Sombor.info

Povećana otpornost bakterija, koje uzrokuju infekcije krvi, na lekove, uključujući rezistenciju na antibiotike poslednje linije odbrane, uočena je u prvoj godini pandemije koronavirusa, pokazao je izveštaj Svetske zdravstvene organizacije temeljeno na podacima iz 87 zemalja u 2020. godini.

Prekomerna upotreba antibiotika pomogla je mikrobima da postanu otporni na mnoga lečenja, a u laboratorijama se razvija alarmantno malo novih antibiotika.

Visoki nivoi (iznad 50 posto) otpornosti uočeni su kod bakterija koje obično uzrokuju po život opasne bolničke infekcije krvi, kao što su Klebsiella pneumoniae i Acinetobacter spp, istakli su autori izveštaja.

Te infekcije često zahtevaju lečenje antibioticima „poslednje linije odbrane“, lekovima koji se koriste kada svi drugi antibiotici zakažu.

Otprilike osam posto infekcija krvotoka uzrokovanih Klebsiellom pneumoniae postalo je otporno na ključnu grupu lekova poslednjeg izbora zvanu karbapenemi, navodi se u izveštaju.

Stope antimikrobne rezistencije (AMR) i dalje su vrlo visoke, a antibiotici iz grupe poslednje linije odbrane počinju da gube snagu, rekla je dr Karmen Pesoa-Silva, voditeljka Globalnog sistema praćenja antimikrobne rezistencije Svetske zdravstvene organizacije, na konferenciji za novinare.

Rekla je: „Imamo vrlo male mogućnosti… da odgovorimo na pretnju“.

Dok postoji usklađeni napor da se ograniči neobuzdana upotreba antibiotika, tempo novih istraživanja ostaje otužan.

Trud, troškovi i vreme potrebni za stvaranje antibiotika i dobijanje odobrenja za njegovu prodaju, i ograničeni povrat ulaganja, odvratili su proizvođače lekova od istraživanja, jer takvi lekovi moraju biti jeftini i koristiti se što je moguće manje kako bi se ograničilo razvijanja rezistencije na njih.

Kao rezultat toga, lavovski deo razvoja antibiotika odvija se u nekolicini laboratorija malih biofarmaceutskih kompanija dok se većina njihovih većih partnera usredsređuje na ono što je unosnije.

Samo je nekoliko velikih farmaceutskih kompanija ostalo u tom području – uključujući GSK i Merck – u odnosu na više od 20 u 1980-ima.

Značajna globalna analiza objavljena ranije ove godine otkrila je da je 1,2 miliona ljudi umrlo u 2019. zbog bakterijskih infekcija otpornih na antibiotike, što AMR čini vodećim uzrokom smrti u svetu u toj grupi, više nego HIV/AIDS ili malarija.

„Politika (u vezi s AMR-om) mora hitno preći s težnji na delovanje“, rekao je Tomas Kueni, glavni direktor Međunarodnog udruženja farmaceutskih proizvođača i udruženja.

Autori izveštaja SZO-a kažu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdili razlozi koji stoje iza skoka u AMR-u u posmatranom razdoblju, te u kojoj je meri povezan s češćom upotrebom antibiotika tokom pandemije.

Stope AMR-a takođe je teško analizirati zbog nedovoljno testiranja i slabih laboratorijskih kapaciteta, posebno u zemljama s niskim i srednjim dohotkom, napisali su autori.

Izvor: N1

Novom Uredbom o energetski ugroženom kupcu propisani su kriterijumi koje građani, odnosno domaćinstva, moraju da ispune da bi imali pravo da plaćaju niže račune za struju, gas, ali i daljinsko grejanje. Kada je kriterijum za sticanje statusa energetski ugroženog kupca materijalni položaj - tačno je propisano koliko mogu da iznose maksimalni mesečni prihodi, ali i površina stana, odnosno kuće u kojoj kupac živi. Kriterijum o površini kuće neće se uzimati u obzir za seoska domaćinstva. Status energetski ugorženog kupca takođe mogu da dobiju i građani koji imaju ostvareno pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečiji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i građani kojima je zbog zdravstvenog stanja neophodno svakodnevno korišćenje aparata ili uređaja na struju. Na njih se ne primenjuju odredbe o maksimalnim prihodima i kvadraturi stambene jedinice.

Kada je reč o materijalnom položaju kao kriterijumu za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, prema uredbi se gleda ukupan mesečni prihod domaćinstva, zatim broj članova domaćinstva i imovno stanje.

„Za određivanje ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva uzimaju se u obzir sva primanja i prihodi pojedinca i porodice koji su utvrđeni u skladu sa propisom kojim se uređuju primanja i prihodi koji su od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć“, navodi se u uredbi.

Tako, u odnosu na broj članova domaćinstva, ukupan mesečni prihod domaćinstva može biti najviše:

1) za domaćinstva sa jednim članom do 21.074,68 dinara;

2) za domaćinstva sa dva člana do 33.402,13 dinara;

3) za domaćinstva sa tri člana do 45.729,58 dinara;

4) za domaćinstva sa četiri člana do 58.057,03 dinara;

5) za domaćinstva sa pet članova do 70.384,48 dinara;

6) za domaćinstva sa šest članova do 82.711,93 dinara;

7) za domaćinstva sa više od šest članova za svakog dodatnog člana dodaje se: 12.327,45 dinara.

