Sombor.info

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) finansira troškove lečenja i dijagnostike u inostranstvu, ukoliko u Srbiji nema odgovarajuće terapije, ali udruženja pacijenata kažu da se na državnu pomoć "predugo čeka".

U Srbiji trenutno stotine dece i odraslih pokušavaju da sakupe novac za lečenje u inostranstvu.

Pored poznatih SMS kampanja, neki od njih pomoć mogu dobiti i od države.

Ministarstvo zdravlja, međutim, nije potrošilo ni 40 odsto sume odvojene u ove svrhe za 2021, navodi se u Predlogu zakona o završnom računu Republike Srbije za 2021. godinu.

Iz udruženja pacijenata Čika Boca za podršku mladima suočenim sa rakom kažu da se na pomoć "predugo čeka".

"Mnogi pacijenti odustaju od čekanja na državnu pomoć, jer je za obolele vreme najdragocenije", kaže Dragana Radulović iz ovog udruženja za BBC na srpskom.

Ministarstvo zdravlja do objavljivanja teksta nije odgovorilo ni na pitanja BBC-ja o tome koliki je prosek čekanja na odluku o pomoći i koji procenat prijavljenih u međuvremenu odustane.

Ista pitanja dostavljena su Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), gde su nas uputili na Ministarstvo zdravlja.

Kako država finansira odlazak na lečenje u inostranstvo?

Prva adresa za one kojima je neophodno lečenje i dijagnostika van zemlje, jeste Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

RFZO lečenje i dijagnostiku retkih genetskih bolesti u inostranstvu finansira samo ukoliko potrebne usluge nisu dostupne u Srbiji.

Na sajtu RFZO postoji lista oboljenja, stanja i povreda koje mogu da budu osnov za upućivanje.

Među njima su bolesti srca, krvnih sudova, pluća, pojedini oblici kancera - leukemije i anemije, kao i neke oftamološke i neurološke bolesti.

Pacijent u inostranstvo može da bude poslat i na transplantaciju jetre, ali samo ukoliko nema kontraindikacije.

Neke od kontraindikacija su gojaznost, osteoporoza, dijabetes sa oštećenjem organa i bolesti zavisnosti, navodi se u dokumentu.

Zahvaljujući državnoj pomoći, Suzana Živančević iz sela Dobri Do kod Smedereva saznala je da njena ćerka Anđela boluje od retkog genetskog sindroma CDKL5, o čemu je BBC ranije pisao.

Uslovi upućivanja na lečenje ili dijagnostiku u inostranstvo propisani su Pravilnikom Ministarstva zdravlja.

Osnovni je da pacijent poseduje važeću zdravstvenu knjižicu.

Osim odlaska pacijenta u inostranstvo, država može da pokrije troškove dolaska inostranog lekara u Srbiju.

Ako RFZO odbije zahtev, pacijenti se mogu obratiti Budžetskom fondu Ministarstva zdravlja.

Fond je osnovan 2014. sa ciljem obezbeđivanja dodatnih sredstava za pacijente, za koje "RFZO ne može da obezbedi dovoljan iznos za lečenje".

Za sredstva iz ovog Fonda mogu se prijaviti i pacijenti kojima je neophodna terapija koje RFZO ne pokriva.

Kako se prijaviti za lečenje u inostranstvu?

Na zahtev pacijenta, postupak za upućivanje u inostranstvo o trošku RFZO-a pokreće zdravstvena ustanova u Srbiji.

To mora biti ustanova tercijarnog tipa, odnosno regionalna, pokrajinska ili republička bolnica.

Prvi korak je pribavljanje mišljenja lekarskog konzilijuma u kojem se tvrdi da su iscrpljene sve mogućnosti u Srbiji i predlaže lečenje u inostranstvu.

Zatim je potrebno pronaći inostranu zdravstvenu ustanovu koja bi eventualno mogla da leči pacijenta.

