Sombor.info

Dok još traju radovi na opsežnoj rekonstrukciji glavne zgrade Doma zdravlјa „Dr Đorđe Lazić“, lokalna samouprava je sredstvima gradskog budžeta nastavila nabavku medicinske opreme za ovu ustanovu. Službi hitne medicinske pomoći stigla je nova medicinska oprema namenjena za novo sanitetsko vozilo, koje je ranije predato Domu zdravlјa.

Pored toga, za somborsku Službu hitne medicinske pomoći nabavlјena je i oprema za rad na terenu, koja se sastoji od kardiološke stolice, aspiratora za upotrebu u vozilu, terenskih torbi i vakuum udlaga u transportnim torbama. Ovu službu su tim povodom obišli članovi Gradskog veća Antonija Nađ Kosanović i Silard Janković i pomoćnik gradonačelnika Atila Pribila, gde ih je dočekala direktorka Doma zdravlјa dr Emeše Uri. Kako se moglo čuti ovo je samo deo medicinske opreme za koju je Grad Sombor iz budžeta obezbedio oko 1,7 miliona dinara, a isporuka drugog dela se očekuje u narednom periodu.

Usled rekonstrukcije zgrade Doma zdravlјa u Mirnoj ulici, a koju zajednički finansiraju Grad Sombor i Kancelarija za upravlјanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, koja je započela još krajem marta ove godine, sve službe koje su do tada radile u ovom zdanju preselјene su u nekoliko ambulanti po varoškim mesnim zajednicama, pa su i pacijenti krenuli za svojim lekarima i ostalim medicinskim radnicima. Građevinski radovi vredni preko 164 miliona dinara bez PDV-a, predstavlјaju drugu fazu kompletne rekonstrukcije Doma zdravlјa, a prema rečima direktorke ove ustanove dr Emeše Uri, rekonstrukcija je počela od službe kućne nege, pošto se na ovom objektu ništa nije radilo ni u prvoj fazi.

Na glavnoj zgradi rekonstruišu se oba krila objekta, već je promenjena u potpunosti krovna konstrukcija, kao i prozori, ulazna vrata i sva stolarija koja nije zamenjena u prvoj fazi radova. Obimni radovi koji se privode kraju podrazumevaju i postavlјanje nove električne i telekomunikacione instalacije, alarmnih i protivpožarnih sistema i nadzornih kamera. Zgrada će nakon rekonstrukcije biti opremlјena i novim sistema za grejanje i hlađenje, odnosno dobiće centralizovanu klimatizaciju koju do sada nije imala. Biće postavlјena i dva spolјna lifta za pacijente, što će svima koji dolaze u Dom zdravlјa, a naročito osobama sa invaliditetom, olakšati pristup svim službama, a pride će biti uređeni posebni toaleti za osobe s invaliditetom.

Izvor: dnevnik.rs

Nacionalna služba za zapošljavanje obaveštava javnost da će preko Banke Poštanska štedionica isplatiti redovnu i privremenu novčanu naknadu za mesec oktobar 2022. godine.

Redovna novčana naknada za nezaposlena lica biće isplaćena u sredu 23. novembra, dok će privremena novčana naknada za lica koja žive na i izvan teritorije AP Kosovo i Metohija biti isplaćena u četvrtak 24. novembra 2022. godine.

Na sednici parlamenta privrednika Zapadnobačkog okruga je istaknuto da će Privredna komora Srbije (PKS) razgovarati sa Vladom Srbije u vezi sa zakonodavnim inicijativama privrede, usluga poslovanja u kriznim vremenima, nabavke sirovina i energetike, ali i komericjalne cene struje za privredu za narednu godinu. video icon
Pored gorućih tema je svečano uručene su 23 nagrade Privredne komore Srbije (RPK Sombor) kompanijama i pojedincima za doprinos razvoju privrede, poslovni uspeh i liderstvo.

Iako je godina bila teška ostvareni su dobri rezultati u poljoprivredi ali i proizvodnim delatnostima na nivou Zapadnobačkog upravnog okruga.

Sednica parlamenta privrednika je pored nagrađivanja najboljih, bila posvećena uspešnim inicijativama i budućoj komunikaciji sa Vladom Srbije u vezi troškova poslovanja u kriznim situacijama kako se ne bi dodatno opteretila lokalna privreda.

