalendari takmičenja krivi što lјubitelјi boksa u Apatinu nisu imali priliku uživo da vide na delu neke od najbolјih boraca u Srbiji.

-Mi smo ovoga puta praktično ostali uskraćeni za nastupe najbolјih takmičara, jer se u Novom Pazaru trenutno održava “Zlatna rukavica”, a u Beogradu kolo Lige Srbije, tako da seoniori uglavnom boksuju tamo. Na našem turniru nastupaju deca koja imaju javne sparinge, ali i omladinci i kadeti koji će odraditi mečeve. Imamo oko sedmaest parova, od kojih će njih osam imati borbe, a biće i osam ili devet javnih spariga, kazao je Ćopić.

Boje Bokserskog kluba “Apatin” su ovom prilikom branili Ognjen Petrić, Dušan Zuber, Nikola Gagović i Nikola Popović, dok je Lukić koji je iz našeg kluba prešao u BK “Sombor” boksvovao protiv svog doskorašnjeg klupskog druga Popovića.

Govoreći o radu Bokserskog kluba “Apatin”, Ćopić je rekao da uprava uz pomoć Opštine i sponzora pokušava da obezbedi sve što je neophodno, kako bi oni koji se odluče za ovaj sport, imali adekvatne uslove za treeninge.
-Ima jedan određeni tim lјudi koji meni kao predsedniku kluba jako mnogo pomažu. Grmuša je izuzetno pedantan i na treninzima je glavni trener, a ja dolazim kada imam vremena. Snalazimo se kao i svi drugi klubovi u zemlјi, malo od Opštine i Sportskog saveza, malo od donatora. Meni je cilј da tu decu dovedemo u salu i da oni nešto nauče od tih veština u boksu, te da na taj način od njih stvorimo ličnosti koji će biti korisni građani ove države. Naravno, intenzivno radimo na tome da ne zapostave školu i da budu primerna deca, zaklјučio je Milan Ćopić.

Izvor: Radio Dunav

Unapređenje kvaliteta obrazovanja i saradnje sa ciljem razmene studenstkog i nastavnog kadra fakulteta iz Osijeka i Sombora verifikovano je potpsivanjem sporazuma dve visokoobrazovne ustanove. Fakulteti su se potpisanim ugovorom obavezali na stvaranje potrebnih pretpostavki za zajedničku afirmaciju i razvoj obe visokoobrazovne ustanove na svim poljima.
Pedagoški fakultet u Somboru i Fakultetza odgojne i obrazovne znanosti iz Osijeka potpisali su ugovor o budućoj saradnjina polju studentske razmene, nastave i nauke. Između ostalog, cilj je prekogranična realizacija naučno - istraživačkih projekata, kao i obostrana edukacija nastavnog osoblja.

“Sombor je naš prijateljski grad koji se nalazi na udaljenosti od nas samo oko stotinjak kilometara, pa nam je i blizu za dalju saradnju. Imali smo do sada dobre primere saradnje kada je naša bibliotekarka bila na erazmusu i donela prelepe utiske sa fakulteta u Somboru i uopšte iz ove sredine”, kaže prof. dr Emnina Berbić Kolar, Fakultetza odgojne i obrazovne znanosti, Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku.

“Budući da se bavimo obrazovanjem ljudi, koji su pre svega čovekoljubivi, dakle pedagoga u smislu prosvetnih radnika, učitelja i vaspitača, namera je da to bude vrsta mosta saradnje između dva naroda, dva fakuletta i dve države kako bi se čovekoljublje istaklo kao najveća vrednost odgoja i vaspitanja dece”, dodaje prof. dr Saša Marković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu.

“Mislim da je to jedna prijateljska poveznica, kada ste sa nekim blizu lako je i sarađivati. Nemamo prepreka, niti intelektualnih, a ni jezičkih”, kaže prof. dr Emina Berbić Kolar, Fakultetza odgojne i obrazovne znanosti iz Osijeka, Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku.

