Sombor.info

Iz godine u godinu održivi odnosno domaćinski turizam je sve popularniji u svetu, posebno među turistima koji pripadaju mlađim generacijama.

Prema istraživanjima platforme booking.com, preko tri četvrtine turista traži iskustva održivog turizma i u skladu sa tim planiraju svoja putovanja godinu dana ranije. Zato se industrija turizma sve više okreće održivom turizmu odnosno domaćinskom turizmu kao novom pravcu razvoja koji prepoznaje važnost očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa destinacija, i poštovanje i unapređenje kvaliteta života lokalnih zajednica, jer može da doprinese smanjenju unutrašnjih migracija stanovništva, posebno iz ruralnih predela.

Naša zemlja je uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), postala članica Globalnog saveta za održivi - domaćinski turizam, na godišnjoj globalnoj konferenciji tog saveta.

- Pristup Globalnom savetu za održivi turizam je važan za Srbiju jer će dobiti podršku za prilagođavanje globalnim standardima održivosti u turizmu, u skladu sa potrebama naše zemlje. To će pomoći i globalnoj promociji Srbije - kao zemlje održivog turizma - kazala je za „Dnevnik” rukovodilac Sektora za ciljeve održivog turizma u UNDP Jelena Manić Petronikolos. - Srbija ima potencijal za razvoj održivog turizma: prirodne lepote (planine, nacionalne parkove, reke i jezera), zatim, bogato kulturno nasleđe sa brojnim istorijskim lokalitetima, srednjovekovnim manastirima, tvrđavama i arheološkim nalazištima. Tu je i zdravstveni i velnes turizam, kao i organska hrana i vinski turizam, gde ponuda uključuje iskustva od farme odnosno njive do stola, obilaske vinograda i degustacije vina, promovisanje lokalnih proizvoda. UNDP je kod nas već započeo aktivnosti u oblasti održivog, domaćinskog turizma projektom „Staze Srbije”, kojim su za sada obuhvaćeni Sombor, Vlasina i valjevske planine. U Somboru tek treba da krene projekat, projekat za Vlasinu je na samom kraju, dok je za valjevske planine završen prošle godine.

- Projektom „Staze Srbije” Sombor je pionir u oblasti održivog -domaćinskog turizma u našoj zemlji. Grad Sombor i UNDP potpisali su krajem juna Deklaraciju o održivom turizmu u kojoj se kaže da će dve strane zajednički raditi na razvoju turističke ponude radi očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa, društvenom i ekonomskom razvoju, u skladu ciljevima održivog razvoja UNDP - kazala je sagovornica “Dnevnika”.
Dodala je da potpisivanje Deklaracije predstavlja nastavak saradnje UNDP-a i Sombora, koja je započela pokretanjem inicijative ”Zaplovi Srbijom” u aprilu ove godine, u cilju razvoja vodnog saobraćaja i infrastrukture. - Predviđeno je da se izgradi nautička infrastruktura - marina i međunarodno putničko pristanište, afirmiše međunarodni, domaći i prekogranični linijski i kanalski saobraćaj.

- Projekat „Vlasina - čista ljubav” koji se završava u septembru treba da unapredi turističku ponudu u okolini Vlasinskog jezera za različite grupe turista, korišćnjem održivih, ekološki prihvatljivih i modernih tehnologija, u skladu sa principima održivog turizma i sa statusom zaštite ovog područja. Projekat je obuhvatio uređenje, obeležavanje i osiguravanje 40 kilometara postojećih planinarskih i peščakih staza i kreiranje i opremanje nove edukativne staze duge sedam kilometara, digitalizaciju staza i njihovo prikazivanje na odgovarajućem veb sajtu, i pripremu predloga za dalji razvoj turističke ponude ovog područja u skladu sa postojećom planskom dokumentacijom - predočila je Jelena Manić Petronikolos.

