Sombor.info

Ministar finasija Siniša Mali izjavio je da će prijavlјivanje za novu jednokratnu pomoć države od 5.000 dinara namenjene mladima početi 1. decembra i trajaće do 15 decembra.

- Svi mladi od 16 do 29 godina mogu da se prijave jednostavno, kao i ranije, broj lične katre i matični broj, izaberete banku u koju ćemo da uptalimo novac i mi ćemo već od 16. do 20. decembra svima isplatiti, objasnio je Mali.

Naveo je da je prve dve pomoći od po 100 evra primilo 1.060.000 mladih u Srbiji i da zato očekuje da će i ovog puta interesovanje biti veliko.

On je podsetio da će od 1. januara penzioneri imati još 12,9 procenata uvećenja penzija, što je sa prethodnim uvehcanjem od devet procenata sa početka novembra, kumulativno povećanje od 20,1 odsto za 2023. godinu.

Mali je dodao da će od početka naredne godine biti uvećane plate u javnom sektoru za 12,5 odsto, kao i minimalna zarada za 14,3 procenta, što znači da će minimalac biti iznad 40.000 dinara i da će “pogurati” plate naviše.

-Mi ćemo u decembru ove godine imati prosečnu platu od 720 evra, a u decembru naredne godine sa ovim povećanjima biće 820 evra. Prosečna pnezija u Srbiji će u decembru biti oko 280 evra, a u decembru naredne godine će biti 320 evra sa povećanjima, rekao je Mali.

Fizi Bizi Fest po dvanaesti put okupio je mlade naučnike u Sombor i svojom zanimlјivom ponudom privukao pažnju mnogobrojnih posetilaca. Ova međunarodna naučno – popularna manifestacija, koja ima za cilј da približi nauku „običnim“ lјudima, za centralni događaj imala je naučno – eksperimentalnu postavku na kojoj su se predstavili mladi naučnici iz osnovnih i srednjih škola sa svojim mentorima, a učešće su uzeli i studenti nekoliko fakulteta. Takođe, u sklopu Festivala organizovana su i naučno – popularna predavanja, a u Muzeju podunavskih Švaba otvorena je izložba „Fizi Bizi i Tesla“.

Festival je posetio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji je ovom prilikom izrazio zahvalnost svim profesorima koji razvijaju radoznalost i lјubav prema nauci kod svojih učenika.

„Podrška i ulaganje u mlade, u njihovo znanje, radoznalost i razvijanje lјubavi prema nauci predstavlјa jačanje samih temelјa našeg grada i najvažniji zalog za budućnost. Ponosan sam na mlade koje imamo u našem Somboru, koji su sami inicirali i pokrenuli festival, koji je od školskog projekta postao festival nauke grada Sombora. Ponosan sam i srećan što imamo i takve profesore koji su svetionici prema kojima se uspravlјamo. Oni rade najodgovorniji i najvažniji posao za našu zajednicu jer ne prenose samo znanje, nego i motivišu, inspirišu i razvijaju lјubav prema učenju i nauci kod novih generacija koje su budućnost našeg grada. Zadovolјstvo je kada možemo da pokažemo da Grad brine i pruža ruku svemu što je podrška mladosti, pameti i promociji nauke“ poručio je gradonačelnik.

Ispred Centra za razvoj „Planeta“ Sanja Balać istakla je da su ove godine zainteresovanost za Festival pokazali učesnici obrazovnih institucija ne samo iz Sombora, već i iz drugih gradova i opština.

„Imamo preko 250 učesnika, to su uglavnom učenici osnovnih i srednjih škola iz Sombora, međutim tu su i studenti Pedagoškog fakulteta iz Sombora, zatim Prirodno – matematičkog fakulteta iz Novog Sada i Beograda, imamo goste iz Hrvatske, njihove gimnazijalce, zatim imamo goste iz Stare Pazove, Kule, Kovina, Bora“ rekla je Balać.