Ovi iznosi usklađivaće se sa inflacijom svakog 1. aprila i 1. oktobra.

Šta znači imovno stanje

Imovno stanje podrazumeva da domaćinstvo ne poseduje drugu stambenu jedinicu osim stambene jedinice maksimalne površine koja odgovara broju članova domaćinstva, a koja je utvrđena zakonom kojim se uređuje stanovanje i održavanje zgrada, uvećane za 10 kvadratnih metara.

Tako je ukupna površina stambene jedinice:

1) za jednočlano domaćinstvo do 40 m²;

2) za dvočlano domaćinstvo do 58 m²;

3) za tročlano domaćinstvo do 66 m²;

4) za četvoročlano domaćinstvo do 74 m²;

5) za petočlano domaćinstvo do 87 m²;

6) za šestočlano i veće domaćinstvo do 96 m².

„Seosko domaćinstvo može imati u svojini jednu stambenu jedinicu i stiče status energetski ugroženog kupca bez obzira na površinu te stambene jedinice“, precizirano je uredbom.

Za njih ne važe uslovi o prihodu i površini

Uredbom je predviđeno da domaćinstvo čiji su članovi ostvarili pravo na novčanu socijalnu pomoć, dečiji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica stiče status energetski ugroženog kupca po osnovu akta nadležnog organa o stečenom pravu.

Za njih se, da bi steklli status energetski ugroženog kupca, ne primenjuju uslovi o nivou prihoda i kvadraturi prostora u kojem žive.

Zdravstveno stanje

Domaćinstvo na osnovu zdravstvenog stanja stiče status energetski ugroženog kupca, ako član domaćinstva koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, za čiji rad je potrebno napajanje iz elektrodistributivne mreže i kome obustavom isporuke električne energije može biti ugrožen život ili zdravlje.

Za ove građane takođe ne važe propisani kriterijumi o nivou prihoda i površini stambene jedinice u kojoj žive.

Gde se podnosi zahtev

Zahteve za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, po bilo kom od navedenih osnova, podnose domaćinstva organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove socijalne zaštite u mestu prebivališta. Razlika je samo u obrascu koji se podnosi ako je reč o zdravstvenom stanju.

Zahtev se – svi osim onih koji se odnose na zdravlje – podnosi na Obrascu ZEUK1 koji se objavljuje na internet stranici ministarstva nadležnog za poslove energetike i na internet stranici jedinica lokalne samouprave. Izbeglice i interno raseljena lica zahtev podnose u mestu boravišta u Srbiji, precizira se u uredbi.

Kada je reč o građanima koji ovaj status stiču zbog zdravstvenog stanja, oni zahtev podnose takođe organu jedinice lokalne samouprave, u mestu prebivališta, odnosno boravišta, ali na obrascu ZEUK2, koji se takođe objavljuje na internet stranici Ministarstva energetike i na internet stranici jedinica lokalne samouprave.

Za svaki osnov uredba propisuje tačno određenu dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev.

Na osnovu stečenog statusa energetski ugroženog kupca zbog zdravstvenog stanja, domaćinstvo je zaštićeno od obustave isporuke električne energije zbog neizvršenih obaveza iz ugovora o snabdevanju.

Rok za odgovor lokalne samouprave na zahteve je najduže – 30 dana.

Koliki su popusti

Energetski ugroženi kupac stiče pravo na umanjenje mesečne obaveze za električnu energiju, za sve mesece:

(1) za jednočlano domaćinstvo -120 kWh mesečno;

(2) za dvočlano i tročlano domaćinstvo -160 kWh mesečno;

(3) za četvoročlano i petočlano domaćinstvo – 200 kWh mesečno;

(4) za šestočlano i veće domaćinstvo – 250 kWh mesečno;

Kada je reč o prirodnom gasu, umanjenja se primenjuju na račune za mesece januar, februar, mart, oktobar, novembar i decembar:

(1) za jednočlano domaćinstvo – 359 kWh mesečno;

(2) za dvočlano i tročlano domaćinstvo – 462 kWh mesečno;

(3) za četvoročlano i petočlano domaćinstvo – 616 kWh mesečno;

(4) za šestočlano i veće domaćinstvo – 770 kWh mesečno;

Kod isporučene toplotne energije, umanjenje se primenjuje za svaki mesec za koji se ispostavlja račun:

(1) za jednočlano domaćinstvo, 60% mesečnog računa;

(2) za dvočlano i tročlano domaćinstvo, 50% mesečnog računa;

(3) za četvoročlano i petočlano domaćinstvo, 45% mesečnog računa;

(4) za šestočlano i veće domaćinstvo, 40% mesečnog računa.

Kako se računa umanjenje

Obračun umanjenja računa za struju: Utrošeni kilovat-časovi za koje se smanjuje iznos mesečnog računa množe se sa cenom koja važi za višu dnevnu tarifu iz zelene zone za potrošače iz kategorije „široka potrošnja sa dvotarifnim merenjem”, uvećanom za 10 odsto.