Gradski i agroturizam
Osim potencijala za razvoj domaćinskog - održivog turizma naša zemlja, istakla je Jelena Manić Petronikolos, ima mogućnosti i za razvoj ruralnog i agroturizma sa jedne strane, i gradskog održivog turizma sa druge strane, a gradovi poput Novog Sada, Beograda i Niša, nude dobar spoj istorije, kulture i živahnog urbanog života. - Kada govorimo o održivom turizmu u gradovima, fokus je na promovisanju pešačkih i biciklističkih tura, javnog prevoza, kao i ekološki prihvatljivih načina prevoza kao što su električna vozila i bicikli, zatim ekološki prihvatljivog smeštaja...- rekla je ona.

Na području valjevskih planina, kazala je, novcem UNDP - a projekat se sprovodio od 2020. do 2022. godine i za to vreme je uređeno, obeleženo, i opremljeno 278 kilometara planinarskih i pešačkih staza na području valjevskih planina i razvijena platforma sa sveobuhvatnim informacijama o 136 pešačkih staza širom Srbije. Data je podrška lokalnim preduzetnicima, posebno njihovom osnaživanju u oblasti turizma, ugostiteljstva i izrade rukotvorina, kako bi unapredile poslovanje i standarde, i razvile digitalne veštine, da bi mogle da odgovore na potrebe savremenih posetilaca.

Osim ova tri projekta, u planu su i drugi, pa će UNDP podržavati razvoj pilot destinacija, raditi na pripremi poziva za druge destinacije širom Srbije i edukaciji ključnih aktera u oblasti turizma o promovisanju održivog domaćinskog turizma.

Izvor: dnevnik.rs

Na Velikom bačkom kanalu u gradu Somboru, održan je treći po redu Kajakaški kup Sombora, uz podršku Grada Sombora, a u organizaciji Kajak kluba „Sombor“. 

Na Kajakaškom kupu Sombora, na mirnim vodama, učestvovalo je 7 kajakaških klubova iz cele Srbije, sa preko stotinu učesnika, koji su veslali u više uzrasnih kategorija. Ukupno je održano 35 sprinterskih trka na stazi dužine od 500 m.

Najuspešnija, sa najviše osvojenih medalja je bila ekipa KK „Dunav“ iz Bezdana. Drugo mesto osvojila je kajakaška regata KK „Sombor“ predvođena trenerskom palicom naše najtrofejnije olimpijke i višestruke evropske i svetske šampionke, Anonije Nađ Kosanović, dok je treće mesto pripalo KK „Obilić“ iz Novog Kneževca.

Gradonačelnik Ratković sa svojim saradnicima, nastavio je u kontinuitetu da podržava sportske smotre i afirmativni duh prvenstveno našim najmlađim sugrađanima na području grada Sombora.

U subotu, 2. septembra, u Riđici će biti održan 30. po redu Memorijalni rukometni turnir „Dragan Šveljo-Pinje“.

Na turniru će, pored domaćina, učestvovati gosti iz Vinkovaca, RK „Spačva“, superligaš „Proleter“ iz Zrenjanina, kao i stalni učesnik turnira, „Spartak“ iz Subotice.

Turnir startuje od 16 časova u Sportskoj hali.

Izvor: vojvodinauzivo.rs

Oli Pop, alternativna pop muzičarka iz Sombora, poznata i kao kantautorka pod svojim punim imenom Olivera Popović, objavila je novi singl pod nazivom “Kriva” u kojem sagledava stvarnost iz ugla žrtve seksualnog nasilja.

„Toliko puta se već desilo da se žena koja je pretrpela nasilje i koja je smogla snage da o tome progovori okrivljuje za ono što joj se desilo jer se ne uklapa u sliku „savršene“ žrtve. Svaki put bih tada pomislila kako ispada da je kriva što je uopšte preživela (što je apsurdno) jer je mnogima u našem društvu neprijatno da čuju bolnu i često zbunjujuću istinu o nasilju“, kaže Oli Pop koja je još jednom samostalno režirala i snimila spot koji prati pesmu.