Na sajtu RFZO postoji spisak 64 inostrane bolnice, u kojima država može da pokrije troškove lečenja.

Među njima su klinike u Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji, Češkoj, Izraelu i još nekim zemljama.

"Pribavljanje mišljenja i traženje klinike su uglavnom isključivo na leđima pacijenata - naše iskustvo pokazuje da je malo lekara voljno da se uključi u taj proces, naročito ako je prognoza loša", kaže Radulović.

RFZO i Ministarstvo zdravlja nisu odgovorili na pitanje BBC-ja o tome da li postoji mogućnost da se iz budžeta pokrije lečenje u još nekim ustanovama, ukoliko pacijenti na spisku ne mogu da nađu pomoć kakva im je potrebna.

Kada pronađu ustanovu, pacijenti šalju medicinsku dokumentaciju, na osnovu koje strana bolnica daje mišljenje o perspektivi lečenja o konkretnom slučaju.

Pozitivno mišljenje ustanove iz inostranstva je još jedan uslov za dobijanje državne pomoći.

Prijava se šalje poštom ili predaje lično na pisarnici RFZO, koja se nalazi na adresi Jovana Marinovića broj 2, Beograd, navodi se na sajtu ove institucije.

Ova prijava treba da sadrži popunjen Zahtev za upućivanje na lečenje u inostranstvo, koji je dostupan na sajtu RFZO pod nazivom Obrazac 1 upućivanje, kompletnu medicinsku dokumentaciju o lečenju u Srbiji, kao i mišljenje lekarskog konzilijuma.

Kada RFZO da pozitivan odgovor, preostaje još jedan korak - potvrda zdravstvene ustanove da će primiti pacijenta, odnosno da će uraditi dijagnostiku retke genetske bolesti sa datumom početka lečenja.

Na kraju procesa, RFZO donosi odluku o dodeljivanju državne pomoći u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

U Pravilniku se ne navodi u kom roku će RFZO doneti odluku, a odgovor do objavljivanja teksta nije stigao ni iz ove institucije.

Od ulaska u proceduru do dobijanja državne pomoći može da prođe "od nedelju dana do nekoliko meseci", kaže Radulović.

"Iako je na papiru sve jasno i precizno, u realnosti stalno fali jedan papir, pa ljudi odustaju da ne gube vreme", dodaje.

Za odlazak u inostranstvo o trošku države pacijentima i pratiocima je potreban novac za hranu i smeštaj - RFZO daje 60 odsto sume za ove troškove pre odlaska na lečenje, a preostalih 40 odsto po povratku u Srbiju, stoji u Pravilniku.

Šta ako RFZO odbije zahtev?

Pacijenti čije zahteve RFZO odbije, mogu se prijaviti za sredstva iz Budžetskog fonda Ministarstva zdravlja za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji.

Prijava se podnosi na pisarnici Ministarstva zdravlja na adresi Nemanjina 22-26, poštom ili lično, sa naznakom "za Budžetski fond", navodi se u uputstvu na sajtu ovog Fonda.

Uz zahtev je potrebno je priložiti odbijenicu RFZO, kompletnu medicinsku dokumentaciju o lečenju u Srbiji i predlog tri lekara odgovarajuće specijalnosti zdravstvene ustanove u kojoj se pacijent leči.

Lekarski predlog pored dijagnoze, treba da sadrži i razloge za lečenje u inostranstvu, predlog ustanove u kojoj bi se lečenje nastavilo van zemlje, kao i profaktura inostrane zdravstvene ustanove sa procenom troškova i dužine lečenja.

"Ne postoji formular za zahtev, dovoljno je da ga pacijenti svojeručno napišu i prilože sa ostalom dokumentacijom", kažu iz Fonda u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

Konačnu odluku donosi stručna komisija, koju saziva Ministarstvo zdravlja.

"Prijava se komisiji prosleđuje istog dana, a odluka se donosi u najkraćem mogućem roku", dodaju iz Fonda.

