"Institut vanbračne zajednice možda najbolje oslikava neusklađenost zakonske i podzakonske regulative u našoj zemlji. Vanbračna zajednica je mesto gde prava nisu ista i institut koji pleše po tankoj liniji diskriminacije", kaže za "Blic" pravnica Irena Drča.
Za neke parove stupanje u brak predstavlja krunu ljubavne veze i sa radošću pristupaju ovom činu. Za neke druge brak simbolizuje samo papir, te smatraju da nije neophodno stavljati potpis da bi se započeo zajednički život i stvarala porodica. I jedni i drugi imaju pravo na to, a Ustav Republike Srbije kaže da je vanbračna zajednica izjednačena sa bračnom zajednicom.
Ipak, kako objašnjava pravnica Irena Drča, pored činjenice da je Ustavom i Porodičnim zakonom vanbračna zajednica jednaka bračnoj, u mnogim granama prava ona i dalje vodi bitku sa diskriminacijom.
Pravo na nasleđivanje
- Najveću diskriminaciju vanbračna zajednica trpi na polju naslednog prava jer vanbračni partneri nemaju pravo na nasleđivanje. Ovo je potpuno apsurdno jer osnov za to postoji i do njega se može doći analogijom i pozivanjem na druge propise kojima je ovaj institut uređen jasno i nedvosmisleno - tvrdi Drča.
Ustav i Porodični zakon izjednačavaju bračnu i vanbračnu zajednicuFOTO: SINIŠA PAŠALIĆ / RAS SRBIJA
Ustav i Porodični zakon izjednačavaju bračnu i vanbračnu zajednicu
Kako navodi, u svojoj praksi susrela se sa brojnim problemima na koje nailaze vanbračni partneri u procesu ostvarivanja svojih prava, pre svega prava na nasleđivanje. Upravo na tom primeru vidljiva je neusklađenost zakona, jer nasuprot naslednom pravu, Porodični zakon propisuje da vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim tim zakonom.
Pravo na porodičnu penziju
Na polju penzijskog i invalidskog osiguranja 2019. godine dogodile su se izmene kojima je izvršeno usaglašavanje sa odredbama Ustava i vanbračna zajednica je izjednačena sa bračnom zajednicom.
- Proširen je krug lica (članova porodice) koji imaju pravo na porodičnu penziju pa se članom porodice umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava sada smatra i vanbračni partner u skladu sa propisima kojima se uređuju porodični odnosi - pojašnjava pravnica.
Vanbračni partner ima pravo na porodičnu penziju
Prema rečima naše sagovornice, vanbračni partner može da ostvari pravo na porodičnu penziju ukoliko u vanparničnom postupku dokaže da je vanbračna zajednica trajala najmanje tri godine ili ako sa umrlim osiguranikom, odnosno korisnikom prava, ima zajedničko dete. Vanbračni partner će moći da ostvari pravo na porodičnu penziju i ukoliko mu je posle prestanka zajednice života sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.
Postupak za utvrđenje postojanja vanbračne zajednice pokreće se podnošenjem predloga nadživelog vanbračnog partnera nadležnom sudu, prema njegovom prebivalištu.
Položaj vanbračnih partnera na polju radnog prava
- Radno pravo je još jedna grana prava (pored naslednog) koja sadrži diskriminatorne i neustavne odredbe kada je u pitanju položaj vanbračnih partnera - bez dileme je Drča.
Kako navodi, to je najuočljivije u okviru plaćenog odsustva (član 77.) i to u slučaju porođaja supruge, slučaju teže bolesti člana uže porodice i u slučaju smrti člana uže porodice.
- Pod članovima uže porodice smatraju se samo bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj. Vanbračni partner se jednostavno ne smatra - objašnjava sagovornica "Blica".
Prema njenim rečima, tako se dolazi u apsurdnu situaciju da zaposleni kome se porodi vanbračna partnerka nema pravo na plaćeno odsustvo jer zakon prepoznaje samo porođaj supruge.
