Sombor.info

Učenike trećeg razreda srednje škole od državne mature deli godinu i po dana, a do danas im nije predočeno pod kojim uslovima će se upisivati na fakultete.

Prosvetna vlast je obećavala da će sve informacije đaci imati na početku ove školske godine, budući da su po Zakonu o visokom obrazovanju visokoškolske ustanove bile obavezne da do 31. avgusta utvrde koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije i kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata.

Koliko fakulteta je ispunilo zakonsku obavezu, šta je sa onima koji su se oglušili, kada će đaci znati koji fakulteti će zadržati posebne prijemne ispite, u kom procentu će visokoškolske ustanove uvažiti rezultate državne mature, da li će biti uveden donji prag da bi se matura položila, samo su neka do pitanja na koja redakcija Danasa mesecima pokušava da dobije odgovore od nadležnih.

Ni u Ministarstvu prosvete, ni u Projektu državne mature nisu želeli da nam obezbede sagovornike, a o ovoj temi nisu hteli da govore ni u upravi Univerziteta u Beogradu.

I naši raniji pokušaji da javnosti predočimo rezultate drugog pilotiranja državne mature bili su bezuspešni. Ministarstvo je u junu objavilo šturo saopštenje sa mnogim spornim podacima, poput onog da je, uprkos proseku gimnazijalaca na testu iz matematike od svega 18 poena, „bilo dosta“ učenika sa 97 poena. Izveštaj sa rezultatima drugog pilotiranja do danas nije objavljen.

Pregovori sa fakultetima

Projekat Državne mature, koji je Evropska unija finansirala sa 3,7 miliona evra, a čiji je cilj bio da pomogne obrazovnom sistemu Srbije da pripremi, isproba i sprovede završne ispite u srednjem obrazovanju, uskoro se završava, ali odgovore na neka od ključnih pitanja javnost i dalje nema.
Nemaju ni univerziteti, tvrde sagovornici Danasa iz akademske zajednice koji su nakon sastanka ministra prosvete Branka Ružića sa dekanima nekoliko univerziteta, sve bliže zaključku da će državna matura ponovo biti odložena.

Kao razlog navode to što Ministarstvo, ne samo da nije uspelo da obezbedi saglasnost visokoškolskih ustanova da matura bude ulaznica u visoko obrazovanje, već i da ubedi Beogradski univerzitet da odstupi od stava da se tek posle prelaznog perioda od tri do četiri godine i paralelnog sprovođenja mature i prijemnih ispita, proceni mogu li se rezultati državne mature vrednovati pri upisu na studije.

Od „tvrdog“ stava beogradski dekani nisu odustali ni nakon nedavnog sastanka sa ministrom, koji sada obilazi univerzitete i predočava benefite mature, umesto da je saglasnost sa visokim obrazovanjem postignuta na početku cele priče.

Jedan od učesnika tog sastanka kaže da je ministrov nastup bio korektan, ali da time nijedna od dilema nije rešena.

Tek se predlaže formiranje radne grupe koja bi se bavila konceptom mature, što je svojevrsni nonsens, budući da se projekat u okviru kojeg je to odavno definisano, završava.

Naš sagovornik navodi da Beogradski univerzitet nije protiv mature i da ona može 2024. da se sprovede kao završni ispit na kraju srednje škole.

Na pitanje u kojoj meri bi se rezultati vrednovali pri upisu na fakultete, on kaže da je to „na dugom štapu“, bez obzira što su neki fakulteti načelno definisali u kom procentu će priznavati maturu i uspeh iz srednje škole.

Najgore rešenje

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, i nadležni razmišljaju da se 2024. uvede državna matura koja bi prevashodno imala sertifikacionu funkciju, odnosno bila bi dokaz o završetku srednje škole.

To bi praktično značilo da bi đaci morali da se spremaju za dva ozbiljna ispita – i maturski i prijemni za one koji žele da nastave studije.

Sagovornik Danasa sa Univerziteta u Novom Sadu (UNS) kaže da je to najgore rešenje i da će to sigurno izazvati otpor roditelja i srednjoškolskih nastavnika, koji listom tvrde da o maturi nemaju nikakve informacije, čak ni da će učenici trećeg razreda na proleće imati probno testiranje.