"Mi smo poljoprivredno preduzeće i radimo već dugi niz godina. U svom vlasništvu imamo i tri velike farme u Somboru i Bezdanu. Ova nagrada nam je posebno draga i podržavamo ovakav vid inicijativa za pokretanje i prepoznavanje preduzetništva", kaže za RTV Tatjana Vlaškalić, direktor nagrađene firme "Vlaškalić doo" u Somboru.

"Bavimo se preradom plastike i taj posao obavljamo od 1995. godine. Vrlo smo kao firma organizovani i radimo sa svim zemljama u regionu, Mađarskom, Rumunijom i Grčkom. Ova nagrada nam je veoma značajna", navodi Đuro Milošević, direktor nagrađene firme "Polins" Odžaci.

Osnaživanje preduzetnika istaknuto je kao neophodno radi novih ulaganja i zapošljavanja.

"Razgovaraćemo i komunicirati sa Vladom Srbije u vezi komercjalne cene struje za privredu za narednu godinu, to nam je sada ključno. Nadamo se da to povećanje koje je najavljeno od strane resornog ministarstva neće ključno poskupeti troškove poslovanja privrede u narednom periodu. Dakle, to su oni ključne teme u vezi kojih ćemo komunicirati sa Vladom", objašnjava Kristina Đurić, direktorka sektora za zastupanje i zaštitu interesa PKS.

"Držimo pod kontrolom onaj najvažniji deo privrede, a to je ishrana i proizvodnja hrane. Mislim da smo na nivou prethodnih godina, vidimo da se podižu novi zalivni sistemi i otvaraju se novi proizvodni pogoni. Mislm da će ova godina biti jedna od najuspešnijih", ističe Predrag Lučić, predsednik parlamenta privrednika RPK Sombor.

U Privrednoj komori Srbije ističu da će u narednom periodu tamo gde ima prostora zastupati interese privrede da se vrati tržišno formiranje cena radi podrške proizvodnom i prerađivačkom sektoru.

Izvor: RTV

Pas će sigurno ožedneti tokom šetnje u kojoj je bio aktivan, pa bara negde uz put može da mu postane privlačna. Treba li mu dopustiti da ugasi žeđ?

Ne, kažu stručnjaci. Stajaća voda puna je bakterija i nečistoća koje psu mogu da nanesu štetu, objašnjavaju veterinari. Vlasnici bi trebalo da pokušaju da spreče pse da piju iz bara.

Ako je bara, na primer, blizu parkiranih automobila, moguće je da se motorno ulje pomešalo s vodom, a na poljskim putevima u barama može biti veštačkog đubriva.

Čak i da nema ni jednog ni drugog zagađivača, ova voda i dalje može biti štetna jer se u stajaćoj vodi često nalaze paraziti i larve. U njoj se mogu naći i bakterije iz urina miševa i pacova koji mogu da izazovu potencijalno fatalnu bolest leptospirozu.

Rizik je posebno veliki za pse koji nisu vakcinisani. Tipični znaci infekcije su groznica, gubitak apetita, proliv, povraćanje, krvarenje iz nosa i žućkasta boja sluznice.

Kako psa sprečiti da pije iz bare? Potrebno ga je uvek imati na oku i zaustaviti povikom „ne“.

Dobro je uvek imati sa sobom flašu čiste vode, a ako je nema voda iz potoka uvek je bolji izbor od one iz neke bare jer je tekuća voda obično čistija.

Izvor: n1info.com

Međunarodni istraživači okupljeni u Francuskoj izglasali su u petak nove najmanje i najveće merne jedinice, podstaknuti stalno rastućom količinom podataka, a to su ronagrami i kvetametri.

Po prvi put u više od tri decenije, nove su merne jedinice dodate Međunarodnom sistemu jedinica (SI), dogovorenom globalnom standardu za metrički sistem.

Rona i kveta postaju oznake za najveće merne jedinice, a ronto i kvekto za najmanje.

O promeni su glasali istraživači i predstavnici vlada iz celog sveta koji su prisustvovali 27. Opštoj konferenciji za težine i mere, koja upravlja SI-om i održava se otprilike na svake četiri godine u dvorcu Versaj, zapadno od Pariza.