Na pitanje da li se sada okreće društveno angažovanim temama, Oli Pop odgovara da uvek piše o onome što je emotivno pogađa i okupira misli.

„Ovo je sigurno najmračnija tema kojom sam se pozabavila u muzici. Samim tim i sama pesma je muzički mračna i drugačija od laganijeg pop zvuka kojem sam težila poslednjih par godina“, dodaje Oli Pop.

Izvor: n1info.rs

NOĆ koja se pamtiti, noć u ambijentu kakav se samo poželeti može, a sve u čast onih koji su osvojili Evropu i svet. U Narodnom pozorištu u Somboru, fantastičnom zdanju starom 140 godina, održana je promocija i podela knjiga "Svetski i Evropski šampion" deci sa teritorije GFS Sombor. Više od 500 dece, dečaka i devojčica registrovanih u somborskim klubovima, dobilo je štivo koje govori kako se postaje šampion, štivo o najvećem uspehu fudbalske Srbije od dana osamostaljenja, titulama prvaka Evrope i sveta u Litvaniji i na Novom Zelandu.
СОМБОРСКА НОЋ ЗА НЕЗАБОРАВ: У фантастичном амбијенту народног позоришта деца клицала Рајку, Митру, Макси, Сергеју...FOTO: FSS
Zastave i aplauzi za junake koji su 2013. i 2015. godine obradovali naciju, u jednom trenutku prave ovacije za Rajka, Mitra, Sergeja, Maksu, Žileta i ostale reprezentativce koji danas sa selektorom Draganom Stojkovićem vode Srbiju ka novom uspehu, plasmanu na Prvenstvo Evrope u Nemačkoj. Sve naravno ne bi moglo da prođe bez somborske nadaleko poznate dobrodošlice, sjajne organizacije i iskrene emocije. Gradonačelnik, u mnogim anketama možda i najlepšeg grada u Srbiji, Antonio Ratković, nije skrivao zadovoljstvo što je Fudbalski savez Srbije sa svojim projektom "Za decu Srbije | Kako se postaje šampion" došao u grad zelenila, grad koji je Srbiji podario mnoga velika imena...

- Drago nam je da je grad Sombor pored svih onih koji su bili i biće domaćini ove fantastične promocije, u petak sa svojom decom svedok velikih uspeha našeg fudbala. Osmeh i aplauzi naše somborske dece sve govore, a njihova razdragana lica za nas predstavljaju samo još veću odgovornost u smislu ulaganja u sport, njihov razvoj, jer ova mladost je budućnost Srbije. Na nama je da im omogućimo dobre uslove, a na deci da vredno treniraju . Onda će i rezultati doći. Hvala Fudbalskom savezu na poklonu za decu Sombora, štivu koje nam govori da pamtimo i učimo iz prošlosti, da bi imali lepu budućnost. Drago nam je, ponoviću, da smo ispred grada Sombora u prilici da budemo domaćini ovakvoj predstavi – rekao je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Razne anegdote iz Litvanije i Novog Zelanda od strane svedoka istorije, Igora Gačića i Nebojše Petrovića, ali i specijalnog gosta, selektora Omladinske reprezentacije Srbije (U19) Radovana Krivokapića koji je prošle godine sa Srbijom bio 3. na Prvenstvu Evrope za kadete u Izraelu. Jedan sat je prošao kao jedan minut, a onda je usledilo slikanje sa peharom prvaka sveta sa Novog Zelanda, početak jednog sna koji sutra Srbiji može da podare nekog novog Mitra, Sergeja, Maksu ili Vanju...

Izvor: novosti.rs

Na Paliću i periferiji Subotice pronađena su danas 43 iregularna migranta. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici u saradnji sa pripadnicima žandarmerije, policijskih uprava u Somboru, Kikindi, Novom Sadu, Šapcu, Valjevu i Pančevu, danas su, u akciji pojačane kontrole migranata, pronašli su na više lokacija 43 iregularna migranta.