Deo novca kojim Fond raspolaže izdvaja se iz državnog budžeta, ali sredstva takođe mogu da doniraju građani i kompanije, i to na dinarski i devizni račun.

Instrukcija za u platu nalazi se pri dnu naslovne strane sajta Budžetskog fonda.

Kolika su godišnja izdvajanja Srbije za lečenje u inostranstvu?

Budžetski fond je u 2021. za lečenje u inostranstvu utrošio 232,4 miliona dinara, navodi se u Predlogu zakona o završnom računu Republike Srbije za 2021.

Ovaj iznos čini manje od 40 odsto ukupne sume od 596,9 miliona dinara, koja je prvobitno bila predviđena za prošlu godinu.

U Predlogu zakona navodi se da je manje pacijenata išlo na lečenje zbog pandemije kovida.

Prošle godine, u stranim zemljama se o trošku Fonda lečilo 17 pacijenata, a na dijagnostičko ispitivanje poslato je 76 uzoraka.

RFZO je prošle godine u tu svrhu namenio 660 miliona dinara, a do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanje BBC-ja o tome koliko je pacijenata i uzoraka tokom 2021. upućeno u inostranstvo.

Rebalansom budžeta za 2022, za lečenje u inostranstvu predviđena je suma od 402 miliona dinara za Budžetski fond Ministarstva zdravlja, a 760.000 dinara za RFZO.

U Predlogu Zakona o budžetu za 2023, planira se izdvajanje od 333 miliona dinara za Budžetski fond Ministarstva zdravlja.

Za lečenje u inostranstvu, RFZO planira da utroši 760.000 dinara, navodi se u Finansijskom planu ove institucije za 2023.

Izvor: b92.net

Svi migranti su u pratnji policije, autobusima prevezeni u prihvatne centre

Pripadnici Radne grupe za borbu protiv krijumčarenja i iregularnih migranata, koja je formirana po naređenju ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića danas su na području Sombora i Subotice pronašli 235 iregularnih migranata u improvizovanim kampovima uz granični pojas sa Mađarskom.

Svi zatečeni iregularni migranti su organizovano, u pratnji policije, autobusima prevezeni u prihvatne centre.

Na lokaciji Vršački ritovi kod Uljme, provereni su napušteni objekti, koje su izbeglice nekada koristile. Tamo nisu zatečeni migranti.

Na zgradi Zadružnog doma u Staparu svečano je predstavlјen mural sa temom Staparskog ćilima u okviru akcionog plana na INTERREG projektu DANURB+. Mural predstavlјa pretapanje realnog slikovnog prikaza u digitalnu formu i daje sponu tradicije sa savremenim životom, koji su oslikali Dejan Ivanović (Wuper) i Nikola Mihajlović (Kori).

DANURB+ je evropski projekat koji uklјučuje šest podunavskih zemalјa s temom korišćenja kulturnog nasleđa za promociju gradova duž toka Dunava, gde je iz Srbije glavni partner na projektu Arhitektonski fakultet iz Beograda, a JKP „Prostor“ Sombor je pridruženi partner.

Svečanom predstavlјalјu murala prisustvovali su predstavnici Grada Sombora, Udruženja žena „Staparska ruža“, JKP „Prostor“, učenici OŠ „Branko Radičević“, kao i predstavnici Arhitektonskog fakulteta u Beogradu na čelu sa profesorkom Aleksandom Đukić.

Jovana Milјević, pomoćnica gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i turizma, naglasila je da će novi mural dodatno ojačati turistički potencijal. „Sve ono što može da dodatno privuče pažnju posetilaca i turista duž ove rute svakako da znači. Poznato je da Grad Sombor ima mnoštvo materijalnih i nematerijalnih kulturnih vrednosti uz to i dosta prisustva komplementarnih prirodnih vrednosti kao što je Gornje podunavlјe, imamo multikulturalnost, bogatu gastronomsku ponudu, tako da imamo čime da privučemo turiste iz različitih delova Evrope i celog sveta“ istakla je Milјević.