Obračun umanjenja računa za gas: Utrošeni kilovat-časovi za koje se smanjuje iznos mesečnog računa množe se sa cenom iz tarife „energent” za potrošače iz grupe domaćinstva koje snabdeva Javno preduzeće Srbijagas (prema njegovom cenovniku), uvećanom za pet odsto.

Obračun umanjenja računa za grejanje: Umanjenje mesečne obaveze za toplotnu energiju iskazuje se procentualnim umanjenjem mesečnog računa.

Koliko važi rešenje

Rešenje o statusu energetski ugroženog kupca, koje se donosi po osnovu zdravstvenog stanja, važi dve godine od dana izdavanja, a potom može da se podnese zahtev o produžetku ukoliko je to neophodno zbog zdravlja.

Kada se ovaj status stekne na osnovu ispunjenih materijalnih uslova o prihodima i imovinskom stanju, rešenje se donosi sa rokom važenja najduže do kraja kalendarske godine.

Kod sticanja statusa po osnovu prava na novčanu socijalnu pomoć i dr. rešenje se donosi sa rokom važenja koji se utvrđuje u kalendarskom mesecu u skladu sa važenjem konkretnog akta.

Prema navodima Ministarstva rudarstva i energetike, uredbom će biti obuhvaćena 191.000 domaćinstava, umesto dosadašnjih 68.000.

„Osim prava na umanjenje mesečnih obaveza plaćanja električne energije i prirodnog gasa, prvi put je omogućeno i umanjenje računa za toplotnu energiju, od 40 odsto do 60 odsto računa u zavisnosti od broja članova domaćinstva“, navelo je ministarstvo.

Status energetski ugroženog kupca, prema ovoj uredbi, mogu da dobiju i oni koji već duguju na ime neplaćenog duga za struju, gas ili toplotnu energiju, tačnije – dospeli dug za ove energente ne isključuje pravo na sticanje statusa.

Izvor: n1info.rs

"Institut vanbračne zajednice možda najbolje oslikava neusklađenost zakonske i podzakonske regulative u našoj zemlji. Vanbračna zajednica je mesto gde prava nisu ista i institut koji pleše po tankoj liniji diskriminacije", kaže za "Blic" pravnica Irena Drča.

Za neke parove stupanje u brak predstavlja krunu ljubavne veze i sa radošću pristupaju ovom činu. Za neke druge brak simbolizuje samo papir, te smatraju da nije neophodno stavljati potpis da bi se započeo zajednički život i stvarala porodica. I jedni i drugi imaju pravo na to, a Ustav Republike Srbije kaže da je vanbračna zajednica izjednačena sa bračnom zajednicom.

Ipak, kako objašnjava pravnica Irena Drča, pored činjenice da je Ustavom i Porodičnim zakonom vanbračna zajednica jednaka bračnoj, u mnogim granama prava ona i dalje vodi bitku sa diskriminacijom.

Pravo na nasleđivanje

- Najveću diskriminaciju vanbračna zajednica trpi na polju naslednog prava jer vanbračni partneri nemaju pravo na nasleđivanje. Ovo je potpuno apsurdno jer osnov za to postoji i do njega se može doći analogijom i pozivanjem na druge propise kojima je ovaj institut uređen jasno i nedvosmisleno - tvrdi Drča.

Ustav i Porodični zakon izjednačavaju bračnu i vanbračnu zajednicuFOTO: SINIŠA PAŠALIĆ / RAS SRBIJA
Ustav i Porodični zakon izjednačavaju bračnu i vanbračnu zajednicu
Kako navodi, u svojoj praksi susrela se sa brojnim problemima na koje nailaze vanbračni partneri u procesu ostvarivanja svojih prava, pre svega prava na nasleđivanje. Upravo na tom primeru vidljiva je neusklađenost zakona, jer nasuprot naslednom pravu, Porodični zakon propisuje da vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim tim zakonom.

Pravo na porodičnu penziju

Na polju penzijskog i invalidskog osiguranja 2019. godine dogodile su se izmene kojima je izvršeno usaglašavanje sa odredbama Ustava i vanbračna zajednica je izjednačena sa bračnom zajednicom.

- Proširen je krug lica (članova porodice) koji imaju pravo na porodičnu penziju pa se članom porodice umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava sada smatra i vanbračni partner u skladu sa propisima kojima se uređuju porodični odnosi - pojašnjava pravnica.

Vanbračni partner ima pravo na porodičnu penziju

Prema rečima naše sagovornice, vanbračni partner može da ostvari pravo na porodičnu penziju ukoliko u vanparničnom postupku dokaže da je vanbračna zajednica trajala najmanje tri godine ili ako sa umrlim osiguranikom, odnosno korisnikom prava, ima zajedničko dete. Vanbračni partner će moći da ostvari pravo na porodičnu penziju i ukoliko mu je posle prestanka zajednice života sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.