Nacionalna fizikalna laboratorija Ujedinjenog Kraljevstva, koja je pokrenula inicijativu za nove merne jedinice, potvrdila je da je usvojena rezolucija. Time se olakšava izražavanje velikih količina.

Otkako je SI uspostavljen 1960. godine, naučna potreba dovela je do sve većeg broja mernih jedinica. Hemičari su uveli zetu i jotu kako bi lakše izrazili velike molekuralne količine. Jotametar je jedinica iza koje slede 24 nule.

Čak ni moćna jota nije dovoljna za sve veću količinu podataka, prema Ričardu Braunu, direktoru odeljenja za merne jedinice u Nacionalnom fizikalnom laboratoriju Ujedinjenog Kraljevstva.

"Vrlo smo blizu granice po pitanju izražavanja podataka u najvećoj mernoj jedinici jotabajtima", rekao je Braun za AFP i dodao "Na donjem kraju ima smisla imati simetrično širenje, što je korisno za kvantnu nauku, fiziku čestica - kada merite stvarno, stvarno male stvari". Nova težina sveta

Nove merne jedinice mogu pojednostaviti govor o nekim prilično teškim objektima.

"Ako razmišljamo o masi, umesto o udaljenosti, Zemlja teži otprilike šest ronagrama", kaže Braun.

Ideju za ažuriranje je dobio kada je video da se koriste neodobrene merne jedinice za skladištenje podataka kao što su brontobajti i helabajti.

To su bili termini koji su neslužbeno bili u opticaju pa je bilo jasno da SI mora nešto preduzeti. Međutim, metričke prefikse treba skratiti samo na njihovo prvo slovo. B i H su već zauzeti, što isključuje "bronto" i "hela". Jedina slova koja nisu korištena za druge jedinice ili druge simbole bila su R i Q.

Konvencija nalaže da veći prefiksi završavaju na A, a manji na O.

"Nove bi merne jedinice trebale osigurati sistem za budućnost i zadovoljiti svetsku potrebu za većim brojevima, barem u sledećih 20 do 25 godina", zaključio je dodao je Ričard Braun.

Izvor: b92.net

Kažu da je dobro jaje na dan.

Lekari i nutricionisti smatraju da je ok, čak i preporučljivo, pojesti svaki dan jedno jaje – ukoliko imate dobar holesterol i nemate nijednu kardiovaskularnu bolest. Jaja su puna proteina, zdravih masti i esencijalnih vitamina i minerala, pa su dobra za sve koji vode računa o ishrani, za one koji žele da skinu kilažu i one koji treniraju.

S druge strane, mogu da budu loša za holesterol, a neki su preračunali da je maksimalna količina koja treba da se unese na dnevnom nivou – tri jajeta. Ali, šta tačno može da se desi ako preteramo?

Jutjuber Nikola Vejnović, kojeg prati preko 150 hiljada ljudi, odlučio je da proveri.

Kupio je 300 jaja s planom da ih pojede za 10 dana, a pre i posle ovog procesa proveri krvnu sliku kako bi mogao da uporedi rezultate.

„Proverio sam kompletnu krvnu sliku, zajedno sa holesterolom i polnim hormonima, kako bih isto uradio na kraju i mogao da proverim da li mi se zdravlje pogoršalo ili unapredilo. Pre svega, bitno je da znate da ja inače svakog dana jedem pet do osam jaja i odmah na početku mogu da vam kažem da je to zdravo“, rekao je Nikola.

Ipak, 30 jaja dnevno bilo je izazov. Vejnović je detaljno objasnio kako se osećao iz dana u dan, kako je jaja spremao i kako mu je bilo na treninzima.

Na kraju je pokazao rezultate krvne slike i bili su još gori nego što bi se očekivalo.

Leukociti su mu pali sa 7,1 na 6,1, eritrociti se snizili sa 5,56 na 4,46, a hemoglobin je pao sa 165 na 128. Ukupni holesterol se povisio sa 2,91 na 3,44. Nivo triglicerida povećao se sa 0,85 na 1,01, a LDL holesterola sa 0,22 na 0,80.