Ispred JKP „Prostor“, Dragana Silјanović Kozoderović, arhitekta i urbanista u Sektoru za prostorno planiranje, istakla je da su partneri odlučili da se u fokus stavi nematerijalno kulturno nasleđe gradova koji su obuhvaćeni projektom. „Tu su u prvi plan izbili Bezdanski damast i Staparska ruža i mi smo kroz seriju sastanaka sa stejkholderima koji su bili najaktivniji i najzainteresovaniji došli do Staparske ruže, da pomognemo vidlјivost njih i njihovog ćilima. Zato smo izabrali mural, jer je ovo državni put, da svakome ko nema veze sa ovom pričom skrene pažnju, staće, slikaće mural, lјudi će im ispričati, a gore su i prostorije u kojima oni mogu i da kupe nešto“, rekla je Silјanović Kozoderović.

Mira Kovačev, predsednica Udruženja žena „Staparska ruža“ naglasila je da zahvalјujući novom muralu Udruženje ima još veću vidlјivost. „Dobili smo podršku kako bi sam centar krasio ovaj mural i kako bi se obratila pažnja na prostorije Udruženja gde se danas proizvodi Staparski ćilim. Udruženje ima petnaest članica, aktivnih tkalјa ima pet. Puno nam ovo znači, pošto se Udruženje bavi promocijom, a ujedno i osnaživanjem žena i turističkom ponudom, tako da smo imali već prvu turu turista koji su došli u obilazak prostorija i naše radionice, a takođe su se i slikali pored murala“ kazala je Kovačev.

Završna konferencija DANURB+ projekta održaće se polovinom decembra u Budimpešti, gde će biti promovisani atlas i sajt na kome će biti platforma za sve turiste koji se odluče za podunavsku rutu. Svaki turista koji otvori platformu videće i Sombor koji će predstaviti preko 100 raznih zanimlјivih stvari koje treba posetiti, sa opisom i koordinatama za navigaciju.

Odelјenje za finansije Gradske uprave objavilo je Javni poziv za učešće u javnoj raspravi o nacrtu Odluke o budžetu grada Sombora za 2023. godinu.

Javna rasprava traje od 29. novembra do 13. decembra, a u tom periodu građani mogu da dostave svoje predloge, sugestije i komentare na Nacrt Odluke o budžetu grada Sombora za 2023. godinu, na adresu Odelјenje za finansije Gradske uprave Grada Sombora, Trg Cara Uroša broj 1, 25101 Sombor, ili u elektronskom obliku na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., najkasnije do 13. decembra 2022. godine.

Javni poziv, kao i Nacrt Odluke o budžetu grada Sombora za 2023. godinu možete da pogledate na sledećem linku: JAVNI POZIV ZA UČEŠĆE U JAVNOJ RASPRAVI O NACRTU ODLUKE O BUDžETU GRADA SOMBORA ZA 2023.GODINU

Obaveštavamo korisnike usluga JKP “Čistoća” da je 28. novembra 2022. godine na snagu stupio novi raspored sakupljanja, transporta i deponovanja otpada u seoskim mesnim zajednicama i nekoliko ulica u gradu.

Novi raspored možete pogledati u sledećoj tabeli:

Obaveštavaju se građani Apatina, da će se u okviru tradicionalne jesenje akcije uređenja grada vršiti odvoz lišća sa javnih površina od 05.12.2022. do 09.12.2022. godine.

Akcija obuhvata odvoz sakupljenog lišća sa drveća, koje treba biti upakovano u vreće (džakove), dok ostali otpad koji se nađe pored lišća se neće odvoziti u okviru ove akcije (npr. granje, šut, građevinski i kabasti otpad itd.).