Postupak za utvrđenje postojanja vanbračne zajednice pokreće se podnošenjem predloga nadživelog vanbračnog partnera nadležnom sudu, prema njegovom prebivalištu.

Položaj vanbračnih partnera na polju radnog prava

- Radno pravo je još jedna grana prava (pored naslednog) koja sadrži diskriminatorne i neustavne odredbe kada je u pitanju položaj vanbračnih partnera - bez dileme je Drča.

Kako navodi, to je najuočljivije u okviru plaćenog odsustva (član 77.) i to u slučaju porođaja supruge, slučaju teže bolesti člana uže porodice i u slučaju smrti člana uže porodice.

- Pod članovima uže porodice smatraju se samo bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj. Vanbračni partner se jednostavno ne smatra - objašnjava sagovornica "Blica".

Prema njenim rečima, tako se dolazi u apsurdnu situaciju da zaposleni kome se porodi vanbračna partnerka nema pravo na plaćeno odsustvo jer zakon prepoznaje samo porođaj supruge.

- Da ironija bude još veća, mnogi poslodavci se slepo drže slova zakona (primenjujući copy/paste metodu) čak i onda kada im taj isti zakon daje mogućnost da slovo zakona promene u korist zaposlenih tako što će im priznati veći obim prava ili dozvoliti da prošire krug lica koja mogu ostvariti pravo odnosno po osnovu kojih se pravo može ostvariti - objašnjava pravnica.

To je izvodljivo jer Zakon o radu ostavlja mogućnost poslodavcu da opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi i druge slučajeve u kojima će zaposlenom odobriti odsustvo i širi krug lica – srodnika koji nisu navedeni ovim članom zakona i za druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca.

- Ukoliko poslodavac ne iskoristi ovu mogućnost (a nije u obavezi da to učini) dolazimo u situaciju da zaposleni neće imati prava na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti ili smrti vanbračnog partnera, što je zaista apsurdno, nehumano i diskriminatorno, a iznad svega neustavno - tvrdi Drča.

Na sreću, ima dosta poslodavaca koji i pored restriktivne norme omogućavaju zaposlenima da iskoriste ova prava. Tako u slučaju porođaja vanbračne partnerke i rođenja deteta, mogu npr. kao dokaz dostaviti izvod iz matične knjige rođenih za dete.

Mirovanje radnog odnosa

Postoje još dva člana Zakona o radu koji mogu biti sporni za vanbračne partnere. Prvi se odnosi na mirovanje radnog odnosa (član 79.)

Ovaj član kaže da u slučaju upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, pravo na mirovanje prava i obaveza koje se stiču na radu i po osnovu rada i pravo da se vrati na rad kod poslodavca, pored zaposlenog ima i njegov bračni drug. Vanbračni partner se ne spominje.

Takođe, kako objašnjava Drča, sporna je i isplata naknade troškova pogrebnih usluga (član 119.) zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice, gde se članovima uže porodice smatraju bračni drug i deca zaposlenog. Vanbračni partner je opet izostavljen i obespravljen, smatra.

Posebni kolektivni ugovori

- Kada je reč o posebnim kolektivnim ugovorima može se reći da pojedini predstavljaju svetlu tačku u pravnom mraku "nepriznavanja" vanbračne zajednice. Međutim i oni neujednačeno vrše priznavanje prava na plaćeno odsustvo vanbračnim partnerima. Pojedini ovo pravo priznaju u potpunosti za sve slučajeve, a pojedini samo delimično - pojašnjava naša sagovornica.

Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, propisuje da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju porođaja vanbračnog partnera, koji živi u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim. S druge strane, ne priznaje pravo na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti i smrti člana uže porodice zaposlenog jer je to pravo rezervisano isključivo za bračnog druga, decu, braću, sestre, roditelje, usvojioce, usvojenike i staratelje.

Poseban kolektivni ugovor za visoko obrazovanje sasvim suprotno od prethodno navedenog, priznaje vanbračnim partnerima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti i smrti člana uže porodice, ali ne i u slučaju porođaja vanbračne partnerke.

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave priznaje vanbračnim partnerima ovo pravo u potpunosti u svim slučajevima (porođaj, teža bolest i smrt).

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ne priznaje vanbračnim partnerima pravo na plaćeno odsustvo ni u jednom slučaju ali im zato priznaje pravo na solidarnu pomoć, za slučaj: duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog; nabavke medicinsko-tehničkih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice; nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice; pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice.

- On vanbračne partnere svrstava u članove uže porodice kad je u pitanju solidarna pomoć ali ne i kada je u pitanju plaćeno odsustvo. Za jedno pravo je vanbračni partner podoban, dok za drugo nije. Isti propis, ista lica, a različita prava - kategorična je Drča.

Kako zaključuje, bez zalaženja u društvene, kulturološke, sociološke i druge razloge ukorenjene u našem narodu u pogledu značaja bračne zajednice, ne sme se zanemariti nepobitna činjenica – da je vanbračna zajednica priznata i proklamovana Ustavom kao jednaka bračnoj zajednici.

Izvor: blic.rs

Jutarnja temperatura od 4°C u Negotinu do 12°C u Beogradu i Vršcu, a maksimalna od 10°C u Somboru do 16°C ponegde u centralnim predelima.