U nekim srednjim školama za Danas kažu da je svojevremeno bilo pojedinačnih sastanaka sa predstavnicima roditelja, ali da nadležni nisu znali odgovore na mnoga konkretna pitanja.

Naš sagovornik sa UNS tvrdi da je tako bilo i na nedavnom sastanku sa ministrom, koji se opet sveo na prikazivanje prezentacije o tome čemu matura služi.

Sagovornici Danasa su u jednom saglasni: da država ima ozbiljnu strategiju šta želi sa obrazovanjem ne bi se događalo da se sa svakom promenom ministra prosvete odlaže matura, kao što je to slučaj poslednjih petnaestak godina.

Podsetimo da je jedan od prvih poteza Branka Ružića kada je u prethodnom mandatu došao na čelo Ministarstva prosvete, bio odlaganje mature.

Mnogi smatraju da će ponovo doneti takvu odluku, budući da kao iskusan političar neće rizikovati odijum javnosti, jer je mandat ove Vlade oročen do 2024, kada je planirano da se prvi put sprovede državna matura.

U tom kontekstu se tumači i poslednja ministrova izjava u intervjuu Večernjim novostima, koji je na pitanje ostaje li pri tome da će matura sigurno biti održana 2024. ili postoji mogućnost da se ponovo odloži, rekao da „ostaje samo pri tome da će sa dekanima svih univerziteta u Srbiji obaviti razgovore kako bismo razumeli šta je čiji zadatak u ovom poslu od državnog značaja i u interesu naših učenika“.

Proba u maju

Za sada je jedino izvesno da će učeci trećeg razreda srednje škole (reč je o školama u četvorogodišnjem trajanju) polagati probnu opštu, stručnu i umetničku maturu u periodu od 31. maja do 2. juna.

Na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u čiju nadležnost prelazi državna matura po završetku Projekta, nedavno je objavljena vest da su održani prvi sastanci stručnih radnih grupa, koje će tokom sledećih sedmica raditi na pripremi zadataka za probu državne mature.

„Biće pripremljeni zadaci iz srpskog i osam maternjih jezika nacionalnih manjina, zatim iz matematike, istorije, geografije, biologije, fizike, hemije, stranih jezika (engleskog, francuskog, ruskog, španskog, italijanskog i nemačkog), psihologije, sociologije, filozofije, zatim iz 14 stručnih predmeta za učenike srednjih stručnih škola, kao i predmeta važnih za umetničku maturu“, piše u informaciji.

Izvor: danas.rs

 penzioni fondovi predstavljaju takozvani “treći stub” penzionog osiguranja u Srbiji i oni funkcionišu na dva načina: tako što sredstva uplaćuju građani sami za sebe ili to umesto njih čine poslodavci. Imajući u vidu koliko su niske državne državne penzije, ovakav vid štednje i osiguravanja budućnosti građanima ipak može obezbediti nešto lagodniji život nakon završetka radnog veka. Još jedna prenost ovih fondova jeste ta što ona nije vezana za radni odnos korisnika i na taj način mogu da štede i lica koja nisu u radnom odnosu.

Jovan L. ima 30 godina i već je počeo da razmišlja o tome da li će jednog dana moći da živi od plodova svog rada. Budući da ne očekuje visoku penziju, odlučio je da investira u dobrovoljni penzioni fond.

„Ne mogu da se oslonim isključivo na državnu penziju jer život postaje sve skuplji. Ne želim da dođem u situaciju da nemam ni za lekove, zbog čega sam i odlučio da na vreme počnem da obezbeđujem sebi dostojanstvenu starost“, rekao je Jovan.

On jednom fondu koji posluje na srpskom tržištu uplaćuje 5.000 dinara mesečno. Plan mu je da narednih 30 godina svakog meseca uplaćuje ovaj iznos, a da sredstva kasnije povlači 15 godina. Prinosi penzionog fonda, od kojih iznos koji će Jovan kasnije primati zavisi, variraju iz godine u godinu i uglavnom nisu veliki jer zakonska regulativa nalaže da najveći deo ulaganja bude u državne obveznice. Međutim, ako bi se uvek kretali oko, recimo, pet odsto, koliko kalkulatori penzionih fondova nude po „difoltu“ kao prosečan prinos, Jovanova „privatna“ penzija bi iznosila 31.267 dinara mesečno.