Ova akcija sprovedena je na području periferije grada Subotice i naselja Palić, a migranti su prevezeni u prihvatni centar.

Kako je saopštila Uprav policije Subotice, akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, a policija će i u narednom periodu sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata.

Izvor: kurir.rs

Odabir pravog drona može biti izazovan, s obzirom na širok spektar dostupnih modela i različite cene. U svetu dronova, postoji letelica za gotovo svaku potrebu i interesovanje, od fotografije i videa iz vazduha do trkačkih adrenalinskih iskustava.

Ako ste i vi među onima koji razmišljaju o kupovini drona, imamo sjajne vesti za vas! Na našem partnerskom web sajtu dronovi.rs možete pronaći korisne informacije i savete o odabiru pravog modela. Naš tim stručnjaka detaljno istražuje različite tipove dronova, njihove karakteristike i cene kako bi vam olakšao donošenje odluke.

Za sve informacije o tome "Koji dron kupiti?", posetite stranicu "Koji dron kupiti? u 2023 godini!" Otkrijte šta treba uzeti u obzir prilikom odabira drona i kako pronaći letelicu koja će odgovarati vašim potrebama i budžetu.
Budite sigurni da ste uložili u pravi dron uz pomoć naših korisnih saveta. Vaša avantura sa dronovima može početi već danas!

Za više informacija, posetite dronovi.rs

Gradsko veće Grada Sombora održalo je danas 167. Sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 9 tačaka.

radsko veće je, između ostalog, usvojilo predlog Pravilnika o sufinansiranju mere energetske sanacije porodičnih kuća i stanova u okviru projekta „Čista energija i energetske efikasnosti za građane u Srbiji“. Grad Sombor je, u julu tekuće godine, potpisao Ugovor o sufinansiranju ovog programa koji sprovodi Grad Sombor sa Ministarstvom rudarstva i energetike. Ukupna sredstva podsticaja za realizaciju predmetnog programa iznose 13.000.000,00 dinara, od čega Ministarstvo obezbeđuje 6.500.000,00 dinara, dok drugu polovinu sredstava u istom iznosu (6.500.000,00 dinara), obezbeđuje Grad.

Na 167. sednici Gradskog veća Grada Sombora usvojen je tekst III Javnog poziva za kupovinu kuća odnosno stambenih jedinica na teritoriji grada Sombora, za rešavanje stambenih potreba korisnika projekta „Kuće za bolju budućnost u Somboru“. Javni poziv je namenjen za stambeno zbrinjavanje Roma, žena žrtava nasilja u porodici i mladih bez roditeljskog staranja koji izlaze iz sistema socijalne zaštite. Kuće koje su predmet ovog Javnog poziva moraju biti na teritoriji Grada Sombora, što obuhvata teritoriju grada i svih naseljenih mesta. Raspoloživa sredstva za pojedinačnu stambenu jedinicu obezbeđena su iz granta donatora i budžeta Grada Sombora. Vrednost predmetne kuće sa okućnicom iznosi u proseku 2.244.205,94 dinara. Ovim se, potom, ponovo raspisuje III Javni poziv za kupovinu kuća odnosno stambenih jedinica na teritoriji grada Sombora, za rešavanje stambenih potreba korisnika projekta „Kuće za bolju budućnost u Somboru“.

Između ostalog, Gradsko veće je prihvatilo informaciju o potrebi sufinansiranja izrade projektno tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i adaptaciju nekadašnje Garnizonske ambulante za potrebe Odeljenja za plućne bolesti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor. Ovim putem se ovlašćuje gradonačelnik Grada Sombora da sa Opštinama Kula, Apatin i Odžaci, čiji građani koriste usluge Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor zaključi Ugovor o sufinansiranju izrade projektno tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i adaptaciju nekadašnje Garnizonske ambulante. Ukupna finansijska sredstva potrebna za izradu projektno tehničke dokumentacije koja je potrebna za sanaciju i rekonstrukciju predmetnog objekta procenjuju se na 3.000.000,00 dinara sa obračunatim PDV-om.