12. festival nauke i obrazovanja „Fizi Bizi Fest“ organizovali su Centar za razvoj obrazovanja „Planeta“ i Fondacija Gimnazije „Velјko Petrović“, uz podršku Grada Sombora, Centra za promociju nauke i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.

Narodno pozorište Sombor, u petak, 25. novembra, premijerom predstave „Galeb“ Antona Pavloviča Čehova, u adaptaciji i režiji Milana Neškovića, obeležilo je jubilej 140 godina od osnivanja.

U predstavi igraju Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Ana Rudakijević, Pero Stojančević, Julija Petković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević i Stefan Beronja, a scenograf predstave je Marija Kalabić, kostimograf Bilјana Grgur, kompozitor Duda Buržujka, za scenski pokret zadužena je Andreja Kulešević, a za scenski govor Saša Latinović.

U sklopu obeležavanja ovog velikog jubileja u Foajeu Narodnog pozorišta Sombor otvorena je i izložba „Pozorište u izgradnji“ autorke Milke Ljuboje, istoričarke Gradskog muzeja Sombor, na kojoj su predstavlјeni originalni arhitektonski projekti Adolfa Vojte za izgradnju zgrade Narodnog pozorišta iz 1881. i 1882. godine.

Premijeru predstave povodom 140 godina od osnivanja Narodnog pozorišta Sombor ispratili su i zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica, član Gradskog veća Srđan Savić i pomoćnica gradonačelnika Jovana Milјević.

Vožnja električnih trotineta u Srbiji još uvek nije regulisana zakonom, te za vozače ovog prevoznog sredstva trenutno ne postoje nikakvi propisi, niti kazne. Međutim, to se uskoro menja, te će se električni trotineti naći u Zakonu o bezbednosti u saobraćaju na putevima. U tekstu pročitajte koja pravila se uvode i dajte sud da li su dovoljna.

Izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja, vožnja električnih trotineta biće dozvoljena na biciklističkim stazama, a u izuzetnim situacijama i na kolovozu, i brzina će im biti ograničena na 25 km/h. Brzina kretanja električnih trotineta na površinama namenjenim pešacima, prema najavljenim zakonskim rešenjima, biće ograničena na tri do pet km/h, odnosno prilagođena brzini hoda pešaka.

Marko Arambašić iz Pametne infrastrukture za mikromobilnost izjavio je tim povodom za Novi dan TV N1, da danas i „ptice na granu znaju šta je električni trotinet“ i da mu je definitivno potrebno naći adekvatno mesto u saobraćaju.

Istakao je da je procena da se u Srbiji trenutno vozi preko 220.000 električnih trotineta, te da je reč o ekološkom, brzom i ekonomičnom vidu prevoza, koji u gradu može da zameni automobil. Arambašić je mišljenja i da neće biti problem ograničiti brzinu kretanja električnih trotineta u saobraćaju, jer se to može uraditi i preko kompjutera, ali veruje da će malo biti teže regulisati kretanje u pešačkim zonama.

Uprkos najavljenim kaznama za prekoračenje brzine, Arambašić je ukazao kako iskustva iz sveta, gde postoji zakonska regulativa, govore da će se broj električnih trotineta u saobraćaju dalje samo povećavati.

Na pitanje da li bi bilo dobro uvesti obaveznu registraciju električnih trotineta, Arambašić je ocenio da takvo rešenje ne bi imalo smisla, jer se u gotovo svim zemljama električni trotinet tretira kao bicikl, a bicikli nemaju tablice.

Sagovornik N1 ukazao je, međutim, na problem infrastrutkure u gradovima Srbije gde nedostaju staze i adekvatni putevi za kretanje električnih trotineta. Dodao je i da bi bilo dobro postaviti mikromobilne habove na više lokacija, na kojima bi se omogućilo besplatno punjenje, ne samo električnih trotineta, već i svih drugih alternativnih vidova prevoza na električni pogon.

Izvor: nova.rs

Unapređenje vodovodne infrastrukture nastavlјa se izgradnjom vodovodne mreže u ulici Solunskih boraca u Somboru. U toku je iskopavanje i postavka vodovodnih cevi.