I broker Nenad Gujaničić smatra da čitav koncept dobrovoljnih penzionih fondova ima smisla jer na taj način građani po okončanju svog radnog veka imaju neki dodatni izvor prihoda, pored državne penzije koja nije visoka, i to bez obzira na to koliko zarađuju.

Ipak, on ističe da ovakvi fondovi u Srbiji nisu mnogo razvijeni.

„Postoji nekoliko društava koja se time bave i njihova imovina je prilično mala. Ima više razloga zašto oni nisu razvijeni, ali glavni preduslov za njihovo funkcionisanje je razvijeno finansijsko tržište, što kod nas nije slučaj. Ti penzioni fondovi uglavnom investiraju u državne obveznice što i nije loše jer veći deo mora da bude u sigurnim državnim hartijama. Međutim, nemamo razvijeno tržišt kapitala gde bi oni mogli da investiraju u velike kompanije koje se kotiraju na berzi“, objašnjava Gujaničić za Nova.rs.

Prema tome, dodaje, glavni problem je što, tehnički, zbog gorenavedenog, i privatni fondovi zavise od države Srbije.

Od 1. februara ove godine, maksimalni iznos neoporezivih uplata u dobrovoljne penzijske fondove iznosi 6.541 dinara, a i poslodavci mogu da povećaju iznos doprinosa koje uplaćuju za svoje zaposlene, oslobođeni od plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, do sume od 6.541 dinara.

“Ono što je generalno bio problem sa penzionim fondovima i u svetu i kod nas jesu niske kamate, koje su išle ka nuli i onda su prinosi bili niski“, ističe Gujaničić.

Ipak, zaključuje naš sagovornik, s obzirom da su fondovi pod kontrolom NBS i posluju po striktnoj zakonskoj regulativi, ovakav način investiranja sa sobom nosi najmanji rizik.

Sa druge strane, urednik portala Kamatica Dušan Uzelac smatra da ulaganje u privatne penzione fondove ni ne kreće od prinosa, budući da neko ko ulaže u ove fondove i ne očekuje neki „mastan“ prinos, već stabilnost i dugoročnost same investicije.

„Kao što samo ime kaže, to su penzioni fondovi i sam taj finansijski proizvod treba da zadovolji potrebe onih koji žele da povećaju svoju penziju. To se može uporediti sa tankerom na moru, on ide polako i bira oprezne putanje. Razlog je što ta investicija treba da traje 20-30 godina, a i država ne dozvoljava da imaju rizična ulaganja. Dakle, država kaže ‚ne možeš ti da se igraš sa parama građana‘“, ističe Uzelac za Nova.rs.

Navodi da je pogrešno posmatrati penzione fondove na kratak rok jer nisu ni predviđeni da funkcionišu tako i kada bismo hteli da proverimo njihovu efikasnost, morali bismo da uzmemo u obzir neki period od pet do 10 godina jer je poenta dugoročnost ulaganja.

„A što se korisničke strane te priče tiče, ako ne znate šta ćete s parama, to uopšte nije loša opcija. Jer, ako ne znate šta biste uradili sa parama koje imate, dajte ih nekom ko zna, to su upravo ti fondovski pristupi“, kaže naš sagovornik i ističe da penzija danas samo deli isto ime sa penzijom nekada.

To su, kaže, potpuno različiti proizvodi, kao što i paradajz danas nije isti kao onaj koji smo jeli pre 30 godina.

„Ranije je penzija bila ugodna starost, danas je samo osnovna starost. I to se promenilo u svim državama sveta. One će biti sve ‘osnovnije’. To nijedna država ne može da kaže – ‘ne znamo koliko ćemo moći da garantujemo za vas’. Ali sama činjenica da postoji regulativa koja dozvoljava alternativne penzije, znači da država zna šta se tu dešava“, zaključuje Uzelac.