Danas u Srbiji toplo za ovo doba godine i pretežno oblačno sa povremenom kišom. Više kiše biće krajem dana. Vetar umeren južni i jugoistočni, u južnom Banatu pojačan, a na severu Vojvodine krajem dana u skretanju na severni. Pritisak ispod normale. Jutarnja temperatura od 4°C u Negotinu do 12°C u Beogradu i Vršcu, a maksimalna od 10°C u Somboru do 16°C ponegde u centralnim predelima. Uveče kiša. Temperatura u 22h od 6°C do 11°C.

U Vojvodini toplo za ovo doba godine i pretežno oblačno sa povremenom kišom. Više kiše biće krajem dana. Vetar umeren južni i jugoistočni, u južnom Banatu pojačan, a na severu Vojvodine krajem dana u skretanju na severni. Pritisak ispod normale. Minimalna jutarnja temperatura od 8°C do 12°C, a maksimalna od 10°C u Somboru do 15°C u Vršcu. Uveče kiša. Temperatura u 22h od 6°C na severu do 11°C na jugu i u padu tokom noći.

U Novom Sadu toplo za ovo doba godine i pretežno oblačno sa kišom. Više kiše biće krajem dana. Vetar umeren južni i jugoistočni. Pritisak ispod normale. Jutarnja temperatura 9°C, a maksimalna do 14°C. Uveče kiša i pad temperature. Temperatura u 22h oko 8°C.

U Subotici oblačno sa kišom. Vetar ujutru jugoistočni, a popodne severni. Pritisak ispod normale. Jutarnja temperatura 8°C, maksimalna do 11°C. Uveče kiša i pad temperature. Temperatura u 22h oko 6°C.

Vreme narednih dana

U nedelju na jugu Srbije toplo za ovo doba godine, a na severu i zapadu Srbije zahlađenje sa kišom koja će preći u susnežicu i sneg do kraja dana. Zato će minimalna temperatura biti na kraju dana, a ne ujutru. Vetar umeren severni i severozapadni. Jutarnja temperatura od 4°C u Negotinu do 12°C u Beogradu i Vršcu, a maksimalna od 3°C na severu do 15°C u Vranju. Uveče na sveru i zapadu susnežica i sneg, a na jugu kiša. Temperatura u 22h od 0°C na severu do 8°C na jugu.

U ponedeljak se zahlađenje širi ka južnim krajevima uz povremen sneg i u nižim predelima. U utorak ujutru mraz, a tokom dana hladno i promenljivo oblačno uz dnevnu temperaturu oko ili malo iznad 0°C. U sredu ujutru mraz uz naoblačenje tokom dana i manji porast temperature.

Izvor: mondo.rs

Ako su iznadprosečne spolјne tepmerature ove kasne jeseni obradovale žitelјe Srbije koji u toj situaciji manje sredstava moraju da izdvoje za grejanje, građevinarima je pružio priliku da produže sezonu i obave daleko više posla, pa samim tim i više zarade.

Na dobitku su u stvari svi, pošto se i sredstva gradskog budžeta u Somboru, koji pune svi poreski obveznici, troše na infrastrukturne projekte i pre rokova.
Tako su ovog decembra u punom pogonu radnici na nekoliko projekata, pa su u najmanjem selu somborskog atara, Rastini, u toku radovi na uređenju prilaza mesnom groblјu. Radovi, koji se inače finansiraju iz gradskog budžeta, obuhvataju uređenje samog prilaza i parkinga, dok se sam prilazni put asfaltira u dužini od 140 centimetara i širini od dva i po metra. Pred samim ulazom u mesno groblјe izgrađen je i novi parking koji sadrži pet mesta za parkiranje, a pripremlјen je i prostor za postavlјanje nove česme.

Novi park u Bloku 82
Radovi ne izostaju ni u Somboru u kome su radnici JKP „Zelenilo“ tokom jesenje sadnje nastavili sa radovima na formiranju novog gradskog parka u Bloku 82. Buduća gradska oaza dopunjena je sadnicama novih vrsta. Novi gradski park poseduje elemente arboretuma i predstavlјa svojevrsnu kolekciju drveća na jednom mestu, na javnoj površini, tako da u istovremeno ispunjava i rekreativnu i edukativnu funkciju na jednom prostoru. Zasađeno je 40 bilјnih vrsta, a ispred svake sadnice postavlјena je i tabla sa naučnim nazivom vrste na latinskom jeziku, kao i sa narodnim nazivom vrste na latiničnom i ćiriličnom pismu. Prethodno, tokom leta, završeni su radovi na izgradnji staza, kako u samom parku, tako i prilaznih, a u planu je da se uređenje parka nastavi na proleće, postavkom novih klupa i ostatkom urbanog mobilijara.