- Da ironija bude još veća, mnogi poslodavci se slepo drže slova zakona (primenjujući copy/paste metodu) čak i onda kada im taj isti zakon daje mogućnost da slovo zakona promene u korist zaposlenih tako što će im priznati veći obim prava ili dozvoliti da prošire krug lica koja mogu ostvariti pravo odnosno po osnovu kojih se pravo može ostvariti - objašnjava pravnica.
To je izvodljivo jer Zakon o radu ostavlja mogućnost poslodavcu da opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi i druge slučajeve u kojima će zaposlenom odobriti odsustvo i širi krug lica – srodnika koji nisu navedeni ovim članom zakona i za druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca.
- Ukoliko poslodavac ne iskoristi ovu mogućnost (a nije u obavezi da to učini) dolazimo u situaciju da zaposleni neće imati prava na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti ili smrti vanbračnog partnera, što je zaista apsurdno, nehumano i diskriminatorno, a iznad svega neustavno - tvrdi Drča.
Na sreću, ima dosta poslodavaca koji i pored restriktivne norme omogućavaju zaposlenima da iskoriste ova prava. Tako u slučaju porođaja vanbračne partnerke i rođenja deteta, mogu npr. kao dokaz dostaviti izvod iz matične knjige rođenih za dete.
Mirovanje radnog odnosa
Postoje još dva člana Zakona o radu koji mogu biti sporni za vanbračne partnere. Prvi se odnosi na mirovanje radnog odnosa (član 79.)
Ovaj član kaže da u slučaju upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, pravo na mirovanje prava i obaveza koje se stiču na radu i po osnovu rada i pravo da se vrati na rad kod poslodavca, pored zaposlenog ima i njegov bračni drug. Vanbračni partner se ne spominje.
Takođe, kako objašnjava Drča, sporna je i isplata naknade troškova pogrebnih usluga (član 119.) zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice, gde se članovima uže porodice smatraju bračni drug i deca zaposlenog. Vanbračni partner je opet izostavljen i obespravljen, smatra.
Posebni kolektivni ugovori
- Kada je reč o posebnim kolektivnim ugovorima može se reći da pojedini predstavljaju svetlu tačku u pravnom mraku "nepriznavanja" vanbračne zajednice. Međutim i oni neujednačeno vrše priznavanje prava na plaćeno odsustvo vanbračnim partnerima. Pojedini ovo pravo priznaju u potpunosti za sve slučajeve, a pojedini samo delimično - pojašnjava naša sagovornica.
Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, propisuje da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju porođaja vanbračnog partnera, koji živi u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim. S druge strane, ne priznaje pravo na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti i smrti člana uže porodice zaposlenog jer je to pravo rezervisano isključivo za bračnog druga, decu, braću, sestre, roditelje, usvojioce, usvojenike i staratelje.
Poseban kolektivni ugovor za visoko obrazovanje sasvim suprotno od prethodno navedenog, priznaje vanbračnim partnerima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti i smrti člana uže porodice, ali ne i u slučaju porođaja vanbračne partnerke.
Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave priznaje vanbračnim partnerima ovo pravo u potpunosti u svim slučajevima (porođaj, teža bolest i smrt).
Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ne priznaje vanbračnim partnerima pravo na plaćeno odsustvo ni u jednom slučaju ali im zato priznaje pravo na solidarnu pomoć, za slučaj: duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog; nabavke medicinsko-tehničkih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice; nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice; pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice.
- On vanbračne partnere svrstava u članove uže porodice kad je u pitanju solidarna pomoć ali ne i kada je u pitanju plaćeno odsustvo. Za jedno pravo je vanbračni partner podoban, dok za drugo nije. Isti propis, ista lica, a različita prava - kategorična je Drča.
Kako zaključuje, bez zalaženja u društvene, kulturološke, sociološke i druge razloge ukorenjene u našem narodu u pogledu značaja bračne zajednice, ne sme se zanemariti nepobitna činjenica – da je vanbračna zajednica priznata i proklamovana Ustavom kao jednaka bračnoj zajednici.
Izvor: blic.rs