Izvor. nova.rs

U okviru projekata participativnog budžetiranja za 2022. godinu u Čonoplјi je uređen plato u centru ovog naselјenog mesta. Šetališni deo popločan je behatonom, postavlјen je potpuno novi urbani mobilijar, novi kandelaberi, česma, a prostor je oplemenjen i sa različitim vrstama bilјaka. Ovu lokaciju obišao je danas gradonačelnik Antonio Ratković, zajedno sa saradnicima i meštanima Čonoplјe.

„Drago mi je što sam danas sa Čonoplјancima obišao završetak radova na uređenju platoa u centru ovog naselјenog mesta. Urbanistički je uređen prostor na inicijativu građana Čonoplјe. Mi nastavlјamo sa našom idejom da svaka mesna zajednica kroz projekat participativnog budžetiranja izglasa jedan projekat, a da grad u narednoj godini isti i realizuje. Celokupnu investiciju finansirao je Grad Sombor i ona iznosi negde oko 6 miliona dinara. Novi plato će se koristiti pre svega za okuplјanje svih Čonoplјanaca, a koristiće se nadam se i za razne manifestacije“, rekao je gradonačelnik.

Ratković je istakao da će na novom platou u narednom periodu biti urađeni još dodatni sitni radovi i da su u planu i nova uređenja u Čonoplјi.

„Pored uređenja samog platoa, u Čonoplјi smo u proteklom periodu asfaltirali i dve ulice, Karađorđevu i Svetozara Miletića, takođe, rekonstruisali smo krov i fasadu na biblioteci. U narednom periodu očekuju nas još dodatna uređenja Čonoplјe, a u toku je i sadnja vetrozaštitnog pojasa“, naveo je gradonačelnik.

Škola za osnovno muzičko obrazovanje Kula i Dom kulture u Sivcu organizuju koncert tradicionalne pesme i svirke. Koncert je na programu u petak, 9.decembra, sa početkom u 12 časova u Pozorišnoj sali sivačkog Doma kulture, a upriličen je za đake 3. i 4. razreda osnovne škole „20. oktobar“ iz Sivca.

U sredu, 7. decembra, predstavnici grada Sombora ugostili su delegaciju bratskog grada Baje. Povod posete bio je radni sastanak na temu uređenja bezbednosti saobraćaja u zonama škola i sistem parkiranja, kao i način saniranja divljih deponija u gradu i okolnim selima.

Na sastanku koji je održan u prostorijama Gradske uprave učestvovali su ispred grada Sombora zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica, član Gradskog veća Silard Janković i pomoćnik gradonačelnika Atila Pribila, a ispred grada Baje zamenik gradonačelnice Peter Sel (Szél Péter), načelnica Odeljenja za komunalne poslove i bezbednost Aniko Rubuš (Rubus Anikó) i stručni saradnik Laslo Mihalji (Mihályi László).

Nakon radnog sastanka, delegacije su obišle i nekoliko lokacija u gradu gde su predstavnici Baje upoznati sa sistemom uređenja zona škola u Somboru.

"Potreban konobar. Tražimo radnika u kafiću, uslovi odlični..." Ovo su samo neki od oglasa koji se nalaze na ugostiteljskim objektima širom Srbije, a na koje se i mesecima, kažu vlasnici restorana i kafića, ne javi niko.

Plate, plus bakšiš, često su, kažu, i iznad proseka, ali je sve manje onih koji bi se da se konobarisanjem bave profesionalno i odgovorno.

- Ako ide na veselja, može da zaradi do 600 evra ili više i plus bakšiša 500, 600 evra i što će da ide u Nemačku?! Mesečno toliko može da zaradi. Plus plata, hvala Bogu, i radi, u radnom je odnosu - kaže konobar Milan Maksimović za RTS.

Dodatni vid zarade predstavlja i honorarno angažovanje na svadbama i privatnim poslovima, međutim, radnika nema.

"Ne može baš svako da radi u ugostiteljstvu"
Iako važi mišljenje da se poslom u ugostiteljstvu može baviti svako, vlasnici ugostiteljskih objekata tvrde da to ipak nije tako.

