Jedan termin, nastao na društvenim mrežama, ušao je u korporativan, ili možda pre privatni život ljudi, a to je tiho odustajanje ili tiho davanje otkaza. Ipak, "Quiet Quitting" ne znači da zaposleni zaista želi da napusti posao, već podrazumeva odbijanje bilo kakvog prekovremenog, dodatnog i neplaćenog rada. O čemu se zapravo radi? Direktorka ljudskih resursa Žaklina Teofilović kaže za N1 je taj trend vrlo prisutan i u Srbiji i da poslodavci treba da budu toga svesni i da pokušaju da motivišu radnike.
„Mislim da postoji i u Srbiji, to tiho napuštanje znači da su zaposleni i dalje tu, odrađuju neki minimum, ali nisu spremni da ulože dodatni napor da se poslovni ciljevi ostvare. Taj trend je vrlo prisutan i štetan je, jer kad imate jednog takvog člana u timu, to je nešto što se širi i na ostale i dovodi do narušene atmosfere i pada produktivnosti“, naglasila je Teofilović u emisiji Dan uživo.
Kako je rekla, pandemija koronavira jeste možda bila „impuls da se inicira taj trend“.
„Ljudi sada stavljaju svoje potrebe u fokus, nisu spremni da rade prekovremeno, da budu dostupni poslodavcima i posle radnog vremena. Ljudi su zainteresovani da rade za poslodavce koji razumeju njihove potrebe, i to je jedna promena na koju poslodavci moraju da odgovore“, kaže.
Rad od kuće je izbrisao granicu između privatnog i poslovnog života, a mlađe generacije su, smatra se, pokretači tog „tihog otkaza“. O tome da li je ovaj pojam generacijski vezan ili su i zreliji ljudi shvatili da „život nema cenu“, Teofilović je rekla da takvih ima među svim dobima.
„Jesu te nove generacije, iskustveno vidim, da su njihova očekivanja drugačija, ali mislim da nije prisutno samo u mlađim generacijama, nego u opštoj populaciji“, ocenila je.
A kako onda poslodavci treba da se ponašaju?
„Signal za poslodavce treba da bude da se zapitaju šta ti ljudi žele, koje su njihove potrebe, kako da na njih odgovore, kako da ih zadrže. Motivacija je vrlo važna, jer uspeh kompanije zavisi od ljudi… Ta želja da se naprave taj ekstra korak je vrlo povezana s motivacijom. Tu poslodavci mogu mnogo da urade, da ljudi ne odu u ‘kviting'“, naglasila je Teofilović.
Da li je novac glavni motivator?
„Novac jeste važan, ali važno je da ja kao zaposlena osećam da sam fer plaćena i da je moja zarada fer u odnosu na ostale. Kada je taj uslov zadovoljen, ta tema se sklanja sa stola, a onda sve ostalo dolazi u fokus: da li je to okruženje u kome mogu da se razvijam, da unapređujem znanje i veštine, ljudima je važno da kompanija im omogućava da se razvijaju, ‘tim bilding’ nam je važan, kako smo povezani s timom, da li je taj odnos dobar… Jako je puno aspekata koji utiču na motivaciju, a važno je da poslodavci to prepoznaju“, predočila je.
Napuštanje posla je vezano i za prilike na tržištu rada, dodala je.
„Svakako da sve te prilike dovode do toga da ljudi nisu spremni da ostaju u kompanijama koji nisu fer prema njima. Ako me pitate da li je poštenije otići ili ostati u lošem okruženju, mislim da je fer otići, ali ljudi nekad ne naprave taj korak jer nemaju priliku gde da odu“, rekla je gošća N1.
Prema njenim rečima, regulatorni okvir je važan.
„Ali, negde će to samo doći, ljudi neće pristajati da odgovaraju na mejlove tokom noći ili posle radnog vremena“, kazala je.
Izvor: n1info.rs