Član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smiljanić, danas je ispred Grada Sombora, kao ovlašćeni potpisnik Ugovora o saradnji između Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije i Grada Sombora, prisustvovao potpisivanju u Palati Srbija.

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije je na osnovu Javnog poziva doneo Odluku za dodelu sredstava u iznosu od 980.000,00 dinara namenjenih za kupovinu ogrevnog drveta sa prevozom za najugroženije porodice izbeglica i interno raseljenih lica na području Grada Sombora. Predmetnim ugovorom je definisano da je maksimalan iznos sredstava po porodičnom domaćinstvu 35.000,00 dinara.

Mađarski poljoprivrednici ni do sada nisu, a ni u buduće neće plaćati porez na poljoprivredno zemljište. Na samu najavu nekih lokalnih samouprava da bi mogle da uvedu ovaj namet kako bi dopunile budžet, reagovali su Vlada i parlament. Pa je tako nedavno usvojen zakon koji od 1. septembra zabranjuje naplatu poreza na poljoprivredno zemljište kod naših severnih suseda. Cilj je da se tamošnji proizvođači zaštite i učine što konkurentnijim na tržištu. Mogu li se poljoprivrednici u Srbiji nadati ukidanju ove takse?

Od prvog septembra u Mađarskoj na snagu stupaju izmene Zakona o lokalnim porezima, a koje su u potpunosti otklonile strahove tamošnjih poljoprivrednika da bi lokalne samouprave mogle da im uvedu dodatne namete.

“U Mađarskoj se na poljoprivredno zemljište do sada nije plaćao porez, ali su pojedine lokalne samouprave htele da uvedu ovaj namet kako bi dopunile svoje prihode. To je izazvalo veliku pobunu poljoprivrednika, pa je Vlada morala da reaguje. Donet je zakon koji zabranjuje bilo kojim organima vlasti da oporezuju poljoprivredno zemljište, jer je nacionalni interes da zemlja bude obrađena i da mađarski poljoprivrdnici budu konkurentni na tržištu“, kaže Ljubomir Aleksov, predstavnik srpske zajednice u parlametnu Mađarske.

„Zahtev za zabranu oporezivanja poljoprivrednog zemljišta je potekao od samih proizvođača, pa je resorno ministarstvo podnelo ovaj predlog. Ministar Ištvan Nađ je bio veoma odlučan u tome, jer je i sam čovek iz prakse i tačno razume šta su problemi i zahtevi mađarskih poljoprivrednika i firmi koje se bave poljoprivredom. Većina u parlamentu je glasala za ovaj predlog“, objašnjava naš sagovornik.

U obrazloženju ove odluke nadležni su rekli da bi oporezivanje oduzelo resurse sektoru, a porez na poljoprivredno zemljište bi imao efekat na cenu hrane, što bi osetio čitav narod. Na ovaj način, kažu, štite se interesi mađarskih poljoprivrednika i kod kuće i u Briselu.

Mađarska štiti interes svojih poljoprivrednika
„Imali smo damping cene sa pšenicom iz Ukrajine. Tu je mađarska vlada bila veoma odlučna da sačuva i zaštiti svoju poljoprivredu. Mađarska je ukrajinskoj pšenici dozvolila prolaz preko svoje teritorije na treća tržišta, ali je uvela potpunu zabranu uvoza te žitarice, jer je ona drastično spustila cene domaće robe i dovela u težak položaj mađarske poljoprivrednike“, navodi Aleksov.

“Imajući u vidu čitavu situaciju u poljoprivredi, proizvođači su uvek na nekoj pozitivnoj nuli. Dalje oporezivanje svakako ne mogu da podnesu. Ova odluka je pozitivan signal za njih. Da poljoprivrednom sektoru ne može da se nameće dodatni trošak“, kaže Aleksov.

