Nekontrolisano skakanje cena iz dana u dan dovešće, po svemu sudeći, građane Srbije do teškog odabira: hrana ili lekovi. Cene pojedinih medikamenata skočile su za čak 100 odsto, pa lekovi koji su do pre samo nekoliko meseci koštali 300 sada su 700, a oni koji su bili 2.500, sada su i do 4.000 dinara. Lekari upozoravaju da pacijenti preskaču terapije koje moraju da kupuju jer nisu na pozitivnoj listi, ne pokriva ih zdravstveno osiguranje, pa oboleli dele kutiju lekova sa članovima porodice i umesto svaki dan, terapiju uzimaju svaki drugi, a mnogi nemaju ni za jednu kutiju i neretko se zbog pogoršanja bolesti vraćaju u bolnice.
U apotekama kažu da su poskupljenja svakodnevna i da ne mogu da isprate koliko je koji lek „skočio“.
„Sve je poskupelo. Cene su veće od 10 do 100 odsto. Iako ima dosta lekova koji se izdaju na recept, ima mnogo hroničnih bolesnika koji moraju bar neko vreme da piju terapiju koja nije na pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pa ne mogu za sve bolesti da dobiju alternativni lek koji je paralela propisanom, a koji je besplatan. Pacijenti se žale na poskupljenje leka buskopan, koji se pije za probleme sa organima za varenje, i vrlo često ga kupuju, a on je sa 300 skočio na 700 dinara. Ima i skupljih lekova koji su koštali nešto više od 1.000, a sada su preko 2.000 dinara”, priča za Nova.rs Nataša M, farmaceutkinja u jednoj beogradskoj apoteci.
Osim lekova, poskupele su i gaze, komprese, ali i suplementi, naročito oni koje piju žene u trudnoći, a koji su neophodni.
“Svi suplementi poskupeli su za minimum 100 do 200 dinara. Minerali i vitamini koje piju trudnice su takođe sada dosta skuplji, a ima žena koje nemaju dovoljno velika primanja dok su na trudničkom i njima svako poskupljenje izaziva glavobolju”, kaže Nataša.
U periodu postkovida najviše se kupuju lekovi protiv tromboze.
“Ljudi i dalje leče posledice korone, pije se dosta lek ksalerto za probleme sa krvnim sudovima, a najskuplji je 4.760, dok postoji i onaj u domaćoj proizvodnji koji je manje od 3.000 dinara, pa pacijenti mogu da odaberu. Lekari propisuju pacijentima terapije koje su za njihovu bolest najbolje, ali oni ne znaju kolike su cene lekova i suplemenata. Ako čovek nema da plati, trudimo se da nađemo povoljniju varijantu, odnosno paralelu za dobijenu terapiju, koja je jeftinija”, kaže farmaceutkinja.
Ako se ovako nastavi, građani će birati između hrane i lekova.
“Veliki deo naših sugrađana jedva preživljava i bez poskupljenja lekova. Ljudi koji su hronični bolesnici, moraju da kupuju lekove, nemaju izbora, a poskupljenja su sve veća. Ima naravno dosta lekova koji bi trebalo da budu na pozitivnoj listi, da ih pokriva osiguranje, ali nažalost nisu, pa moramo da ih plaćamo kolika god da im je cena”, kaže za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
Poskupljenje lekova
Lek – stara cena – nova cena
Paracetamol – 180 – 249
Panadol – 119 – 170
Buskopan – 300 – 700
Prospan sirup – 600 – 709
Probiotici – 499 – 589
Suplementi za trudnice – 1.839 – 1.989
Forksiga (za dijabetes) 2.630 (30 tableta) – 2.727 (28 tableta)
Lekovi za srce i krvne sudove od 4.000 do 6.000
Napomena: Cene su izražene u dinarima
Najugroženiji su hronični bolesnici, ljudi sa niskim primanjima i penzioneri
“Pola penzije ostavim u apoteci svakog meseca. Penzija mi je 30.000, deo lekova uzimam na recept, ali neke, koji su za srce, moram da platim, a skupi su, pa su tu i kreme za vene, vitamini, zavoji, sve je to potrošno i potraje taman mesec dana. Ono što ostane je za hranu, a trudim se da minimalno trošim struje, grejem se na drva, kako bi bili manji računi. Ako lekovi još poskupe, a priča se da hoće, ne znam šta ćemo mi koji smo osuđeni na doživotne terapije”, kaže za Nova.rs Jelica Videnović (69), penzionerka iz Beograda.
Pacijenti se sve češće žale na poskupljenja koja ne mogu da priušte, svedoče lekari.
„Posebno je teško ljudima koji su u penziji i čija su mesečna primanja manja od 30.000, a kutiju jednog leka treba da plate recimo 2.000 ili 3.000 dinara, a to nije jedina terapija koju uzimaju. Koliko god da piju lekova koje pokriva osiguranje, uvek se nađe i nekoliko onih koje moraju da plate. Sada nije toliko dramatično, ali biće. Plašim se da su poskupljenja u farmaciji tek krenula. Oboleli strahuju od tog daljeg poskupljenja, jer ima ljudi kojima život zavisi od terapije koju moraju da plate. Lekovi koje pokriva osiguranje nisu uvek oni najnoviji i najdelotvorniji, ali vrše funkciju. Ako propišemo jedan lek, pacijent u apoteci traži zamenu za onaj koji je besplatan ili jeftiniji, ali to niije uvek moguće. Nekad je neophodno da određeno vreme pije baš taj propisani lek, a najnoviji se, ili kupuju, ili doplaćuju“, priča za Nova.rs prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS).
Ako članovi porodice imaju istu dijagnozu i terapiju, dešava se da dele jednu kutiju leka, pa drastično smanjuju doziranje, koje potom nema nikakvog efekta.
„Imamo situaciju u kojoj majka i sin piju isti lek. On radi za malu platu, a ona žena ima nisku penziju. Imali su jako tešku dijagnozu i moraju minimum šest meseci da piju lek, koji nije na pozitivnoj listi. Tek posle određenog vremena mogu da pređu na slabije terapije koje se dobijaju na recept. S obzirom da ima je preskupo da dve kutije plaćaju mesečno, došlo je do toga da dele jednu. Jedan dan uzima majka lek, a drugi dan sin. Tako da umesto da oboje svakodnevno piju terapiju, oni menjaju doziranje i uzimaju je svaki drugi dan, što je veoma opasno. U pitanju je lek koji košta oko 4.000 dinara, što znači da je njima potrebno mesečno 8.000. Imamo pacijente koji mesečno za lek daju i do 10.000 dinara, a kod penzionera je to polovina ili trećina penzije“, naglašava prof. dr Mitrović.
Zbog niskih primanja, a sve većeg poskupljenja, mnogi pacijenti odustaju od terapija.
„Ljudi jednostavno nemaju od čega da plate lek. Kada daju novac za hranu, račune, pa ako imaju i decu, moraju i njima nešto dati, to su im prioriteti, a svoje zdravlje ostavljaju za kraj. I tako često ne bude novca za skup lek, koji im spašava život. Nažalost, ti ljudi se sve češće vraćaju u bolnicu u katastrofalnom stanju. Kada ih hospitalizujemo, shvatimo iz razgovora sa njima da nisu pili lekove, jer nisu imali čime da ih plate. Moramo da shvatimo da su lekovi, pre svega za srce, jako važni, jer kardiovaskularne bolesti su i dalje najmasovniji ubica u Srbiji. Ako ne piju redovno terapiju za srce, tu je smrtni ishod vrlo verovatan u kratkom roku“, upozorava doktor Mitrović.
Izvor: nova.rs