Izgradnja će biti izvršena u dva kraka u ukupnoj dužini od 923,28m, a radove izvodi Javno komunalno preduzeće „Vodokanal“.

Sredstva za izgradnju vodovoda u ulici Solunskih boraca obezbeđena su iz budžeta grada Sombora.

Protiv dvojice Kineza, sa privremenim prebivalištem u Srbiji, biće podnete krivične prijave za delo teške krađe počinjene na štetu Elektrodistribucije.

NJih dvojica su, kako saznajemo, u poslednjih najmanje šest meseci u prostoru bivše sonćanske kudeljare ilegalno rudarili kriptovalute, za čega su koristili preko sto uređaja za rudarenje. Utvrđeno je, takođe, da su za ovaj „posao“ krali električnu energiju tako što su prethodno samoinicijativno prepravili trafostanicu?!

Tačan iznos pričinjene štete biće naknadno utvrđen, ali se pretpostavlja da su, mesečno, trošili kilovata u iznosu između 10 i 15 hiljada evra!

Kako nezvanično saznajemo, Kinezi su objekat stare kudeljare, koji se nalazi izvan sela na oko 3-4 km, uzeli u zakup i u njemu su i živeli. Da li su imali smenu ili su sve vreme bila samo njih dvojica, biće utvrđeno u istrazi.
Uređaji su oduzeti, a Kinezi privedeni i protiv njih će biti pokrenut krivični postupak za delo teške krađe.

Izvor: apatinskenovine.rs

Sinoć je u Jevrejskom kulturnom centru u Beogradu obeležena 130. godišnjica od rođenja kompozitora Pala Abrahama. Ovaj rođeni Apatinac proslavio se 1920-ih i 1930-ih kao stvaralac filmske i operetske muzike, a za kratko vreme postao je jedan od najpopularnijih evropskih kompozitora svog vremena.

Na događaju je prezentovana inicijativa za obnovu sinagoge u Apatinu, jedne od svega četiri preostale u Vojvodini i jedine koja još uvek nije rekonstruisana.

Tom prilikom, Klara Sentđerđi iz odeljenja za kulturu ambasade Mađarske u Beogradu navela je da se radi o „malom, ali istorijski i arhitektonski izuzetno značajnom objektu“, te ukazala na loše stanje u kome se sinagoga iz 19. veka danas nalazi.

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać istakla je da je lokalna samouprava posvećena očuvanju multikulturalnog nasleđa Apatina.

„Veoma važan aspekt tog nasleđa je rekonstrukcija sinagoge i naša želja da joj udahnemo novi život kao mestu kulture i istorijskog sećanja“, rekla je ona.

Koraćeva je objasnila da je prva procena da je za otkup i građevinsku rekonstrukciju potreban iznos od 200 hiljada evra, a da će sredstva biti prikupljana putem donacija.

Ona je takođe dodala da se u Apatinu nalazi i izuzetno vredan „stenvej“ klavir iz 1912. godine, koji je nekada bio u vlasništvu kompozitora Abrahama, te da je ideja da se ovaj instrument takođe restaurira i smesti u prostor sinagoge.
Prisutne je uključenjem iz Španije pozdravio i poznati pijanista Ištvan Sekelj, inače potomak Pala Abrahama, koji je podržao inicijativu za obnovu sinagoge.

Događaj je završen izvođenjem najpoznatijih arija iz opereta Pala Abrahama i otvaranjem izložbe o jevrejskom nasleđu Apatina, koja će narednih dana biti izložena u galeriji Jevrejskog kulturnog centra.

U sklopu obeležavanja 130. godišnjice rođenja velikog kompozitora, u petak 25. novembra u apatinskom Kulturnom centru će biti priređena projekcija filma o životu Pala Abrahama, kao i koncert njegovih dela. Ulaz na ovaj događaj je slobodan.

Nije dostavljen nijedan zakonit dokaz - istakao je Aleksandar Petrović, advokat okrivljenih novinara Sare Mikić i Save Majstorova.