Odvoz se vrši po ustaljenom rasporedu odvoza komunalnog otpada, s tim da vreće sa lišćem treba ostaviti uz ivicu puta, kako bi bile što uočljivije.

ASFALT je iz Sivca velikim delom odmakao u susret deonici koja je od Stapara krenula još pre dve godine na novom putu između ova dva sela, koji će biti lokalnog karaktera, ali regionalnog značaja.

Put će direktno povezati opštinu Kula sa teritorijom Grada Sombora i posredno sa opštinom Apatin i graničnim prelazom prema Hrvatskoj kod Bogojeva.

Sivac u opštini Kula i Stapar kod Sombora dosad je povezivao atarski put od 12 kilometara, a asfaltni će biti dug 15,8 kilometara, od čega će 6,7 kilometara biti u staparskom, a ostatak u sivačkom ataru. Izgradnja puta od Sivca je počela u maju ove godine, a kasnila je u poređenju sa deonicom od Stapara zbog eksproprijacije njiva za postavljanje asfalta, kao i zbog arheoloških istraživanja na ovoj trasi, koja su započeta u novembru prošle godine.

- Arheološka iskopavanja, čija se druga etapa odvijala uporedo sa izgradnjom puta i završena je krajem oktobra, usporila je naše radove za dva-tri meseca. Ipak smo uspeli da asfaltiramo pet kilometara pravca prema Staparu, a sad smo u pripremama za demontiranje i izgradnju novog mosta preko Malog bačkog kanala, na 7. kilometru saobraćajnice koju pravimo - rekao je za "Novosti", Saša Lalović, šef gradilišta iz vrbaskog "Ekstra-auto transporta", koje je izvođač radova.

Za potrebe novog puta biće rekonstruisan i tzv. Veliki most u Sivcu preko Velikog bačkog kanala (VBK) kako bi takođe bio ojačan za prelazak teretnih vozila, težih od poljoprivrednih mašina kojima je dosad služio za odlazak do njiva. Ovaj most i betonski put pre i posle njega, iako su na samom početku nove saobraćajnice, biće rekonstruisani na kraju posla.

- Radimo asfalt sa eruptivnim kamenom, koji povećava otpornost puta na pritisak i habanje. Put će sada biti širok 5,5 metara, ali ostavljamo prostor da on u drugoj fazi bude proširen na 7,2 metra. Sa staparske strane dosad je izgrađeno četiri, a sa sivačke pet kilometara puta, koji će biti završen i otvoren iduće godine - rekao je Lalović.

Za izgradnju puta od Sivca do staparskog atara obezbeđeno je 700 miliona dinara, najvećim delom iz Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine. Dejan Aleksić iz Saveta za saobraćaj opštine Kula napominje da će taj put olakšati pristup njivama, bolje povezati naselja u Bačkoj i skratiti relaciju za teretni saobraćaj do buduće Luke Apatin i, kao obilaznica, sačuvati od oštećenja ulične kolovoze u Sivcu, Kljajićevu, Somboru i Staparu.

PRIKLJUČAK NA "OSMEH VOJVODINE"
ALEKSIĆ ističe da je poseban značaj novog puta u tome što će biti priključak opštini Apatin na "Osmeh Vojvodine", buduću brzu saobraćajnicu od Bačkog Brega na mađarskoj do Nakova na rumunskoj granici.

Izvor: novosti.rs

U četvrtak,1. decembra 2022. godine, sa početkom u 12 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra u Kuli po osmi put biće otvorena humanitarno- prodajna izložba radova “Ogledalo duše” povodom 3. decembra Svetskog dana invalida i osoba sa posebnim potrebama.

Na Saborovanju je nastalo neraskidivo prijatelјstvo umetnika i obolelih i stvarana su dela koja su deo ove izložbe.

Izložbu realizuje Udruženje obolelih od multiple skleroze Zapadna Bačka Sombor, na čelu sa predsednikom Udruženja Radmilo Živkom.

