Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) finansira troškove lečenja i dijagnostike u inostranstvu, ukoliko u Srbiji nema odgovarajuće terapije, ali udruženja pacijenata kažu da se na državnu pomoć "predugo čeka".
U Srbiji trenutno stotine dece i odraslih pokušavaju da sakupe novac za lečenje u inostranstvu.
Pored poznatih SMS kampanja, neki od njih pomoć mogu dobiti i od države.
Ministarstvo zdravlja, međutim, nije potrošilo ni 40 odsto sume odvojene u ove svrhe za 2021, navodi se u Predlogu zakona o završnom računu Republike Srbije za 2021. godinu.
Iz udruženja pacijenata Čika Boca za podršku mladima suočenim sa rakom kažu da se na pomoć "predugo čeka".
"Mnogi pacijenti odustaju od čekanja na državnu pomoć, jer je za obolele vreme najdragocenije", kaže Dragana Radulović iz ovog udruženja za BBC na srpskom.
Ministarstvo zdravlja do objavljivanja teksta nije odgovorilo ni na pitanja BBC-ja o tome koliki je prosek čekanja na odluku o pomoći i koji procenat prijavljenih u međuvremenu odustane.
Ista pitanja dostavljena su Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), gde su nas uputili na Ministarstvo zdravlja.
Kako država finansira odlazak na lečenje u inostranstvo?
Prva adresa za one kojima je neophodno lečenje i dijagnostika van zemlje, jeste Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).
RFZO lečenje i dijagnostiku retkih genetskih bolesti u inostranstvu finansira samo ukoliko potrebne usluge nisu dostupne u Srbiji.
Na sajtu RFZO postoji lista oboljenja, stanja i povreda koje mogu da budu osnov za upućivanje.
Među njima su bolesti srca, krvnih sudova, pluća, pojedini oblici kancera - leukemije i anemije, kao i neke oftamološke i neurološke bolesti.
Pacijent u inostranstvo može da bude poslat i na transplantaciju jetre, ali samo ukoliko nema kontraindikacije.
Neke od kontraindikacija su gojaznost, osteoporoza, dijabetes sa oštećenjem organa i bolesti zavisnosti, navodi se u dokumentu.
Zahvaljujući državnoj pomoći, Suzana Živančević iz sela Dobri Do kod Smedereva saznala je da njena ćerka Anđela boluje od retkog genetskog sindroma CDKL5, o čemu je BBC ranije pisao.
Uslovi upućivanja na lečenje ili dijagnostiku u inostranstvo propisani su Pravilnikom Ministarstva zdravlja.
Osnovni je da pacijent poseduje važeću zdravstvenu knjižicu.
Osim odlaska pacijenta u inostranstvo, država može da pokrije troškove dolaska inostranog lekara u Srbiju.
Ako RFZO odbije zahtev, pacijenti se mogu obratiti Budžetskom fondu Ministarstva zdravlja.
Fond je osnovan 2014. sa ciljem obezbeđivanja dodatnih sredstava za pacijente, za koje "RFZO ne može da obezbedi dovoljan iznos za lečenje".
Za sredstva iz ovog Fonda mogu se prijaviti i pacijenti kojima je neophodna terapija koje RFZO ne pokriva.
Kako se prijaviti za lečenje u inostranstvu?
Na zahtev pacijenta, postupak za upućivanje u inostranstvo o trošku RFZO-a pokreće zdravstvena ustanova u Srbiji.
To mora biti ustanova tercijarnog tipa, odnosno regionalna, pokrajinska ili republička bolnica.
Prvi korak je pribavljanje mišljenja lekarskog konzilijuma u kojem se tvrdi da su iscrpljene sve mogućnosti u Srbiji i predlaže lečenje u inostranstvu.
Zatim je potrebno pronaći inostranu zdravstvenu ustanovu koja bi eventualno mogla da leči pacijenta.
Na sajtu RFZO postoji spisak 64 inostrane bolnice, u kojima država može da pokrije troškove lečenja.
Među njima su klinike u Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji, Češkoj, Izraelu i još nekim zemljama.
"Pribavljanje mišljenja i traženje klinike su uglavnom isključivo na leđima pacijenata - naše iskustvo pokazuje da je malo lekara voljno da se uključi u taj proces, naročito ako je prognoza loša", kaže Radulović.
RFZO i Ministarstvo zdravlja nisu odgovorili na pitanje BBC-ja o tome da li postoji mogućnost da se iz budžeta pokrije lečenje u još nekim ustanovama, ukoliko pacijenti na spisku ne mogu da nađu pomoć kakva im je potrebna.
Kada pronađu ustanovu, pacijenti šalju medicinsku dokumentaciju, na osnovu koje strana bolnica daje mišljenje o perspektivi lečenja o konkretnom slučaju.