Veliki problem predstavlja, kako kažu, i to što je konobara starog kova sme manje. Кonobar mora da bude ljubazan, odmeren, u uniformi, a ne u patikama i odelu za šetnju, ističu poslodavci.

- Mislim da je problem na nivou same zemlje, jer znam da u ostalim turističkim centrima kao što su Zlatibor i Vrnjačka Banja, oni čak zapošljavaju strance - kaže za RTS Maja Nikolić, menadžerka hotela u Banji Koviljači.

I u prestoničkim ugostiteljskim objektima sve se više mogu sresti strani državljani iz Afrike, Bliskog istoka i Rusije koji obavljaju konobarske poslove, a da čak ni ne govore srpski jezik,

Sa druge strane manjak radne snage u ugostiteljstvu doveo je do toga i da se poslodavci za radnike bor tako što im nude veće plate i bolje uslove rada.

Izvor: blic.rs

Hrvatski pevač Oliver Dragojević rođen je 7. decembra 1947. godine.

U toku 2017. godine dijagnotikovan mu je rak, a godinu dana nakon postavljanja dijagnoze teške bolesti, u julu 2018. godine, preminuo je čuveni pevač.

Iza njega ostala je supruga, tri sina, ali i ogorman broj hitova koje će obožavati i buduće generacije, kao i njegova mnogobrojna publika.

Iako je bio jedan od omiljenih pevača na našim prostorima, zanimljiva je činjenica da Oliver Dragojević nikada nije nastupao u Beogradu.

„Oliver je sjajan pevač. Šteta što ne može da dođe u Beograd. Nudio sam mu 200.000 evra da napravimo koncert pod nazivom ‘Dva Olivera’ s filharmonijom. Situacija je veoma specifična u njihovoj sredini. On kaže da bi, kada bi se vratio u Split posle koncerta u Beogradu, morao da brine za živote svojih sinova“, rekao je pevač Oliver Mandić svojevremeno za medije.

Slavni pevač je jednom prilikom, gostujući u emisiji „Kao sav normalan svet“ rekao da neće koncert održati u Beogradu.

„Tu temu smo završili… Zvali su me puno puta i svaki put sam rekao ne, ja sam mislio da je ta tema završena“, kratko je izjavio Oliver, pa je dodao:

„Gde god misle da im nije daleko, neka dođu na koncert. Želim im zdravlje, sreću.“

Na pitanje čega se seća iz Beograda, Dragojević je tada rekao: „Bilo je dobrih ljudi tamo.“

Život pevača Olivera Dragojevića bio je prepun kontroverzi, pa iako se trudio da održi sliku porodičnog čoveka, njegov ljubavni život je bio veoma buran.

Publiku je osvajao svojim romantičnim dalmatinskim šansonama, a malo su poznati detalji koji se tiču njegove privatnosti.

Kako se pisalo, brak slavnog muzičara umalo se raspao, nakon što je u javnost procurila priča o njegovoj aferi sa nekadašnjom manekenkom Brankom Marić Muti.

„Tokom svih tih godina često sam zbog stresa i nervoze završavala u hitnoj pomoći. Dugo sam pokušavala da odgonetnem zašto se Oliver okrenuo drugoj ženi, ali na kraju sam shvatila da je reč o njegovoj nezrelosti i nesigurnosti“, rekla je svojevremeno Vesna, supruga pevača.

Nekadašnja manekenka Branka Marić Muti javno je priznala da je s njim bila u dugogodišnjoj ljubavnoj vezi. Njih dvoje su održavali intimne odnose tokom sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, a koliko je afera bila ozbiljna, govori i činjenica da je Dragojević zbog Branke želeo da ostavi svoju suprugu Vesnu.

„Nikada nisam želeo da govorim o svom životu van scene, ali spletom čudnih i nemoralnih okolnosti našao sam se u žiži skandala koji su drugi iscenirali. Moja intima je prvenstveno moja stvar i sve što treba rešiću u svoja četiri zida i sa onima kojih se to tiče, a dušebrižnici će ostati gladni senzacije“, rekao je tada Oliver.

Supruga Dragojevića je nakon njegove smrti simpatičnom izjavom opisala kako je izgledao njihov zajedniči život.