Izložbu će otvoriti predsednik opštine Kula, Damjan Milјanić.

Crni panter je pre tri sata viđen i snimljen na šetalištu „Šlajz“ pored Velikog bačkog kanala u Vrbasu. Pecaroš, koji je napravio snimak, prosledio ga je ekološkom udruženju „Pokret za sve nas“ (PZSN) u Vrbasu.

Nenad Tešić iz PZSN rekao je da su policajci i lovci već na terenu. Zver je snimljena na 20 metara od restorana ribolovačkog udruženja i na 50 metara od prvih kuća u Vrbasu, u naselju Mađaršor.

Tešić kaže da je na Šlajzu pronađeno raskomadano telo psa, za kojeg se pretpostavlja da je bio žrtva pantera.

Zver je prethodnog dana navodno viđena u ataru sela Feketić, u opštini Mali Iđoš. Njeno pojavljivanje u Vrbasu je, potvrđuje Tešić, logično, jer je Mali Iđoš susedna opština, a panter je u Feketiću snimljen kako se kreće u pravcu Vrbasa.

- Potrebno je da se zver danonoćno prati, a lovačko društvo, koje je opremljeno termokamerama, može da je locira i noću. Lovci mogu da je uspavaju strelicama i da posle toga bude smeštena u zoološki vrt – kazao je Tešić.

IDE KA CENTRALNOJ SRBIJI?
Prema njegovim rečima, dosadašnje kretanje pantera, koji je prvo uočen u Apatinu, pokazuje da on iz Vojvodine ide prema centralnoj Srbiji.

- Oni koji ne shvataju ozbiljnost situacije, govore da je panter bezopasan i da napada samo kad je sateran u ćošak. Sama činjenica da je on praktično među ljudima, upućuje na to da je u opasnosti i da će se braniti, zbog čega treba biti oprezan – upozorio je Tešić.
On ističe da panter, bez obzira na svoju mačju spretnost, može biti plan divljih svinja, „koje su agresivne i krvnički napadaju“.

Izvor: alo.rs

Život u stanu ponekad sprečava ljubitelje životinja da čuvaju kućne ljubimce. Kako znati koje su životinje najbolji kucni ljubimci za stan? Ovo je dosta kompleksno pitanje i zavisi od više faktora. Jednim delom zavisi od vas i slobodnog vremena koje imate, odnosno koliko pažnje možete da posvetite ljubimcu. Međutim na izbor vrste i broja ljubimca, utiče i okolina u kojoj živite. U stambenim zgradama su ova pitanja rešena pravilima kućnog reda, naročito zbog buke koju mogu da prave pojedine životinje. Sledi lista kućnih ljubimaca koji su najbolji izbor za vaš mali dom.

Psi

Oni su najomiljeniji kucni ljubimci za stan i mogu dobro da se snađu u malom prostoru, ali samo ako odaberete pravu rasu. To znači da dobro morate da uskladite vaše životne navike sa potrebama ljubimca. Energičnije rase kao što su ovčari i slični, zahtevaju svakog dana nekoliko sati fizičke aktivnosti i zbog toga nisu pogodni za mali prostor. Ipak, bez obzira na rasu, psi su društveni i traže pažnju. Zbog toga ćete morati svakodnevno da ih šetate i mazite. Uz odgovarajuću negu i dresuru, pružiće vam bezuslovnu ljubav i biće vam najbolji prijatelji.

Mačke

Mačke su savršeni kucni ljubimci za stan i mali prostor, jer su nezavisne i manje zahtevne od pasa. Ako im obezbedite hranu, vodu i čistu korpu za spavanje, slobodno možete da ih ostavite usamljene satima. Ne treba da ih šetate kao pse i mogu da žive samo u zatvorenom prostoru. Ipak i mačake vole pažnju, kao što je maženje i četkanje. Važno je da se igraju raznovrsnim igračkama, zbog pravilnog razvoja i oslobađanja viška energije i stresa.