Pozitivno mišljenje ustanove iz inostranstva je još jedan uslov za dobijanje državne pomoći.
Prijava se šalje poštom ili predaje lično na pisarnici RFZO, koja se nalazi na adresi Jovana Marinovića broj 2, Beograd, navodi se na sajtu ove institucije.
Ova prijava treba da sadrži popunjen Zahtev za upućivanje na lečenje u inostranstvo, koji je dostupan na sajtu RFZO pod nazivom Obrazac 1 upućivanje, kompletnu medicinsku dokumentaciju o lečenju u Srbiji, kao i mišljenje lekarskog konzilijuma.
Kada RFZO da pozitivan odgovor, preostaje još jedan korak - potvrda zdravstvene ustanove da će primiti pacijenta, odnosno da će uraditi dijagnostiku retke genetske bolesti sa datumom početka lečenja.
Na kraju procesa, RFZO donosi odluku o dodeljivanju državne pomoći u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.
U Pravilniku se ne navodi u kom roku će RFZO doneti odluku, a odgovor do objavljivanja teksta nije stigao ni iz ove institucije.
Od ulaska u proceduru do dobijanja državne pomoći može da prođe "od nedelju dana do nekoliko meseci", kaže Radulović.
"Iako je na papiru sve jasno i precizno, u realnosti stalno fali jedan papir, pa ljudi odustaju da ne gube vreme", dodaje.
Za odlazak u inostranstvo o trošku države pacijentima i pratiocima je potreban novac za hranu i smeštaj - RFZO daje 60 odsto sume za ove troškove pre odlaska na lečenje, a preostalih 40 odsto po povratku u Srbiju, stoji u Pravilniku.
Šta ako RFZO odbije zahtev?
Pacijenti čije zahteve RFZO odbije, mogu se prijaviti za sredstva iz Budžetskog fonda Ministarstva zdravlja za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji.
Prijava se podnosi na pisarnici Ministarstva zdravlja na adresi Nemanjina 22-26, poštom ili lično, sa naznakom "za Budžetski fond", navodi se u uputstvu na sajtu ovog Fonda.
Uz zahtev je potrebno je priložiti odbijenicu RFZO, kompletnu medicinsku dokumentaciju o lečenju u Srbiji i predlog tri lekara odgovarajuće specijalnosti zdravstvene ustanove u kojoj se pacijent leči.
Lekarski predlog pored dijagnoze, treba da sadrži i razloge za lečenje u inostranstvu, predlog ustanove u kojoj bi se lečenje nastavilo van zemlje, kao i profaktura inostrane zdravstvene ustanove sa procenom troškova i dužine lečenja.
"Ne postoji formular za zahtev, dovoljno je da ga pacijenti svojeručno napišu i prilože sa ostalom dokumentacijom", kažu iz Fonda u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.
Konačnu odluku donosi stručna komisija, koju saziva Ministarstvo zdravlja.
"Prijava se komisiji prosleđuje istog dana, a odluka se donosi u najkraćem mogućem roku", dodaju iz Fonda.
Deo novca kojim Fond raspolaže izdvaja se iz državnog budžeta, ali sredstva takođe mogu da doniraju građani i kompanije, i to na dinarski i devizni račun.
Instrukcija za u platu nalazi se pri dnu naslovne strane sajta Budžetskog fonda.
Kolika su godišnja izdvajanja Srbije za lečenje u inostranstvu?
Budžetski fond je u 2021. za lečenje u inostranstvu utrošio 232,4 miliona dinara, navodi se u Predlogu zakona o završnom računu Republike Srbije za 2021.
Ovaj iznos čini manje od 40 odsto ukupne sume od 596,9 miliona dinara, koja je prvobitno bila predviđena za prošlu godinu.
U Predlogu zakona navodi se da je manje pacijenata išlo na lečenje zbog pandemije kovida.
Prošle godine, u stranim zemljama se o trošku Fonda lečilo 17 pacijenata, a na dijagnostičko ispitivanje poslato je 76 uzoraka.
RFZO je prošle godine u tu svrhu namenio 660 miliona dinara, a do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanje BBC-ja o tome koliko je pacijenata i uzoraka tokom 2021. upućeno u inostranstvo.
Rebalansom budžeta za 2022, za lečenje u inostranstvu predviđena je suma od 402 miliona dinara za Budžetski fond Ministarstva zdravlja, a 760.000 dinara za RFZO.
U Predlogu Zakona o budžetu za 2023, planira se izdvajanje od 333 miliona dinara za Budžetski fond Ministarstva zdravlja.
Za lečenje u inostranstvu, RFZO planira da utroši 760.000 dinara, navodi se u Finansijskom planu ove institucije za 2023.
Izvor: b92.net