Nešto zapadnije od Rastine, ali u ataru daleko većeg sela, Stanišića, na zadovolјstvo tamošnjih polјoprivrednika ali i svih putnika na ovom saobraćajnom pravcu privode se kraju radovi na izgradnji novog otresišta, koje obavlјaju zaposleni u kompaniji „Yimi komerc” iz susedne Prigrevice. Ovakve mikro investicije, ma koliko se činile nebitne, u stvari su jako značajne pre svega kada je u pitanju bezbednost svih učesnika u saobraćaju, pošto blato izvučeno na asfaltni put predstavlјa veliku opasnost. Otresišta se sastoje iz dva dela od kojih je prvi deo do atarskog puta obložen tucanikom u dužini od 30 metara, dok se drugi deo, čija je dužina dodatnih 40 metara, nadovezuje na tucanički i predstavlјa rebrasto otresište napravlјeno od armiranog betona.
Ukupna dužina ovakvih otresišta, koja su izgrađena ove kasne jeseni i u salaškim naselјima Žarkovac i Rančevo, je 70 metara, dok je širina četiri metra, kako bi se na njemu blata sa točkova mogla osloboditi i najveća polјoprivredna mehanizacija.

Izvor: dnevnik.rs

Srpska čitaonica „Laza Kostić“ svečanom akademijom danas je proslavila jubilej 140-e godišnjice izgradnje čitaoničkog doma i 177 godina neprekidnog rada.

Somborska Čitaonica spada među najstarije institucije kulture u Srbiji, a jedan od njenih predsednika bio je i Laza Kostić, čije danas nosi ime. Vrata ove čitaonice otvorena su svih sedam dana u nedelјi, gde je članovima dostupna dnevna ćirilična štampa i društvene igre, a ovde se organizuju i razne programske aktivnosti: izložbe slika i fotografija, predavanja, radionice, tribine, književni programi i muzičke svečanosti.

Predsednik Upravnog odbora Srpske čitaonice Borislav Avramović ovom prilikom predstavio je planove Čitaonice za naredni period i zahvalio se saradnicima na podršci. „Čitaonica ima, razvija i unapređuje saradnju sa mnogim institucijama, udruženjima i klubovima, od osnivanja do danas“ rekao je Avramović, posebno istakavši međusobnu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvenom opštinom somborskom.

Prisutnima se obratio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji je istakao da je zdanje Srpske čitaonice, koje od 1969. godine ima status spomenika kulture, jedno od zdanja zahvalјujući kojima se Sombor naziva gradom bogate kulturne baštine i čuvarem tradicije. „Mi danas možemo da budemo zahvalni onoj grupi viđenijih somborskih Srba: Simi Bikaru, Justinu Konjoviću, Niki Gruiću i drugim gradskim prvacima koji su bili svesni važnosti poštovanja svojih korena, porekla svojih pradedova i neophodnosti očuvanja nacionalnog identiteta kroz negovanje pisma, jezika, vere i običaja“, naglasio je gradonačelnik.

Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicaama Dragana Milošević istakla je da je Srpska čitaonica „Laza Kostić“ institucija čiji značaj premašuje Sombor, Bačku i Vojvodinu, i ima važno mesto u kulturnoj, obrazovnoj i celoj istoriji našeg naroda. „To što mi danas zajedno obeležavamo 140-u godišnjicu tog velikog pregnuća, samo je dokaz velikih dela i potvrda naše obaveze da i sebe, ali i generacije koje dolaze stalno podsećamo da ni ta dela, ali ni oni koji su ih izneli nikada ne smeju da budu zaboravlјeni“ poručila je pokrajinska sekretarka Milošević.

Episkop mohački Damaskin naglasio je da je današnje okuplјanje u čast knjige i svih Somboraca koji su u knjigama i njihovoj saznajnoj moći videli napredak za pojedinca i zajednicu. „Danas smo u prilici da se sa velikom zahvalnošću setimo svih značajnih Somboraca iz redova crkve i redova građanstva, koji su u nastajanje i trajanje Srpske čitaonice i njenih sadržaja utkali nemalu snagu i vreme, entuzijazam i polet“ rekao je episkop Damaskin.

Srpska čitaonica ovom prilikom, uručila je i priznanja pojednicima i institucijama i to: Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Gradu Somboru, Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini somborskoj, Zavičajnom udruženju Srba „Korjeni“ Sombor, Petru Arambašiću – bivšem dugogodišnjem predsedniku Upravnog odbora Srpske čitaonice i počasnom članu i Ministarstvu kulture Republike Srbije.

Kulturno-istorijske i arhitektonske vrednosti Srpske čitaonice predstavila je Jelena Pilipović, pomoćnica direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika, a u okviru svečanog programa nastupili su učenici Muzičke škole „Petar Konjević“.

Zgrada Doma penzionera u Klјajićevu obnovlјena je zahvalјujući participativnom budžetiranju. Renovirana je kompletna prednja fasada, zamenjeni su prozori i urađeno je nekoliko unutrašnjih radova, kao što je krečenje, farbanje vrata i postavka pločica u jednoj od prostorija. Završene radove obišli su danas član Gradskog veća Sava Dojić i pomoćnica gradonačelnika Jovana Milјević, zajedno sa predstavnicima Mesne zajednice „Klјajićevo“.