„Džez mi je bio užas, a Oliver je voleo džez. Rekla sam mu jednom: ‘Molim te, objasni mi šta je to džez, kako se to svira, meni to izgleda kao da pogrešno sviraju…’ On mi je samo rekao da najbolje da o tome uopšte i ne razgovaramo. Mene su zanimale neke druge stvari, medicina, psihologija i nas dvoje nismo puno razgovarali o muzici,“ rekla je svojevremeno Vesna.

Ona je otkrila tužan podatak, da joj je bilo potrebno 10 godina da preboli Oliverovu prevaru.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Policijske uprave u Somboru zaustavili su juče dvojicu muškarca koji su vozili automobil i bicikl pod dejstvom alkohola.

Patrola policije u Kuli isklјučila je iz saobraćaja biciklistu (62) koji je vozio sa 2,62 promila alkohola u organizmu, a u Sivcu vozača „renoa“ (55) koji je upravlјao automobilom sa 2,76 promila alkohola.

Vozačima je određeno zadržavanje i protiv njih će zbog nasilničke vožnje biti podnete prekršajne prijave.

Zoran Srdić, 64-ogodišnji ribolovac iz Apatina, jutros je imao ulov kojim bi se mogao ponositi svaki zalјublјenik u ribolov: ulovio je smuđa kapitalca, teškog 13 kilograma, a dugačkog čak 100 centimetara.

Ribolovom se bavi od 1969 godine, od momenta kada je stigao u Apatin. Ovakav primerak dosad nije izvukao.

– Borba je trajala 10 minuta, a ulovio sam ga varalicom, na Dunavu, lokacija Stari kamen iza Velikog Limana prema prvoj šporni, kaže Srdić. Prema njegovim rečima u pomoć mu je pritekao njegov prijatelј Miki Kovačević, dok je sin Igor morao da ulov iznese na kopno. Srdić je u ribolovačkoj karijeri imao velike ulove soma, teških oko 30 kilograma i šarana od 19 kilograma, ali kada je reč o smuđu, do današnjeg ulova, njegov najveći trofej nije prelazio 10 kilograma.

Kako kaže, kapitalac će završiti na prazničnoj trpezi, jer planira da ovim specijalitetom počasti svoje društvo, ribolovce Pilića, Mitića, Medića i Kovačevića koji svakodnevno sa njim provode vreme na Dunavu.

Izvor: Radio Dunav

Grad Sombor i ove godine nastavio je da podržava lokalne pčelare, te su putem Konkursa dodelјena sredstva za nabavku novih pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo. Uslove za subvencionisanje ostvario je 21 polјoprivredni proizvođač, kojima je danas gradonačelnik Antonio Ratković svečano uručio ugovore.

„U protekle četiri godine ukupno smo izdvojili preko Odelјenja za polјoprivredu i Agrobiznis centra blizu 6,5 miliona za ove namene. Reč je o veoma bitnoj grani polјoprivrede i drago mi je što je grad i ove godine izdvojio sredstva za ove namene, i svakako da ćemo i u narednom periodu nastaviti sa ovom merom. Pre tri godine smo isto kroz konkurs Odelјenja za polјoprivredu kupili liniju za preradu pčelinjeg voska, koja koristi svim pčelarima sa teritorije Grada Sombora i nastojaćemo da u narednom periodu, pored opremanja i kupovine novih pčelinjih društava, gledamo da kupimo i još jednu liniju koja će koristiti za dalјu preradu ovih proizvoda. Zahvalio bih se svim pčelarima koji su iskoristili ove podsticaje koje je raspisalo Odelјenje za polјoprivredu i očekujem da budu aktivni u narednim godinama, kada im ovi konkursi budu na raspolaganju“ poručio je gradonačelnik.

Pravo učešća na konkursu imala su lica koja se bave uzgojem pčela, koja su upisana u Registar polјoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu. Maksimalan iznos sredstava po prijavi iznosio je 100.000 dinara, a ukupna sredstva za ovogodišnji konkurs, koja su obezbeđena u gradskom budžetu, iznosila su 1.500.000 dinara.