"I naša Pokrajinska vlada, kao i resorni sekretarijat razvija priču o prekograničnoj saradnji. Naša namera je da tu pronađemo sebe, a verujem da se i kod njih pospešuju ti oblici saradnje”, dodaje dekan Marković.

Aktivna saradnja dve visokoobrazovne ustanove iz dve susedne države kažu da će unaprediti kvalitet rada sa ciljem razvijanja savremenog obrazovnog života kako sadašnjih tako i budućih studenata.

Izvor: RTV

Mačke su prirodni lovci: one su hitre, snalažljive, snažne i mudre. Međutim, može se destiti da imaju zdravstveni problem koji čitav njihov život stavlja na “čekanje”. U nastavku testa saznajte koje su su to bolesti kod mačaka, kako biste na vreme reagovali i borili se protiv njih.

Zdravstveni problemi kod mačaka

Mačke su generalno prilično izdržljive, ali mogu patiti od nekih nedostataka. Evo koji su to česti zdravstveni problemi kod mačaka.

Oboljenja donjih mokraćnih puteva - Ova oboljenja kod mačaka su veoma česta. Simptomi su često, otežano i bolno mokrenje praćeno glasnim negodovanjem mačke, kao i mokraća promenjene boje i jakog mirisa, zatim intenzivno lizanje perinealne regije, sve do poremećenog opšteg stanja, gubitka apetita, apatije i povraćanja.

Hronično oboljenje bubrega - Simptomi su učestalo konzumiranje vode vode, često uriniranje, gubljenje težine, nedostatak apetita, povraćanje, malokrvnost, visok pritisak i slepilo.

Dijabetes - Javlja se kod mačaka srednjih godina do onih u starijem dobu. Mačka mnogo pije, i često urinira, gubi težinu, a apetit ostaje dobar. Ukoliko je bolest uznapredovala do keto-acidoze, mačka počinje da povraća, slaba je na zadnjim nogama, nekada kolabira.

Problem sa glistama - Čest je problem kod mačaka, čak i kod onih koje žive u kući ili stanu. Simptomi su loš apetit, povraćanje, gubljenje na težini, proliv, gliste u stolici, napet stomak. Treba ih redovno otklanjati da se ne bi prenosile.

Rak - ima veliku učestalost, i često se na njega gleda kao na nešto neizlečivo. Ipak, veliki broj raka može se tretirati.

Zarazne bolesti kod mačaka

Nakon što smo se informisali o zdravstvenim problemima kod mačaka, vreme je da saznamo koje su to najčešće zarazne bolesti kod mačaka: FIV, FeLv, FIP i FHV 1.

FIV - Mačeća virusna imunodeficijencija. Teška zarazna bolest mačaka i izaziva je virus iz iste familije kao virus side kod ljudi. Napada imuni sistem mačke, a ne prenosi se sa mačke na ljude.
FeLv - Mačeća virusna leukemija. Virusno oboljenje koje izaziva jako oštećenje imunog sistema.
FIP - Mačeći zarazni peritonitis. Teška zarazna bolest koja najlakše napada mačke starosti od 6 meseci do 5 godina. Virus napada unutrašnje organe, i može biti mokri i suvi.
FHV 1 - Virusni rinotraheitis mačaka. Oboljenje mačaka čiji je uzročnik herpes virus tip 1. Prepoznajemo ga po visokoj temperaturi, kijanjem, nosnim iscetkom, iscetkom iz očiju. Od njega oboljavaju samo mačke.

Poruka je jasna: na prvu promenu ponašanja ili funkcionisanja vaše mačke važno je pažljivo pratiti simptome i posavetovati se sa veterinarom. Preventiva je takođe mnogo važna. Istražite sve opcije i sve najbolje prakse u gajenju mačaka, kako bi vašu ljubimicu bar nekako zaštitili od zdravstvenih problema.