„To što je Mađarska članica Evropske unije ima prednosti s jedne strane, ali sa druge strane tu važe rigorozna pravila koja moraju da se poštuju. Ukoliko se proizvođačima u Mađarskoj otežava položaj na tržištu i nameću dodatni tereti, oni gube konkurentnost, a to nije interes Mađarske, jer je ovo tradicionalno poljoprivrdna zemlja. Veliki procenat BDP-a se ostvaruje preko poljoprivrede, tako da ovaj sektor mora da se sačuva i očuva“, precizira naš sagovornik.

Porez na imovinu je u nadležnosti lokalnih samouprava

Od 2007. godine u Srbiji u nadležnosti lokalne samouprave nije samo naplata nego i utvrđivanje poreza na poljoprivredno zemljište kao i oporezivanja svih drugih vrsta poreza na imovinu.

“Zvanične razloge zašto je je država prepustila prihode, i posao utvrđivanja i naplate, od poreza na imovinu lokalnim samoupravama trebalo bi potražiti u obrazloženju propisa kojim je to učinjeno. Po mom mišljenju razlozi za to su u relativno velikom administriranju u vezi utvrđivanja i naplate ovog poreza, a da pri tom ti prihodi u apsolutnom iznosu nisu značajni za državu. Radi se o tome da kod utvrđivanja poreza na imovinu imate veliki broj obveznika sa pojedinačno malim iznosom poreza”, objašnjava Đerđ Pap, stručnjak za poreze.

Porez na poljoprivredno zemljište u zemljama okruženja i EU
Visina poreskih stopa i metodologija oporezivanja zemljišta je definisana poreskim zakonima svake zemlje.

„Republika Srpska oporezuje poljoprivredno zemljište po stopi od 0,2%, ali se taj porez ne plaća ako se to zemljište koristi za sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju.

Zakon u federaciji BiH uopšte ne oporezuje zemljište kao vrstu nepokretnosti.

U Hrvatskoj se porez na poljoprivredno zemljište plaća samo kod prometa po stopi od 0,3%, dok su obaveze za građevisnko i neizgrađeno zemljište obuhvaćene komunalnom naknadom koju naplaćuje jedinica lokalne samouprave po određenim koeficijentima.

Grčka, kao i Srbija oporezuje zemljište, s tim što se za poljoprivredno zemljište vrednosti preko 200.000 evra, ne plaća dodatni porez, koji se za objekte plaća. Takođe, u Grčkoj su poljoprivrednici oslobođeni poreza na prenos vlasništva kada kupuju ili razmenjuju poljoprivredna dobra.

U razvijenim zemljama poput Holandije i Nemačke gde je najveći udeo zemljišta namenjen poljoprivredi, zemljište se oporezuje, ali poljoprivrednici imaju razne olakšice, poput smanjenja stope na prenos apsolutnih prava, umanjenje taksi za energetiku ili neplaćanja poreza za registraciju poljoprivrednih vozila.

U Francuskoj se, takođe, naplaćuje porez za zemljište, ali poljoprivrednici imaju pravo na umenjenje do 20% , kao i dodatna prava na umenjanja ukoliko prikažu gubitke na svojim gazdinstvima - elementarne nepogode, bolesti životinja...“, navodi Grunauer.

Prema domaćem zakonodavstvu porezima na imovinu se oporezuju građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo zemljište.

„Poreska stopa za zemljište fizičkog lica ne može biti veća od 0,3%, a za zemljište pravnog lica veća od 0,4%. Takođe, definisano je da se porez plaća na zemljište čija je površina preko 10 ari i da se porez ne plaća na onu površinu zemljišta koje se nalazi pod objektom, ako se za taj objekat plaća porez“, kaže Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa „Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana“, Helvetas.

Izmene zakona 2019. dovele su do pravičnijeg oporezivanja

U prethodnim zakonskim rešenjima obveznici u Srbiji su plaćali porez na zemljište prema tome kako je zemljište registrovano u katastru nepokretnosti. Međutim, situacija na terenu je takva da prava namena zemljišta nije uvek i ona koja je registrovana.