„Meni su sada rezultati lošiji nego na početku, to je činjenica. Ta ishrana je neoptimalna i u mnogim trenucima mi nije prijalo da pojedem sve odjednom. Ali za prosečnog čoveka koji jede normalno jaja, ne mogu da mu naštete i to je bitno“, zaključio je Nikola.

Izvor: nova.rs

Predstavlјanje knjige „ADAMOVO REBRO“ Branke Baretić Milenković biće održano u petak, 25. novembra, u 18 časova u sali Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ (Dečje odelјenje, Trg cara Lazara 3)

U radnju ovog psihološkog modernog romana smešten je isečak jednog beogradskog vrelog leta i dah dalekih egipatskih mirisa i boja. Smeštene su raskošne metafore sveta koji nas okružuje, od najsitnijih predmeta iz naše svakodnevice preko fizionomija i navika slučajnih ili namernih prolaznika svačijeg života sve do poniranja u najskrivenije kutke uma i duše…

Kada završite čitanje knjige, nećete moći da se, kao kod svih kvalitetnih umetničkih dela, otrgnete od potrebe da o njoj promislite, preispitate i obavezno vratite na početak pa zatim prelistate stranicu po stranicu, da tada, kada već znate i sam kraj, sa tim novim osećanjem sklopite neobičan pazl Višnjinog života u svojoj glavi. I da se ne zapitate u kom trenu počinje njena metamorfoza… da li u magnovenju nakon šest tarot karata asuanske vračare… da li u ispovednoj priči neobične saputnice Nade, čije ime simbolično nosi veru u neka nova rasterećena svitanja… ili još u podsvesnom trenu odluke da napiše roman za odrasle i odlepi se od infantilnih tema i sopstvenog deteta u sebi?

U programu učestvuju: Branka Baretić Milenković, Stanislava Maksimović i Nataša Turkić.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine 25. novembar proglasila za Međunarodni dan borbe protiv nasilјa nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilјa, zlostavlјanja i mnogih drugih vidova nasilјa. Ovaj datum je odabran kao sećanje na brutalno ubistvo sestara Mirabal, političkih aktivistkinja, koje se dogodilo 1960. godine u Dominikanskoj Republici. "16 dana aktivizma protiv nasilјa nad ženama" je globalna, svetska kampanja koju obeležava više od 100 država sveta. Kampanja počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilјa nad ženama i završava se 10. decembra Međunarodnim danom lјudskih prava.

Iz biografije: Branka Baretić Milenković

Rođena 3. novembra 1961. godine u Beogradu. Zaljubljena u pokret, misao i reč, skoro tri decenije izmaštava dramske tekstove i realizuje pozorišne predstave za najmlađu publiku. Neki od izvođenih naslova su i Pod sjajem zvezda, Dogodilo se u Kinšasi, Ja, peti element, Let u svet, El sueno Maravilloso, Od zlata jabuka, Pandorina kutija, Nekad bilo, sad se pripoveda, Samo pravo, put do srca je tu negde, Čarobna četkica Ma Lianga, Vinjete i mnogi drugi. Autor je scenarija serijala Bontonovići (RTS-Dečji program). Koautor je plesne predstave Teorija struna, premijerno izvedene u Narodnom pozorištu u Beogradu, projekta u kome žene u šestoj deceniji, koje su nekada igrale zajedno i koje su posle trideset godina ponovo na sceni, pokretom oživljavaju promišljanja o promenama koje su im se u protoku vremena dogodile. Istraživački impuls zadovoljava traganjem po svetu odraslih i potpisivanjem autorstva teksta za dramski koncert Misija muzika (Katarina Gojković, Zinaida Dedakin - Pozorište na Terazijama) monodramu Stanija Tasić (Slađana Pajčić - Šabačko pozorište). Neke nove životno-profesionalne avanture priziva i prvom knjigom kratkih priča TOK (2019) i prvim romanom Adamovo rebro (2021). Udata, živi u Beogradu sa Dobricom, Ivanom i Janom i njihovom podrškom u svemu što radi.

Izvor: noviradiosombor.com

Grad Sombor predstavlјen je na 53. Sajmu turizma u Novom Sadu, od 17. do 19. novembra, tokom kog je Turistička organizacija grada Sombora predstavila kompletnu ponudu našeg grada i izazvala veliko interesovanje posetilaca sajma.