Nedostatak vitamina B12 uobičajen je zdravstveni problem koji pogađa oko 13 odsto ljudi. B12 je oskudan u ishrani, a nalazi se samo u hrani životinjskog porekla. Na sreću, ljudima je potrebno samo 2,4 mikrograma vitamina B12 dnevno.

Bez adekvatne količine vitamina B12 u telu, može doći do pogoršanja zdravlja, a samim tim i kvaliteta života.

Znaci i simptomi

Glavni simptom nedostatka B12 je umor, i to nivo umora ili iscrpljenosti koji je toliko visok da nam značajno otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti, piše Eat This, Not That, a prenosi City Magazine.

Ostali simptomi su neurološki i mogu uključivati peckanje u ekstremitetima, konfuziju, gubitak pamćenja, depresiju i poteškoće u održavanju ravnoteže. Neki od njih mogu biti trajni ako se nedostatak vitamina ne reši.

Međutim, pošto može postojati toliko mnogo uzroka za ove simptome, zdravstvenim radnicima se dešava da previde mogućnost nedostatka B12 i ne urade odgovarajuće testove. Još jedan problem je što i osobe koje se hrane zdravo, mogu ne unositi dovoljnu količinu vitamina B12, a da toga nisu ni svesni.

Kako se B12 apsorbuje

Nauka je pokazala da ljudi koji konzumiraju biljnu ishranu moraju uzimati suplemente B12 u količinama koje obično obezbeđuju standardni multivitamini. Međutim, čak i ljudi koji konzumiraju B12 preko ishrane takođe mogu biti u opasnosti zbog poteškoća u apsorpciji ovog vitamina.

Apsorpcija B12 je složen proces u više koraka koji počinje u ustima i završava se na drugom kraju tankog creva. Kada žvačemo, hrana se meša sa pljuvačkom. Kada se hrana proguta, supstanca u pljuvački koja se zove R-protein – protein koji štiti B12 od uništenja želudačnom kiselinom – putuje u stomak zajedno sa hranom.

Specifične ćelije u sluznici želuca, koje se nazivaju parijetalne ćelije, luče dve supstance koje su važne za apsorpciju B12. Jedna je želudačna kiselina – ona razdvaja hranu i B12, omogućavajući vitaminu da se veže za R-protein pljuvačke. Druga supstanca, nazvana unutrašnji faktor, meša se sa sadržajem želuca i putuje sa njim u prvi deo tankog creva – dvanaestopalačno crevo. Jednom u duodenumu, sokovi pankreasa oslobađaju B12 iz R-proteina i predaju ga unutrašnjem faktoru. Ovo uparivanje omogućava da se B12 apsorbuje u ćelije, gde onda može pomoći u održavanju nervnih ćelija i formiranju zdravih crvenih krvnih zrnaca.

Nedostatak B12 obično uključuje “kvar” na jednoj ili više ovih tačaka na putu do apsorpcije.

Faktori rizika za nedostatak B12

Kao što smo napomenuli, bez pljuvačke, B12 se neće vezati za R-protein, pa je sposobnost tela da ga apsorbuje inhibirana. Postoje stotine različitih lekova koji mogu izazvati suva usta, što rezultira premalom proizvodnjom pljuvačke. Oni uključuju opioide, inhalatore, dekongestive, antidepresive, lekove za krvni pritisak i benzodiazepine, kao što je Ksanaks, koji se koriste za lečenje anksioznosti.

Još jedan potencijalni faktor koji doprinosi nedostatku B12 je nizak nivo želudačne kiseline. Stotine miliona ljudi uzima lekove protiv čira koji smanjuju želudačne kiseline koje izazivaju čir. Istraživači su čvrsto povezivali upotrebu ovih lekova sa nedostatkom B12 – iako ta mogućnost možda neće nadmašiti potrebu za lekovima.