Juče su pred Prekršajnim sudom u Somboru, kao okrivljeni, saslušani novinari portala SOinfo.org, Sara Mikić i Sava Majstorov. Advokat odbrane, Aleksandar Petrović, ukazao je da se njima stavlja na teret da su u decembru 2021. godine organizovali proteste u kojima je blokiran stari kružni tok, „iako su oni o navedenom događaju samo verno izveštavali baveći se na profesionalan način svojim novinarskim pozivom”.

– Za navedeno nije dostavljen nijedan zakonit dokaz, te je odbrana zahtevala da se iz spisa predmeta isključe sve službene beleške i video snimci koji su nastali na nezakonit način uz kršenje brojnih ustavnih i procesnih prava – rekao je advokat Aleksandar Petrović.

On je dodao da ovo nije običan prekršajni postupak u kome se neko tereti za prekoračenje brzine ili zato što je razgovarao mobilnim telefonom na pešačkom prelazu. Ovde je, istakao je Petrović, reč o jedinom postupku koji se u na teritoriji Republike Srbije vodi protiv novinara zato što su radili svoj posao izveštavajući o događajima koji su aktuelni u njihovom gradu.

– Ukoliko kojim slučajem novinari Sara Mikić i Sava Majstorov budu osuđeni na prekršajne kazne, to će biti svojevrsan trijumf cenzure medija i elementarnog ugrožavanja ustavnog prava na rad, te planiramo da o daljem toku ovog postupka blagovremeno obaveštavamo širu javnost i novinarska udruženja – zaključio je advokat Aleksandar Petrović.

Podsećamo, Sava Majstorov, Sara Mikić i aktivista Danijel Mirkov su u aprilu ove godine okarakterisani kao organizatori blokada u Somboru. Prete im novčane kazne od 100 do 150 hiljada dinara. Takođe, protiv njih su podnete i prekršajne prijave zbog blokade puteva.

Izvor: cenzolovka.rs

Kako bi se omogućila bolјa pristupačnost javnim ustanovama za sve građane, Grad Sombor ove godine izdvojio je sredstva za postavlјanje prilaznih rampi na ulazu objekte pet ustanova.

U toku je postavlјanje rampe koja će olakšati ulazak i omogućiti lakšu dostupnost usluga Doma zdravlјa koje se sada nalaze u objektu bivšeg ATD-a u ulici Mite Popovića, a radove koji su u toku obišli su danas gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić.

Bolјa pristupačnost javnim objektima, imajući u vidu prvenstveno lakšu pristupačnost za osobe sa invaliditetom, od sada je dostupna na ulazu u Centar za pružanje usluga socijalne zaštite koji se nalazi u Grašalković palati, na ulazu u Muzej Podunavskih Švaba, kao i u zgradi Kulturnog centra „Laza Kostić“, gde je završena postavka rampi. Takođe, nova prilazna rampa biće postavlјena i na ulazu u Gradsku biblioteku „Karlo Bijelicki“.

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvojili su predlog Zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim su penzije od 1. novembra vanredno usklađene za devet odsto, objavio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Kako navode iz fonda, za isti procenat usklađuju se i novčane naknade.

S tim u vezi, dodaje se da je prosečna penzija uvećana za 2.787 dinara, te da najniža penzija za korisnike iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti iznosi 18.404,58 dinara.

Najviša penzija za sve korisnike od 1. novembra iznosi 169.512,30 dinara.

Osim toga, novčana naknada za pomoć i negu drugog lica za prvu grupu (100 odsto), od 1. novembra ove godine iznosi 22.030 dinara, dok novčana naknada za telesno oštećenje za korisnike sa 100 odsto oštećenja koje je posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti iznosi 9.179,33 dinara.

Novčana naknada pogrebnih troškova za sve kategorije osiguranika (zaposleni, samostalne delatnosti, poljoprivrednici) od 1. novembra iznosi 50.721 dinar.

Vrednost opšteg boda koji utiče na visinu prvog obračuna penzije iznosi 991,30 dinara.