„Dešavalo se da vlasnik zemlje koja se obrađuje treba da plaća porez na građevinsko zemljište, jer se njegova parcela nalazi u građevinskom području i kao takva je upisana u katastar nepokretnosti. Vlasnici ovakvih parcela često nisu u mogućnosti da izvrše prenamenu zemljišta ili ona nije moguća po propisima. Ovo je dovodilo do plaćanja većih poreza, jer su poreske osnovice za građevinsko zemljište veće nego za poljoprivredno“, objašnjava naš sagovornik.

Izmenama zakona od 2019. godine uvedena je mogućnost da opština donese odluku kojom se zemljište oporezuje prema stvarnoj nameni korišćenja.

„Na taj način je moguće da se zemljište registrovano kao građevinsko i nije izgrađeno, a koristi u poljoprivredne svrhe za sadnju i uzgajanje biljaka, tako i oporezuje. Ista se odluka odnosi i na šumsko zemljište. Ovim zakonskim izmenama se svakako doprinelo svojevrsnoj poreskoj pravičnosti. Pogotovo kada se uzme u obzir da se u odsustvu drugih zvaničnih registara, jedino načelom fakticiteta mogu ostvariti olkašice obveznicima koji često svoje prihode ostvaruju upravo bavljenjem poljoprivredom“, objašnjava Grunauer.

Odluka o uvođenju ili ukidanju poreza nije moguća bez analize njenih efekata

Da li bi i u Srbiji mogao da se ukine porez na poljoprivredno zemljište je, kažu stručnjaci, pitanje koje zahteva ozbiljnu analizu.

„Za poljoprivrednike bi ukidanje poreza na imovinu na poljoprivredno zemljište po ugledu na Mađarsku, naravno, bilo neko olakšanje. Iako taj porez nije veliki u apsolutnom iznosu, imajući u vidu stalne teškoće individualnih poljoprivrednih proizvođača u svom poslovanju, ipak, bi im to, pretpostavljam značilo nešto", kaže Đerđ Pap, stručnjak za porez.

"Za lokalnu samoupravu bi ukidanje poreza značilo gubitak određenih prihoda koje bi trebalo da nadoknade na nekom drugom mestu. Samim tim se radi o političkoj odluci koja mora biti dobro promišljena”, dodaje naš sagovornik.

Definisanje poreskih politika je pravo svake države.

"Mađarska je ovu odluku donela po zahtevu Nacionalne poljoprivredne komore i udruženja poljoprivrednika, rukovodeći se svojim ekonomskim rezonom. U slučaju Srbije, za početak je potrebno urediti baze podataka o poljoprivrednom zemljištu, gde bi se namene i prava vlasništva upisala prema stvarnom stanju“, navodi Grunauer.

Za razliku od razvijenih zemalja, i zemalja EU gde se insistira na urednim registrima, kaže, Srbija je tu još u zaostatku.

„Posebno se u ruralnim sredinama, pri imovinskoj raspravi, porodice i naslednici ne trude da dokumentuju nasledstvo i uknjiže nove vlasnike zemljišta“, objašnjava naš sagovornik.

Ukidanjem poreza se dobija određeni podsticaj za održivost i razvoj poljoprivrede, ali se, pre svega, moraju urediti i pravila i uslovi za ovakve izmene.

„U Srbiji, osim Vojvodine koja prednjači po obuhvatu poljoprivrednog zemljišta, drugi regioni nemaju značajne prihode po ovom osnovu, osim ukoliko se ne radi o velikim poljoprivrednim dobrima koja se i izdaju. Svakako odluke koje se donose bez prethodno urađenih analiza učinkovitosti, pozitivnog i negativnog efekta nisu dobre“, kaže Grunauer.

Demokratski principi i participativno odlučivanje su, navode stručnjaci, ključni preduslov za izmene propisa. Naročito poreskih u svetlu ekonomskog efekta na pojedinca i privredu u celini.

Izvor: RTS