Grad Sombor nastaviće sa participativnim budžetiranjem i tokom 2023. godine, kada će se raditi na realizaciji novih projekata za svaku od gradskih i seoskih mesnih zajednica.

U nedelјu 11.12. 2022. godine u 19 časova održaće se 11 sabor folklora u Domu kulture Crvenka. Koncert broji nastupe ,,KUD Abrašević“ Niš, ,,KUD Branko Cvetković“ Beograd, ,,KUD Durmitor“ Kula, MNRO Plava ptica, Folklornog asambla Sivac i folklornog asambla Crvenka.

Organizator sabora je Folklorni asambl Doma kulture Crvenka. Sabor folklora podržale su opština Kula i Turistička organizacija opštine Kula.

Ulaz se naplaćuje 200 dinara.

Objavljene su nove cene goriva. Litar evrodizela će od danas od 15 časova do sledećeg petka u isto vreme na pumpama maksimalno koštati 201 dinara za litar, a benzin evropremijum BMB 95 najviše 171 dinara za litar.

Izvor: agrofin.rs
Prošle nedelje, maksimalna cena dizela je izosila 205 dinara, a benzin evropremijum BMB 95, 175 dinara. Dakle, dizel je jeftiniji 4 dinara, a benzin 4 dinara. I prošle nedelje gorivo je pojeftinilo dizel za 4 dinara, a benzin za 3.

Vrednost sirove nafte juče je iznosila 77 dolara po barelu, što je poslednji put bilo pre skoro devet meseci. Jutros je cena još niža 76 dolara po barelu na londonskom tržištu. Koliko je cena pala govori i podatak da je barel u junu ove godine, dakle pre samo 6 meseci koštao 120 dolara!

Izvor: blic.rs

U privatnoj klinici u Beogradu uradili su mi ultrazvuk abdomena, jer sam u državnoj ustanovi bila zakazana tek za dva meseca. Pokušala sam da refundiram troškove preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), ali nisam uspela, jer je to naučna fantastika, priča za Nova.rs Nevena S. (45), koja je dobila hitan uput lekara za snimanje, a termin tek u februaru naredne godine. Zbog sve težeg zakazivanja termina za specijalističke preglede, ali i sve druge zdravstvene usluge, građani najčešće odustaju od državnih i odlaze u privatne klinike, a ono što malo njih zna, je da Pravilnik RFZO podrazumeva refundaciju troškova, ali samo određenih.

Neznatan broj ljudi uspeo je da refundira troškove usluga kod lekara u privatnoj praksi, jer Fond pokrije uglavnom samo ono što naplate klinike sa kojima imaju ugovor, kažu doktori.

“Pacijenti sada moraju da dobiju potpis od tri lekara koji potvrđuju da na klinici ili u domu zdravlja nema slobodnih termina za pregled, laboratoriju, snimanje ili operaciju, ili da je prvi termin za više od mesec dana, da bi mogli da dobiju refundaciju. Pravilo Fonda nalaže da određene medicinske usluge u privatnim ambulantama pokrije osiguranje, ali samo ako pacijent na njih mora da čeka duže od mesec dana. Ljudima je na kraju skuplja ta šetnja od lekara do lekara i prikupljenje papirologije, nego plaćanje privatnoj klinici. Nikome nije jasno koja prava pacijenti imaju kada je u pitanju privatno zdravstvo. Šta to sve mogu da urade, a da ne moraju da plate, ni da se muče da dokumentacijom. Ako bi RFZO refundirao svaku zdravstvenu uslugu koju građani Srbije obave u privatnim ustanovama, preko noći bi bankrotirao, pa ne čude brojne obaveze koje pacijent mora da ispuni kako bi mu uslugu pokrilo osiguranje“, objašnjava za Nova.rs dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Prema Pravilniku RFZO, još od septembra 2016., osigurana lica mogu da ostvare pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kako u državnim, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama.
Međutim, RFZO je sa privatnim zdravstvenim ustanovama zaključio ugovore samo za određene medicinske usluge, a tu spadaju: hiperbarična oksigenacija, biomedicinski potpomognuta oplodnja (BMPO – postupci vantelesne oplodnje), usluge operacije senilne i presenilne katarakte i usluge hemodijalize, i to je sve!

Pacijenti kojima su neophodne ove usluge, odlaze u privatne ustanove sa kojima je Fond sklopio ugovore i njihovo lečenje pokriva osiguranje. Međutim, ako je u pitanju bilo koja zdravstvena usluga izvan „zaključenih ugovora“, refundaciju je gotovo nemoguće dobiti.

„Fond u poslednjih 15 godina funkcioniše tako, da kada pacijenti donesu potvrdu lekara da ne mogu da ostvare zdravstvenu uslugu u državnoj ustanovi u roku od 30 dana i da su je ostvarili u privatnoj, njihova kompletna papirologija ide pred Komisiju. Tamo se utvrđuje da li je zdravstvena usluga koju su dobili privatno bila ‘hitna’, tačnije da li im je život bio u opasnosti ili su ‘mogli još da čekaju’. Ukoliko nije bilo hitno, odgovore sa ne, odbijaju refundaciju i to se redovno ponavlja. Osim kriterijuma ‘hitna medicinska pomoć’ , treba međutim uvesti i kriterijum ‘neophodna’ za zdravlje, jer se samo tako mogu ostvariti refundacije. Jedini pacijenti kojima se odobravaju refundacije su – trudnice. Lično se sećam samo jednog slučaja kada je refundacija bila odobrena, a da osoba nije bila trudna“, priča za Nova.rs zaposlena u RFZO, koja je zamolila da ostane anonimna zbog bezbednosti na poslu.