Neke vrsta mačaka kao što su sijamske mogu da budu veoma glasne, a veće rase tipa bengalske mačke traže više fizičke aktivnosti i interakcije.

U prvoj godini života mladunci pasa i mačaka se obavezno vakcinišu više puta, a odrasli jednom godišnje.

Papagaji i druge ptice

Ptice su dobar izbor za kućne ljubimce u malom stanu. Ipak mnoge vrste papagaja zahtevaju dosta interakcije i stimulacije da bi bili srećni. U suprotnom se mogu javiti problemi u ponašanju koji su posledica stresa i usamljenosti, kao što je vrištanje ili samopovređivanje. Ogledalo u kavezu će stvoriti iluziju da je tu druga ptica. Ako hoćete da vaša ptica bude srećna moraćete svakodnevno da je puštate iz kaveza da leti. Ptice su specifične jer dok jedu izbacuju ljuspice semenki van kaveza, a u periodu mitarenja odbacuju dosta perja. Zbog toga ćete morati svakodnevno da čistite prostor oko kaveza.

Ribe

Mali akvarijum sa ribom je odličan izbor za stan jer ne zauzima mnogo prostora i daje prelep vizuelni efekat. Ne morate da brinete zbog buke, niti da li imate vremena za šetnju ljubimca. Ipak, moraćete da obavljate rutinske provere kvaliteta vode, tvrdoću i PH vrednost. Postoje razlike u zahtevima za održavanje u zavisnosti od toga da li imate slatkovodnu ili morsku ribu.

Glodari (hrčak, morsko prase, činčila)

Popularani su kao kucni ljubimci za stan i decu jer su zabavni i nežni. Ne zahtevaju veliki prostor i posebnu negu. Jedine obaveze su čišćenje kaveza, hranjenje i nabavka predmeta za igru. Obavezno im obezbedite točak za vežbanje, posebno za hrčke. Važno je da imaju adekvatnu temperaturu jer lako mogu da dobiju respiratorne bolesti.

Hrčak je jedan od sitnijih glodara, dužine oko 6cm i težine svega nekoliko grama. Činčila i morsko prase su krupniji, prosečne dužine 25cm i težine oko 1kg. Od veličine ljubimca će zavisiti prostor koji morate da obezbedite za čuvanje. Dosta su živahni i dobro je da imate vertikalni kavez sa više "spratova", posebno ako živite u malom stanu. Životni vek hrčka je kratak svega 2-4 godine, morsko prase živi 5-6 godina, a činčile 15-20 godina.

Ovi mališani preko dana najčešće spavaju, a najaktivniji su noću. Zbog toga razmislite da li će vam odgovarati kao ljubimci, u slučaju da želite idealnu tišinu dok spavate.

Zečevi

Vole da žive u ograđenom malom prostoru i pogodni za čuvanje u stanovima, posebno vrste patuljastih zečeva. Kavez morate redovno da čistite zbog neprijatnih mirisa. Zubi im neprestano rastu i zbog toga morate da im obezbedite glodalice. Dosta su aktivni, vole sve da grickaju i lako mogu da pokidaju kablove i oštete nameštaj. Zbog toga ih puštajte samo uz nadzor. Žive oko 10 godina.

Reptili (gušteri, kornjače)

Gušteri i kornjače su laki za negu i zbog toga mogu da budu dobar izbor kao kucni ljubimci za stan. Ne zahtevaju veliki prostor i posebnu pažnju, pa neće patiti od anksioznosti ako malo vremena provodite u kući. Morate da im obezbedite odgovarajuću toplotu u terarijumu i posebne UVB lampe, koje simuliraju sunčevu svetlost. Ovo je važno zbog proizvodnje vitamina D, jer u suprotnom kod guštera mogu da se razviju deformiteti.