Turističkoj organizaciji grada Sombora organizatori su ovom prilikom dodelili priznanje pehar kvaliteta Novosadskog sajma. Plaketa i pehar dodelјeni su za značajan doprinos očuvanju i unapređenju turizma na teritoriji grada Sombora, a peharu su prethodile i zlatne medalјe u 6 kategorija: za unapređenje eko turizma, za organizaciju turističkih manifestacija, za ponudu autentičnih suvenira, za saradnju sa gradskim ustanovama kulture i organizaciju fijakerske službe, za organizaciju vodičke službe i za dizajn i vizuelno predstavlјanje grada Sombora.

Pored Turističke organizacije, na Sajmu se predstavilo još nekoliko izlagača iz Sombora, a pehar kvaliteta dodelјen je restoranu „Stari fijaker“, dok je poslednjeg dana sajma Udruženju „Staparska ruža“ svečano uručen sertifikat „Najbolјe iz Vojvodine“.

Ispred lokalne samouprave svečanom otvaranju 53. Sajma turizma u Novom Sadu prisustvovala je i pomoćnica gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i turizma Jovana Milјević.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i predsednik Skupštine grada Zoran Rus obišli su danas, zajedno sa saradnicima, postrojenje JKP „Vodokanal“ gde je dopremlјena nova mašina kanal-džet.

U pitanju je terensko vozilo koje istovremeno nudi mogućnost za ispiranje atmosferskih kanala i prepumpnih stanica, kao i usisavanje otpadnih voda.

„Grad Sombor zajedno sa javnim komunalnim preduzećima godinama u nazad ulaže u kupovinu nove mehanizacije. U prethodnom periodu obnavlјali smo mehanizaciju u Javnom komunalnom preduzeću Vodovod Bezdan, Javnom komunalnom preduzeću Prostor, a evo danas imamo priliku da obiđemo dve nove mašine. U Vodokanalu smo zajedničkim sredstvima kupili specijalno vozilo kanal-džet koje služi za održavanje atmosferskih i fekalnih kanalizacija. Ovo specijalno vozilo sadrži pumpu visokog pritiska, takođe rezervoar od 8 000 litara, gde je u jednom delu čista voda koja služi za probijanje propusta, atmosferskih kanala, kao i prepumpnih stanica i fekalne kanalizacije, a drugi deo ovog rezervoara služi za samo usisavanje iz fekalnih i atmosferskih kanalizacija“ rekao je gradonačelnik.

Gradonačelnik je takođe danas obišao i akciju čišćenja lišća sa javnih površina u gradu, koje sprovodi ekipa JKP „Zelenilo“ uz pomoć nove kombinirke.

„Što se tiče Javnog komunalnog preduzeća Zelenilo, zajedničkim sredstvima kuplјena je kombinirka koja će u narednom periodu služiti pre svega za nove investicije u javnoj rasveti, takođe na uređenju i izgradnji novih dečijih igrališta, a uspešno se koristi i pri sakuplјanju lišća. I u narednim godinama nastavićemo sa ovim subvencijama, kako bi javna komunalna preduzeća bila efikasnija, a građani zadovolјniji komunalnim uslugama u gradu i naselјenim mestima“ poručio je gradonačelnik Ratković.

Opštinski kulturni centar je u saradnji sa UG „Moj Apatin“ u petak 25.11.2022. od 18 časova u Domu kulture upriličio prigodan program povodom obeležavanja 130 godina od rođenja kompozitora Pal Abrahama.

Pal Abraham je rođen u Apatinu 2. novembra 1892. Godine, a bio je pijanista, kompozitor i dirigent. Svetsku slavu stekao je komponovanjem opereta. Napisao je 13 opereta i mjuzikala, a njegove najpoznatije operete su „Viktorija i njen husar“ (1930), „Cvet Havaja“ (1931) i „Bal u Savoju“ (1932) koje su i ekranizovane. Napisao je muziku za više od 30 filmova. Preminuo je u Hamburgu 6. maj 1960.

Ulaz na događaj biće besplatan, a publika će imati priliku da vidi film o životu Abraham Pala, nakon čega će plesni ansambl i orkestar KUD-a „Petefi Šandor“ iz Kupusine izvoditi odlomke iz opereta.