Samo, ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguranom licu biti vraćen u visini stvarnih troškova, za Nova.rs kažu u RFZO.

„Osigurano lice nema pravo na refundaciju troškova pruženih zdravstvenih usluga koje nisu hitne, koje nisu pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, za usluge koje su pružene suprotno načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstenog osiguranja. Hitna medicinska pomoć je neposredna-trenutna medicinska pomoć koja se pruža da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost. Pod tim se podrazumeva i medicinska pomoć koja se pruži u roku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo oštećenje njegovog zdravlja ili smrt”, objašnjavaju u Fondu.

Osigurano lice ima pravo i na refundaciju troškova za zdravstvene usluge za koje nije propisano utvrđivanje liste čekanja.

“To su dijagnostički pregledi (laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi), medicinska rehabilitacija koja se obavlja na primarnom nivou zdravstvene zaštite i specijalističko-konsultativni pregledi radi uspostavljanja dijagnoze, ukoliko nisu pružene u roku od 30 dana od dana javljanja zdravstvenoj ustanovi u koju je upućeno, a čije troškove je osigurano lice platilo zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi”, naglašavaju u RFZO.

Na teritoriji Republike Srbije je u 2021. godini podneto ukupno 3.726 zahteva za refundaciju, a od toga je usvojeno 1.432. U periodu od 1. januara do 30. juna 2022. podneto je ukupno 1.469 zahteva, a od toga je 528 usvojeno.

U Pravilniku RFZO, naime stoji da „zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova ne može da pruži u roku od 30 dana, osiguranici mogu da obave u drugoj ustanovi, a da troškove refundiraju u filijali zdravstvenog osiguranja”, ali ovo pravilo u praksi najčešće izostaje. Takođe, Pravilnik nalaže mogućnost refundacije za zdravstvene usluge kao što su: laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi, medicinska rehabilitacija i drugi specijalistički i dijagnostički pregledi, ali je do sada neznatan broj ljudi ovu uslugu iskoristio, a na listama čekanja u Srbiji trenutno je više od 60.000 građana.

Naime, svaka zdravstvena ustanova u obavezi je da osiguranicima pruži sve neophodne preglede, intervencije, lekove, medicinska sredstva, implantate i medicinsko-tehnička pomagala, koja su utvrđena kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i prema proceduri koju je propisao RFZO. Međutim, građani Srbije na neke od zahvata čekaju na „listama“ i duže od pet ili čak sedam godina, a nisu u mogućnosti da odu na intervenciju privatno, jer je Fond neće refundirati.

Izuzetak u Pravilniku su one medicinke usluge na koje se i najviše čeka, a koje Fond ne refundira, jer je za njih „propisano utvrđivanje lista čekanja”, a to su magntena rezonanca i CT dijagnostika, koronarografija srca, revaskularizacija miokarda Bypass hirurgijom, čak i na ugradnju endoproteza kuka ili kolena za koju je poslednji upisani termin na Institutu za ortopediju „Banjica“ – decembar 2032. godina.

Kako do refundacije troškova u RFZO?

Po Pravilniku Fonda, da bi osiguranik ostvario pravo na refundaciju, neophodno je da mu zdravstvena ustanova, koja nije u mogućnosti da u roku od 30 dana pruži potrebnu zdravstvenu uslugu, izda potvrdu o nemogućnosti pružanja te usluge. Nakon što od zdravstvene ustanove dobiju potvrdu, osiguranici imaju mogućnost da o svom trošku, zdravstvenu uslugu koja nije pružena u zdravstvenoj ustanovi u koju su upućeni, dobiju u nekoj drugoj ustanovi, odnosno u privatnoj praksi, a da novac refundiraju od svog zdravstvenog osiguranja. Zahtev za refundaciju podnosi se u matičnoj filijali RFZO, na “pdf obrascu REF1” (slika) koji se dobija u filijali. Uz zahtev se prilaže potvrda o nemogućnosti pružanja usluge “obrazac PZ” (slika) kompletna medicinska i računska dokumentacija (originalni fiskalni račun i račun na ime i prezime). Rok za donošenje rešenja je 30, odnosno 60 dana od dana podnetog zahteva za refundaciju. Ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguraniku biti vraćen u visini stvarnih troškova.

Liste čekanja za usluge za koje nije propisana refundacija:

Usluga Poslednji upisani termin

Ugradnja endoproteze kolena Decembar, 2032.

Ugradnja endoproteze kuka Decembar, 2031

Ugradja veštačkih valvula Decembar, 2023.

Koronarografija srca Mart, 2023

Revaskularizacija miokarda Februar, 2023.

Izvor: nova.rs