Proizvodnja želudačne kiseline takođe može da se smanji sa starenjem. Deo populacije stariji od 60 godina se suočava sa većim rizikom od nedostatka B12 – koji se može dodatno povećati upotrebom lekova za smanjenje kiseline.

Proizvodnja želudačne kiseline i unutrašnjeg faktora od strane specijalizovanih parijetalnih ćelija u želucu je kritična za apsorpciju B12. Ali oštećenje sluznice želuca može sprečiti proizvodnju oba.

Kod ljudi, oštećenje sluznice želuca proizilazi iz operacije želuca, hronične upale ili perniciozne anemije – medicinskog stanja koje karakteriše umor i duga lista drugih simptoma.

Još jedan uobičajeni krivac za nedostatak B12 je neadekvatno funkcionisanje pankreasa. Otprilike jedna trećina pacijenata sa lošim funkcionisanjem pankreasa razvije nedostatak B12.

I na kraju, metformin, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, decenijama je povezan sa nedostatkom B12.

Lečenje nedostatka B12

Dok neki zdravstveni radnici rutinski mere nivoe B12 i drugih vitamina, tipičan pregled uključuje samo kompletnu krvnu sliku i metabolički panel, od kojih ni jedno ne meri nivo vitamina B12. Ako osetite potencijalne simptome nedostatka B12 i takođe imate jedan od gore navedenih faktora rizika, trebalo bi da posetite lekara da se testirate. Neophodni su odgovarajući laboratorijski pregled i razgovor sa lekarom da bi se otkrilo da li imate neadekvatan nivo B12.

Kod ljudi, tip lečenja i dužina oporavka zavise od uzroka i težine nedostatka B12. Potpuni oporavak može trajati do godinu dana.

Lečenje nedostatka B12 može biti oralno ili može zahtevati različite vrste injekcija. Dodatak B12 ili izbalansirani multivitamin može biti dovoljan da ispravi nedostatak, ali je najbolje konsultovati se s lekarom kako bi se napravila prava dijagnoza i izabralo adekvatno lečenje.

Izvor: n1info.com

13. po redu Međunarodni festival vina i hrane protekle subote, 3. decembra, okupio je u Sombor izlagače iz Srbije i regiona koji su se svojom bogatom ponudom proizvoda predstavili u hali Sokolskog doma.

„Ravangrad Wine Fest“ je i ove godine privukao pažnju mnogobrojnih posetilaca koji su imali priliku da uživaju kako u kvalitetnim vinima i ukusnoj hrani, tako i u pratećem programu koji je uklјučio muzički deo, stručna predavanja, promocije i prezentacije renomiranih vinskih kuća.

Na festivalu vina i hrane, održanom u organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, uz pokrovitelјstvo Grada Sombora, predstavilo se preko 50 izlagača: vina, rakije, hrane i ugostitelјskih objekata iz Srbije i Mađarske i Hrvatske.

U subotu 3.12.2022. održana je Viking Challenge trka na trim stazi na Fruškoj Gori na 5,5 i 11km. Pobedu na kraćoj distanci istrčala je članica Atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" Sombor Damjana Perenčević.

- S obzirom na to da obožavam treninge na trim stazi, uživala sam i na samoj trci, bilo je sjajno - izjavila je Perenčević.

Trku su uspešno savladali Predrag i Relja Škorić.

U nedelju. 04. decembra održano je šesto izdanje memorijalnog polumaratona "Prof. dr Franja Fratrić".

Ova trka je specifična jer se trči po "hendikep sistemu" gde se izjednačavaju vremena trkača svih starosnih kategorija.

Pobednik trke je bio veteran Ark "Somaratona" i legenda dugoprugaškog trčanja u Somboru - Đuka Čeljuska. Polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometra istrčali su i Boško Jerković, Nedeljko Katić, Zoran Nikolić, Damir Milankov i Nenad Glušac.